Posao novinara je među najtežim profesijama. Publika gladna je informacija, teško se stiče poverenje, a gubi lako, za minutu, dve, tren. Kada još pri tome intervjuišete najveća imena iz domena novih tehnologija i politike Sjedinjenih Država, onda mora da postoji jak razlog da vam obadve strane veruju. Kara Swisher veliko je ime u tom smislu, međutim veliki je problem što vesti brzo zastarevaju, pa čak i u trenutku dok ovo čitate, dešavaju se mnoge velike novosti i inovacije za koje nema ni prostora ni vremena da se komentarišu i prezentiraju javnosti.
Mnogo je poznatih imena i Kara u ovoj lepoj knjizi piše kako o njima tako i o svom dinamičnom privatnom životu. Majka četvoro dece, ujedno i sama u istospolnoj vezi, daje nam kratki uvid u neke aspekte takvoga života, prednosti i nedostatke. Mane i vrline. Pomalo čudi kako se lepo i zaneseno zagledala u pokojnoga Steve Jobsa i pored njegovih mana, nije imala, ama baš nijednu ružnu reč za njega. Znao je da plane i izgubi živce, bude agresivan i jezivo zahtevan, ali plenio je pažnju čistotom misli, predanošću, pa i spoljašnom lepotom.
Kara za neke likove ne štedi kritiku i bilo bi čudo da svojom oštrinom nije narušila i vlastito zdravlje. S druge strane, ono što kao Balkanac moram da primetim je i izvestan otklon, profesionalna distanca u kojoj se privatno i profesionalno dodiruju podsvesno. Jako je teško vaspitati decu u takvoj atmosferi, jer i oni podilaze i žrtve su takvog pristupa radu. U gene ulaze sve te reči velikih i poznatih imena nove ekonomije, a deca moraju da odrastaju u kakvoj takvoj harmoniji i miru. Sam sam žrtva nečega što sam tek pod starije dane spoznao. A daleko sam od tih sfera i poznajem ih samo iz vesti i knjiga.
Iako knjiga počinje pomalo nervoznim i nesigurnim tonom, zanimljiva je. Pokazuje svu ranjivost i sve opasnosti koje bez velike kontrole preživljava ta velika demokratija. Šteta je i napor što sve mora da se radi u rukavicama i s oprezom. Na primeru eventualnog manipulisanja izbora putem društvenih veza, vidi se koliko i dalje sve zajednice moraju da uče šta se priča na poslu, odmoru i kod kuće. Nije to toliko paranoja, koliko borba da se stekne i sačuva kora hleba. I sve teže je to postići. I ako čovek mora da bira između slobode, ljubavi i kakvog takvog blagostanja, sva je prilika da će da ostane bez sve tri nabrojane stvari.
A svoje "Ja", u digitalnom prostoru, gubimo svi redom i iz dana u dan.
