srbiju, šumadiju, vojvodinu, vranje, balkan, sofiju, kairo, istanbul, keln, fk, kk, ok i vk crvena zvezda, golden state warriors, lazanje, 365 senf, tabasco, velike milke i sve ostale slatkiše, poker, killing joke, pentagram chile, fk liverpul, viski i svu žestinu osim votke, poker, video igre, torente i blogove, trilere i akcije, ruske filmove, danske serije, serije orange is the new black, nashville, treme i girls, 90s hip hop, early 90s death metal, ex-yu muziku devedesetih, the economist kad ne piše o rusiji i putinu, sashu frere jonesa, banjaluku i krf...
ne volim:
eu nato pentagon, srbofobe, uefu, fk i kk partizan, beč, ligu šampiona, ligu evrope, rtv pink, rtv b92, blic, the economist kad piše o rusiji i putinu, lažne levičare, glupe desničare, konformiste, sergeja trifunovića, antinacionaliste, korporativnu kulturu, štrebere, ljude koji nemaju smisla za humor, zatucane, alave, halapljive
"Običan
čovek poseduje biografiju - jedan monarh je nema. Njegova biografija je
istorija zemlje. Tu već leži izvesna dramatika u životu vlasnika titule vladara...
Zakoni istorije su moćni i diktiraju monarsima svoja pravila igre. I ne tako
retko, "biografija" države pokopava pod sobom biografiju čoveka koji
njom upravlja" - Andrej Saharov
Kad na zapadnim granicama
Rusije sunce zalazi, ono se već diglo na njenom istočnom rubu. Luksuzno
opremljena monografija, ukrašena ilustracijama i fotografijama - ukratko opisuje
istoriju jedne od najmoćnijih vladarskih dinastija svih vremena.
Prolog počinje horor pričom
o devetogodišnjem careviću Dimitriju (1591), dečaku prerezanog grkljana. Pronađenom
u dvorištu manastira. Najmlađi muški potomak cara Ivana IV. Savetnik i
ko-regent Boris Godunov, izdaje dokument na kome piše da je nesrećno dete imalo
epileptični napad i palo na nož.
Ivan IV ili Ivan "Grozni"
(1530-1584), bio je devet puta oženjen. Osvojio je Kazan i Astrahan i tako
obezbedio carstvo od napada hordi Mongola, krenuo u proširivanje carstva kroz
bespuća Sibira. Ali kad su krimski Tatari stajali pred kapijama Moskve, pobegao
je u sigurno skrovište. I tu se krio sve dok nije stigla vest da ih je porazio
plemić Mihail Worotynskij.
(Ruski) rulet oko trona
je trajao kroz celu istoriju. Sin Ivana Groznog, Fjodor Ivanovič, nije
posedovao ama baš ništa od očevih mana i vrlina, tako da ga je s lakoćom i uz
pomoć "boljara", "nasledio" Boris Godunov. Pored novih
teritorija, Godunov je svojim naslednicima u amanet ostavio prijateljske veze
sa Engleskom, Perzijom, turskim sultanom, Firencom i Rimom. Umro je 1605
godine. Glasine kažu da se u bezizlaznoj situaciji i u strahu od pobunjenika
koji su sledili "lažnog" Dimitrija sam otrovao.
Prve Romanove na vlast dovodi veće "boljara".
Mihail, rođen 1596 godine, iako "premlad i nepodoban" postaje car
1613 godine. Umire u 49. godine. Rusija se uz njega odmorila, Rusija je uz
njega odahnula.
Petar i njegov otac Aleksej otvorili su zemlju
prema Evropi. Radili puno i odupirali se vešto dvorskim spletkama i intrigama.
Polubrat rano preminulog cara Fjodora II,
Petar I, dolazi na vlast 1682. Tron formalno deli sa Ivanom V. Ipak vlada sam.
Vičan vojnik, osniva moćnu flotu i još više nego njegovi prethodnici - osvaja žene.
Osniva Petrograd. I ostavlja najdublje tragove za sobom.
I on je znao da bude nemilosrdan. Sina iz
prvog braka, Alekseja, hapsi, da bi ga nekoliko dana nakon toga dao pogubiti.
1725. spašava utopljenike iz olujnog mora. Iako mu je želja da po vizantijskoj
tradiciji i za života prenese svoja ovlašćenja nasledniku, na samrtničkoj
postelji 1725. godine polazi mu za rukom samo da ispiše: "Predaj sve...".
Posle njega vlast prelazi u ruke žena.
Katarina I, (Petar II), Jelisaveta Petrovna, Katarina II.
Pavle I penje se na tron 1796. godine. Postaje
prvi pravoslavni Veliki majstor malteškog reda. Sprovodi reforme. Jednom prilikom
uskom krugu okupljenih ličnosti izgovara reči: "Ono što je (pred)određeno,
od toga se ne može pobeći". Izlazi u susret narodu i zamera se bogatašima.
Posle njegovog ubistva, na vlast, 1801. dolazi car Aleksandar - "pobednik
nad Napoleonom".
Car Nikolaj I - "evropski žandar"
pomaže vladarima na starom kontinentu. Aleksandar II, 1855. nasleđuje mnoge
probleme svoga oca, prodaje Aljasku Amerikancima, uvodi dalje reforme u korist
naroda. Atentat kome je podlegao
1881., prekida ga u modernizaciji države, projektu parlamentarne monarhije.
Nasledio ga je i to
nerado, njegov drugi sin Aleksandar III. 1883., u Ženevi (emigracija), ali i u
zemlji kreću pripreme za ono što se desilo1917. godine. 1891., Aleksandar III pokreće
izgradnju Transsibirske železnice. Dovodi strane investitore u zemlju.
1894., sledi poslednji u
dinastiji živih vladara, najstariji sin, car Nikolaj II. Otac mu je ostavio zapisano: "Budi jak i hrabar i ne pokazuj
slabost. Saslušaj svakoga, to nije greh; sledi samo sebe samoga i svoju savest.
U vanjskoj politici drži se pozicije nezavisnosti. I uvek misli: Rusija nema
prijatelje. Svi se boje veličine našeg carstva. Izbegavaj ratove. U unutrašnjoj
politici štiti pre svega crkvu. Ona je više puta spasila Rusiju u teškim
godinama. Ojačaj porodicu, jer ona je osnova svake države."
Pometnju i nadu na dvor donosi - Rasputin.
Potom Lenjin. Potom likvidacija porodice.
1918.
"Ruski brod potonuo
je u trenutku kad se luka već nazirala..." - Winston Churchill.
Februar, 2014
Saturday, February 22, 2014
Žeton za najdraži vurlicer - Sanjin Štrbac
Razgovori sa rok kritičarima
i teoretičarima pop kulture o popularnoj muzici i kritici
Bina
- Banja Luka(2013)
"I'll be your
mirror/Reflect what you are, in case you don't know/.../'Cause I see you/I'll
be your mirror " - Velvet Underground
"Nemoj
da zezaš, šta su radili u Užicu?" - Aleksandar D. Kostic
Intervjui Sanjina Štrbca
sa najistrajnijim glasovima i perima srpskog/beogradskog pop novinarstva
otvaraju novo poglavlje u preispitivanju ličnih i kolektivnih sećanja na: prošlost,
sadašnji trenutak i neizvesnu budućnost. Na jednom mestu prof. Aleksandar
Janković kaže: "Vreme se promenilo. Sve se
promenilo i zato pop kultura vapi za ponovnim promišljanjem." Eh, bunt,
oh subverzija, uf... Pitaćete se da li je ovo tekst o One direction ili o ovoj
izuzetnoj knjizi?
"Znači stari majstori". Potreba
za ovakvom knjigom na domaćem i danas neverovatno skučenom i probirljivom prostoru
odavno postoji. Ne samo zbog potrebe za širenjem, i ne samo da bi je čitali oni
stariji koji imena koja autor intervjiše (pre)poznaju iz Džuboksa, Ritma, sa
Studija B i radija B92, nego i ovi mladi koji su za pojmove: Ramones i Motörhead
saznali gledajući preslikane motive na majicama pevaljki iz dnevne štampe.
Već nakon prvih razgovora, postaje jasnije
zašto je kod nas, ali i u svetu nastao (veliki) problem prezentovanja i
popularizacije kako starog, proverenog, tako i najsavremenijeg popa novim
generacijama. Nisu krivi samo moderni mediji i rapidni pad prihoda industrije.
Likovi koji pišu o muzici imaju veliki problem da svoju intimu i ljubav podele
sa drugima na adekvatan način. Svoju privatnost zadržavaju samo za sebe i u
okvirima najužih zajednica. Pop je to "Ogolelo mesto", kako je nekad
pevala Borghesia.
Štrbcu polazi za rukom da tako često i (ne)opravdano
podeljena mišljenja i odvojene, elitne krugove ljudi u jednoj knjizi, ne samo
spoji na jednoj literarnoj lokaciji, nego i da ih na neki način "otvori",
učini pristupačnijim. Da im svojim često
kratkim, ali promišljenim pitanjima prinese ogledalo. Da se sami zapitaju: ko
sam ja, odakle meni sva ta muzika i sve to što znam? Da bi se u jednom trenutku
i sam "otvorio" naklonom pred možda najvećim imenom od svih njih, a
potom i svih nas koji čitamo: Žikicom Simićem. Ovde već moram da budem ličan.
Gram Parsons
Čoveku zbog čijeg teksta
o Gramu Parsonsu sam dugo vremena, možda deset i manje-više godina, obožavao
"grievious angela", a da nisam čuo ni jednu njegovu notu, glas. Nije
se moglo, nije se mogao nabaviti ili presnimiti album. Potičem iz radničke
porodice, London mi je onda, za razliku od danas, materijalno, bio veoma daleko.
Pa bio sam i isuviše mlad da me roditelji na to
putovanje puste samog. Ali putovanja na koja su moju generaciju iz 70 i neke
vodili takvi izlivi znanja, ljubavi i odmerenosti, ostaće zauvek zabeležena u
sećanju. Osećanja koja mnogi od nas kod ovih mlađih pokolenja ne primećuju.
Iskreno rečno, to "nešto" postoji
i danas, samo na drugi način. Iako ih Noel i Liam preziru, One direction -
bojbend trenutka i najpopularniji bojbend današnjice. Taj čin zajedništva o kojem
je pisao Lester Bangs i mnogi posle njega, oni (One direction) na neki način
projektuju iz nekog boljeg, bezopasnijeg i bezazlenijeg doba u ovo naše vreme.
Prisustvovao sam njihovom koncertu sa
starijom ćerkom i 17.000 tinejdžerki koje su vriskom i aplauzima producirale buku
i ovacije veće i gore od onih koje su doživeli Beatlesi dok su izvodili "In
My Life" na Shea stadionu u New Yorku 1965. Ili koju i dan danas generišu Angus
Young i ekipa iz AC/DC na svojim koncertima. I dok sam prevrtao očima i
zabrinuto razmenjivao poglede sa nekolicinom prisutnih roditelja, moram
priznati da nisam mogao ostati ravnodušan kad je pet golobradih majmunčica za
koje su N'Sync, Backstreet Boys i NKOTB po scenskom nastupu, plesu i glasovnim
mogućnostima primadone, izvodilo obrade Blondieja "One way or another"
ili "Teenage Kicks" - Peelovu omiljenu - Undertonesa. Nešto ipak u
tom krvavom šoubiznisu fercera. Stari hipici i matori punkeri u novim ulogama
promotera i menadžera.
One direction
U tom smislu i čudi i stoji konstatacija
prof. Nikole Dedica da je profil kritičara Greila Marcusa skoro nemoguće
proizvesti na našim prostorima. Ne samo zbog te religiozne vezanosti starih,
ali i novih bardova za delta bluz, Waitsa, Stonese, nego i zbog povremenog nedostatka
volje ili sluha kad su neki najnoviji, uvozni, pa čak i domaći fenomeni u
pitanju. Voleli ga ili ne: Ekrem Jevrić Gospoda je verovatno jedan od retkih
primera u svetu da jedan istinski autsajder muzičar komercijalno uspe. Pa makar
to bilo samo na lokalnom nivou. Senzacija na nivou da recimo "performer"
(a ne autor) Daniel Johnston ili pokojni Wesley Willis nešto slično dostignu
ili su dostigli u npr. Kaliforniji.
Domaća misteriozna železnica i dalje čeka svoj
trenutak i svoje Greilove, Palmere, Meltzere, iako postoje već brojni argumenti
da ona zaista postoji. Počevsi od "zlatnog kolosijeka" i "s
Berkovića preko Knina", pa do "lajkovačkom prugom, ide
Mile, ide Mile"...
Miroslav,Cune
i Tozovac- Ide Mile Lajkovačkom Prugom
Znanja i erudicije, ne nedostaje toliko koliko
publike i subverzije. Tako da je u ovom trenutku jedini način kako doći do njih,
koliko to nenormalno i otrcano zvučalo, krađa i neprincipijelne koalicije. Zanimljivo
je kako će situacija sada da izgleda sa javnim prelaskom Grand produkcije sa
Pinka u ruke američkih konzorcijuma.
Posle ovog nadri greilovskog i "paul-morleyevskog"
udaljavanja od teme - izuzetne muzicke ispovesti - i nema i ima smisla
izdvajati neke momente. Iako se moć čitanja internet stranice kod korisnika
usluga u proseku zadržava na oko dve minute, a ovaj tekst već poprima gigant(oman)ske
dimenzije.
Jason Derulo
Za one koji su pokušavali da pišu o muzici,
izuzetno su zanimljive konstatacije i zapažanja kritičara zaista specifičnog i
prefinjenog stila (kod nas): Momčila Rajina. U tekstovima se skoro potpuno stavljao
u funkciju teme, zaboravljao svoj ego dok piše i kao urednik dopuštao je samo
jakim ličnostima da ubacuju u recenzije i sebe, naravno, ako bi prepoznao
istinu. (Zapravo sve ono što ja lično ne radim dok pišem; o samopouzdanju da ne pričam. )
Svu raznolikost ukusa i izraza osećate i
degustirate celim tokom knjige, a da se kako to kaže prof. Nebojša Pajkić
"uopšte ne osećate ugroženo". Što opet i nekad nije slučaj kad čitate
njihove tekstove i slušate emisije koje vode.
Da se ipak vratimo na ove dve (i po')
minute. Recimo izjavama jednog od najtvrđih i najagilnijih sagovornika: "One
koje sam slušao, doveo sam da sviraju u Beogradu" - Aleksandar Delibašić. I
najsofisticiranih: "Kad je Tiger Woods raspoložen, golf je uzbudljiv
koliko i rok muzika" - Igor Mitić.
The Band
Najprizemljenijih i najrealnijih: "Svršena
prošlost. Jedino tako može biti sačuvan. Amin" - Igor Čoko.
I neka
ne zamere svi ostali koje nisam citirao. Zaslužili su.
Zaista.
Kritika ako želi da
opstane, mora, čak i ako joj je pun "organ" svega i nema taj volumen pluća - mora
da nervira, da provocira, da bocka, a do ostalih informacija klinci ionako vrlo
brzo i lako dolaze na internetu. O dinosaurusima je nedavno
dobro elaborirao Štulić u intervjuu za Avaz.
Intrigantna, skoro pa
savršena knjiga o manama.
Februar, 2014
Friday, February 21, 2014
Teorija koju nisu mogli da unište - Sharon Bertsch McGrayne
ili
The Theory That Would Not Die: How Bayes' Rule Cracked the Enigma Code, Hunted
Down Russian Submarines, and Emerged Triumphant from Two Centuries of
Controversy
ili
Die Theorie, die nicht
sterben wollte
Wie der englische Pastor Thomas Bayes eine Regel
entdeckte, die nach 150 Jahren voller Kontroversen heute aus Wissenschaft,
Technik und Gesellschaft nicht mehr wegzudenken ist
Springer
Spectrum (2012-2014)
Britanski pastor Thomas Bayes (XVIII vek) i
francuski naučnik Pierre-Simon Laplace, pronašli su statističku formulu koju danas koriste
doktori, vojni stratezi, inžinjeri, bankari, sociolozi... podsvesno uspešni igrači
sportske prognoze. Posle ove knjige možda prestanete da pušite.
Formula je nizgled jednostavna. Za dva slučaja
A i B važi:
P(A) je verovatnoća da se
slučaj A desi. P(B|A) je verovatnoća da se slučaj B pod uslovom A desi. P(B) je
verovatnoća da se slučaj B desi. Nešto kompleksnije formule kad je više
disjunktnih slučajeva: Ai, i = 1, ..., N ili informacija poznato glase:
I to bi bila sva matematika. Između 2003 i
2011 broj stranica koje je Google pokazivao sa pojmom "bayesian",
popeo se sa 100.000 na deset miliona. Ta cifra, iako je u pitanju i dalje
kontroverzna tema, neprestano raste. Formulu su stručnjaci koristili za pronalaženje
olupina aviona u dubinama okeana, lociranje protivničkih podmornica u
Sredozemlju u vreme hladnog rata, pronalaženje "zalutale" hidrogenske
bombe u blizini obale Portugala.
U periodu izmedju 1746 i 1749, britanski
pastor Thomas Bayes, pokušavao je da reši prioblem inverzne verovatnoće i
utvrdi brojku koja predviđa neki događaj u budućnosti i to samo uz pomoć
informacije koliko se puta on (događaj) (nije) ponavljao u prošlosti. Kako u to
vreme nisu postojale računarske simulacije, sve se mukotrpno zapisivalo na
papiru. Uz pomoć bacanja bele i crvene kuglice po kvadratičnom stolu. Međusobne
položaje i putanje nastale tako što je crvena kuglica pomerala prema rubu stola
belu, ucrtavao je i tako utvrdio da je prostor na kome ova bela može da se
nalazi sve manji. Ukratko:
"prior" puta "likelihood"
je proporcionalno "posterior".
I to je ostalo negde ispisano i zaboravljeno
sve dok Laplace u drugoj polovini osamnaestog veka nije, nezavnisno od Bayesa, sličnim
postupkom došao do rezultata koji je uobličio u matematičku formulu. I tu kreće
istorija osporavanja i zaborava. Intriga i revolucija. Zaborava i dizanja iz
mrtvih.
XX vek su zabeležili "frekvencionisti",
grubo rečeno statističari koji su svoje procene zasnivali na velikoj količini
skupljenih podataka. Poznato je naime iz prakse da se verovatnoća sve bolje i
bolje utvrđuje kako npr. broj bacanja kockice ili izvlačenja karte raste. Dilema
nastaje kad je broj dostupnih informacija ograničen. Ili kad je njihova međusobna
(ne)zavisnost teško uočljiva.
Prvi veliki proboj u praktičnoj upotrebi,
doduše u tajnim aktima i akcijama, teorija doživljava tokom drugog svetskog
rata. Jedan od velikih britanskim mozgova, Alan Turing, koristi je za
razbijanje kodova nemačke "Enigme". U miru, sledi ga Arthur Bailey,
poslovođa velike osiguravajuće kompanije koji se njom koristi ne samo za
procene u zaradi, nego i u dokazivanju biblijskih i religijskih događaja i ideja.
Dugo vremena nepopularna u akademskim
krugovima, često je menjala ime, samo da bi se tako zakamuflirana približila publici
i korisnicima. Biznismeni mogu danas da je izučavaju u knjizi "Introduction
to Statistical Decision Theory" tria Raiffa, Schlaifera i Pratta.
Što je verovatno i bolji način
da utrosite svoje vreme. Čak i ako niste biznismen.
Napomenimo da Google
koristi ovu tehniku za filtriranja spama i nepristojnih sadržaja klasificiranjem
srodnih reči, izreka i dokumenata. Sličan postupak detektuje recimo da je reč
"shaorn" zapravo "Sharon" i tako ispravlja unos na
stranici.
Druga bi preporuka bila "The
Signal and The Noise" Nate Silvera, čoveka koji nepogrešivo predviđa
rezultate američkih političkih izbora i bejzbol utakmica; da to već budi sumnju
i prelazi u domen teorija zavere. Nate je naime "bayesijanac".
Bilo bi zanimljivo
proceniti da li će i koliko će život da ima lepih, ružnih i ovako osrednjih
trenutaka kao što je čitanje ove "naučnopopularne" knjige. Ili radije bacate kockicu?
