Muzika Jeb Loya Nicholsa, kuriozitet sam po sebi. Može da vam prija, da vas iritira, pa i ostavi ravnodušnim. Mešavina countryja, "lovers rocka" i reggae duba pomalo me podseća na dane kad sam radio u gastronomiji i gledao kako naši azijski sunarodnici bibere banane i gule grožđe. Nije loše, zaista. To na stranu, pomalo pomerenu muziku, onako izvan šablona i glas Jeb Loya volim, i iako mislim da taj njegov stil jeste endemičan, ne smatram da je i isključivo originalan. Sada mi na pamet padaju Ruts DC koji su pokušavali nešto slično, da li mnogo pre ili kasnije ili u isto vreme? Ne znam. A i etiketa On-U-Sound obilovala je raznim i sličnim pošalicama i eksperimentima. Za njih je i Nichols snimio albume svežijeg datuma: "Under the Willow Tree", "United States of the Broken Hearted" i "Long Time Traveller". A bilo je i dosta Afroamerikanca 60ih i 70ih koji su neki sličan crossover praktikovali. Pa i Clapton obradio je "I Shot the Sherif".
Jeb Loy započeo je diskografsku karijeru u bendu Fellow Travellers. O njima ama baš nemam pojma, znam da sam slučajno naleteo u second hand šopu na njih i Okkra All Stars i da su mi njihove promene ritma i čudno akcentirani vokali, jako prijali u neko sveukupno nesrećno vreme. Jeb Loy stvarno i zaista praktikuje karakterističan kaubojski način pevanja i mogao bi ladno da dobije ulogu u nekom rimejku filmova Johna Waynea. Razlika između Waynea i Nicholsa ipak postoji i nije mala. Wayne je svojedobno predstavljao sve one konzervativne vrednosti po kojima smo poznavali i pribojavali se Amerike. Nichols ne voli kapitalizam i to kaže otvoreno. Jedno vreme čak je u Londonu? delio skvot sa Ari Up, jednom od muza čuvenih The Slitsa. Što ono kažu, čovek je melem na ljutu ranu.
Da li sam sve rekao šta mislim o ovom umetniku? Jeb Loy peva o prijateljstvu, nepravdi, ljubavi, socijalnoj nejednakosti. Dobro sad, nije to onaj zapetljani i nerazumljivi jezik, po kome znamo recimo Billy Bragga. Ali definitivno ide - u levo. Sad, koliko bi pametno bilo, uz svetlosti sveća i crno vino, čekati sa tek zavoljenom osobom, da uz Jeba, prorade prve iskre ljubavi? Tu su mi ipak Van Morrisson, Roxy Music ili nešto i neko starijeg datuma - favoriti. Nekad tu prorade i fraze Staxa i Motowna, sve je onako opušteno i zavodljivo. Neka se ne uvredi Jeb, uz njega volim najviše da se smejem. Iako u poslednje vreme sve manje imam razloga za smejanje i osmehe. Ima tu neke dobrodušne i pametno naivne poruke i masaže dok nam svetski putnik opisuje svoje viđenje sveta, političkih i ljubavnih odnosa. Naravno da za sreću ne bi trebalo puno, ali nekako ni ovo malo nije dovoljno. I čini mi se da smo stvarno prilično daleko od vizije koju Jeb s nama deli. Zna to i on sam. Njegova muzika humanizam je na delu. Ovo ne može loš čovek da svira i peva.
Fellow Travellers/Jeb Loy Nichols
Purple Rain
Walking Over
Promise Of A Kiss
I Don t Want To Talk About Her With You
Freedom To Be Poor
Long Time Dub
Love Shines Brighter
A Few Good Dubs
Think I m Going To Fall in Love Today
Don t Dance With Me
Pretty Lonesome
A Little Love
When Did You Stop Loving Me
Can t Find The Words
Countrymusicdisco45
Probably Never Stop
You Must Belive Me
Different Ways For Different Days
Fair Weather
To Be Rich - Should Be a Crime
Mr. Nobody
I Hate Hate
Remember The Season
Like A Rainy Day
Big Troubles Come in Through a Small Door
I Hate the Capitalist System
All I Wanna Do Today Is Sleep
No comments:
Post a Comment