Knjiga o "konfekciji" na internetu i "konfekcijskom" načinu razmišljanja: Filterworld: How Algorithms Flattened Culture - Kyle Chayka (2024) Doubleday

Knjiga jako mudrog i ambicioznog naslova "Filterworld" cenjenog hroničara NewYorkera, Kylea Chayke nije tako teška kao tema koju obrađuje. Naime, konfekcija na internetu i konfekcijski način razmišljanja. Pisana u obliku eseja o ličnim iskustvima sa YouTube, Facebookom, TickTockom, Spotifyom, Instagramom i nekim manje poznatim softverom, kombinuje i razgovore sa cenjenim imenima i novinarske i tehnološke struke sa nekim na izgled banalnim, ali vrednim stvarima i opažanjima. Kako skoro pola čovečanstva koristi društvene mreže, a desetina muzičku streaming platformu Spotify svedoci smo da masovni ukus polako preuzima primat nad medijima i politikom pa i individualnim aspiracijama. Primer pesme "Strange" benda Galaxy 500, totalno netipične za njihov opus i radnog naslova "Heavy Metal Ballad" govori da algoritmi najviše cene materijal koji ni u kome pogledu ne odudara od proseka. Čak teži da bude kao i tiha većina kompozicija. Pesma je po broju slušanja daleko nadmašila neke mnogo bolje i popularnije hitove toga benda. Samo zbog svoje strukture, formule i rečnika. Chayka spominje čuvenog arhitektu Marka Augea i njegovu knjigu o aerodromima i javnim ustanovama širom sveta koje sve više liče jedni na druge. Pa i Airbnb fotografije objekata ili Instagram postovi teže ka univerzalnosti i uniformnosti. Tako da je danas recimo posao umetničkih kuratora važniji i odgovorniji više nego ikad. Tu autor spominje njujoršku MoMAu sa 200.000 basnoslovno skupocenih eksponata i uskog kruga ljudi koji iz dana u dan odlučuju šta će biti pokazano u javnosti. Mada kad malo bolje razmislim, svejedno je koje će eksponate i slike da postave, jer velikoj većini posetilaca jedino je važno da kažu da su bili u MoMAi. Ono što me najviše zanimalo pri kupovini knjige, sami mehanizmi selekcije i okviri u kojima algoritmi operišu i deluju, ne nalazi se u ovom delu. Jasno je da product Manageri i marketinška odeljenja vode glavnu reč pri razvoju i odabiru tehnologija jer je to visoko komercijalni softver koji se uglavnom finansira od reklama, a mnogo ređe i od sponzorstva i od pretplate. I te se informacije ljubomorno čuvaju u zgradama i objektima odakle koncerni operišu širom sveta. Moj lični utisak je i da su influenseri i čuveni blogeri likovi koji prodaju svoje ime, a zauzvrat govore ono što im sponzori, a možda još više i razvojni timovi serviraju da šalju u javnost. Brzina kojom se viralne poruke šire u eteru je ogromna, ali već sad mogu da se sagledaju u nekim aspektima, pa i do određenog nivoa kontrolišu ili ako nisu na nekom pristojnom i moralnom nivou i sankcionišu. Knjiga Chayke zaista inspirativna je i govori o iskustvima jednog krajnjeg potrošača i konzumenta. Sigurno je da ljudi koji ne žive sami kao ja, mnoga od ovih iskustva mogu da dele u razgovoru sa svojim ukućanima. Ovako, da bi se koliko toliko informisao, osuđen sam i na ovakvu literaturu. A što se tiče jezika struke, tu mi mnogi ni dan danas ne veruju koliko je toga banalnog, redundantnog i nepotrebnog u r&d odeljenjima firmi koje vladaju svetom. Sve zbog kore hleba, naime. Hvala dragom Bogu, nisam više u tim vodama. I nadam se duboko da neću morati ponovo da plivam u njima. A postoji i jedna druga stvar koja je mnogo diskutabilna i problematična u svemu ovome što nam serviraju. Ako nam se ne dopada to što vidimo na mrežama i servisima, nešto nije u redu s nama, našim ukusom, našim osećanjima, našim rezonovanjem... Da li je sve već tako daleko otišlo?

Remember: "Jimi" - Butthole Surfers Mix

Teksaške Butthole Surferse otkrio sam relativno mlad i pored bendova slične poetike i humora, kao što su recimo Killdozer ili Nomeansno, zauzimali su posebno mesto u mojoj maloj zbirci muzičkih nosača. Lepo je to slušati na zvučnicima, prija taj humor. Sa slušalicama i pod teškom prehladom, koju vučem već 10i dan za redom, ide malo teže. Iako su u drugoj polovini karijere malo spustili loptu i izbacili veće ekscese iz svojih kompozicija, teško je to u 50 i nekoj slušati sa istom posvećenošću i istim elanom. U mojim uspomenama posebno mesto zauzima ekstatična kompozicija "Jimi" sa albuma "Hairway to Steven" (1988). Na tom 12ominutnom spomeniku električnoj gitari, kao da se čuje celokupna povest rocka. Instrument ječi i zavija i baca u trans kako izvođače tako i jadnog slušaoca. BS nisu imali puno sreće u karijeri. Nesrećno odabrano ime trojke nije još uvek tako odbojno za dece, starce, trudnice, žene i nežniji pol, kao na primer HC legende "Shitlickers". Ali teško je zamisliti uz njih romantično veče uz sveće i crno vino i pucketanje vatre na svećama u mrklom mraku. BS spremaju odavno novi album i grize me znatiželja na šta će to sad u XXI veku da liči. Sve je proračunato. Industrija i publika ne vole iznenađenja. A i kad se pojave iznenađenja, pitanje je otkud dolaze? Sve je već viđeno i odsvirano. Ovo je vreme kopija i surogata. Stare psovke i prostakluke, menjaju novi jezik i novi rečnik prividne političke korektnosti. 

Butthole Surfers

Hey

Butthole Surfer

Lady Sniff

Waiting for Jimmy to kick

Moving to Florida

Pittsburgh to Lebanon

USSA

Jimi

I sad an x-ray of a Girl passing Gas

Rocky

Julio Iglesias

The wooden song

Dancing Fool

Pepper

LA

Dracula from Houston

Eindhoven Chicken masque

Untitled

Something

Whichita Cathedral

Lonesome Bouldog II

The Hurdy Gurdy Man

The colored FBI Man

Spotify Playlist

Remember: "Algorithmic Meditations" - Atom TM Mix

Frankfurtski producent Uwe Schmidt, kako internet kaže, objavljivao je do sada muziku, pod više od 60 pseudonima. Kako elektroniku volim i s vremena na vreme pratim, do moga uha došlo je sigurno bar 10 njegovih albuma iz raznih perioda stvaranja. Čitam preporuke na www.groove.de, a nekada bih provodio sate slušajući nepoznate albume po velikim prodavnica nosača zvuka koje su danas, sve do jedne poslednje, Saturn, nestale. Ali tu je internet, pa čovek može u tom mnoštvu da iskopa nešto i za sebe. Na servisu Spotify, pod imenom "Atom TM", Schmidt sabrao je preko 100 dugosvirajućih naslova iz svih perioda svoje karijere. Kako od 1993 živi i radi na čileanskoj adresi, nije čudo da je najveći komercijalni uspeh ostvario kao "Senor Coconut". Potpomognut lokalnim, ali ne samo lokalnim muzičarima, svirao je i producirao obrade hitova Kraftwerka, Princea i drugih zvezda u latino aranžmanima. Meni su Uweove interpretacije gospela u digitalnom ruhu, pod imenom "Geeez N Gosh" posebno imponovale, kako sam svakodnevno u nekom religioznom preispitivanju i tražim na tom mestu odgovore na pitanja koja me muče još od tinejdžerskih dana. O političkim stavovima Schmidta nemam pojma, ali po naslovima, ali i produkciji originalnih kompozicija, kojih je, hvala Bogu, najviše, vidim da je jako kompetentan po pitanju tehnike, nauke i implikacijama tehnike i nauke po društvenu zajednicu, kako lokalno, tako i u globalu. Svedok je, doduše s druge strane Atlantika, ako je još uvek tamo, da ono što mu pomaže da ostvari svoju viziju, u drugu ruku, oduzima mu jako važan vid prihoda - a to su ploče, diskovi i plaćeni nastupi. Kakva je stvar sa reklamama i saundtrekovima? Nemam pojma. Danas sve je to tu budzašta, žive svirke gledaju ljudi na YouTube i sve je teže naći put ili do razmažene ili monetarno neparitetne publike. Ali njemu izgleda ne nedostaje ideja i elana. Od čega živi? Nemam pojma? Rado bih odgledao neki njegov set da znam da će tu negde u blizini da se pojavi. Lepo je čuti da se neka stvar zove "DOS Track" ili "Adobe" ili "Check Out (da Bass)". Znam da su zahvaljujući velikim softverskim imenima austrijski Sofa Surfersi ili veliki Brian Eno dugo vremena mogli da plaćaju račune za struju, stan i vodu. U kakvim stanjima čovek može da se nađe posle decenija rada za računarom i miks pultom govore dovoljno naslovi "I m slowly Morphing" i "Rather Abstract". Verovatno i nedostatak želje da se eksplicitno ukazuje na nepravdu i nepravilnosti koje nekad vode u totalni haos izazvane neshvaćanjem i lošom komunikacijom. Uwe zna šta je pretpostavka da njegov vid izražavanja opstane i nadvlada vreme svoga nastajanja: "Systemvoraussetzung" i "Festplatenmusik". Još se sa setom u očima sećam 1998e i albuma LB - "Pop Artificielle". Gnjavio sam komšiluk, familiju i poznanike sa Schmidtovim obradama pop rock klasika od kojih mi je reinterpretacija Bowiejeve "Ashes to Ashes" bila nekako najnerdovska. Uwe ne preispituje samo sebe nego i celokupnu istoriju žanra i šire. On svakako ima još mnogo toga što bi mogao da nam ponudi, pa i kaže. U "R3v" ako se ne varam, znam da je stvar na tom albumu, govori ne samo o fizičkim fenomenima, radio talasima, zvuku i prirodi zvuka nego i o Revoluciji. Nestanku podataka sa servera, krahu backupa... mogućoj kataklizmi koja ima i neke veoma realne osnove. Stvarno mi je glupo i da opisujem, a ne tek da sudim. Pročitajte neki Schmidtov retki intervju i obrazujte se i obavestite se. Dođite i do vlastitog mišljenja na neki alternativni ili zaobilazni način. Ja imam neko mišljenje, ali i pored toga što sam "anoniman", ne želim na ovaj način sa vama da ga delim. Može da se nasluti. "No worries" 

Atom TM - Dropshadow Disease - Plaid Remix
Atom TM - Pentatonic Surprise - Pole Remix
Atom TM - A Friend of Mine Is a Beta-Tester
Atom TM - Give It to Them (Information)
Atom TM - Biohazard
Atom TM - Molecular Modelling (Re-traced)
Atom TM - Pure Function
Atom TM - Adobe
Atom TM - Check Out (Da Bass)
Atom TM - The Only Virtual Computer Jazz
Atom TM - Crash Symbol #1
Atom TM - Tabloid
Atom TM - Cobal (1)
Atom TM - 3947813333/100
Atom TM - Bitnik
Atom TM - Anything Goes
Atom TM - Serial
Atom TM - Dollars & Sense
Atom TM - I'm Slowly Morphing
Atom TM - Rather Abstract
Atom TM - Stain (Dot)
Atom TM - VSVN #3
Atom TM - My Life as a Zip-File
Atom TM - Chrome Yellow
Atom TM - Rotor Cabinet
Atom TM - Digital Fields Forever
Atom TM - Bahia Atomic
Atom TM - Intel. Inside
Atom TM - About Pears and Apples
Atom TM - Greetings from Planet Knowledge
Atom TM - While My Synthe Gently Sweeps
Atom TM - Helicon Valley
Atom TM - Cuando Me Besas
Atom TM - Quite My Chords
Atom TM - I Feel so Ornamental
Atom TM - Musica Moderna
Atom TM - They Call It Donut, but It Doesn't Have a Hole
Atom TM - The Best Things in Life Are the Simple Things
Atom TM - Systemvoraussetzung
Atom TM - Festplattenmusik
Atom TM - Naturalist #3
Atom TM - Duplex (Kurve, nicht Modus)
Atom TM - Ashes to Ashes
Atom TM - Waiting for the Host
Atom TM - Light Music (Part 1)
Atom TM - La Vida Es Llena de Cables (Son Disco Duro)
Atom TM - Tour de France
Atom TM - Deutsch Interception
Atom TM - Einheit 4, Übung 1.1
Atom TM - I Believe in Jesus
Atom TM - Talk with God
Atom TM - Desafinado (Copacabana)
Atom TM - The Love of God
Atom TM - Dengue Fever
Atom TM - Smooth Operator
Atom TM - Sweeps & Resonance Beauty
Atom TM - Beuys, Beuys, Beuys
Atom TM - Touch Me
Atom TM - Atom Heart/Little Grey Box
Atom TM - El Coco Rallado
Atom TM - The Rapper Sein Style
Atom TM - Around the World (Intro)
Atom TM - Wellen Und Felder III
Atom TM - Interferenz I
Atom TM - Wellen
Atom TM - Schlusswort
Atom TM - Value Is Nothing
Atom TM - Vienna
Atom TM - Rhythmische Befreiung
Atom TM - Streuung Teil I
Atom TM - Zusammenspiel
Atom TM - Riding the Void
Atom TM - Random Wisdom
Atom TM - Bassdummy
Atom TM - Electrolatino - Ricardo Villalobos' 'Lecktro Cariño Remix
Atom TM - Beat It - Ruben Rodriguez Remix
Atom TM - Cerrobend
Atom TM - R3v
Atom TM - Cyberjam
Atom TM - Kontrollierte Kompressorbewegung
Atom TM - Follow Me to San Jose
Atom TM - REV
Atom TM - Subterranian Shore
Atom TM - Weltempfaenger
Atom TM - Sex Tape, Pt. 4
Atom TM - Future Flashbacks
Atom TM - Lifesize
Atom TM - Duplex (Kurve, nicht Modus)
Atom TM - Sprechender Raum
Atom TM - Invocation - House Floor Mix
Atom TM - Triggerkabel
Atom TM - Hallo, wie geht es dir?
Atom TM - Algorithmic Meditations 2
Atom TM - Overflow
Atom TM - Random Cute #1 

Spotify Playlist

Remember: "It's a joke/Oh It's a joke/That's a joke?/Hunh-unh/Well/Humor me" - Pere Ubu Mix

Dugo je trajalo dok nisam zavoleo neurotične vokale Davida Thomasa i njegovog benda Pere Ubu. Prva ljubav moje prve ljubavi navukao je na "Modern Dance" i "30 Seconds over Tokyo", u vreme pre moga vremena, tako da sam bio reluktantan u njenim naporima da počnem da slušam i to. Ali Thomas nije bio jedini. Slične probleme imao sam i sa Dead Can Dance, Clock DVA i još par bendova. Ništa lično. PU dolazi povremeno u moju seosku metropolu, tako da su ti koncerti odlična prilika da se sastanem sa mojim anonimnim znancima i prodiskutujemo aktuelnu lokalnu i svetsku scenu. Pokupim neki novi fazon, čujem nešto o čemu se ne piše ili o čemu će se tek pisati. Thomas, da li je još uvek Jehovin svedok, ne znam. Nije ni važno. Nosi često veliku "vatrostalnu" kecelju da znojem ne upropasti mali bandeon. Nešto mrmlja između pesama, retki koji razumeju, smeju se. Smejem se i ja, ali taj klivlendski akcent, mesto u kome živi mnogo Srba i Hrvata, poseban je. Thomasova muzika ne može da se koristi tek tako. Moraš da sedneš ili staneš i da slušaš pažljivo. Inače nervira. Pravo čudo je kako onolika gromada od čoveka hvata ritam, precizno ispaljuje kanonade pamfleta i u svojoj poetici obrađuje često imena američkih saveznih država ili žena, koje ga po svoj prilici čine prilično tužnim i nesrećnim. Ne znam da li je to "humor", nekad moram i da se smejem. Neozbiljan sam i nedorastao i neodrastao, kada pustim Peru Ubu. Pere Ubu jesu jedno vreme važili kao new wave fenomen. Vremenom, ispostavilo se da je to mnogo dublji i karakterističniji izraz da bi tek tako mogao žanrovski da se definiše i precizira. I kao što malopre u četu izjavih, zbog Thomasa nikad neću moći da zamrzim Ameriku. Isti slučaj je i sa Thomasom Bernhardom i Austrijom, Dostojevskim i Rusijom i svim muzičarima i svim piscima sa svih strana sveta. Oni pravi, istinski  - povezuju ljude i ruše granice. Zbog njih zaboravljamo bolne ratove i globalne nesreće. David Thomas je istinski ambasador Sjedinjenih Država. Radi teško i snima. Poželimo mu zdravlje i još mnogo dobrih albuma. Pokaži mi bar nekoga na ulici da nema bar malo... komplekse niže vrednosti? Nema toga. 

Pere Ubu - Modern Dance
Pere Ubu - 30 Seconds over Tokyo
Pere Ubu - Non-Alignment Pact
Pere Ubu - Beach Boys
Pere Ubu - Caroleen - 2022 Remix and Master
Pere Ubu - Love Song - 2022 Remix and Master
Pere Ubu - Musicians Are Scum - 2022 Remix and Master
Pere Ubu - Bus Station - 2022 Master
Pere Ubu - Watching the Pigeons - 2022 Remix and Master
Pere Ubu - (Pa) Ubu Dance Party
Pere Ubu - Chinese Radiation
Pere Ubu - Humor Me
Pere Ubu - Kingdom Come
Pere Ubu - Lost in Art
Pere Ubu - West Side Story
Pere Ubu - My Hat
Pere Ubu - George Had A Hat
Pere Ubu - We Have The Technology
Pere Ubu - Miss You (Live) - John Peel Session
Pere Ubu - Goodnite Irene
Pere Ubu - Like A Rolling Stone
Pere Ubu - Kathleen
Pere Ubu - Last Will And Testament
Pere Ubu - Vacuum in My Head
Pere Ubu - Memphis
Pere Ubu - Montana
Pere Ubu - Heart of Darkness
Pere Ubu - Ice Cream Truck
Pere Ubu - Nevada
Pere Ubu - Mandy
Pere Ubu - The Road Trip of Bipasha Ahmed
Pere Ubu - Dr Faustus
Pere Ubu - Road to Utah
Pere Ubu - Irene - Remix
Pere Ubu - Red Eye Blues
Pere Ubu - My Dark Ages
Pere Ubu - Lonesome Cowboy Dave
Pere Ubu - What I Heard on the Pop Radio
Pere Ubu - Road Is a Preacher
Pere Ubu - Phone Home Jonah - 2021 Remix & Remaster
Pere Ubu - Lisbon - 2021 Remix & Remaster
Pere Ubu - Muddy Waters - 2021 Remix & Remaster
Pere Ubu - Mona - 2022 Remix and Master 

Spotify Playlist

Remember: "No Fun" - Iggy Pop Mix

Dugo vremena lutao sam gradom bez cilja. Ostao bez posla, porodica me odbacila, materijalno poklekao... stavim slušalice na uši i "No Fun". "No Fun" je ritam i himna svakog velikog grada punog tragičnih i mračnih sudbina i opasnosti koje mnogi nisu svesni. Ima toga i po manjim varošicama, ali tamo svi znaju se. Ovde nesreća nema ime i prezime. Anonimna je. Prekjuče u metrou, zarastao u bradu i prljav od blata i prašine, pored mene spavao je jedan takav lik. Kako je mašinovođa naglo prikočio, srušio se na pod. Otvorio je oči, otčepio pivo i prosuo penu na pod. Nemojte da me pogrešno razumete, ima takvih i milionera. Levičara sa debelim žiro računima koji praše ulicama u crvenim Mercedes limuzinama. Ali i siromaha koji mirišu na kolonjsku vodu na kilometar i koji uporno daju svoj glas onima koji bi i ono malo vazduha što udišu da im oduzmu. Kakve ovo sve ima veze s Iggy Popom. Čovek od kraja 60ih praši, pa malo uspori, pa opet praši. Bio je i na elektrošokovima kojima su pokušavali da ukrote njegovu divlju prirodu posrnulu od poroka. Telo istrenirano, puno ožiljaka, svaki ima svoju istoriju. Nemam pojma, jednostavno "No Fun". Popova inteligencija ogleda se u njegovoj jednostavnosti. Često menja sistem, od sirove energije Stoogesa, pa preko albuma s Bowiejem, pa do kratkih pošalica tipa "Real Wild Child" i "Cold Metal", izleta u jazz i šansonu, pa opet do Stoogesa, pa onda ko zna gde sve ne? Pop ja vagabund i lutajući zabavljač. Čovek nesputane snage, a to je problem s kojim mnogi bore se, pa i ja sam. Ja se konkretno od 22e godine konstantno usporavam da bi ugodio svojoj okolini. Ne smem više ni radikalno u bilo kom obliku, pa ni inspirativno da razmišljam, čisto nekoga nehotice da ne povredim. Levoruk sam. E upravo tu je i stvar koja upada u oči dok gledamo Popov torzo. Te rane i ožiljci. Dobar je lik. Iako mu mnogi zameraju "Search n Destroy" i "I m a Conservative" stav. Militantan je za neke likove. To je jednostavno taj rečnik koji vlada u višim sferama. Na višim spratovima vlada, banaka i osiguranja. Tamo je vazduh redak i često teško se diše. Pop to zna, a verovatno nema neki bliski kontakt s takvim likovima. Prejak je da bude miran i staložen. Teško je pevati tako dubokim glasom, ko Walker, Morrison, Eldrich i ostati svoj, čist, živ, zdrav, otporan, netaknut. Pop je iskustvo više epoha. Karnalni krik i savest jednoga od retkih koji su preživeli pakao. Bez velikog straha i dalje, kreće se opasnim granicama, pametniji nego nekad, naravno. Jer "No Fun". Znam. znaš. znamo.  

Iggy Pop - Gimme Danger
The Stooges - No Fun
Iggy Pop - Nightclubbing
Iggy Pop - The Passenger
Iggy Pop - Cry For Love
Iggy Pop - Wild America
Iggy Pop - Sister Midnight
Iggy Pop - Search 'n' Destroy
Iggy Pop - Mule Skinner
Iggy Pop - Rock Action
Iggy Pop - You Really Got Me
Iggy Pop - I Got A Right
Iggy Pop - Tonight
Iggy Pop - I Need More
Iggy Pop - Cold Metal
Iggy Pop - Think Alone
Iggy Pop - White Christmas
Iggy Pop - Mass Production
Iggy Pop - Fall In Love With Me
Iggy Pop - I Wanna Be Your Dog - Live From The Aragon, Chicago, IL / 1977
Iggy Pop - I'm Bored
Iggy Pop - Angel
Iggy Pop - I'm a Conservative
Iggy Pop - Rock and Roll Party
Iggy Pop - Bang Bang
Iggy Pop - Sea of Love
Iggy Pop - Watching The News
Iggy Pop - Isolation
Iggy Pop - Cry For Love
Iggy Pop - Cold Metal
Iggy Pop - Easy Rider
Iggy Pop - Something Wild
Iggy Pop - Fuckin' Alone
Iggy Pop - Beside You
Iggy Pop - I Wanna Live
Iggy Pop - Keep On Believing
Iggy Pop - Nazi Girlfriend
Iggy Pop - She Called Me Daddy
Iggy Pop - Howl
Iggy Pop - Whatever
Iggy Pop - Rock Show
Iggy Pop - King Of The Dogs
Iggy Pop - I Got Nothin'
Iggy Pop - In The Lobby
Iggy Pop - Out Of The Rolling Ocean The Crowd - EP Version
Iggy Pop - James Bond
Iggy Pop - La Javanaise
Iggy Pop - Neo Punk

Spotify Playlist

Remember: "Yes the paint is peeling and my/Garden is overgrown/I got no enthusiasm to even answer the phone" - XTC Mix

"Čula rade prekovremeno". Imao sam par inicijalnih misli o XTC, velikom bendu iz britanskog Swindona. Onda sam malo gledao po internetu i uverio se da nisu nimalo originalne. Na primer američki: Jellyfish i Apples in Stereo. Za njih sam pretpostavljao da su im XTC uzori i na engleskoj Wikipediji stoji stvarno tako. Pa onda da je glas Andy Partrigea pomalo na tragu Paula McCartneya i to stoji tako. Brian Wilson iz Beach Boysa je u jednom intervjuu povukao tu paralelu. I šta sada da vam kažem, a da je to originalna misao? Teško, ali pokušaću. XTC su jako specifičan bend i bude mali milion asocijacija. Negde davno pronašao sam da su pored King Crimsona bili uzori i Milanu Mladenoviću u periodu prvvih albuma EKVa. S obzirom da sam igrom slučaja bio u Swindonu i da je to jedno malo, tmurno i skoro nikakvo mesto, sa zgradama, starim fasadama i nekoliko pabova, čudi me i ne mogu da odgonetnem odakle dolazi to šarenilo melodija, ideja i ritmova. Prva dva albuma XTC bili su definitivno novi talas, onako razigrani, agresivni, u preispitivanju i samoispitivanju. Posle, ako to može da se tvrdi tako, negovali su fokusirani, inteligentni pop zvuk. Tekstovi su i dalje bili ubitačni i nekarakteristični. Politika, rat, ljubav, industrija, misterije i stereotipi. XTC, prvenstveno Andy Partridge, pa onda i Colin Moulding, znali su da napišu hit, pa i da se sa "Senses Workin Overtime", "Making Plans For Nigel" ili "Dear God" popnu na lestvice top lista. Opet, ne mogu da nađem objašnjenje zašto tih hitova nije bilo više. Verovatno što su, možda i nehotimice, bili senzibilni i znatiželjni intelektualci skloni eksperimentu, pa i sofistikovanim opažanjima svakodnevnice - previše razigrani u tome što rade. Učili su i radili vredno u studiju, pomalo reflektovali, bilo je tu ska upadica, višeglasnih partitura, koračnica, odvaljenih klavijatura, opičenih gudača, džez sinkopa, zviždukanja i dovikivanja i svega mogućeg i nemogućeg - da je njihovo šarenilo obogaćenje za sluh, i ne bode oči. Britanci stvarno, možda i nenamerno, imaju neke specifičnosti i karakteristike i za XTC može da se na kilometar udaljenosti vidi i proceni odakle potiču, gde su rođeni i gde žive, pa makar to bio mali nikakvi Swindon. I kao što rekoh nije bolo oči, ali predstavljalo je i postojao je verovatno veliki pritisak da se ide dalje i bolje i jače, da je psiha morala da trpi i strada. Čak se i prosečan čovek često pita kada vidi da slušate tako nešto kao XTC, da li ste baš sasvim normalni i svoji? Možda da su spustili koju brzinu niže i da su bili koji momenat manje samokritični i samozahtevni i raspojasani, sada bi u ovo doba kada se sve optimira i prilagođava zahtevima uređaja, arhitekture i enterijera, ne i slušaoca, bili ono pravo za šire krugove i treniranje moždanih ćelija. XTC su tu i tamo i ovde pre svega da zbune i unesu pometnju u establišment i proverene šeme. Dok u bunkeru još mnogo materijala čeka svetlost dana i novi projekat Partrigea "The 3 Clubmen" budi maštu i znatiželju, povremeno se vraćam starim albumima. Tačnije onome što je dostupno na striming servisu. Čitao sam knjigu "Complicated Game", o 30ak pesama XTC i ničega se, za promenu, ne sećam. Znam samo da je jako... - komplikovano - i da XTC igraju u svojoj ligi i po svojim pravilima. Pa ko voli neka izvoli. Ko ne voli, neka se ne buni i neka nas ostavi na miru.

 

XTC

XTC - Senses Working Overtime
XTC - This World Over - Edit
XTC - Statue Of Liberty
XTC - Ten Feet Tall
XTC - Great Fire
XTC - Dear God
XTC - Wrapped In Grey
XTC - Let's Have Fun - 'White Music' Out-Take
XTC - Books Are Burning - Live On 'The Late Show'
XTC - Procession Towards Learning Land
XTC - Statue Of Liberty - 2001 Remaster
XTC - Hang On To The Night - 2001 Remaster
XTC - The Rhythm - 2001 Remaster
XTC - Jumping In Gomorrah - 2001 Remaster
XTC - Complicated Game - 2001 Digital Remaster
XTC - Generals And Majors - 2001 Remaster
XTC - The Somnabulist - 2001 Remaster
XTC - Leisure - 2001 Remaster
XTC - English Roundabout - 2001 Remaster
XTC - Love On A Farmboy's Wages - 2001 Remaster
XTC - Funk Pop A Roll - 2001 Remaster
XTC - Desert Island - 2001 Remaster
XTC - This World Over - 2001 Remaster
XTC - The Everyday Story Of Smalltown - 2001 - Remaster
XTC - 1000 Umbrellas - Remastered 2001
XTC - The Man Who Sailed Around His Soul - Remastered 2001
XTC - Poor Skeleton Steps Out - 2001 Remaster
XTC - Cynical Days - 2001 Remaster
XTC - Dear Madam Barnum - 2001 Remaster
XTC - War Dance - 2001 Remaster
The Dukes Of Stratosphear - Vanishing Girl - 2001 Mix
Andy Partridge - Through The Hill
Andy Partridge - Tenochtitlan's Numberless Bridges
The 3 Clubmen - Green Green Grasshopper
Colin Moulding - Brain Damage

Algoritam: Kako veštačka inteligencija odlučuje ko će da dobije posao, nadgleda, unapređuje i otpušta & zašto moramo da joj se sada odupremo - Hilke Schellmann (2024) Hachette Books New York

The Algorithm - How AI decides who gets hired, monitored, promoted & fired & Why we need to fight back now - Hilke Schellmann (2024) Hachette Books New York

Svedoci smo da se veštačka inteligencija iz dana u dan sve više i više bavi našim životima. Iako joj je primarna uloga da nam olakša život i svakodnevnicu, činjenica da mnoge stvari u vezi njenog funkcionisanja nismo u stanju da objasnimo, baca velike dileme na dnevno svetlo. Knjiga novinarke i profesorke Hilke Schellmann bavi se nečim što se uveliko dešava u Sjedinjenim Državama, a verovatno i u ostatku sveta, samo u nešto manjem obimu - nadgledanjem na poslu i izborom kandidata za posao. Tržište softvera veštačke inteligencije koji koriste firme za intervjuisanje radnika, poboljšavanje produktivnosti i druge aspekte rada, raste rapidno iz dana u dan. Postoje alati koji se "treniraju" na "najboljim" radnicima i onda primenjuju uzduž i popreko u svim sferama rada. Zna se na primer da oglasi za posao u proseku imaju preko 50 parametara ili izraza važnih za opis pozicije. U suštini velika većina nastaje tako što se u već postojeće opise dodaju novi elementi. Za samo radno mesto, verovatno je 7 do 9 kakrakterističnih tačaka merodavno. Na aplikantu je da ih pronađe i ubaci u svoj CV. Kako to nije nimalo lak zadatak savetuje se da se pre apliciranja uspostavi lični podatak sa HR "regruterima" i pokuša da se dođe do neke korisne informacije. Sami "regruteri" provode u proseku 7 do 9 sekundi u gledanju aplikacija za posao. Najvažnije im je da ne postoje diskontinuiteti u vremenskim periodima rada i da su bar neki od karakterističnih opisa spomenuti u CVju. Kako firme veličine Googlea ili Wal Marta godišnje obrađuju i do 3 miliona prijava za posao, jasno je da se deo procesa selekcije automatizuje. Na brojinim primerima Hilke priča o greškama i problemima s primenom softvera. A i po onome što se ne spominje u knjizi vidi se koliko je ova tema delikatna i osetljiva za analizu. U Americi često dešava se da invalidi i manje sposobni za rad kao i razne etničke i druge manjine nemaju iste šanse na tržištu rada iako im je jednakost garantovana zakonom i ustavom. Analizira se način govora, ne i ono što se priča, snima se gestika inteligentnim kamerama. Neke firme čak imaju i video igre čiji skorovi služe u širem odabiru kandidata. Činjenica da posle epidemije Covida čak 30 posto, 8 od 10 najvećih kompanija prate i nadgledaju rad svojih radnika - poražava. Svaki potez mišom ili otkucaj na tastaturi vredno se analizira i arhivira. Microsoft kao tvorac moćnog paketa Office 365 tvrdi da nema u ponudi monitoring software. Izjave svedoka govore da poslodavci ipak nalaze način da prate rad svojih radnika. Između netransparentnosti i čuvanja poslovne tajne, često se izmaknu greške tipa da firme razmenjuju istorije bolesti svojih radnika, iako bi ti podaci po pravilu morali da budu zaštićeni. Google recimo nudi testove i besplatnu prevenciju u borbi protiv psihičkih anomalija i bolesti. Testira se po raznim firmama i otpornost na "Burn Out" i slične pritiske. Kako veštačka inteligencija nije imuna na teme kao što su rasizam, blasfemija, mizoginija... Ne retko dolazi se do zapanjujućih i poražavajućih rezultata. Dalje. U preporuci stoji da oni koji traže posao, koriste standardne formate koji neće praviti probleme HR softweru u skeniranju podataka. Dalje, ako radite ne proveravajte ličnu poštu na uređajima firme. Ne instalirajte software firme u kojoj radite na svoje lične uređaje. Evropa ima jake zakone zaštite radnika i poslodavaca, ali ni ona nije imuna na ove probleme. Dok su podaci u Americi poražavajući i tamo godišnje preko 40% ljudi nezadovoljno traži novi posao. Amazon recimo snima svoje vozače i radnike na traci. Sve se evaluira i ljudi jednostavno nisu više u stanju da izdrže toliki psihički i fizički pritisak. Lično, mislim da je knjiga mogla da ide i jače i dublje i konkretnije. Jasno je da svako, pa i autorka knjige vodi računa o bezbednosti, karijeri, odmerenosti i tome da je za većinu ljudi najvažnije da imaju posao i mogu da plaćaju račune za stan, hranu, struju, vodu. Pravo doba veštačke inteligencije koja ili poredi i klasificira ili sama na osnovu prepoznatih šema i mustri pomaže u odlukama, selekciji ili istinskoj produktivnosti - tek dolazi i svih njenih grešaka vezanih za sadašnjost i za primene koje nalazi, sećaćemo se kao prvih porođajnih muka nečega što će da ili ulepša budućnost ili da je u potpunosti uništi. Zavisi od ljudi. Nas samih. I to je ono što knjiga potencira. Da se ne prepustimo stihiji, nego da iz dana u dan preispitujemo tehnologiju i sve njene aspekte na svakodnevni život.  

Remember: "Well tweedle dee, tweedle dum/Look out baby now here I come" - The Temptations Mix

Davno ili bolje rečeno relativno davno, čitao sam knjigu o "Bubblegum" popu i boy-/girl-groups. Ne moram da napominjem da se skoro ničega ne sećam. Za promenu. New Kids on The Block, Nsync, Take That i mnogi drugi, pre i posle njih, obrazovali su ukuse mnogih generacija tinejdžera i tinejdžerki. Neki poput bivših članova ovih grupacija, Justina Timberlakea ili Robbie Williamsa, otišli su više koraka dalje i ostvarili zavidne solističke karijere. Nekad je to bilo, grubo je reći, daleko zahtevnije i kvalitetnije. Samo kad se setim da sam sa starijom ćerkom gledao "uživo" One Direction i uverio se da znaju da plešu, ali ne i da pevaju dok to rade. Matrice su se vrtele i kokice jele, dok je unisono, ca. 17.000 devojčica, vriskalo iz sveg glasa. E sad: Temptations! Konačno i tema. I razrada teme. Detroitska vokalna petorka, kroz koju promarširao je veliki broj talenata i koja je sa jednim originalnim članom: Otisom Williamsom i dalje aktivna, ne može po umeću, u onome šta imaju u nogama i grlima da se porede sa gore navedenim mlađim VIS skupinama. Bili su preteča svega i svačega. Nekad nije moglo uz dobar izgled da se šlepa u ostalim faktorima ili veoma retko. Dugo vremena sarađivali su sa Barry Gordyjem (Tamla/Motown) i producentom i autorom čuvenim Normanom Whitfieldom. Kako su se moda i vremena menjali ubrzanim tempom, zamenuli su tradicionalni gospel, sa doo wap odorom, pa preko psihodeličnog soula pod uticajem Sly & the Family Stone i Funcadelica, propratili i ispratili sve aktuelne trendove. Bili su i pod dejstvom i delovanjem R&Bja i disko hitova spremni da usvoje nove stilove, ali od ca. 1975 nisu ponovili svoje najveće uspehe na listama popularnosti. Prva ploča s kojom sam imao dodir nije bila remek delo, ali zvala se tako: "Masterpiece" (1973). Naravno, bila je u kolekciji starijeg brata jednog od mojih školskih drugova. Na tragu psihodeličnih prethodnih klasičnih ostvarenja "Psychodelic Shack" (1971) i "Cloud Nine" (1970) sa neobičnim aranžerskim kombinacijama i rješenjima znala je da vokalni kvintet, koji je aktivan još od davne 1960e, baci u drugi plan dugim orkestralnim deonicama. Ne bih smeo da se zakunem, verovatno je kasnije bilo uticaja potonjih belaca "Rare Earth" (1966) ili "Free Design" i sličnih eksperimenata toga doba i želja da se postigne tj. ponovi uspeh ne samo na R&B listama, nego i u zvaničnim izveštajima o broju prodanih nosača zvuka. The Temptations kao takvi, bili su uspešan brend iza koga su stajali ogromni timovi muzičara i velika promociona mašina. Ko je u tim sferama skupljao dragoceno iskustvo, često bi se kao recimo Eddie Kendriks ili Smokey Robinson dokazivao i na pločama sa svojim imenom na naslovnici. Ogroman opus podseća na nemoć kada recimo pokušavamo da sagledamo sva izdanja Zappae i kritički ih procenimo. U vreme njihovog zenita, obrade i razne verzije hitova cvetale su kao bunike posle kiše. A Gordy je često spremao i verzije za nemačko, francusko ili špansko tržište, na jezicima njihovih naroda i narodnosti. Kako me ovo tipkanje na tastaturi mobilnog telefona već pomalo smara i nervira. Poslednjih par reči za kraj. The Temptations su bili poslednja reč i poslednje slovo ondašnje tehnike i ondašnjeg zanata. Radili su do fizičkih granica i krajnje tačke iscrpljenosti i skoro svi poumirali što od umora, što od nesnalaženja sa uspehom i novcem koji je dolazio. Brojne su kompilacije s najvećim hitovima i brojna su imena koja bi morali da znamo, a nestala su u anonimnosti. Kao što je to nebrojeno puta dokazano i zvezde, a i mi obični smrtnici, zamenljivi smo, potrošna smo roba za firme u kojima radimo ili za šoubiznis mašinu kao u slučaju brojnih talentovanih vokala i plesača. A o nemilosrdnim ugovorima kojima su ih diskografske kuće pretvarale u doživotne robove, nekom drugom prilikom i možda na nekom drugom mestu. Bar se ta nepravda u današnja vremena malo na bolje ispravila. Da li je?

The Temptations

Get Ready

It s a lonely World without you

Ol man River

The Way you do the Things you do

It s yo that i need

Gonna give her all Love i Got

Finale: Somebody s keeping Score

I am gonna make you love me

Message from a black man

Cloud nine

I ve heard it through the grapevine

Gonna keep on trying until i win your love

Why 

Psychedelic Shack

You make your own heaven And hell

Ungena za ulimwengu

Superstar

Funky Musić sho nuff Thurn me on

Law of the land

You ve got My soul on fire

World of you love And music

Happy people

Up the creek

Why can t you and me got together

Can we come and share in love

I just don t know how to let you go

How can i resist your love

Little drummer boy

Evil woman

Like the diamond in the sky

Standing on the top

Bring your body here

The battle song

How can you say that s over

Givehersomeattention

Message to the world

10 x 10

She a better then money

Beanie meanie Minnie Moe

I ve grow accustomed to her face

Elevator eyes

Race for your heart

This old heart of mine

Never never gonna give you up

Waitin on you

Ol mother of mine

Is it gonna be yes or no

Wherever i lay My hat

Spotify Playlist

Remember: "Hey what's happenin'? Brother what's up? Hey how you doin'?" - Marvin Gaye Mix

Ne postavljam više sebi pitanje zašto pišem o pop muzici i knjigama? I još pod pseudonimom, anonimno. U svakom slučaju ne iz materijalne koristi. Da me se porodica, deca i prijatelji ne stide zbog izliva osećanja koje u meni izazivaju dobri tekstovi, ritmovi, produkcije i šta sve ne čujem i ne čitam i ne gledam godinama... Tri tačke su loš stil, da i to napomenem. Zašto baš danas Marvin Gaye? Da nije neki važan datum iz njegovog kratkog i plodnog života? Svoje ime upisao je u istoriju velikim hitovima i jednim od najvećih albuma popa: "What s going on", bez upitnika, napominjem. Svi smo iz moje generacije kupili ovaj licencni album tokom 80ih i uživali u nečemu što je davne 1971e godine bio veliki rizik za Marvinovu poljuljanu karijeru i diskografsku kuću Motown. Pre toga, već sam posedovao ploču "Midnight Love" sa megahitom "Sexual Healing" i sintetičkim aranžmanima, modernim i aktuelnim 1982e. Danas pomalo plastičnom i septičnom produkcijom za nenavikle. Javna je tajna kako se Gaye ophodio u studiju pokušavajući da zvuči opušteno i suvereno na snimcima. Problemi sa razvodima, narkoticima, menadžmentom, porodicom, državom, razdirali su ovu senzibilnu dušu i punili novinske redove i vesti njegovog doba i vremena. Marvinova muzika obiluje idejama, atmosferom, detaljima i nikako ne traje samo jedan trenutak. Ona traje i danas, preko 40 godina kako nije više među živima. Jedno od osnovnih pitanja kako uspostaviti ravnotežu između vere i ugađanja čulima, javlja se i dok slušam njegove lucidne i višeznačne metafore. Bio je i ispred svoga vremena i u svome vremenu, a i u nekim davnim periodima kada se o ljubavi pisalo čedno, nevino i naivno. Bio je jako lepo čeljade, hrabro i neshvaćeno. Pomerio je pop u pravcu klasike i klasiku uneo u pop. Njegovo stvaralaštvo neće završiti na nekoj zlatnoj ploči koju spremaju za neke eventualno druge i nepoznate vanzemaljske civilizacije i buduće generacije u slučaju kataklizme. Šteta. Samo jedan vinil. Samo jedna traka. Samo jedan laserski zrak. Samo jedan komprimirani bit. Da je kojim slučajem slikao svojim glasom danas bi milioni poklonika posećivali galerije sa njegovim platnima. Ovako, pop, kao i pisanje o popu, ostaju nevažne, pa ni sporedne stvari. Kao što pre nekoliko dana Simon Reynolds na svom blogu reče. Ajd, bar je redovno plaćao račune, a jurila ga je dugo poreska policija. Sad ću promptno da završim s kucanjem i stavim kratki izbor iz Marvinovog stvaralaštva na proveru. Bez teksta.

Marvin Gaye

I Heard it through te Grapevine

What s going on

Sexual Healing

Let s get it on

Funk me

I want you

Get My hands on some Lovin

Days of wine and Roses

Need your Lovin

Aint that peculiar

What good am i without you

If i Could build My whole World

How you gonna keep IT

Only a lonely man would know

Mercy Mercy me

T Stands For Trouble

Stop Look listen

Inner city Blues

I wanna be where you are

When die you Stop Loving me, when did i Stop Loving you

Funk me

Aint it funny

Walkin in the Rain

I Wish didn t love you so

Spotify playlist

Remember: "And we were never holding back or worried that Time would come to an end" - Pet Shop Boys Mix

O elektropop duetu Pet Shop Boys, sve se zna. Bivši muzički novinar Neil Tennant i čarobnjak za miks pultom i klavijaturama Chris Lowe, još od 1985e haraju top listama i radio stanicama. Lično, propustio sam njihov nastup na festivalu Exit, jer je u isto vreme nastupao jedan drugi "idol", danas već pokojni Šaban Bajramović. Stigao sam samo da odgledam poslednjih nekoliko stvari. Neil ne može baš da se pohvali nekim glasovnim mogućnostima. Zato više priča nego što peva, a aranžmani unose ritam i blagu melanholiju u zvučnu sliku. Lowe poznat je i po tome što danima visi na eBayu i skuplja prastare sintisajzere, koje uspešno popravlja i ubacuje u kompozicije PSB. Prvi veliki hit: "West End Girls" iako je bio uspešan, nije nam dao ni naslutiti da će priča PSB trajati i do današnjih dana. Bilo je tu raznih varijacija, balearskih i nujorikan ritmova, milioni remiksa i obrada i svi su nalazili svoje puteve do publike. Jednostavni tekstovi podjednako bili su dostupni svim slojevima publike i malo je reći da PSB znaju i imaju dobru formulu za to. Sve albume jako volim, pratim koliko sam u mogućnosti. Kao i mnogima i meni odskače himna mladosti i dobrim vremenima: "Being Boring". Što zbog magičnog video klipa, što zbog svoje univerzalne poruke. A što i zbog same pesme. PSB podjednako dobro funkcionišu i u klubu i u diskoteci i u automobilu i kod kuće. Možda su bitovi ponekad prejaki i odvlače pažnju, ali zbog toga ih vole i nove generacije željne buke i frke. Da ih ne ureknem, stvarno ne znaju da promaše. T.j. nisu znali da promaše. Bar do sada. Kratak izbor. Hit do hita.


Pet shop Boys

Always on May mind

Suburbia

Go West

So hard

Being Boring

Where te streets have No Name

New York City Boy

You only Tell me you love me...

Somewhere

Try it

Se a vida e

The Truck Driver and His...

How i learned to hate rock...

Sexy northener

Friendly Fire

Love Is a burgoeoasis construct

I Don t wanna

Minimal

One Hit Wonder

Ich bin Musik

Kaputnik

Why Don t We live together

Don Juan

Only the wind

One in a milion

Satirday night forever

Boy Strange

Love Is a Catastrophe

Minimal

Die you See me comming

Ego music

Vocal

Inner Sanctum

Will o the whisp

No boundaries

Discoteca

Closer to Heaven

Spotify Playlist

Melody - Martin Suter (2023) Diogenes Verlag

Ne bih rekao za sebe da sam desno ili konzervativno orijentisan, naprotiv, ali volim ponekad priče o prinčevima i princezama, aristokraciji, ljudima u skupim odelima, sa luksuznim satovima, ženama u dugim balskim haljinama i sl. Daleko od toga da za sebe želim takav život. Jednostavno, glupo bi bilo da smo svi siromašni i da svi potičemo iz ekstremno skromnih porodica kao na primer - ja. Martin Suter izgleda i piše kao istinski gospodin čovek svestan razlika i nepravde koji ga okružuju . Dugo vremena izmišljao je reklamne slogane i vodio marketinške kampanje u industriji i radio sa svetski poznatim imenima. Onda, odlučio je da pored povremenih reportaža, scenarija i članaka, piše knjige, postane autor bestselera i negde 1997 mu to prvim romanom "Small World" polazi za rukom. Tada se i povlači iz velikog biznisa. Kritičari kažu da ne piše tako dobro kao na počecima druge karijere. U njegovim knjigama susrećemo i uspešne i poznate (Bastian Schweisteiger) i nepoznate i bolesne i zdrave i propale. Njegov poslednji roman "Melody", priča je o misterioznoj Marokanski u koju je bio zaljubljen čuveni političar, oficir i poslovni čovek, sada sedi starac. Taj čovek na kraju svoga života priča svoju životnu sagu i polako svodi račune sam sa samim sobom. Prate ga usputni likovi i mladi pravnik čiji zadatak je da svu dokumentaciju složi, nepotrebno odbaci i sačuva dobru sliku o njemu u javnosti. On sam tvrdi da mu red nije jača strana i ne želi to da se pročuje. Taj čovek jako mnogo pije i doktori mu daju još jako malo preostalog života - jedva još jednu godinu. U neku ruku on jeste gospodin i džentlmen, ali kao i svi mi prosečni ljudi, ima i svoju mračnu stranu. U kratkim poglavljima Suter razvija radnju i drži tenziju do skoro poslednjih 20 stranica knjige. Filmski rasplet i par upečatljivih scena dovode do toga da ne znamo da li da volimo tog duboko i nesrećno zaljubljenog starog čoveka ili da ga preziremo. Biću slobodan toliko i reći da se Suter dobro narugao svetu glamura, bogatih, poznatih, ljudi s manirima, ali i onima koji za sebe često tvrde da su jaki u veri, skromnosti i tradiciji. Suter verovatno zna da postoje i takvi koji to zaista jesu, ali ne bih sad mogao da tvrdim da ih kao ni ja - lično poznaje. Pre da, nego ne. Njegov spisateljski stil krajnje je ekonomičan i ne zamara nevažnim detaljima. Ne znam da li je ovo uspešan surogat velike literature jednog Dickensa ili Fitzgeralda prenesen u nova vremena ili samo refleksija na novinske članke i vesti kojima nas bombarduju oni o kojima ne znamo ama baš ništa. A u javnosti daju sve od sebe i vode dvostruke živote. Melody može da se čita u više ključeva i na vama je da to shvatite na vaš način. U svakom slučaju jako prijatno vreme sam proveo uz ovu knjigu iako u njoj ima toliko neprijatnih stvari. I drago mi je, naravno, što je moj svet bio stvarniji i sretniji od sveta glavnog junaka ove storije. Kažu da Suteru nije uspela ova ljubavna romansa ili ljubavni trougao. Ma jeste. Knjiga stvarno drži i pažnju i puna je obrta. Šta više očekujete od moderne književnosti?

Remember: "I′m a soul man/I'm a soul man/Got what i got the hard way/And i′ll make it better each and every day" - Isaac Hayes Mix

Čitao sam malo tekstove na internetu o Isaac Hayesu, da ne ispadnem totalna neznalica kao što u principu i jesam. Nemojte se varati da znate mnogo više nego ja. Hayes je bio čovek koji je mnogo radio i doživeo. Poznavao je lično Martina Luthera Kinga, kao klinac čistio cipele belcima, bio otac, ako se ne varam, 12oro dece, više puta ženio se i razvodio i u poslednjoj etapi života bio u kandžama velike sekte. Ono što je najvažnije, muzika, i dalje živi, sluša se, pleni pažnju i izaziva uglavnom pozitivne reakcije. Hayes, poznat kao autor, izvođač, kompozitor za vlastite i tuđe potrebe, producent, imao je neku čudnu sliku i viziju u glavi. Prepoznaje se u milion. Istih dimenzija i veličina kao npr. Brian Wilson u "Pet Sounds" fazi Beach Boysa. Nisu samo u pitanju ona čuvena "wah wah" gitara iz soundtracka za oskarom nagrađeni film "Shaft", pa ni pričanje-pevanje-pričanje još s druge polovine 60ih, kada je konkurencija u čuvenoj firmi "Stax" bila ogromna. Bio je preteča i rap i hip hop muzike na neki način. Ma. Nije u pitanju mnogo toga. Njegov celokupni opus koji je kao autodidakt i multitalenat ostvario, nema skoro ni jednu slabu tačku, loš trenutak. U njega ugradio je celokupnu svoju ličnst i veliko požrtvovanje. Pogledajte danas samo te brojne ćelave bradonje na ulici? Hayes je bio među prvima. Sve tu jednostavno funkcioniše, poza ako je ima, ponašanje, dikcija, mudri tekstovi, ritmovi na ivici eksplozije, ipak dozirani tako da ne izluđuju kao što je recimo slučaj kod jazz bubnjara tipa Elvina Jonesa. Dramatičnost i naracija čine da i duže kompozicije ne gube na intenzitetu i zanimljivosti. Gospel, soul, funk, disko i... Dovoljno ne za jedan, nego i za jedanaest života. Hayes se i pored uspešne karijere morao posle dovijati na razne načine da finansira svoj način života. Bilo kao epizodista u krimi filmovima, lik iz crtane serije, pisac džinglova za reklame multinacionalnih kompanija. I nigde i nikada nije zabušavao. Uvek 100 i 200% od sebe. Nema ga skoro 16 godina među nama, ali uvek ga rado i iz početka slušam. Nije to ni crna, ni bela muzika. 1000 boja i mnogo radosti, ljubavi i patnje je u njoj. Redak talenat. Čovek sa zlatnim Kadilakom i teškim zlatnim lancem. 

Isaac Hayes

Isaac Hayes - Medley: I Just Want To Make Love To You/Rock Me Baby
Isaac Hayes - Hyperbolicsyllablecsesquedalymistic - Album - Remaster
Isaac Hayes - Walk From Regio's - Remastered 2009
Isaac Hayes - I Want To Make Love To You So Bad
Isaac Hayes - Thank You Love
Isaac Hayes - Out Of The Ghetto
Isaac Hayes - Shaft II - 12” Version
Millie Jackson - If I Had My Way
Isaac Hayes - Someone Who Will Take The Place Of You
Isaac Hayes - I Ain't Never - 12" Disco Version
Isaac Hayes - Thank God For Love
Isaac Hayes - I Stand Accused' 88 (feat. Brenda Jones Williams)
Isaac Hayes - Didn't Know Love Was So Good
Isaac Hayes - Fragile
Isaac Hayes - If I Had A Hammer - Live - (Finale)
Isaac Hayes - Driving In The Sun
Isaac Hayes - I Just Don't Know What To Do With Myself
Isaac Hayes - Joy
Isaac Hayes - By The Time I Get To Phoenix
Isaac Hayes - Wish You Were Here (You Ought To Be Here)
Isaac Hayes - Medley: Ike's Rap IV / A Brand New Me
Isaac Hayes - Monologue: Ike's Mood / You've Lost That Lovin' Feelin'
Isaac Hayes - Kidnapped

Remember: "Got the moon above your head/And the road beneath your feet/Pull into a wooded glen/Make your own retreat" - Van Morrison Mix

 

Kažu da je "Astral Weeks", epohalni solo album Van Morissona, snimljen u tri dana 1968e godine, već pitanje opšte kulture. Na vrhovima mnogih cenjenih lista najboljih album svih vremena, osim jednog legendarnog sešna, punog ekspresivnih instrumentala i zanosnih vokalnih akrobacija - nudi nam misteriju. Nemamo mi baš puno pojma šta je autor hteo da kaže. A s obzirom kakve su poročne i razigrane bile te 60, mislim da ni muzičari nisu baš bili u potpunosti svesni da stvaraju istoriju. Da nije bilo muzičke štampe i svedočanja brojnih savremenika, verovatno da bi taj album završio negde skupljajući prašinu. U zaboravu. Ovako, svaka nova generacija ga otkriva za sebe i iz početka. Mi nešto stariji, da ne kažem upućeniji, znamo da Van Morrisona vole i Josipa Lisac ("Moondance", "Crazy Love") i naše starije sestre i starija braća. Za mene lično VM je seltik folk, a nešto manje skifl, bluz, jazz i šta sve ne pokušava da bude u poslednje vreme. Kažu: vraća se korenima, muzici Lonnie Donegana, velikog idola pokojnog Johna Peela i muzici svog dečačkog benda Them, sa kojim je snimio svoje prve hitove "Gloria" i "Here Comes The Night". Pitanja vere, ljubavi i ne toliko, ali i nade, ključni su motivi stvaralaštva Morrisona. Mistika - karakteristična za anglosaksonsko podneblje, nema tu dubinu kojoj mi, južni Slaveni težimo. S druge strane, upravo to što nije toliko duboka, daje joj vetar u leđa. Možemo da joj poklonimo vredne trenutke pažnje i da osećamo zajedništvo sa nepoznatim ljudima za koje znamo da postoje i da u istom trenutku rade isto što i mi. Slušaju ovog velikana popa. Morrison je čovek bez dlake na jeziku i ne moramo uvek s njim da se slažemo. Slušaju ga s podjednakim entuzijazmom i siromašni i oni sa besnim audiosistemima u vilama dok se dimi iz lule skupi duvan. Nije čudo da na "high end" berzama često viđam njegove ploče i diskve na skojim testiraju i isprobavaju skupocenu tehniku. To što idem na "high end" berze ne znači da sam bogat. Više radozna i srećan što i nešto tako postoji. Van Morrison je perfekcionista i u studiju i na sceni i upravo zbog toga bije ga loš glas među kolegama. Sećam se da sam negde davno pročitao da je Chrissie Hynde pobegla sa snimanja. A malo pre tog događaja bila presrećna što će da upozna svog velikog idola. I kao što jedan naslov kaže: "No Guru, No Method, No Teacher" - Van Morrison je svestan da se već spomenuta mistika krije u predanom radu i posvećenosti. I bez obzira što znam da postoje ljudi koji visoko cene njegov rad sa John Lee Hookerom ili Mickom Hucknalom, nekako radije vraćam se onome što je snimio sa Cliffom Richardom ili The Chieftainsima. A o "Astral Weeks" da ne pričam. I da zaokružim priču jednom opservacijom. Mislim da se uzorima Van Morrison vraća svaki put kada hvata zalet za nešto novo, posve lično. Svi ti silni dueti i saradnje kao da su uvod u nešto veliko i ozbiljno što sledi. Iako je prilično star. Verovatno i umoran, duboko se nadam da će nas još jednom obradovati nečim svojim, nečim jakim i nečim... mističnim. Nedodirivim i neobjašnjivim, kakva je i ljubav mnogih, uslovno rečeno, mlađih, fanova naspram njegovog dela i opusa. 

Van Morrison

Van Morrison - Beside You - 2015 Remaster
Van Morrison - Into the Mystic - 2013 Remaster
Van Morrison - I've Been Working - 1999 Remaster
Van Morrison - Gypsy
Van Morrison - Autumn Song
Van Morrison - Cyprus Avenue - Live
Van Morrison - You Don't Pull No Punches, But You Don't Push the River
Van Morrison - Cold Wind in August
Van Morrison - Wavelength - Remastered
Van Morrison - Santa Fe / Beautiful Obsession - Remastered
Van Morrison - And the Healing Has Begun
Van Morrison - Spirit
Van Morrison - Northern Muse (Solid Ground)
Van Morrison - She Gives Me Religion
Van Morrison - Inarticulate Speech of the Heart, No. 1
Van Morrison - Haunts of Ancient Peace - Live
Van Morrison - What Would I Do Without You
Van Morrison - Thanks for the Information
Van Morrison - Sometimes I Feel Like a Motherless Child
Van Morrison - Someone Like You
Van Morrison - Irish Heartbeat
Van Morrison - Have I Told You Lately
Van Morrison - Coney Island
Van Morrison - Enlightenment
Van Morrison - I'm Not Feeling It Anymore
Van Morrison - In the Forest
Van Morrison - Have I Told You Lately That I Love You? - Live
Van Morrison - No Religion
Van Morrison - That's Life
Mose Allison - Perfect Moment
Van Morrison - Piper at the Gates of Dawn
Van Morrison - Wonderful Remark - Philosopher's Stone Version
Van Morrison - Valley of Tears
Van Morrison - I Wanna Go Home - Live
Van Morrison - The Beauty of the Days Gone By
Van Morrison - Meaning of Loneliness
Van Morrison - Gypsy In My Soul
Van Morrison - Things Have Gone to Pieces
Van Morrison - End of the Land
Van Morrison - The Way Young Lovers Do - Live
Van Morrison - Pagan Heart
Van Morrison - Irish Heartbeat
Van Morrison - Brown Eyed Girl - Live at the Troubadour, Los Angeles, CA - May 1973
Van Morrison - The Pen Is Mightier Than The Sword
Van Morrison - T.B. Sheets (Original Stereo Mix)
Van Morrison - Teardrops From My Eyes
Van Morrison - I Forgot That Love Existed
Van Morrison - Celtic Swing

Remember: "You're crying then you laugh - To get inside/This feeling cuts in half - To get inside/You call this place a home - To get inside/No furniture nor form - To get inside" - Minimal Compact Mix

Jedan od najupečatljivijih bendova na belgijskoj etiketi: Crammed Discs bili su Minimal Compact. Pošto su posle svoga razlaza 1988e godine postigli zavidne solo karijere i uspešne projekte, vredi nabrojati sve pojedinačne članove: Malka Spiegel, Samy Birnbach, Berry Sakharof, Max Franken i Rami Fortis. O njihovim političkim i religioznim stavovima, ako ih i imaju - stvarno nemam pojma, albume koje su Sakharof i Fortis snimili na hebrejskom jedva razumem, ali muziku jako volim. Nadam se da ne grešim kada kažem da su jako dobri autori i muzičari, ali pre svega i jako dobri ljudi. Nekako - zvuče mi tako. Kao dobri ljudi. Originalno iz Tel Aviva i Brisela, počeli su da snimaju svoje post pank albume još 1980e godine. Kriptični tekstovi možda i govore o njihovom poreklu, a možda su samo ekspresionističke slike koje u prenesenom značenju predstavljaju njihovo viđenje umetnosti i slobodnu interpretaciju sveta koji ih okružuje. Kako je Crammed jako uticajna etiketa, otvorena za uticaje sa raznih meridijana, ali i zatvorena za ekstremiste svih boja, rasa i veličina, verujem da su Minimal bili istinske veličine. Birnbahovi i Malkini vokali, stvarno su puni nežnosti i topline, dok ritmovi odaju egzotična prostranstva, koja i nisu prostranstva. Pre su teskoba, kad se samo setim kolipacna je država iz koje većina njih dolazi. Inverzno proporcionalna značaju za celokupno čovečanstvo. Dopadaju mi se i solo albumi Sakharova i Fortisa i njihovi docniji zajednički radovi. Iako su u neku ruku komercijalniji od MC, pa i otvoreniji za publiku, imaju stvarno elemenata koji ruše svaku jezičku i bilo koju drugu barijeru. Bili su veliki hitovi posle njihovog povratka u Izrael. Uz te snimke, brojne su i saradnje na saundtrekovima, produkcijama drugih zvezda Bliskog Istoka, a zahvaljujući internetu, dolaze i do naših dalekih ušnih školjki. MC su fundament na kome se spajaju istok, zapad, sever i jug. Druga i treća strana sveta u tehnološkom smislu, prva i četvrta po toplini, temeperamentu, ritmovima i šarenolikim osveženjima i produkcijskim rešenjima koja nam nude. Teško je porediti ih sa bilo kim drugim osim sa njima samim. Da bi nešto više doznali o poreklu tih zvukova morali bi nešto više znati i o njihovim prethodnicima. Ovde bi mogao čisto da spekulišem da su to možda Arik Einstein sa nežnim pop baladam, Matti Caspi zvezda 70ih ili folk rock Kavereta i sjajna melodična psihodelija Tamuza. Možda idem preširoko, ali scena Svete Zemlje stvarno obiluje svim i svačim i bogata je za nas Evropljane nepoznanicama. A MC samo potpiruju znatiželju jer na prvo slušanje zvuče kao da dolaze niotkuda, iz svemira. Jako im je teško odrediti neko poređenje kojim bi vam dočarali to što nude. Uglavnom električne gitare, bas, bubnjevi, sintisajzeri - sve je tu. I još mnogo toga više. Elektronika i eksperimenti Malke i njenog životnog partnera Colina Newmana, već godinama održavaju visok nivo izražavanja i možda su više umetnost nego pop. Birnbach se zavidno ostvario kao DJ Morpheus. Niko tu ne zaostaje, ali izvorni MC stvarno nedostaju. Bilo bi lepo gledati ih danas u nekom mračnom klubu i zagrejati hladne ruke iskrenim aplauzom. Stvarno su legende. A i da ponovim. Neki dobri ljudi. Nadam se da se ne varam u proceni. A i ko sam ja da nekome sudim?

You're standing on your own - To get inside

You wonder what went wrong - To get inside

It's aching wall to wall - To get inside

And springs has turned to fall - To get inside

You're crying then you laugh - To get inside

This feeling cuts in half - To get inside

You call this place a home - To get inside

No furniture nor form - To get inside

https://lyricstranslate.com"

Minimal Compact

Minimal Compact - Statik Dancin'
Minimal Compact - To Get Inside
Minimal Compact - Dedicated
Minimal Compact - Statik Dancin'
Minimal Compact - It Takes a Lifetime
Minimal Compact - Next One Is Real
Minimal Compact - Babylonian Tower - Remix
Minimal Compact - Autumn Leaves
Minimal Compact - Returning Wheel
Minimal Compact - Everything Is Wonder
Minimal Compact - The Conference of Snakes
Minimal Compact - The Well
Minimal Compact - When I Go - Nomo Heroes Remake
Minimal Compact - Time Is Forever
Minimal Compact - Nada - 2019 Version
Foreign Affair - Sandanya
Foreign Affair - East On Fire
Malka Spigel - I Just Want - Incarnate remix
Malka Spigel - The Fishes and The Shining Sea
Malka Spigel - Every Day Is Like the First Day
Malka Spigel - Ain Le'an Lalechet
Malka Spigel - Hacol Zaram Beyachad - 2014 Version
Colin Newman - Turn - 2024 Edit
Githead - My LCA (Little Box of Magic)
Githead - Darkest Star
Githead - Over The Limit
Githead - Bringing the Sea to the City
Githead - Profile
Immersion - Oscillating Between - Iris Mix
Immersion - Envelope
Immersion - Dahab
Immersion - Spinner
Immersion - Microclimate
Immersion - So Much Green
Samy Birnbach - אדבר איתך
Samy Birnbach - Response
Rami Fortis - תחנה סופית - Remastered
Fortisakharof - ניצוצות
Berry Sakharof - השומר של הגן
Fortisakharof - באוויר - Live
Berry Sakharof - נפתלי הדג
Berry Sakharof - 77'
Berry Sakharof - שתי פנים
Berry Sakharof - עכשיו הזמן להצליח!
Berry Sakharof - Heroes - Acoustic Live
Berry Sakharof - מדבר מהלב
Fortisakharof - פנתר שחור
Berry Sakharof - שער פתח דודי
Berry Sakharof - העין
Berry Sakharof - שיר בנאלי
Ehud Banai - אמא, לא ראיתי
Berry Sakharof - כל שנוצץ (בר סיכון לנפילה)
Rami Fortis - היא קלקלה את כולם
Rami Fortis - להתראות בחלומותי
Rami Fortis - אספמיה
Rami Fortis - הדלת
Rami Fortis - השיר של ז'אק

Remember: "I am pentagon/Which side are you gonna be on?/Either you're no square -- A love rectangle with sides that flare/Polyhedron immutable sides/We fit together on the left and the right" - The Make-Up/Ian Svenonius Mix

Kad sam bio klinac, učili su nas u školi, da su revolucija i diktatura proletarijata mogući jedino nasilnim putem. A: "oni koji žive po maču, od mača će i izginuti?" Kakva je situacija sa popom. Bilo je izuzetaka kao što su legendarni MC5 iz Linkoln Parka. U jednom trenutku su se i zakon i tajne službe bavili njima i njihovim dugim jezicima. Wayne Krameru namestili su dve godine zatvora. Nije tajna da je bio i slabog karaktera i da je imao i probleme sa narkoticima, što mu nije išlo u prilog. Takve svaka revolucija ne treba i uništava bez pardona. Povremeno, izjave pojedinih zvezda znale su da uzburkaju širu javnost. Jedan od takvih koji su znali da isprovociraju i nateraju na razmišljanje bio je i John Lennon. "Street Fighting Man" Stonesa, s druge strane, nije izdržao sud vremena. Tu su sada Lady Gaga i Elton John koji je svojevremeno trošio 30 miliona funti na poslugu i zabavu mesečno da se druže s preostalom trojicom vremešnih staraca. Ian Svenonius iz The Make-Up i mnogih drugih reinkarnacija koje su sledele, pa i nikad prežaljenih punk buntovnika: Nation of Ulysses, koji su prethodili - nije doživeo odjek i slavu u višim krugovima. Više su se s njim, njegovom muzikom, knjigama, pamfletima bavili kritičari, novinski feljtoni i retki poštovaoci, nego mase. Na neki način ostao je anoniman. I sam, shvatio je da pacifizam i revolucija ne idu jedno uz drugo, još davnih dana. Na albumu "Down With Liberty" projekta "Chain and The Gang", u "Trash Talk" Svenonius svodi račune sa medijima:

"...Yeah, first they did it in the magazines
Now they do it electronically
Beamed via satellite in the stratosphere

Don’t worry dear, it's just trash that you hear
Trash talk
Trash talk..."

Zatrpani smo smećem i spamom na sve strane. I kao što to pre neki dan na moju opasku da sam do tridesete bio buntovnik, a da danas samo klimam glavom i sa svima i svačim slažem se, reče jedan moj drug: "sada ti je to punk". Kapitalizam je postao punk: "potpuno uvredljivo negiranje klasike" (Glavan), a punk veliki biznis - biznis punk. A bivši hipici upravljaju dronovima koji bacaju i navode granate na malu decu i sitnu divljač. Kakav je Svenonius uživo? Jednom sam ga gledao u svetlucavom odelu i sa kravatom. Pratili su ga klinci, pa tu negde duplo mlađi od njega. Bio sam predaleko od bine da bih video da li pravi špagat dok pleše, kao nekad davno kako je to radio James Brown. Posle nastupa bio je sav obliven znojem i hodao je kroz publikom pričajući nešto nerazumljivo poput Muhamed Alija. Iskričavi gel topio se u njegovoj gustoj crnoj kosi. U svom stvaralaštvu Svenonius iznosi riskantne teze i rizikuje da ne bude ozbiljno shvaćen, pa i da ga ismeju. Ali kao i što remek delo kempa "Avalon" - Roxy Musica slušam krajnje ozbiljno, tako se predajem i posvećujem njegovim radovima istinski i s velikim poštovanjem. Istorija, ako je posle ovih transhumanističkih ispada uopšte i bude, a Ray Kurzweil nam je obećao "singularitet" 2047e, mislim, možda pokaže da li je ovaj prorok popa u pravu. Medicinari bi verovatno za mnoge umetničke teze Svenoniusa rekli da su na "rubu pameti" (Krleža) ili van nje. Tako da mi za kraj nije jasno šta da zaključim osim da se uz zvuk The Make-Up dobro drma ekstremitetima, posle čitanja "Psychic Sovieta" dobro drmnu jedna, dve ljute - zbog sreće i saznanja da nije celi "zapad" protiv nas. I da ima ljudi i na drugoj strani koji nas bar malo razumeju. Ko zna? Možda nas za koju godinu i usvoje. A Prodigy rade za britansku vladu. ŠŠŠšššššš... Ma daj.

The Make-Up - Hey Joe
The Make-Up - I Am Pentagon
The Make-Up - Save Yourself
The Make-Up - Here Comes The Judge
The Make-Up - You + I Vs. The World
The Make-Up - We Can't Be Contained - Version
The Make-Up - Live In The Rhythm Hive
The Make-Up - Every Baby Cries The Same
The Make-Up - Pow! To the People
Weird War - Chicago Charlemagne
Weird War - If You Can't Beat 'Em, Bite 'Em
Weird War - Mental Poisoning
Weird War - Earth, Mama, Woman, Girl, Child
Scene Creamers - Luxembourg
Escape-ism - Rome Wasn't Burnt in a Day
Escape-ism - Almost No One (Can Have My Love)
Escape-ism - I'm Gonna Bite the Hand That Feeds
Escape-ism - (I Was Born with A) Woman's Intuition
Escape-ism - Whatever People Say That I Am (That's What I'm Not)
Chain and The Gang - What is a Dollar?
Chain and The Gang - Chain Gang Theme (I See Progress)
Chain and The Gang - For Practical Purposes (I Love You)
Chain and The Gang - It’s A Hard, Hard Job (Keeping Everybody High)
Chain and The Gang - I'm Not Interested (In Being Interested) Pt. I
Chain and The Gang - I'm a Choice (Not a Child)
Chain and The Gang - Free Will
Chain and The Gang - Come Over
Chain and The Gang - Three Made a Fool Out of Me
Nation of Ulysses - Today I Met The Girl I'm Going To Marry
Nation of Ulysses - N.O.U. Future Vision Hypothesis
Nation of Ulysses - 50,000 Watts Of Goodwill
Nation of Ulysses - Hex-Proof
XYZ - Bubblegum

Remember: Is that a question?/(Banana question!)/Is that a fuckin' question? - Royal Trux Mix

Dok sam malo aktivnije pisao o muzici, bio sam sklon postavljanju hipoteza o raznim temama. Naravno da često nisam bio u pravu i da se moj sud vremenom ili kristalizovao ili gubio. Kao osnovu koristio sam knjige, intervjue, opservacije, scene sa nastupa, podatke sa vinila, diskova, mejlove i dopiske i druge podatke i izvore informacija. Naravno da su tu i umetničke slobode, ali i želja da se sačuva privatnost. Mnogo toga izmišljeno je, svi lažemo. Na nama ostaje da i dalje nagađamo, pretpostavljamo, pa i tračamo tračave tračeve. Jedan primer je i taj kako sam posle petog koncerta Turbonegro, na kome sam prisustvovao (lični rekord) povukao paralelu ili crtu između njih i Alice Coopera i New York Dollsa. Po imidžu, zvuku, stavu, neprikosnovenosti i beskompromisnosti. Sa albumima Royal Trux proveo sam mnogo slobodnog vremena i nekako su mi među najzanimljivijim sastavima uopšte. Nastup harizmatične Jennifer Hereme i Neila Hagertyja sa pratećim muzičarima mi je, slobodno to sada mogu reći, nešto najupečatljivije i najbliže definiciji i esenciji savremenog rock and rolla, izraza o izrazu koji mi toliko smeta, jer kao što negde već rekoh, sve je to pop. Stvoreno da se jednog dana zaboravi. Na ivici raspada, a zapravo neverovatno i osmišljeno i doživljeno, pa i uvežbano, ukratko perfektan koncept poentiranja posle duge gužve u petercu. Nije čudo da se za njih tako interesovala i muzička i modna i još poneka industrija. Ali oni, verni sebi, završili su priču kada bila je najzanimljivija, da bi se pre nekoliko godina kratko vratili na scenu. Hagerty je, ako se ne varam, sa Pussy Galore snimio čitavu i kompletnu rekonstrukciju antologijskog albuma Rolling Stonesa: "Exile on the main street" i to je nekako najzanimljivija strana njegovog autorskog izraza. Kako mnogi muzičari, uključujući tu i dvojac Jagger/Richards kreću od nečega što već postoji, što već snimljeno je ili deo ogromne Richardsove kolekcije vinila tako su i RT krenuli od svojih, pretpostavljam - uzora. Toliko su rotirali i permutirali poznate teme, ovde mi padaju i Anton Newcombe i The Brian Johnestown Massacre na pamet, da je to skoro završilo kao totalna dekonstrukcija ili mutacija, sve do granice neprepoznatljivosti. Ono što je Herema posle snimila sa RTX i Black Bannanas, mogao bi da bude neki "restl" ili dijamant sa "Undercover (of The Night)". A kako su došli do takve zrelosti i toga umeća verovatno može da se donekle odgonetne čitajući liste svirača i učesnika njihovih projekata na omotima LPja. Stonesi su podjednako važna referenca i na projektima The Howlin Hex, nekim albumima Weird War, pa i solo albumima Hagertyja, gde je najsmireniji i najartikulisaniji. Kako neki bendovi nedostatak inspiracije ili nečega drugoga, pa i sviračkog i autorskog umeća, maskiraju zidovima buke i šumova, neko bi mogao da dođe do pogrešnog zaključka kada su u pitanju Herema i Hagerty pa da i njima prišije taj epitet. Pre bi moglo da se kaže da su u pitanju beskompromisnost i eksperiment, pa i strah od većeg uspeha. Da izgube, usled uspeha, kontakte sa njima samima. Royal Trux i sve što sledi i što im je prethodilo, ne da umeju da pevaju, komponuju i sviraju, nego su i majstori svojih instrumenata, zanata i idioma. Mogao bih sada još da raspredam i filozofiram. Postajem dosadan, ali ovo je zaista muzika koju jako poštujem, cenim i volim. I kad stvarno nemam inspiraciju šta da pustim, šta da slušam, Royal Trux su tu među par njih za koje uvek imam vremena, volje, nade i ljubavi. Nadam se da i vi imate tako nešto u životu. Nešto što vas je pokrenulo i što vas i dalje pokreće. Izvlači iz kolotečine, pomaže na trenutak da zaboravite nerešive probleme. Pa i da ih sami ili uz pomoć par drugara i prijatelja rešite. I oprostite na eventualnim nekonzistencijama i pogrešnim podacima. Nemam ni volje ni živaca da šaram po internetu i tražim "istinu". Muzika je da se voli i sluša i ništa ni manje ni više od toga.

Royal Trux/The Howlin Hex/RTX/Black Bananas/Neil Michael Hagerty

Royal Trux - Strawberry Soda
Royal Trux - Glitterbust
Royal Trux - Sometimes
Royal Trux - Skywood Greenback Mantra
Royal Trux - You'll Be Staying In Room 323
Royal Trux - The Banana Question
Royal Trux - Lunch Money
Royal Trux - Small Thief
Royal Trux - The Boxing Story - Pots and Pansy
Royal Trux - Year of the Dog
RTX - Psychic Self Defense
RTX - Black Bananas
Black Bananas - Hot Stupid
Black Bananas - Physical Emotions
The Howling Hex - Activity Risks
The Howling Hex - You Can't Beat Tomorrow
The Howling Hex - You Remind Me That I'm Hanging by a Moment
The Howling Hex - Contraband & Betrayal
The Howling Hex - Play This When You Feel Low
The Howling Hex - Look Out
The Howling Hex - Mr Chicken
Neil Michael Hagerty - Rockslide - Live
Neil Michael Hagerty - Whiplash in Park
Neil Michael Hagerty - Some People Are Crazy
Royal Trux - Deafer Than Blind
Royal Trux - Bits and Spurs
Pussy Galore - Sweet Little Hi-Fi
Pussy Galore - Let It Loose

Remember: "And just as the smile's returning/After all the pain/The fire inside stops burning/Just to burn again" - Ultravox Mix

Ultravox za mene bili su pre svih pevač i intrumentalista Midge Ure i Bill Curry na raznim klavijaturama. Prva tri albuma sa John Foxxom nekako sam propustio. I tek tokom druge polovine 90ih, zajedno uz njegove solo radove, koje i dalje pratim, nadoknadio sam taj propust. Ultravox najveće uspehe doživeli su sa izdanjima na kojima je dominirao sintetizovani zvuk i skoro da nema domaćinstva koje nije čulo njihove megahitove: prvo "Vienna", pa onda "Dancing with tears in my eyes" i još nekoliko drugih. Ne sme se izostaviti ni veliki uspeh projekta Visage gde su Ure, Curry, zajedno sa Steve Strangeom, John McGeochom, Dave Formulaom i Rusty Eaganom snimili jedan od prvih uspešnih elektropop albuma današnjice. Nastao davne 1980e godine, bio je jedan od rodonačelnika novog romantizma, da bi godinama dobivao patinu i njegovi odjeci čuju se i danas na mnogim pop i tehno izdanjima. Ultravox su u međuvremenu ponovo eksperimentisali i sa gitarama i sa orkestarskim zvukom pokušavajući da ostvare balans između studijske i koncertne atmosfere. Problem s kojim se i danas bore mnogi mejnstrim izvođači pokušavajući da verno reproduciraju snimke na bini. Ure čovek je koji iza sebe osim velikog iskustva i poznavanja muziciranja ima bogatu prošlost. Bio je jedan od lidera Band Aida, a dugo vremena borio se, što danas zvuči neverovatno, i sa hroničnim alkoholizmom. Njegov glas upečatljiv je i prepoznaćete ga u hiljadu. Uspeo je ono što mnogima nije pošlo za rukom. Popeo se na top liste s nečim novim i neodsviranim pre njega. Dakle inovator i revolucionar. A bio je i jedan od pionira hard rock i punk scene sudelujući na primer i na snimcima sa Glen Matlockom i drugim jakim imenima tadašnje scene. Lično, jako volim da slušam pesmu "Lament" sa istoimenog albuma. Duboka, kako tekstualno, tako i po realizaciji, podseća me na vremena koja se na svu sreću i veliku radost, neće vratiti. Nadajmo se. Usamljenost, tinejdžerske boljke, mračni zidovi dečije sobe i senke tramvaja na plafonu koje sam brojao do poslednjeg prevoza. I jedna velika praznina nastala u nedostatku vere okruženja. Svako ko mi govori da je taj period i taj režim u kome sam odrastao bio srećan nije u pravu. Bila je to velika utopija i naspram celokupnog okruženja jedan jako riskantni eksperiment posle i pre koga stradale su stotine hiljada nevinih i naivnih. Osetila se brza propast u vazduhu. Lepo je biti mlad, ali i starost ima svoje dobre strane. Pesme Ultravoxa danas mi  pomažu da se setim nekih trenutaka života koji bi bez njih završili u zaboravu i bez kojih bi neke greške ponavljao i sada. Hvala im na tome i na velikoj školi koja danas nema cene. 

Utravox

Ultravox - Reap the Wild Wind - 2009 Remaster
Ultravox - Hymn - 2009 Remaster
Ultravox - Dancing with Tears in My Eyes
Ultravox - Vienna - 2008 Remaster
Ultravox - Lament - 2009 Remaster
Ultravox - I Want To Be A Machine
Ultravox - The Man Who Dies Everyday
Ultravox - Artificial Life
Ultravox - Quiet Men
Ultravox - Maximum Acceleration
Ultravox - Sleepwalk - 2008 Remaster
Ultravox - Stranger Within - 2008 Remaster
Ultravox - Heart of the Country - Instrumental
Ultravox - Same Old Story - 2009 Remaster
Ultravox - Time to Kill - 2009 Remaster
Ultravox - Systems Of Love
Ultravox - The Closer I Get You
Ultravox - Change
Ultravox - Your Name (Has Slipped My Mind Again)
Midge Ure - The Man Who Sold the World - 2010 Remaster
Midge Ure - If I Was - 2010 Remaster
Midge Ure - Breathe
Midge Ure - Fade to Grey - Live
Midge Ure - Goodbye To Love
Midge Ure - Dear God - 2010 Remaster
Midge Ure - For All You Know
Midge Ure - Bridges   

Putnik/Stela Maris - Kormak Makarti (2022/2023) Kontrast izdavaštvo

Kao i junaci njegovih romana, Kormak Makarti dugo vremena putovao je i izdržavao se raznim sporednim poslovima. Proveo je četri godine i u američkim oružanim snagama, tako da neki njegovi likovi odaju snažan i upečatljiv utisak, jednostavno, ljudi od krvi i mesa, koji bore se kroz život jer drugačije ne umeju i ne znaju. Pre Putnika i Stele Maris, čitao sam samo Put i gledao izuzetne filmove "No country for old man" i "The Counselor". U pisanom delu Mekarti oslanja se na tradiciju Foknera, Hemigveja, američkih klasika i po kritici spadao je u najznačajnije savremene književnike novog kontinenta pored Filipa Rotha, Pynchona i Dona DeLilloa. Ima tu sličnosti, ali i razlika. Ljudi na ivici zakona, u borbi na život i smrt, na ivici egzistencije, a ponekad i iz viših staleža, ali podjednako neuspešni i pali moralno, česta su tema literature zemlje iz koje dolazi. Ono što pravi razliku je i prilična želja da se izađe iz okvira žanra i ponudi nešto novo, bilo da je u pitanju forma ili sadržaj. Tako u pretposlednjem romanu Putnik, nalazimo na više radnji koje bude maštu, ali se i ne razrešavaju. To može da odbije mnoge čitaoce, ali i da da ideju nekome iz mlađe generacije autora da jednu od priča privede kraju kao što je sam Mekarti uradio posljednjim romanom Stela Maris. Poslednji roman prati priču iz psihijatrijske ustanove sestre glavnog junaka Putnika Boba, Ališe. U Putniku Mekarti piše dosta i o kvantnoj fizici što je verovatno posljedica njegovog prijateljstva s Nobelovom Marej Gel Manom. Do u najsitnije detalje opisuje proces vađenja nafte na morskim platformama. Tu je i jedna misteriozna epizoda sa podvodnim proučavanjem olupine aviona i dva nestala putnika. Tu podseća pomalo na Pynchona, pa i rano preminulog Foster Valasa, samo u daleko čitljivoj i razumljivijoj formi. Pomalo je nepravedno što Cormac ostavlja publiku u nedoumici, posle uživanja u efektnim i maštovitim dijalozima. Naravno da i manje inteligentni sagovornici pričaju primitivnije i manje inteligentno, ali i njih Kormak voli. Tu je možda i poenta ili jedna od mogućih poenti Stela Marisa. Kako pisci stvaraju paralelne svetove, pa i jedno vreme žive u njima, a neki poput psihičkih bolesnika i ne izlaze iz njih dugo dugo vremena. Kako ući u psihu tako različitih junaka, diversificirati ih, a ostati čitav i pri sebi i svoj i mentalno zdrav. Po meni oba romana su metafore, iako su i dolar i nafta tako stvarne kategorije. Makarti nudi nam više rešenja u izmaglici, a na nama je da ih sami otkrijemo. Ne moramo da se slažemo sa drugim čitaocima ni po čemu drugom osim po tome da je ovaj Amerikanac, koji je preminuo u 89oj godini 2023e, izuzetan autor. Nemam želju da se dublje upuštam u špekulacije i nagađanja šta je sve i šta sve nije hteo da kaže. Mekartijev ugao gledanja stvarno nalikuje filmu i TV serijama i naučnim emisijama i stvarnom životu. Čovek je stvarno imao meru i prava je šteta što nije ostavio više nego samo 12 romana, par drama i scenarija iza sebe. Dugo su se kuvale ove knjige u njemu što pomalo i objašnjava dubinu misli iz koje su proistekle. Nafta i dolar, najverovatnije. Dobar i žestok lik. Idem dalje. 

Remember miks New Ordera bez "Blue Monday"? Ne ide. - New Order Mix

 

Paul McGuinness, proslavljeni bivši menadžer U2, izjavio je jednom prilikom da su mančesterski New Order mogli da budu popularniji i finansijski uspešniji od njegovih pulena, samo da nisu gubili vreme na druge projekte i gostovanja na albumima svojih prijatelja. New Order, zaista, na svakom LP ostvarenju, imali su pregršt hitova. Njihovo poznanstvo sa čuvenim producentom Arthurom Bakerom i disko i elektronski uticaji Morodera i Kraftwerka, kratki boravci u Sjedinjenim Državama uticali su na njihov zvuk, a i zvukove njihovih sledbenika kojih nije malo. Pri selekciji studijskih svirača, važnije im je bilo da se s njima razumiju na ljudskoj i ličnoj osnovi, nego koliko su vladali na svojim instrumentima. NO svakako imaju poseban recept za svoj zvuk i podjednako dobro vladaju kako mejnstrim, tako i andergraund  i klubskom scenom i svugde osećaju se dobrodošli, kao na svom terenu. Izdali su gomilu EPjeva, remiksa i na veštačkom disanju održavali svoju matičnu diskografsku kuću Factory, dok je to išlo i polazilo im za rukom. Od melodija, ritmova, produkcije, tekstova, pa sve do omota koji su bili rad čuvenog dizajnera Petera Savillea, sve je do u najsitnijeg detalja bilo isplanirano i osmišljeno. Ništa nije prepušteno slučaju.  Ovo do sada navedeno može uglavnom da se potvrdi i nađe na internetu. Lično, prija mi njihova smirenost, pa i povremena melanholija. "Ne-odbijanje" da zaborave njihovog bivšeg pevača Iana Curtisa i vremena koja su s njim proveli kao Joy Division. Ali i odbijanje da se dalje ne razvijaju i žive na staroj slavi. New Order uvek i ponekad. Voze i dalje i baš je tuga što se više ne slažu dobro - međusobno i što uticajni basista Peter Hook nije više u toj priči. O njima piše se i raspravlja. I sami objavljuju knjige i pišu o nekim starim i manje starim vremenima. Od prodaje nosača zvuka i streaming platformi ne može da se živi dobro i udobno. A i nisu više tako mladi da vreme provode po autobusima, turnejama od grada do grada, s kontinenta na kontinent i nazad. Mislim da je ta njihova percepcija prošlosti iz koje povremeno crpe inspiraciju, pomalo iskrivljena, naivna i klinačka. "Novi poredak" može kao pojam da se komentariše i shvati na mali milion načina. Jesu pedantni i u neku ruku minimalisti koji isporučuju maksimalnu energiju. Teško je prihvatiti činjenicu da će i oni jednoga dana prestati da objavljuju novu muziku. Uvek su tu među najdražim, ali nikako najdraži. Boljka velikog broja kvalitetnih bendova, izvođača i autora. Ako bi mi se ukazala prilika da ih lično upoznam, ne znam šta bih mogao da im saopštim. Gurajte dalje i dođite da svirate u moj kraj. Volimo vas. Keep the Faith!!! Ostao sam bez teksta. Mislim, stvaaarnoooo.

New Order

New Order - True Faith
New Order - Crystal
New Order - Blue Monday - 2020 Digital Master
New Order - Confusion - 2020 Digital Master
New Order - Thieves like Us - 2020 Digital Master
New Order - Murder - 2020 Digital Master
New Order - The Perfect Kiss - 2022 Digital Master
New Order - Sub-culture - 2022 Digital Master
New Order - Shellshock - 2022 Digital Master
New Order - Restless - Extended 12" Mix
New Order - Tutti frutti - 12"extended MIX 2
New Order - Singularity - Extended Mix
New Order - People on the High Line - Richard X Radio Edit
New Order - Be a Rebel
New Order - The Perfect Kiss - Live at Alexandra Palace
New Order - Skullcrusher - Demo
New Order - Dreams Never End - 2015 Remaster
New Order - The Him - 2015 Remaster
New Order - Leave Me Alone - 2020 Digital Master
New Order - Sub-culture - 2015 Remaster
New Order - Angel Dust
New Order - The Beach
New Order - Mr Disco - 2015 Remaster
New Order - Regret - 2015 Remaster
New Order - Ruined in a Day - 2015 Remaster
New Order - Someone like You
New Order - Krafty - 2015 Remaster
New Order - Jetstream (feat. Ana Matronic) - 2015 Remaster
New Order - I've Got a Feeling
New Order - Nothing but a Fool
New Order - Disorder - Live at MIF
New Order - Love Will Tear Us Apart - Live at Alexandra Palace
New Order - Everythings Gone Green - 2023 Digital Master       

Serge - Yasmina Reza (2021-2022) Fischer Taschenbuch

Svaka kultura bori se sa predrasudama i stereotipima. Francuska književnica Yasimina Reza, u svom poslednjem romanu Serge, opisuje prvo putovanje svetovne i ne toliko religiozne jevrejske porodice u spomen park Aušvic. I sve što je prethodilo tom činu i sve što se dešavalo posle toga čina. Serge, genijalac - po kome je knjiga dobila ime, nekako je sporedni lik. Pojavi se svaki put, kada skoro zaboravimo na njega. Glavni lik i pripovedač, njegov je brat Jean Popper. U knjizi vrtolomnim tempom na 250 stranica razmenjuju se scene, dijalozi i unutrašnja razmišljanja članova jedne familije koja se nećka i snebiva u potrazi za svojim korenima. Iz razumljivih razloga. Bolesti, bogatstvo, siromaštvo, pop kultura, obrazovanje, sitne i krupne razmirice, čarke i razne dileme. Sve što muči obične i neobične porodice, bez obzira na to odakle potiču i koje su veroispovesti, muči i Poppere. Tu se pojavljuje kao tema priče, recimo i Harry Styles. Glumac i pevač nekadašnjih zvezda teen scene "One Direction". Reza se poigrava sa svojim likovima i ne da im mira. Smešta ih u tužne i komične situacije i opet - ne da im mira. Dok primerice - otac odbija da izađe iz automobila i izmišlja razne razloge da u tome ustraje, ostatak familije šeta Aušvicom, susreće na rier grupu iz Izraela sa kesama Zare i upravo stigle iz šopinga. U prostorijama spomencentra pokušavaju u nizu navedenih žrtava da dođu i do imena svojih predaka. I to im zbog obima zločina i materijala nekako i - ne uspeva. U jednoj prostoriji, na primer stradalo je oko 75000 francuskih Jevreja. Reza kroz sasvim prirodne tokove radnje uspeva da nam dočara deo atmosfere, pa i arhitekturu mesta ogromnog zločina, pa i samu arhitekturu zločina. Rane - bolne su i muče generacijama psihe i tela preživelih potomaka. Nije lako nositi toliki teret na leđima i uklopiti se u savremenicu. Yasmina pokušava u poslednjoj trećini dela da relaksira tok događaja, unese nadu, perspektivu i optimizam i sebi postavlja pomalo nemoguć zadatak. Pa makar to bilo i u "backgroundu". Naravno i ona ima meru i ne želi da preteruje. Kako, kada je u tom zlodelu kako svi znamo, sve bilo ogromnih dimenzija i preterano. Pokušava da se smeje i tamo gde je više mesto suzama. Piše o nasilnoj i prirodnoj smrti, kao neko malo dete, nevino i znatiželjno. Na trenutke pokazuje nam vešto i nazovi žensku prirodu, ili kako žene zamišljaju da muškarci razmišljaju. Rezin izraz i jezik, prebogati su. Kako rečnikom, tako i baratanjem nesvakidašnjim i svakidašnji situacijama. Zapravo, svodi nesvakidašnje u svakidašnje i postavlja čitaoca u poziciju savesti jedne nove ere i jednog novog trenutka koji ne sme da dozvoli zlu da se ponavlja. A kako znamo i vidimo - zlo ponavlja se u sekvencama i kružno kroz istoriju. Na sebe uzima slobodu da kaže da jedna rečenica iz običnog razgovora nosi težinu rečenice iz jedne Tore. U svemu ovome vidimo nemoć da se jedna, pa i bilo koja - prastara i ne-prastara kulura izdvoje i smatraju jačom ili slabijom od drugih prastarih i ne-prastarih kultura. Slika koju o Jevrejima mnogi imaju u glavi - dobro je poznata autorki ove male bravure. I ona pokazuje povremeno nemoć i svesnost naspram tog mora gluposti u usijanim glavama nekih. Teško mi je da završim ovaj mali tekst. Bojim se da nekoga ne povredim i da ne čačkam i dalje žive rane, iako je svedoka jako malo preostalo. I za koju godinu ih neće uopšte više biti među živima. Prelazim u sledeći red. 

Minuta ćutanja za sve nedužne žrtve. Kako iz prošlosti, tako i sadašnjosti i budućnosti svih nas. Rado bih se rukovao sa junacima knjige Serge, iako znam da je to samo fikcija i da su plod mašte. Tako stvarana knjiga!!!   

Ja pišem filmove/Radni dnevnici 1955-2001 - Ingmar Bergman (2021) Berenberg Verlag GmbH

Ich schreibe Filme/Arbeitstagebuecher1955-2001 - Ingmar Bergman (2021) Berenberg Verlag GmbH

Vera je ljubav. Kratka je poruka ove izuzetne knjige s kojom sam se mučio, s prekidima, par godina. Veliki deo svoje mladosti proveo sam u Kinoteci, pa sam tamo došao u dodir i sa filmovima ovog velikana režije i filmske umetnosti uopšte. Moram da priznam da sam se u to vreme malo zanimao za religiju, međuljudske drame i odnose, ono što me opčinjavalo u to vreme bili su Bergmanovi dugi krupni kadrovi. Mimika i smirena atmosfera koja je povremeno znala da bude narušena kratkim eksplozijama osećanja i emocija. Obostrana egzotika. I Šveđani nama i mi njima. Izbor iz Bergmanovih dnevnika, bar prvih 100tinjak stranica, obiluje kamernom atmosferom. Ispijanjem čajeva, dubokim razmišljanjem, ne preterano burnom svakodnevnicom. Kako stižu velike filmske nagrade, publika u bioskope, život ovog skandinavskog velikana i sam, pretvara se u dramu i tragikomediju. Bergman detaljno opisuje kako razrađuje radnju i likove. Kreće svaki put od nule, sitnih detalja svakodnevnice i tako nastaje grandiozan scenario. Zanimljivo je, da je, iako se pet puta ženio i imao devetoro dece, jako malo prostora posvetio familijarnom i privatnom životu. Bio je posve posvećen svom radu i umetnosti. Slušao dugo klasičnu muziku, Bramsa na primer, i u tišini svoga doma na ostrvu Faro u strahu osluškivao prirodu, ptice, zvukove mora i sl. Veliki životni preokret predstavlja trenutak kada ga saslušava policija zbog navodnih problema s porezom i selidba u Minhen gde radi u eminentnom lokalnom državnom teatru. Kako je i sam potekao iz protestantske svešteničke kuće, kao dete i tinejdžer, bio mali buntovnik, njegova ljudska i stvaralačka priroda obilovala je slikama najuzvišenijih veličina i tema. Ali kao što sam već napisao, njegova prilična nezainteresovanost za privatnu stranu sopstvenoga života nestaje tek u poznim godinama, pred samu smrt 2007e godine. Znam da me lično, jako promenio, uzdrmao razvod i drame koje slede, a kako je to tek Bergman detaljno opisao i ostvario u "Prizorima iz bračnog života". Samo dva sata otprilike! Nije taj skandinavski temperament ni blizu povremene bezumnosti koju srećemo recimo na balkanskim prostorima, ali i oni imaju to. Manjak racionalnosti i razuma u povremenim trenucima. U tišini, ipak, velika je snaga koja brda valja. Svako ko se zanima za sam proces nastajanja scenarija, filmova, priča, romana, drame na ovom mestu biće dobro uslužen. A ima tu i saveta za privatni život. Dubina razmišljanja dovodi često do neočekivanih obrta i velikih scena, ali košta često zdravlja i živaca. Bergman je to sve nekad lakše nekad teže savladavao. Ljubav prema profesiji, sklonost detaljima, mnogo toga ne primeti se u površnom gledanju karakterističnom za veći deo publike. Bergmanov rad ulazi u udžbenike profesije i pisan je i sniman tako da ne bruka struku. I sam želeo bih da moj rad u jednoj sasvim drugoj oblasti bude takav. Ali nedostaju mi često snaga, inspiracija i volja da posle svakog završenog projekta s još većom energijom i predanošću pređem na sledeću temu. Sada, nadam, se razumete kakav je lik i čovek bio Ingmar. Uzor ne samo na filmu, nego i van granica te umetnosti. Požrtvovan i hrabar kad se to traži, sudržan i kolebljiv, kao i mnogi od nas, kad su porodica i osećanja u pitanju. Ne znam da li mu je bila namera da ove dnevnike jednoga dana objavi? Ali otvorio je srce svima koji ga i vole i ne vole i cene i preziru. Zar to nije dovoljna preporuka? Ne znam za vas. Za mene jeste.