Deca komunizma 1 - Magle sa istoka - Milomir Marić

  

Laguna (2014)

Prvi deo priče beogradskog novinara, o jugoslovenskom komunizmu (?), prvobitno objavljen 1987.. Nije isto (bilo) čitati u ono i u ovo vreme. Ko zna kroz šta bi autor sve prošao, ako bi prošao, da je objavljena nekoliko godina ranije? 

Borba za vlast i borba za preživljavanje(m). Za komuniste i vernike, vođene pod paravanom ideja boljeg i pravednijeg društva sutrašnjice. Kapitalisti svoju egzistenciju banalizuju, svode je na novac i materijalne privilegije. "Deca kapitalizma I", nekako i itekako podseća na ispovesti propalih zvezda Wall Streeta, razočaranih menadžera propalih banaka i osiguravajućih društava i hrabrih novinara koji su spremni da zarone u svet laži i intriga.

S druge strane, okeani prolivene krvi moćnika i miliona nedužnih civilnih i vojnih žrtava, u tom jeziku ironije, ali i opomene, često poprimaja boju i forme slepstika. Ofanzive/defanzive, gulazi, gerile, obračuni ilegalaca na pariskim ulicama i slabo naoružane, golobrade, omladine na frontovima, izmiču zakonima zdravog razuma i fizike. U pisanoj formi asociraju na scene iz crtanih filmova, u kojima veliki i moćni Tom, juri malog, sićušnog i visprenog Džerija i njegove još manje rođake.

 Autor mnogo čita, mnogo pita (mrtve i preživele), radoznao je i sa-oseća (se) sa junacima svojih priča. Karla Štajnera, jugoslovenskog komunistu austrijskog porekla, kazna stiže u Moskvi. "Zaslužena ili nezaslužena, ali - božja kazna." Mustafa Golubić doživljava višestruku evoluciju vlastitih političkih stavova, ali ne uspeva, usled enormnog radijusa kretanja, da iz svojih avantura, izađe kao pobednik. Misterija ostaje neotkrivena. "Evo, nije provaljen ni skoro pola veka posle smrti!".

Ivana Mačeka Matiju, Marić podseća na velikane: Kocbeka, Zupana i Javorseka i pita: "Sudeći po literaturi, u Sloveniji su partizani više ganjali žene nego neprijatelja?"

Rato Dugonjić je, čini se, bio odličan, pametan i hrabar dribler. I kao fudbaler. I kao političar. I kao sagovornik u knjizi. 

The Acid - Basic Instinct

Supruzi Avda Hume, ime je nadenuo kralj Aleksandar po Olgi, "mojoj nesuđenoj nevesti, ruskoj princezi, kćerki Nikole II."

Najemotivnija lična preporuka za čitanje? Možda razgovor sa istoričarem i generalom, Velimirom Terzićem, koji je u delu "Slom Kraljevine Jugoslavije 1941" pobio tezu da su "prvu državu jugoslovenskih naroda za zelenim stolom u Versaju stvorile velike sile." "...Nikada ne smemo zaboraviti da je i ta prva Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, ma kakva ona bila, stvorena na brdima kostiju i potocima krvi srpskog naroda, uz veliku pomoć jugoslovenskih dobrovoljaca iz svih naših krajeva...".  

Ta je ideja, jednostavno implodirala i bankrotirala i nije ni onda kad se sve slutilo, a ni danas, kad je sve naizgled prošlo, lako, biti svedok i žirant. Te ideje.        

Svetozar Vukmanović Tempo, na kraju prvog dela, za Đilasa, kaže: "znao je da bude vrlo bezobrazan u takvim situacijama." Reč je, naravno, o seksu i preljubama. U pauzama (od) ideja.

Za istinu, vredi se i dalje boriti. Iako je celu, nikad nećemo saznati. Zanima me, zapravo, jako me zanima, šta sve stoji, u drugom delu: "Dece komunizma"? 

Rival Consoles - Odyssey

Mada, slutim, sve će da bude u stilu davnog hita Divljih jagoda: " Ne želiš kraj, mada je tu/međ­u nama stvara se jaz/i blijedi sjaj/Ne želiš kraj, teško je znam/ali idi ne daj se, ne daj/ostaću sam..."  

               

April, 2014

 

Politika apokalipse: Kako religija gura svet u krizu - John Gray

Politik der Apokalypse: Wie Religion die Welt in die Krise stürzt/Black Mass: Apocalyptic Religion and the Death of Utopia

Penguin/Klett-Cotta (2007/2009)

"Apokaliptično razmišljanje je nostalgija u njenoj, bez sumnje, najgoroj formi" - Adam Phillips

"...moralni sunovrat ljudi koji ubijaju u ime demokratije je veći..." Cvetan Todorov

"...Prosečan čovek uzdiće se na nivo Aristotela, Getea ili Marksa..." - Lav Trocki

Poznati britanski politički filozof, u prilično provokativnoj, kontroverznoj, ali i izuzetno zanimljivoj analizi/knjizi, prepoznaje sličnosti i paralele između islamskih/hrišćanskih fundamentalista, neoliberalnih turbokapitalista, Jakobinaca Francuske kasnog 18. veka, nacionalsocijalista i činovnika vlade Busha mlađeg. Izlaz iz, na (ne)stvarnim činjenicama zasnovanog, utopijskog raspoloženja masa, na početku XXI veka, vidi u konzistentnom sprovođenju real-politike.  

Nametanje "zapadnog" modela demokratije, često sprovođeno nelegalnim sredstvima i pod motom "borbe protiv terorizma"; oblikovano manipulacijama javnog mnjenja, poluistinama, masivnim vojnim intervencijama u raznim zabitima sveta, veoma je kontraproduktivno. Iraku npr. preti raspad u dve ili tri nove i nestabilne države koje su pretnja za protok energije i kapitala. U Afganistanu su Amerikanci u veoma kratkom perodu izgubili daleko više vojnika od broja civilnih žrtava, stradalih 11.09..

U svojoj metodologiji, Gray svrstava politiku moderne u poglavlje istorije religije. Komunizam, kao preudonauka pod parolom: istorijski materijalizam, koštao je po nekim statistikama više leševa nego nacionalsocijalizam iznikao iz "rasnog učenja", kojekakvih zabluda i pogrešnih procena. Revolucionarni neokonzervativizam pokušava da uspostavi novi globalni poredak kroz univerzalnu demokratiju i jedinstveno slobodno trziste. 

MAN FOREVER

Iako je biblijska apokalipsa u svom prvobitnom značenju pre "razotkrivanje", u širokome svetu, uspostavlja se i ustoličava njeno eshatološko tumačenje. Čak i sekularni umovi, poput Marksa ili Francisa Fukuyame (ili Kojeve), govore o "kraju istorije". I tako, neki čekaju konačni dan/sud, drugi mu se svim sredstvima suprostavljaju, treći ga žive punim plućima.  

Utopija, težnja ka idealnoj zajednici, jedno od svojih brojnih oličenja dobija 1848. na severu američke savezne države New York, kada sveštenik John Humphrey Noyes formira zajednicu, "Oneida" na principima "hrišćanskog perfekcionizma". Hrišćanstvo, kao nada u obnovu sveta, iako to trajno pokušava, nije uspelo da oslobodi čoveka iz okova nasilja, ni danas. Onako kako je sprovođeno i upražnjavano, samo je potpomoglo i pospešilo nastanak totalitarizama i totalitarnih derivata. Ova knjiga se između ostaloga, bavi više njihovim sličnostima, nego razlikama. Sve do današnjih/sudnjih dana.

Metode raznih terorističkih, paradržavnih, multinacionalnih ili državotvornih organizacija, bombaši samoubice, politički ogranci i nekonvencionalno mučenje zatvorenika. Inkvizitorske metode i konstante koje se ne brišu i ukidaju tako lako, proglasima, sporazumima, promenama društvenih sistema i partija na vlasti. Autor ide prilično daleko, pa i korene (da(v)našnjeg) (neo)liberalizma pronalazi u religijskim učenjima.  

 Turbonegro

U amerikaniziranju apokalipse kada svevišnji zapoveda napade na države hiljadama milja udaljenim od prerije, kazina, saluna i kazina.

Ovih 300 i nešto stranica često zalaze u vratolomne intelektualne konstrukcije sveobuhvatne zbilje, istorijske (ne)pravde i kosmičkog jedinstva. Nekad, pod oporom lokalnom anestezijom, kad se bave vladavinama Thatcherove i Blaira. Negde pred kraj i čitaocima i piscu ponestaje daha. Ako ne ništa, a ono uspevate da se celo vreme ili slažete ili ne slažete s onim što vam se s leva i s desno servira.

Za razliku od većine knjiga o kojima ne znate šta bi trebalo da mislite, ova vam pomaže da izgradite čvršći i jasniji stav. Što kažu Turbonegro na albumu "Apocalypse Dudes": " Don't Say Motherfucker, Motherfucker". Svetom vlada(ju) " Zillion Dollar Sadist(s)".

    

               

April, 2014

Noć iznad Evrope: Kulturološka istorija Prvog svetskog rata - Ernst Piper

Nacht über Europa: Kulturgeschichte des ersten Weltkriegs

Propyläen (2013)

"...srca-malčice bajoneti-viljuške zagristi razrezati smrditi plesati skočiti bes lovački psi-eksplozija haubice-gimnastičari din-trapezi eksplozija ruža radost tela-kante za vodu tužbalica-fudbal osipanje..."/"...Rat je lep zato jer pucnjeve, kanonade, primirja, parfeme i mirise raspadanja sjedinjuje u simfoniju..."-Filippo Tommaso Marinetti

"...Hvala Ti, hvala Ti/Gospodine Imperatoru za milost/Kojom si nas odabrao za umiranje..." - Hugo Ball

"...Ova oluja nas nezaustavljivo tera u budućnost kojoj je okrenula leđa, dok se gomile ruševina uzdižu naspram neba. To, što nazivamo napretkom, to je ta oluja"- Walter Benjamin

Istorija, analiza, istorija Velikog rata iz specifičnog, kulturološkog ugla nemačkog istoričara rođenog nakon pada nacionalsocijalizma, bavi se na pomalo indirektan, neprikladan i indiskretan način korenima evropskih fanatizama u XX veku. Kao što mi je jedan drugar jednom prilikom rekao (turio): "Lako je bilo sve srušiti, ali šta posle (toga)?"  

Demokratija je u Francuskoj bila rezultat revolucije, a u Americi posledica rata za nezavinost. U Nemačkoj je nastala iz (ne samo jednog, nego više) poraza, što je bila (i ostala) ogromna hipoteka... Nemcima (prvobitno) nije pošlo za rukom da iz tog poraza izvuku pozitivnu energiju, etabliraju narativ nove perspektive, okrenu se ka budućnosti.

Iz ogromne katastrofe, gurnuli su, pre svega Evropu, pa onda i ostatak sveta, u jos veću propast. Istorija kao objekt konstrukcije. Vreme i mesto događanja: sada (i uvek sada) i Evropa (sada kao i nekada).

Nakon uspešnog atentata Gavrila Principa na Franju Ferdinanda u Sarajevu, sledeo je ultimatum, koji je baron Wladimir Giesl, izaslanik k.u.k u Beogradu, predao 23.07.1914 srpskim vlastima. Bilo je dovoljno, da samo u dve tačke, Habsburgovci ne dobiju ono što su tražili - potpuno prihvatanje besramno formulisanih uslova i da krenu u rat, za koji su pripreme već mesecima, pa i godinama unapred, bile u toku.

Multientnička (pešadija, ne i komandni kadar) austrougarska vojska gubi bitku na Ceru uz 18.000 mrtvih, ali o tome ne izveštavaju niti njihovi mediji, niti nemačka štampa... svi ti događaji i pored nepobitnog značaja, u samoj knjizi igraju sporednu ulogu. Glavni junaci su umetnici, pisci, slikari, filozofi, likovi iz javnog života. Ljudi koji su se po opisu radnog mesta, uglavnom (kao i ostatak naroda) slabo ili nikako snalazili u takvim i sličnim okolnostima, ali ipak ostavljali neke vrednije tragove i materijalna svedočanstva iza sebe. Otvoreni duhom, ipak, ovako ili onako, delili sudbinu naroda kojima su pripadali. Izuzetaka i nije bilo malo. Bertrand Russell je npr. 1918, zbog svojih pacifističkih stavova, fasovao šestomesečnu zatvorsku kaznu.

Čuveni salcburški pesnik Ernst Trakl, već na početku sukoba, javlja se kao dobrovljac u sanitet, da bi nakon nekoliko meseci doživeo nervni slom i okončao svoj život predozirajući se kokainom. Za sobom je ostavio poeme "Klage" i "Grodek".

Pisac Herbert Eulenberg poziva omladinu da se odrekne nikotina i alkohola i samo (i uvek samo) na umu ima Nemačku. Socijaldemokrata Karl Kautsky predviđa 1914. da će jedino Amerika da ima koristi od Velikog rata.

Moderni istoričar Eric Hobsbawm, koji je period 1914-1991 nazvao: "doba ekstrema", kaže da je "1914 počelo doba masakra." 20.10.1914 prvo "vatreno krštenje" imao je i Adolf Hitler, kao izviđač u Kraljevskoj Bajerskoj Rezervno-artiljerijskoj-regimenti. Posle su se o tom događaju raspredale legende. Spinovalo, itd.

U ratu su aktivno učestvovali i Max Beckman, Waldemar Rösler, Max Neumann, umetnici koji su sa žarom i radošću, samo nekoliko godina pre, putovali u Italiju i Francusku. Beckman, najznačajniji nemački slikar XX veka, nije bio nacionalista. Pre nepotkupljivi posmatrač, seizmograf za događaje svog vremena. 1915, posle (evo ga još jedan) sloma živaca, odlazi u Frankfurt, da bi ga iz vojske otpustili 1917. Apropo, seizmograf.

"Plavi jahači" Kandinsky i von Jawlensky, naravno, morali su da napute Bavarsku. Osim njih dvojice i Emila Noldea, svi ostali članovi umetničke grupe, bili su na frontu. Max Pechstein i Otto Mueller na zapadnom, Bleyl i Schmidt-Rottluff u Istočnoj Prusiji. "Nedobrovoljno dobrovoljno" u boj se prijavio i Ernst Ludwig Kirchner, da bi ga 1915., otpustili iz vojnih redova.

Otto Dix je rat doživeo možda najintenzivnije od svih kolega. Za razliku od recimo Paul Kleea koji je farbao avione, ili Hermanna Strucka koji je radio kao prevodilac ili kompozitora Arnolda Schönberga koji je svirao u vojnoj kapeli, Dix je ceo rat proveo na prvoj liniji. U njegovom dnevniku stoji: "Uši, pacovi, bodljikava žica, buve, granate, bombe, pakao, leševi, krv, rakija, miševi, mačke, gasovi, topovi, prljavština, meci, malter, vatra, čelik, to je rat! Sve đavolje delo!"

Nemačka zverstva u neutralnoj Belgiji, rastureni međunarodni kontakti i veze kulturnih delatnika, sudbina Jevreja u Prvom svetskom ratu, švajcarski egzilanti, mrtvi heroji, socijaldemokrate i konzervativci, Verden.

Za junake Solunskog fronta u ovoj knjizi nije bilo mesta, ali vredi pročitati ili prelistati (možda baš zbog toga).

I ako zbog još nečega drugog, onda zbog podsećanja na "proročanstvo" nacističkog ideologa Alfreda Rosenberga iz njegovog glavnog (ne)dela "Mit XX veka" - da su u Prvom svetskom ratu: "demonske sile pobedile božanske".

Luda su vremena - bila i ostala. Vredi se i za žrtve toga rata, i danas, s vremena na vreme, pomoliti. Ponekad zamisliti.

               

April, 2014