Remember: "Tomorrow's Girls" - Steely Dan Mix

Dok sam "ozbiljno" pisao "kritike" aktuelnih albuma i pokušavao da se uživim u ulogu nekoga ko "ne stvara" aktivno, ali "kritikuje", imao sam ozbiljne probleme jer nisam znao imena čitalaca, a oni su moje ime čitali na ekranu. Često bilo je i anonimnih rasprava, jer sam. ne tako mlad, ali prilično neiskusan i iako nisam bio "javna ličnost", zaista osetio s kojim problemima se "javne ličnosti" bore. Naime da sačuvaju svoje "ja" i svoju privatnost i svoju slobodu. Iskreno, jedno iskustvo koje nikome ne mogu da poželim. Jednostavno, ili srce ili duša stradaju. Nekad i jedno i drugo. Publicitet je užasna stvar ako ste sami i nemate nekoga pored sebe ko vas duboko i iskreno razume i podržava. Još kad krene politika...

Zato ne čudi što su se recimo njujorški dvojac, Steely Dan, posle turneje, još davne 1974e godine povukli u studio i tamo nastavili da stvaraju svoje pop simfonije nadahnute bluesom, jazzom i starom američkom školom komponovanja i pisanja pesama. Objavili su 9 studijskih albuma u razmaku od 1972e do 1980e godine i 1993e do 2017e, kada je multiinstrumentalista Walter Becker preminuo i pevač i klavijaturista Donald Fagen nastavio sam sa održavanjem legata SD. 

Još kao klinac posedovao sam dvostruki album, kompilaciju kojoj se ne sećam imena. Znam samo da sam je nabavio na berzi ploča i da se užasno osetila na duvan. Sad sam proverio, radi se po svoj prilici o "A Desade Of Steely Dan" iz 1985e. Jako je odudarala od moga tadašnjeg muzičkog ukusa, dva akorda, art pop, new wave i sl. Opet muzika na ta dva vinila, bila je tako dobro snimljena i odsvirana da sam iz potaje osluškivao taj filigranski rad u studiju i pomalo me je i inspirisala da se u daljem životu posvetim tehnici. Znali su Amerikanci to tako dobro da upakuju i izbruse. Pa i da prodaju.

Steely Dan su sloj po sloj stvarali kompozicije, da bi im posle u jednom koraku udahnule novi život i kao takve plasirali ih na tržište. Nije tu bilo neke očigledne "pirotehnike", ali stvarno su predstavljale u produkcijskom smislu, pa i u melodijskim rešenjima vrh tadašnjeg mejnstrima. Fagenov glas, bio je ono što kažu "maskulin", ali ne tako "runjav" i dominantan da ga povežete sa nekom zvezdom heavy metala koja je tada u zvuku Blue Cheer, BÖC ili Black Sabbatha, doživljavo svoje početničke korake. Pre ono kroz nos, ali indiskretno, propušten kroz decentni eho, sa nasnimljenim horovima, pun "ironije i sarkazma", podsećao bi na smirenog belog Raya Charlesa. Zanimljive su bile i maestralne gitare koje stenju i zavijaju, propuštene kroz ko zna kakve efekte toga perioda. Sve je nekako bilo u drugom planu i nenametljivo, kao stvoreno za neku popularnu AOR radio stanicu i vožnje širokim bulevarima. I svi bi instrumenti kao u hokeju na ledu ili rukometu, uletali s klupe, poentirali i vraćali se na klupu. I tako ceo album.  

Steely ne slušam tako često, ali nekad sam baš u raspoloženju da pustim samo njih dvojicu i ono što kažu, odlepršam u ta neka njihova luda vremena. Jesu bila poročnija nego danas i jesu liste želja muzičara, čak i do pre koju godinu bile poročne i delom nemoguće i neispunjive. Danas, u ova nova vremena, kako mi reče jedan promoter, svi svirači traže samo besplatan WiFi, negaziranu vodu i vegansku hranu. Skoro bez izuzetaka.

Pokušavam da ih čujem ono čisto, pa ne i kauzalno. Kao da je ploča tek izašla ispod prese i još vruća vrti se na tanjiru gramofona s koga sam tek skinuo prašinu. Ne snimaju se više takva dela. Ostalo je možda par velikih studija, sve je postalo instant roba. Da se razumemo. Većina tih velikih imena nove ekonomije, inovatori su, ali samo na papiru. Slično je i sa današnjom muzikom. I upravo u tom smislu, Steely Dan su veliki inovatori, nešto što su nova vremena skoro u potpunosti uništila. Time to market, time to volume. Da ne filozofiram dalje, umoran sam i spava mi se. Hej! A i nervirali su ih neprecizni bubnjari. Citirali su i velikog Horaca Silvera, ma... me-estralno.   

Steely Dan - Rikki Don't Lose That Number
Donald Fagen - The Nightfly
Donald Fagen - Tomorrow's Girls
Donald Fagen - The Great Pagoda of Funn
Donald Fagen - Out of the Ghetto
Walter Becker - This Moody Bastard
Walter Becker - Bob Is Not Your Uncle Anymore
Donald Fagen And Walter Becker - You Gotta Walk It Like You Talk It (reprise)
Steely Dan - Only A Fool Would Say That
Steely Dan - Do It Again
Steely Dan - Bodhisattva
Steely Dan - Pearl Of The Quarter
Steely Dan - Daddy Don't Live In That New York City No More
Steely Dan - Any World (That I'm Welcome To)
Steely Dan - Haitian Divorce
Steely Dan - Josie
Steely Dan - Aja
Steely Dan - Hey Nineteen
Steely Dan - Almost Gothic
Steely Dan - Things I Miss the Most
Steely Dan - Everything Must Go
Steely Dan - Reelin' In The Years - Live 1974

Remember: "Transcedance" - Baba Zula Mix

Trio, kvartet, kvintet - Baba Zula, gledao sam prvi put u maloj dvorani punoj nervoznih Turaka kada su državni organi zabranili pušenje na koncertima. Sve sa trbušnim plesom, crtačicom, pevačem i elektrosazistom Muratom Ertelom i dvojicom kolega na udaraljkama i elektronici. Moram da priznam da mi je to bio jedan od najdražih koncerata te davne 2008e godine. I bio je drugačiji. Mnogo se razlikovao od svega što sam pre i posle njih gledao. Za mene lično bio je to početak teških godina i iskušenja, koja i dan danas guram nekako.

Moje interesovanje za tursku i orijentalnu muziku traje već duže vremena. Anatolijski psych i čuvenu trojku Erkin Koray, Baris Manco i Cem Karaca slušao sam prilično intenzivno jedno vreme. I privlačio me taj spoj, što kažu orijenta i okcidenta. Čitao sam dosta o tome i o političkim konotacijama - iskreno, sve sam pročitano zaboravio. Danas, već dolazi dosta toga zanimljivog iz tih krajeva i granice, bar u kulturi - ruše se. A grade ovih godina jednu novu - na Balkanu, očigledno. Neće im uspeti. 

Volim i dalje Altin Gun, Gaye Su Akyol, Derya Yildirim & Group Simsek... ali Baba Zula su mi nekako najsofistikovaniji. Kažu da je u njihovom zvuku malo akorda, i ako ih ima, ne više od tri, i jako su "zapetljani" - da se tako izrazim. Ertel kaže da jako voli Santanu i Marleya i da ga je ljubav prema jednostavnosti i atmosferi naterala da zamoli za pomoć čuvenog Mad Profesora, s kojim su umesto planirane dve kompozicijie, uradili više albuma. BZ vole tradiciju, ali i umetničku slobodu i neko me je pre jednog njihovog nastupa upozorio da su to turski "Hollies", "otkačeni" tipovi. Ne bih se složio, vidi se i čuje da su jako kulturni, tolerantni i sofisticirani u oblasti u kojoj se kreću. A i van toga dijapazona. Muzičari za primer.

Naravno da ekonomska i neke druge evidentne krize ne idu njima u prilog i mnogo je prepreka na njihovom putu uspeha. Zamišljeni kao privremeni projekat, stvaraju duže od 20 godina i nastupaju širom sveta. Fatih Akinov film "Crossing the Bridge" pomogao im je u izvesnim krugovima, a ljubav prema, ne samo prema sopstvenoj kulturi, nego i zapadnoj (što je i deo problema) spojio ih je sa velikim, nažalost pokojnim bubnjarem Cana, Jaki Liebezeitom. Jaki, bez ikakvih problema svirao je i njihove i svoje ritmove i bila je to, iako kratkotrajna, ljubav na prvo slušanje. Zapadni perkusionisti moraju mnogo da se nauče da odsviraju ono što BZ uče i slušaju od malih nogu.

Kažu da nisu na samom početku imali veliku sreću na zapadu, jer zapad vipe gura svoje bivše kolonije. Turska bila je velika sila i nije bila deo ničijeg protektorata. Uz to, dodaju da imaju ogroman arhiv vlastitih snimaka različitog kvaliteta, pa da vidimo šta je sledeće iznenađenje koje nam spremaju.  

Baba Zula - Otobüs Çalarım
Baba Zula - Maduray'da Sabah
Baba Zula - Bahar
Baba Zula - Kısaltmalar
Baba Zula - Sıpa
Baba Zula - Pırasa
Baba Zula - İstanbul Çocukları
Baba Zula - Le Furet Dans La Forêt En Feu
Baba Zula - Gerekli Şeyler
Baba Zula - Zaniye Oyun Havası
Baba Zula - Bisiklet Çalarım
Baba Zula - Karışık Dondurma Peşinde
Baba Zula - Kör Limoncu
Baba Zula - Sevsem Öldürürler Sevmezsem Öldüm
Baba Zula - Le Furet Dans La Forêt En Feu
Baba Zula - Sinek Koca
Baba Zula - Erotika Hop
Baba Zula - Yororo Kanto
Baba Zula - Divan - Dub Version
Baba Zula - Rüzgarın Akışı
Baba Zula - Transendance
Baba Zula - 4 Nal (4 Horse Shoes)
Baba Zula - Kaçın Kurası
Baba Zula - Haller Yollar (Gain Sahne Live Session)
Baba Zula - Baska Bir Alem
Baba Zula - Cecom

Remember: "Opus" - Ryuichi Sakamoto & Yellow Magic Orchestra Mix

Pre par dana navršila se tužna godina kako nas je napustio veliki humanista, stilska ikona i muzičar Ryuichi Sakamoto. Par meseci pre njega, ovaj svet napustio je i njegov prijatelj i kolega iz Yellow Magic Orchestra, bubnjar i vokal:  Yukihiro Takahashi. Teško je snaći se u moru izdanja i snimaka, a slušao sam mnogo toga što je poteklo iz ruku Sakamotoa i njegovih prijatelja. Ova lista, prilično je haotična i raznovrsna; u pitanju su veliki radnici i stvaraoci koji nisu imali vremena da se u potpunosti posvete biznisu, marketingu i menadžmentu. A jezičke prepreke, velike su stvarno. Opet. Umetnost im je bila na prvom mestu. Za ne poverovati. Kako to stoji na kraju filma "Opus", gde neposredno pred smrt, vidno iscrpljen, Sakamoto izvodi u studiju na klaviru 20 pesama iz svog golemog repertoara - "život je kratak, umetnost je duga".

Veliko pero pop kritike Sasha Frere-Jones kaže da su azijski Kraftwerk, YMO, stvarali, komponovali i izvodili - pre džinglove - nego muziku. Možda su to za nas Evropljane, a zovem i nas još uvek Evropljanima, pre nego što nas se Evropa u potpunosti odrekne - možda su to za (bez "nas") Evropljane i Amerikance vesele poskočice, ali tako čini mi se funkcioniše život na Dalekom Istoku. Uz pesmu i naporan rad, nema se vremena za "Lament" i "Južnjačku Tugu" jednih Joy Division ili inih patetičara i depresivaca kojih je na zapadu na izvoz i preko svake mere. Naravno, Sakamoto zna i može daleko više, pa zna i da bude težak i sumoran. Ali retko. Svedočanstvo je recimo album "Neo Geo" (1987) koji je snimio u britanskim studijima i na kojima su gostovali i XTC i krema tadašnje "depri" scene. 

Kako se Sakamoto odvojio od svog voljenog kontinenta i prešao u New York, krunisali su ga u kralja stila, glumio je u Madonninom klipu i sledele su brojne saradnje. Od Fennesza, Iggy Popa, Youssou N Doura, Bowieja, Davida Sylviana, samo par da nabrojim, pa do večnosti izgleda. Najviše ga pamtimo po filmskoj ulozi i skoru kojima je doprineo uspehu čuvenog režisera Nagise Oshime (?) i "Marry Christmas Mr. Lawrence". A radio je i sa Bertolučijem. Da ne zaboravimo. A i da preskočimo, jer kvalitet, snaga i jačina njegovih dela, vremenom samo rasle su.

Elektronika kojom nas je u duetu sa Nemcom, Alva Notom, obasipao brojnim izdanjima, gotovo sve do kraja pretprošle godine, sa "async" (2017) kao jednim od vrhunaca, predstavlja kremu moderne produkcije u ovom veku i još dugo će se slušati i istraživati. Poslušajte, za tako nešto ne postoje reči da se dostojno opiše.

Zašto ovakva eksplozija naslova nasumično odabranih za ovaj nesrećni blog zaborava? Sinoć sam nekih 100 i nešto minuta u bioskopu gledao Sakamotov "Opus" koji je režirao njegov sin. Pokreti maesta za pijanom, aristokratsko držanje, pa i telo, prefinjeni oblik glave, crte lica, kontrola koju je na par mesta izgubio, nakratko, pa povratio, sam ispred golemog instrumenta, ostavili su dubok utisak na mene i još par posetilaca u bioskopu. U crnom odelu, crnoj košulji bez kragne, ovaj džentlmen, podigao je spomenik ne sebi, ne jednoj eri, ne više perioda, ne... On je podigao spomenik svima nama koji još uvek veruju u nešto, pa i u ljude. Neka mi oproste ovi što drže kućne ljubimce. I oni su mi dragi. Neka mi oproste i oni koji ne veruju. 

Tu, u filmu, izgovorio je par reči. Onako, usput. I to je sav tekst filma. Sve ostalo - crne i bele su dirke. I svetla par reflektora koja se pale i gase. Nastaju i nestaju. Poslednjim atomima snage. Stop atomima. I visoki neravni zidovi. Kao u nekom reaktoru. 

Sakamoto, stvarno bio si velik.  

YELLOW MAGIC ORCHESTRA - 音楽
Haruomi Hosono - Boku Wa Chotto
Ryuichi Sakamoto - THOUSAND KNIVES - 2016 リマスター
Ryuichi Sakamoto - riot in Lagos (2019 Remastering)
Ryuichi Sakamoto - A WONGGA DANCE SONG
Ryuichi Sakamoto - Insensatez
alva noto - Glass
Ryuichi Sakamoto - andata
Ryuichi Sakamoto - Merry Christmas Mr. Lawrence
Ryuichi Sakamoto - Dream
Ryuichi Sakamoto - The Revenant Main Theme
Ryuichi Sakamoto - energy flow
ダンスリー - ぼくのかけら
Ryuichi Sakamoto - マザー・テラ
Ryuichi Sakamoto - RISKY (Extended Mix)
Ryuichi Sakamoto - Amore - Remastered 2021
Ryuichi Sakamoto - Adagio - Remastered 2021
Ryuichi Sakamoto - Love and Hate
Ryuichi Sakamoto - Insensatez
Ryuichi Sakamoto - THE END OF ASIA
Ryuichi Sakamoto - Prayer
Ryuichi Sakamoto - The Storm
Ryuichi Sakamoto - Owl
Ryuichi Sakamoto - lorenz and watson
Ryuichi Sakamoto - Chanson
Ryuichi Sakamoto - Unity
Ryuichi Sakamoto - Temple
Ryuichi Sakamoto - O Grande Amor
Ryuichi Sakamoto - Radical Fashion
Ryuichi Sakamoto - Masai Dance
alva noto - Noon
Ryuichi Sakamoto - Echo of the Forest
Ryuichi Sakamoto - jd001
Ryuichi Sakamoto - World Citizen - I won't be disappointed / looped piano
alva noto - City Radieuse
alva noto - Aurora
Ryuichi Sakamoto - DNA
Ryuichi Sakamoto - Shining Boy & Little Randy - Endroll
Ryuichi Sakamoto - 20 msec. - Fennesz Remix
Fennesz - Mono
Christopher Willits - Cold Heat
Ryuichi Sakamoto - in the red
alva noto - Silence
Ryuichi Sakamoto - Mizu no Naka no Bagatelle
Taeko Onuki - Flower
alva noto - By This River
Fennesz - 0322
Ryuichi Sakamoto - 坂本龍一:箏とｵｰｹｽﾄﾗのための協奏曲　4th movement - autumn
Christopher Willits - I Don't Want to Understand
Ryuichi Sakamoto - Seven Samurai - ending theme
Nobuyuki Nakajima - 八重 疾走する
Ryuichi Sakamoto - 八重の桜 - メインテーマ (piano solo ver.)
Ryuichi Sakamoto - This Window
Ryuichi Sakamoto - 八重の桜 紀行 - shakuhachi, viola & piano ver.
Ryuichi Sakamoto - Before The War
Ryuichi Sakamoto - 八重の桜 紀行 - shakuhachi, viola & piano ver.
Ryuichi Sakamoto - Father Christmas
Ryuichi Sakamoto - The Garden Of Poppies
Ryuichi Sakamoto - PARADISE LOST
Ryuichi Sakamoto - August 9th 11:02 AM
Ryuichi Sakamoto - M7 - Love
Ryuichi Sakamoto - Rain - From "The Last Emperor"
Ryuichi Sakamoto - King's Letter
Johann Sebastian Bach - コラール「古き年は過ぎ去りぬ」 BWV614
alva noto - Berlin - Live
Ryuichi Sakamoto - Gravitation Test
Ryuichi Sakamoto - Night Garden
Ryuichi Sakamoto - Missing My Friend
Ryuichi Sakamoto - Into Japan
Ryuichi Sakamoto - Lost
Ryuichi Sakamoto - Aqua
Ryuichi Sakamoto - atmospheric transformer
Ryuichi Sakamoto - Amore - Fennesz Remodel
Ryuichi Sakamoto - 20220207
Ryuichi Sakamoto - Blu
Ryuichi Sakamoto - hibari
Ryuichi Sakamoto - Ryuichi Sakamoto: Andata
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - TECHNOPOLIS
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - RYDEEN
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - イエロー・マジック (東風)
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - 君に、胸キュン。-浮気なヴァカンス-
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - 東風
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - CAMOUFLAGE (2018 Yoshinori Sunahara Remastering)
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - マス
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - CITIZENS OF SCIENCE (2019 Bob Ludwig Remastering)
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - DAY TRIPPER
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - 灯
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - カムフラージュ
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - CHINESE WHISPERS
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - ONGAKU
YELLOW MAGIC ORCHESTRA - WILD AMBITIONS Instrumental (2019 Bob Ludwig Remastering)
Yukihiro Takahashi - Sunset
Yukihiro Takahashi - 非・凡 - 2021 Yoshinori Sunahara Remastering
Yukihiro Takahashi - HELPLESS - 2022 Yoshinori Sunahara Remastering
Yukihiro Takahashi - 多分、南太平洋 - 2022 Yoshinori Sunahara Remastering
Yukihiro Takahashi - I SAW THE LIGHT
Yukihiro Takahashi - Solution
Yukihiro Takahashi - 予兆
Yukihiro Takahashi - EXIT TO REALITY
Yukihiro Takahashi - The Words
Yukihiro Takahashi - The Old Friends Cottage
Yukihiro Takahashi - PA-TO R
高橋ユキヒロ - NUMBERS FROM A CALCULATED CONVERSATION
Yukihiro Takahashi - 前兆 - 2022 Yoshinori Sunahara Remastering
Yukihiro Takahashi - 回想 - 2022 Yoshinori Sunahara Remastering
Yukihiro Takahashi - DISPOSABLE LOVE - Live 1982 - 2022 New Mix ＆ Mastering
Haruomi Hosono - 最後の楽園
Narumi Yasuda - Nausicaä of the Valley of the Wind - 2024 ver.
Haruomi Hosono - スポーツマン (2019 Remastering)
Haruomi Hosono - The Park
Haruomi Hosono - Choo Choo Gatagoto
Haruomi Hosono - リンボ (2019 Remastering)
Haruomi Hosono - ジャパニーズ・ルンバ (2019 Remastering)
Haruomi Hosono - ANDROGENA/アンドロジーナ
Haruomi Hosono - 晴れの日
Haruomi Hosono - ザ・プラン/the Plan
Haruomi Hosono - THE FIRST ONE IN HEAVEN/天国の第一人者(ファーストワン・イン・ヘヴン)
Haruomi Hosono - ATTI/アッティ
Haruomi Hosono - FORMATION OF THE VENUS/美の生成
Haruomi Hosono - CARAVAN (2020 Remastering)
Haruomi Hosono - fanfare ファンファーレ
Haruomi Hosono - Himalaya
Haruomi Hosono - Bus
HARRY HOSONO & THE WORLD SHYNESS - BODY SNATCHERS
Haruomi Hosono - ラヴ・ミー
Haruomi Hosono - Walking Vibration
Haruomi Hosono - Something Stupid
Haruomi Hosono - Yuri's Going Home
Haruomi Hosono - 冬越え - New ver.
Haruomi Hosono - Memories
Haruomi Hosono - Radio Activity (Live at The Mayan Theatre, Los Angeles, July,2019)
Haruomi Hosono - Snow/Incident
METAFIVE - The Paramedics
Yukihiro Takahashi - Split Spirit
METAFIVE - Don't Move
METAFIVE - 環境と心理
Sadistic Mika Band - 黒船 - 嘉永6年6月2日
Sadistic Mika Band - Boys & Girls - Remastered 2023
Sadistic Mika Band - タイムマシンにおねがい - 2023リマスター
Sadistic Mika Band - WA-KAH! CHICO - インストゥルメンタル / 2023リマスター
Sadistic Mika Band - 黒船 - 嘉永6年6月4日

Najslušanije iz 2024 (to be continued...)

Jan - Mart

Jlin - Akoma (Planet Mu)

Molly Lewis - On The Lips (Jagjaguwar)

The High Llamas - Hey Panda (Drag City)

Mary Timony - Untame the Tiger (Merge)

Ulrich Tukur & Die Rhythmus Boys - Es leuchten die Sterne (Warner)

Julia Holter - Something in the Room She Moves (Domino)

The Jesus and Mary Chain - Glasgow Eyes (Fuzz Club)

Itasca - Imitation of War (Paradise of Bachelors)

Anja Huwe - Codes (Sacred Bones)

Heavee - Unleash (Hyperdub)

Kim Gordon - The Collective (Matador)

Meatbodies - Flora Ocean Tiger Bloom (In The Red)

Bill Fay - Tomorrow Tomorrow and Tomorrow (Dead Oceans)

MGMT - Loss Of Life (Mom+Pop)

Rafael Toral - Spectral Evolution (Moikai)

The American Analog Set - Mellow Fellow (Numero Group)

The American Analog Set - What Are We Going To Tell Guy? (Numero Group)

Kali Malone - All Life Long (Ideologic Organ)

Boris Blank - Resonance (Virgin)

Grandaddy - Blu Wav (Dangerbird)

Amiture - Mother Engine (Dots Per Inch)

Modern English - 1 2 3 4 (Mesh & Lace)

Pissed Jeans - Half Divorced (Sub Pop)

Talk Show - Effigy (Missing Piece)

@ - Are You There God? It's Me, @ (Carpark)

Xmal Deutschland - Early Singles (1981-1982) (Sacred Bones)

Loula Yorke - Volta (samizdat)

Schorl3 - Songs für dich (samizdat)

Four Tet - Three (Text Records)

Gledao 2024 (to be continued...)

The Zone of Interest - Jonathan Glazer

Poor Things - Giorgos Lanthimos

Anatomie eines Falls - Justine Trier

Perfect Days - Wim Wenders 

Opus | Ryuichi Sakamoto - Neo Sora

Čitao: Laibach 40 godina večnosti - Teodor Lorenčić (2021) Službeni glasnik

Knjiga, ili bolje rečeno monografija Laibacha, slovenačkog mastermajnda, nezavisnog pisca i pesnika Teodora Lorečnića, mali je spomenik jednoj epohi i jednom vremenu. Na nekih 190 stranica velikoga formata, s mnoštvom fotografija, svedočanstava i uz propratni tekst, opisana je turneja, tada industrijskog benda Laibach - po "okupiranoj Evropi". Koja se desila između 03.11.1983 i 23.12.1983 godine. Dugo vremena verovalo se da, ako se ne varam, 17 koncerata u 16 gradova podeljene Evrope, nije imalo nikakvu sačuvanu vizuelnu dokumentaciju. Tačnije, postojali su plakati, filmovi na 35 milimetarskoj traci, ali fotografije koje je skupio i okinuo Lorenčić otkrivene su slučajno i našle su mesto, po prvi put, u ovom delu. 

Umetnički koncept, readymade i manipulacija nikad nisu bili strani Laibachu. Taman kad pomislite da ovaj kolektiv razumete, da ste ulovili nit, dolazi do neke promene koju ne možete da objasnite. Meni lično, upao je u oči pojam "Taylorism". Pevanje na nemačkom i igra simbolima, pre svega "krstom" za koji tvrde da nema veze sa onim čuvenim Malevičovim delom, najviše me podsećaju na nekako izvrnuti "američki način života". Pa time i izvesnu kritiku ekonomskih, političkih i umetničkih trendova koji nose elemente totalitarizma, a dolaze iz posle Indije, druge po veličini, prve po važnosti, demokratije ovoga sveta. Laibach su, kao što sam rekao kolektiv, ali uvek je tu bilo lidera i borbe za dokazivanjem. Bilo da je u pitanju vokal Milan Fras, malen rastom, ali izrazito dominantan na bini. Ili drugi ideolog i čitač raznih proglasa pre koncerata na megafonu Ivan Novak. Može slobodno da se tvrdi i sumnja da je tu bilo više prvih među jednakima. Klasične rocknroll priče. 

Turneja o kojoj je reč, prošla je kroz obadve Nemačke, Austriju, Poljsku, Holandiju, Dansku i još nekoliko zamalja, da bi se završila trijumfalnim nastupom u Londonu. Posle peripetija na granici, Laibachu i ekipi, nije bio dozvoljen ulazak u tadašnju Čehoslovačku. U Varšavi ih je tadašnji jugoslovenski ambasador, na informacionom razgovoru učtivo zamolio da prekinu s turnejom. Laibach je to naravno odbio i tadašnji "naš", ili ako hoćete da kažem, "njihov" personal, pozvao na nastup, što su ovi i učinili. Nerado. 

Tadašnji imidž, sve sa uniformama iz ko zna kakvih magazina, prepariranom glavom jelena, ja(r)kim osvetljenjem, golim torzom premazanim medom i ko zna s čim sve ne, naravno da je budio sumnju i kod komunista i kod kapitalista. Laibach i danas zna da provocira, ali daleko umerenije i bezazlenije. Tu su brojni imitatori, pa i "Laibach za bebe" - Ramstein. Uticajni su i prati se budno svaki njihov korak.

Teodorove priče o vožnjama, vojnim kolonama na ulicama, protestima "Solidarnosti", opijanju po stanovima i tulumima, knjižarama sa sabranim delima Marksa, Engelsa, Lenjina, Honeckera i ko zna kojih važnih lidera toga doba, stvarno imaju istorijsku i sociološku vrednost. Iako je zanimanje za ovaj period dugo vremena bilo u drugom planu, najnovija zbivanja na Istočnim granicama bude nove rasprave i preispitivanja. Naravno da niko ne želi povratak redova i nestašica osnovnih proizvoda. Nešto, ipak učinjeno je pogrešno i opasnost i dalje postoji. A i nije sve bilo tako loše kao što se piše i priča.

Ono što je najvažnije - muzika, stvarno pleni i danas na sačuvanim snimcima. Kompozicije kao "Brat moj", "Jeruzelski", "Cari Amici soldati" i mnoge druge iz tog perioda imaju, ne samo arhivarsku težinu, nego i važnost i težinu u popularnoj kulturi. Ako bi ih ogoleli i izveli u najjednostavnijem aranžmanu na akustičnoj gitari, pijanu i sa vokalom, videli bi da iz njih izvire izvesna lepota i jednostavnost. Opet, pitanje je da li bi u takvom ruhu naišle na bilo kakav odjek i da li bi bile prihvaćene kao što zaista jesu.

Jako lepa knjiga, čita se za jedno poslepodne. Neke su fotografije jasnije, neke bleđe i podsetile su me na prvu izložbu NSK, još davno pre rata, kada su "amblemi" na tenkovima i avionima bili prelepljeni flasterima. A mi, gimnazijalci smeškali se, jer smo znali koliko su nervirale organizacije prvoboraca i funkcionera koji su od 41e do 45e. goloruki jurišali na njih. Bože koji fanatizam i koja hrabrost. Ja lično ne bih smeo. Neka je glava na ramenima. Velika je planeta. Možemo uvek da bežimo. I kao što kaže moj instruktor hebrejskog jezika. Svaki Jevrejin (pa i mi ne-Jevreji) u Evropi, ima dva spakovana kofera pored ulaznih vrata. Za svaki slučaj. 

Laibach čuva mir. Potencirajući istorijske tragove koje bi neki krugovi danas tako rado da uklone i unište iz bolnih sećanja.

Remember: "One Way Love"/"Life goes on" - The Damned Mix

Londonski The Damned, ušli su u istoriju kao prvi punk bend sa objavljenim snimcima i to singlom "New Rose" iz 1976e godine. Vreme prolazilo je, menjali su se stilski, zalazili i u art rock, prog i gotičarske vode, da bi prošle godine, posle mnogo rotacija, u... "originalnoj" postavi objavili "Darcadelic". 

Lično, jako volim imidž i glas Davida Vaniana. Njegova interpretacija "Eloise", klasika restauriranog 1986. godine sa maestralnim aranžmanima, bila je veliki hit u Britaniji, zasluženo. I skoro da nema iole većeg grada bez nekog njegovog imitatora sa onom pompeznom frizurom i belim čuperkom napred. Veliku ulogu igra i basista, gitarista i part-time političar i nosioc beretke, Captain Sensible. Kao ubeđeni vegetarijanac i navijač  Crystal Palace F.C. neodvojivi je deo slike koju The Damned održavaju u andergraund medijima. 

Naravno da je mnogo ljudi i njihovih savremenika, daleko merodavnije i kompetentnije da se jave na temu ovog po mnogo čemu jedinstvenog benda. The Damned su toliko ušli u DNK britanske scene, da je teško zamisliti šta bi bilo bez njihovih, ako sam dobro pročitao, 12 studijskih albuma, 48 singlova i brojnih živih albuma i kompilacija. Naravno da morate dobro da se obavestite pre njihovih koncerata, uvek je tu neko iznenađenje. 

Bilo da je u pitanju prilično davna sedamnaesto-minutna: "Curtain Call" (1980). Ili Tony Visconti produkcija "Evil spirits" (2018).

Po godinama penzioneri, a po vokaciji i dalje aktuelni nastavljači tradicije, ovaj put, post punka i glam rocka, sudeći po brojnim svedočanstvima i dalje imaju šta da kažu. Kako im to polazi za rukom? Da li je tajna u nekom eliksiru mladosti ili vodi? Sumnjam. Verovatno u uživanju i posvećenosti poslu koji su izabrali i kojim se ovi modernisti i tradicionalisti, preko 40 godina bave. 

Is it a Dream

Trojans

Neat Neat Neat

New rose

Life goes on

Alone again or

The Shadow of Love

I Feel allright

Noise, noise, noise

Twisted nerve

White Rabbit

Eloise

Wait for the Blackout

I Just can't Be Happy today

One Way Love

Maid for Pleasure

Stab yor Back

Standing on the Edge of tomorrow

People are Strange

You're gonna realise

Spotify PLAYLISTA 

Čitao: "Ispovijesti vatikanskoga egzorcista" / "Moja borba protiv satane" - Don Gabrielle Amorth u razgovoru sa Markom Tosattijem (2023) Verbum

U svetu hrišćanstva, poznati su slučajevi opsednutosti koje tradicionalna medicina nije u stanju da objasni i  izleči. Često, tada u pomoć dozivaju se sveštena lica, ali samo u slučaju kada "opsednuta" osoba želi da joj se pomogne. Kako nije u pitanju pseudonauka i senzacionalizam, nego stari viševekovni problem, dobro su došle i knjige ljudi koji su život posvetili rešavanju ovakvih fenomena. Naravno da su brojni i oni koji se obraćaju pogrešnim osobama.

Don Gabrielle Amorth, rođen 1925. godine u Modeni, preminuo je 2016e godine. Iza sebe, osim pisanih svedočanstava, ostavio je na hiljade ljudi koje je izvukao iz nesagledivih užasa i kriza u koje su zapadali. Sam tvrdi da čak ni novorođenčad nisu bila pošteđena takvih iskušenja. Neke je "lečio" u par minuta, a nekim slučajevima posvetio se godinama. Nije tajna da čak ni u svojim rimokatoličkim crkvenim krugovima nije uvek uživao u podršci i poverenju. Često su ga izbacivali i premeštali iz crkvenih objekata, ne želeći da slušaju viku, dreku, zapomaganje i neobjašnjivo ponašanje pogođenih ljudi.

Sugestivno delovanje nekih svakodnevnih predmeta, reči, filmova, muzike i sl., nije strano ni svetu medija kojem smo svakodnevno izloženi. Možete da ga pripišete i demonskim silama. Kako vam drago? Tako da mene lično ne čudi moje zanimanje za nove generacije klinaca otporne na reklame ili npr. najave iz zvučnika za "nove proizvode" u velikim tržnom centrima. Problemi koje Don Amorth opisuje znaju da budu daleko veći i poražavajući. Naročito ako nam neko namerno nanosi zlo. Ili, da se grubo izrazim - želi da nam u trenutku slabosti i nemara, nametne kontrolu i nanese fizičku, materijalnu štetu ili duhovnu bol. 

Sudeći po životopisu Don Amortha, stvarno radi se o osobi nesagledivog morala i kredibiliteta koji prevazilazi granice reda i institucija kojima je pripadao. Kao mladić stekao je medalju za hrabrost, boreći se u partizanima protiv Mussolinija. Po oslobođenju, doktorirao je pravo i bio politički aktivan, poznavao i velikog Marija Andreotija. 1954 ispunila se njegova velika želja iz najranijih dana, zakleo se kao vjerni sluga Bogu, postao sveštenik i počeo da poštuje iz dubine svoga bića, pored ovozemaljskih i božanske zakone. 

Naravno da ovo nije mesto i adresa gde možete videti najstručniju i ekspertsku analizu knjige. Ali jeste preporuka, jer mnoge stvari nisu se promenile od davnina pa do današnjih i budućih dana. 

Razlozi za ovakve poremećaje stvarno su mnogostruki. Počevši od puke i naivne radoznalosti, bolesne ambicije, zavisti, pa do robovanja čulima, kojem većina nas nije imuna. Don Amorth navodi poimenice šta se kod mnogih ponavlja, ali i neke jedinstvene slučajeve. Priča i o unutrašnjim stvarima i problemima rimokatoličke crkve, sa zabrinutošću i oprezom, jer ni te instance nisu imune na ovakva događanja, kao ni ostale hrišćanske zajednice i crkve. Pominje u dva navrata i Međugorje, u pozitivnom kontekstu, naravno. Iako se zna da o tom fenomenu postoje oprečna mišljenja. Tu je i slučaj njegovog bivšeg "kolege" po pozivu, bivšeg kardinala Emmanuela Milingoa iz Zambije. Šta se tu tačno desilo, teško je proceniti, jer disciplina i hijerarhija u vatikanskim krugova, daleko su opsežnije, izraženije i istaknutije, nego kod nas pravoslavaca. Vraćan je u red, oženio se, pa držao propovedi na otvorenom, bio voljen i osporavan. Najbolje da to za nas neupućene ostane i dalje tajna.

U svakom slučaju potreban je oprez, jak karakter ili/i vera da se ljudsko biće ne suoči sa ovakvim iskušenjima. Podjednako su, po Don Amorthu, pogođeni i ljudi koji traže blizinu vere, a i oni koje to apsolutno ne zanima, naime "zagriženi" ateisti. 

Ne znam šta dalje da vam pišem. Nadam se da će dobročinstvo da pobedi. Da svi i dalje živimo zajedno i bez velikih problema i tektonskih poremećaja. Ovo nisu samo problemi rimokatolika i ostalih hrišćana, nego celokupnoga čovečanstva. Vredi upoznati i ovu stranu jednog dobrog, poniznog i skromnog sluge Božijeg koji više nije prisutan među nama. Tu je njegovo pokorno delo, kao svedočanstvo budućim generacijama.

Za sledeći put obećavam nešto lakšu temu. 

Remember: "Sister Europe" - The Psychedelic Furs Mix

Richard Butler i londonski The Psychedelic Furs, još od 1977e, uz stvaralačku pauzu između 1992e i 2000te, vuku dobre poslovne poteze. Sama pojava pesme "Pretty in Pink" u filmu Breakfast Club (1985), otvorila im je širom vrata američke scene, gde su kao i u ostatku sveta, prvo punili manje klubove, pa onda i dvorane srednjeg kapaciteta. 

Svaki od 8 studijskih albuma imao je bar nekoliko hitova. U bivšoj SFRJ, kompilacija 'All of This and nothing" objavljena je 1988e godine. Tako da mnogim mojim nekadašnjim sunarodnicima nisu neka tajna. Mnogi ih vole i rado ih se sećaju.

Butlerov glas, na nivou je njegovog prirodnog govora, pa i povremene vike, tako da je jedan od zaštitnih znakova TPF, ostao do današnjeg dana nepromenjen. Sa duhovnim ocem, Davidom Bowiejem, povezivalo ga je ne samo prijateljstvo, stilska uglađenost nego i ljubav prema umetnosti. Butler je naime i školovani, akademski slikar. Multitalenat, tako rečeno, koji svoju sada 27ogodišnju ćerku smatra svojom glavom inspiracijom u poznim godinama stvaranja. 

Na posljednjem albumu Depeche Mode "Memento Mori" pisao je tekstove za nekoliko kompozicija i to mu inače ide dobro od ruke. Ne samo da roditelje savetuje da ne uzimaju lekove pred decom, nego i da preispitaju svoju veru, nadu i ljubav. Mnogi nisu iskreni u svojim stavovima, ophođenju i nema tu preko neophodnog rada i odricanja. Sve shvataju olako.

The Psychedelic Fursi igraju u sopstvenoj ligi. Sada je tu u zvučnom odrazu i izrazu, pored unikatnih promuklih vokala i saksofon. Rifovi i ritam sekcija deluju u pozadini. Teme na klavijaturama stvarno deluju jedinstveno i brižljivo odabrane. A i ne čudi. Ko sve tu nije bio od producenata u igri: Todd Rundgren, Steve Lillywhite ili Stephen Street. 

I najnovija brižljivo stilizovana i višekaratna postava Fursa, garancija je da u ušima imate kvalitetan proizvod. Pun rada, energije, posvećenosti i onoga najvažnijeg - dobrih ideja. Zabava - zagarantovana.

Love my Way

Pretty in Pink

The Ghost in you

Heaven

Sister Europe

Immitation of Christ

I wanna sleep With you

President Gas

I Don't want to be your Shadow

Angels Don't cry

All of This and nothing

Should God Forget

This'll never Be Like love

Alabama Song

Shine

Spotify PLAYLISTA

Remember "Whirling Dervish" - Thin White Rope Mix

U periodu od 1981. do 1992. jedan od najzanimljivijih sastava koji je gitarski i pustinjski rock digao na novi nivo, bili su kalifornijski Thin White Rope. Njihov lider, gitarista i pevač, Guy Kyser pratio je jednu srećnu zvezdu ili kometu kojoj niko nije mogao da odgonetne pitanju. Posle avanture s bendom, posvetio se studiranju, nauci, geologiji i paleontologiji, što bez obzira na svu zagonetnost njihovog zvuka, nekako logično zvuči. Jako temeljan koncept.

Ime dobili su po metafori čuvenog Williama S. Burroughsa iz romana fantazmagorije "Goli ručak". Ne može TWR baš da se direktno poveže sa Television ili Cpt. Beefheartom, iako ih i oni sami navode kao velike uzore. Osim možda po bezrezervnom predavanju zvuku, vizijama i sceni. Kyserov promukli vokal, na ivici da zastane i pretvori se u tišinu, svakako nije stvoren za uspavljivanje malih beba. Horor i jeza, donekle se smanjuje igrom sve električne gitare i pravo je čudo da ovaj kvartet nikad iz kulta nije izrastao u nešto poznatije i masovnije.

 

Obrađivali su Rocky Ericssona, Can, Townes Van Zandta, sa istim zanosom i žarom kao što su svirali vlastite kompozicije. Samo pet studijskih i jedan živi album, uz 3 EPja i dve kompilacije svedočanstva su koja su ostavili iza sebe. Kada bih raspolagao većim bogatstvom, materijalnim, naravno, jedna od nemogućih misija, koje bih želeo da ispunim sebi, bila bi da vratim vreme unazad i da gledam koncert TWR. Ili da im ispunim neku želju i vidim ih na sceni. 

Piše se da su bili jako duhoviti, na ivici ekscesa i raspada, svaki put neponovljivi i posebni. Nije čudo. Mogu misliti. Lično, sećam se da sam u "second handu" kupio njihov "Red Sun" (1988). Kad sam stavio CD u player, čuo se "The Ruby Sea" (1991). Nije mi smetalo, u međuvremenu preslušao sam sve što su snimili. A dvostruku kasetu "The One that Got Away" (1993) smatram jednim od najboljih živih svedočanstava u svim epohama popa. Koliko i da li je išta uopšte studijski dorađivano? Veliko je pitanje. Kauboji i gusari, odsvirali su dugi set za ceo orkestar i ostavili nas u čudu, da i sa sve gitare, bubnjem i basom jedan čitav novi svet može za jedno veče da se izgradi i sruši i nestane u mraku. Kad ugasnu svetla reflektora.

Čuveni Žikica Simić, bio je, za mene lično, krivac što sam uz Giant Sand, Grahama Parsonsa i mnoge druge, započeo preko njegovih tekstova da se zanimam i za "Thin White". Pre nego što sam ih čuo prvi put. On zna jako dobro to da objasni i da "zapali" čitaoca za nešto "novo". Šteta što nema više muzičkih časopisa u kojima bi nam, baš on, donosio vesti sa zapada, na kome samo za neupućene "nema ništa novo".

Thin White Rope - Burn the Flames
Thin White Rope - Everybody's Been Burned
Thin White Rope - Dead Grammas on a Train - Remastered
Thin White Rope - Ain't That Lovin' You Baby - Remastered
Thin White Rope - Munich Eunich - Remastered
Thin White Rope - Whirling Dervish - Remastered
Thin White Rope - Up to Midnight - Remastered
Thin White Rope - Elsie Crashed the Party
Thin White Rope - Tina and Glen
Thin White Rope - They're Hanging Me Tonight
Thin White Rope - Red Sun - Acoustic

Spotify PLAYLISTA 

Remember: "Drumming is a Languague" - African Head Charge Mix

Davno, negde sam pročitao da je African Head Charge projekat Adriana Sherwooda i lejbla On-U-Sound i da nema mnogo veze sa Afrikom, koliko je to jedno lično viđenje "zvuka" Afrike i reinterpretacija nečega izgubljenog u vremenu i prostoru zelenog kontinenta. I naravno da je to samo jedna strana istine. 

AHC vrte se oko jamajičanskog perkusioniste Bonjo Iyabinghi Noaha i Adriana, naravno. Mnogo je tu gostujućih i sporednih likova u celoj priči. I iz Afrike naravno. I more efekata i zvukova. Veoma zanimljiva muzika koja inspiriše i budi niz asocijacija i može da vas odvede veoma daleko. Posebno bih istakao album "Songs of Praise" (1990) koji je jedno malo putovanje zemaljskom kuglom i stvarno teško je svrstati ga tematski i geografski u neki specijalni prostor. Ujedno to je i remek delo produkcije i kako vreme prolazi nimalo ne gubi od svoje aktuelnosti i svežine.

AHC, ujedno je i jedan od glavnih proizvoda iz Adrianove On-U-Sound kuhinje i pored New Age Steppersa, Dub Syndicatea ili Tackheada nosi isti zvučni pečat i prepoznaje se nadaleko. Ima tu pored daba i trunki reaggea i elektronike mnogo neočekivanih obrata i dodataka. A kada u "po frke" ulete neke rumunske folk violine, vidite koliko je još mogućnosti otvoreno i da muzika stvarno ne poznaje granice. 

Bonjo, kao jedini ne-Afrikanac, imao je čast da svira u postavci pokojnog Fela Kutija. I dan danas živi sa porodicom, decom i unučadi u Gani i odatle povremeno šalje znake života u eter. 

Prava je šteta što sam se odvojio od svoje kolekcije vinila i CDova među kojima je bilo dosta i sa On-U-Sound etikete. Opet, ima mnogo gorih stvari u životu i ne treba žaliti za prosutim vinom. Sve to ni izbliza ne vredi kao dečiji osmeh, uspomene na porodični život ili recimo sećanje na trenutak kada sam se srdačno, pre koncerta Swansa, toplo zagrlio sa vremešnom, ali i dalje prelepom - Little Annie. Na njen zahtev. Još jednim velikim imenom iz Sherwoodove riznice dijamanata. 

The Race

Latin Temperament

African Hedge Hog

Languague & Mentality

Orderliness, Godliness, Discipline and Dignity

Conspiring

No, Do not follow Fashion

More peace

Derwish Chant

Drumming is a Languague

Rasta Don t fear

Take heed... And smoke your...

Further of the Track

One love, one Heart

Never regret a Day

Spotify PLAYLISTA 

Remember "...Ich Dich Auch Nicht..." - Mick Harvey Mix

Teško je prosuditi ko pored sigurno dominantnog autoriteta kakav je Nick Cave, može da igra približno važnu ulogu, samo u komponovanju i aranžmanima, jer pristup i ulogu pisanja reči, pripisao je Cave isključivo samo sebi. Sigurno da u pratećem bendu, Bad Seedsima, ono što sada predstavlja "Dirty Tree", Waren Ellis, nekada je bio, možda još više, gitarista i multinstrumentalista Mick Harvey. Uvek trezan, fokusiran i koncentrisan, vukao je iz pozadine konce i tek sada postaje jasno koliko bio je važan u jednom periodu. Koji je potrajao nekih skoro 30 godina. Ne samo sa Seedsima, nego i sa The Birthday Party.

Solo karijera Harveya, pa i sporedni projekti, razotkrivaju svu čar njegovog svestranog talenta i poznavanje materije popa. Ako se ne varam, tri su albuma ispunjena prepevima Serge Gainsbourga sa francuskog na engleski jezik. Nesumnjivo, velika misija prezentovanja i (re)interpretiranja nečega što nema odgovarajuću paralelu i referencu u jako bogatom repertoaru svetskih scena i pozornica. Glas Harveya nije preterano bogat facetama i detaljima. Njegovo korektno pevanje koje je još kao dečak trenirao u crkvenom horu gde je njegov otac bio sveštenik, u drugom planu je. I podređeno je celokupnoj atmosferi i kontekstu. Harvey rado priseća se i Jeffrey Lee Piercea i The Saintsa, kojima duguje ne samo glasno fraziranje na gitari i veliko prijateljstvo, nego i deo svoje muzičarske naobrazbe. 

Rado bih vam ovde dodao par ličnih opservacija i zapažanja, ali znam da je ovo prilično konzervativan teren. Fanovi su toliko zagriženi da ne ostavljaju nimalo slobodnog prostora za izražavanje i varijacije. Ili voliš do balčaka ili ništa ne vrediš. Pa onda da stanem ovde. I prepustim vas vašim nepomućenim i nedodirivim mislima i ocenama. 

Mick Harvey - Tango Della Alta Marea
Mick Harvey - Askenazi Gitar B
Mick Harvey - Grand Final First Half
Mick Harvey - Man Without a Home
Mick Harvey - Face to Face
Mick Harvey - I Don't Want You on My Mind
Mick Harvey - A Place Called Passion
Mick Harvey - Where There's Smoke (Before)
Mick Harvey - The Sun Directly Overhead
Mick Harvey - A Day Like Any Other
Mick Harvey - More and More, Less and Less
Mick Harvey - Ich Liebe Dich...Ich Dich Auch Nicht (Je T'Aime… Moi Non Plus)
Mick Harvey - A Secret Hidden Message
Mick Harvey - First Anniversary
Mick Harvey - Song to the Siren
Mick Harvey - Love is a Battlefield
Mick Harvey - When We Were Beautiful & Young

Remember "Dub Fire" - Lee Scratch Perry Mix

Nebrojeno mnogo je albuma, još više singlova, a tek snimaka ove jamajičanske veličine koja je proživela 85 leta i zauvek nas napustila pre dve godine. 

Neki kažu da je svoj čuveni Black Ark studio u Kingstonu sam zapalio 1979e godine, a postoje i priče da je bio u sukobu sa lokalnim moćnicima. Slična sudbina zadesila je i Secret Laboratory 2015e, u švajcarskim brdima i planinama. Tako da su mnoge producentske tajne otišle u nepovrat. Brojne su fotografije ostale iz obadva perioda, tako da se kult oko lika i dela Perryja vremenom širi i nadograđuje. Svakako da se u njegovo umeće bolje razumeju Adrian Sharewood, Bill Laswell, Prodigy ili mnogi tj. većina njegovih sunarodnika koji su postigli karijeru van granica toploga ostrva uključijući i pokojnog Boba Marleya. 

Perry ostaje upamćen kao ekscentrik i čovek koji je iz minimuma opreme izvlačio maksimum. Njegov nezaboravni vokal na jednom od 4 kanala mešao se kako on to kaže sa dodatnih 20 kanala iz univerzuma. Teško se snaći u tom obilju koje je ostavio iza sebe. Pre to je školski zadatak za profesore duba, majstore elektronike i restauriranja eho uređaja. Meni prija uglavnom sve što je ostavilo iza sebe i što je preživelo "pepeo i dim". Toliko. 

Lee "Scratch" Perry - Green Banana
Lee "Scratch" Perry - 100lbs of Summer - Daddy G V Robot Club Remix
David Isaacs - Can't Take It Anymore
Lee "Scratch" Perry - For A Few Dollars More
The Upsetters - Long Sentence (Instrumental)
Lee Perry & The Upsetters - Kojak
The Upsetters - Croaking Lizard
The Upsetters - Tell Me Something Good - 2022 Remaster
Lee "Scratch" Perry - Throw Some Water In
Lee "Scratch" Perry - God Bless Pinkney
Lee "Scratch" Perry - Heads Of Government
Lee "Scratch" Perry - Music & Science Lovers
Lee "Scratch" Perry - Once I Had A Dream
Lee "Scratch" Perry - One God In Space
Lee "Scratch" Perry - Who You Gonna Run to
Lee "Scratch" Perry - Inspector Gadget
Lee "Scratch" Perry - Angel Gabriel And The Space Boots
Lee "Scratch" Perry - Sweet Dreams
Lee "Scratch" Perry - Dubbing With The Super Ape
Lee "Scratch" Perry - Megaton Bomb
Lee "Scratch" Perry - Jah Jah A Natty Dread
Lee "Scratch" Perry - UFO Attack (Ambient Version)
Lee "Scratch" Perry - Can't Control The African (Angry Mix)
Lee "Scratch" Perry - Come Home Dub
Lee "Scratch" Perry - Colt The Game
Lee "Scratch" Perry - Exodus
Lee "Scratch" Perry - All In All
Lee "Scratch" Perry - Hotter Than Hot
Lee "Scratch" Perry - Message from the Black Ark Studios
The Upsetters - Sharp Razor
The Upsetters - The Dentis' (aka The Dentist)
Lee "Scratch" Perry - Hold Them Kung Fu
Lee "Scratch" Perry - Open The Gate Dub
Lee "Scratch" Perry - Fight to the Finish
Lee "Scratch" Perry - Three In One
Lee "Scratch" Perry - The End Of An American Dream
Lee "Scratch" Perry - International Broadcaster
Lee "Scratch" Perry - Heavy Voodoo
Lee "Scratch" Perry - Used To Drive A Tractor In Negrille
Lee "Scratch" Perry - Tutoring
Niney The Observer - Faith Dub
Lee "Scratch" Perry - Clint Eastwood Rides Again
Lee "Scratch" Perry - Untitled Rhythm
Lee "Scratch" Perry - Yellow Tongue - Remixed by Kode 9
Lee "Scratch" Perry - Creation Dub King Tubby Dub
Lee Scratch Perry, Born Free - Mr. Upsetter (Dancehall Fusion Mix)
King Tubby - African Roots
The Orb - Man in the Moon - Instrumental
Sub Delux - Electronic Angel - Instrumental Mix
Lee "Scratch" Perry - Three Blind Dub
Lee "Scratch" Perry - Ox Man Dubwise
Lee "Scratch" Perry - Run For Cover
Lee "Scratch" Perry - Wall Street Version
Lee "Scratch" Perry - Chrome Optimism - Arrangend by Dubblestandart & Robo Bass Hifi
Lee "Scratch" Perry - Crab Yars
Lee "Scratch" Perry - Find the Love
Lee "Scratch" Perry - Lucky Tarzan
Lee "Scratch" Perry - Dub Fire
Lee "Scratch" Perry - Must Be Free
Lee "Scratch" Perry - Jungle Safari - Live
Lee "Scratch" Perry - Upsettin Power Station
Native - Late September in May
Lee "Scratch" Perry - Mr. Brown Dub
Lee "Scratch" Perry - Scratch the Dub Organizer
Lee "Scratch" Perry - Cookie Jar a Crumble
Lee "Scratch" Perry - Kill Them Dreams Money Worshippers
Lee "Scratch" Perry - Bad Times Disappear
Аквариум - Кипение Аквариума На Ямайке
Аквариум - Аристократ Riddim
Lee "Scratch" Perry - Some Day Play, Right Now Stay Dub
Dubokaj - Dub Breeze
New Age Doom - Holy Dub - 12 Bit Armageddon
Lee "Scratch" Perry - Destiny
Lee "Scratch" Perry - Heaven
Lee "Scratch" Perry - Future of My Music

Spotify PLAYLISTA

Remember: "When Will You Come Home" - Galaxie 500 Mix

Jedino što znam je da mi se biografija Deana Warehama "Black Postcards" iz 2009. jako dopala. U njoj ne samo da je pričao o njegovim grupama Galaxie 509, Luna, solo projektima, nego i o suštini sviranja u indie bendu, mukotrpnom preživljavanju i prednostima i manama anonimnosti. Ostaloga, ne sećam se. I čisto sumnjam da su tuđe ruke bile upletene u pisanju i pripovedanju. Mada? Ko zna?

Početkom 90ih obletao sam oko izloga prodavnice muzikalija koji je krasio omot "This is our music" (1990) - Galaxie 500. Em što je bilo originalno, ne i licencirano izdanje, em što mi je izgledalo kao da se vlasnik radnje, Dino, nije hteo tako lako da oprosti od ovog estetskog vrhunca njegovog asortimana. Kako su vremena bila "kokuzna i baksuzna", snizio je cenu nosača zvuka i ja sam kupio taj vinil teško zarađenim parama. I dalje mi je to jedan od najdražih albuma koje sam slušao u životu. 

Skoro, negde sam pročitao da je Spotifyev algoritam, "zakačio" kompoziciju "Strange" i broj strimova joj je neočekivano skočio na 20ak miliona. Šta se dopalo matematici i programerima? Teško je prosuditi i utvrditi, jedino što za "Strange" tvrdi Wareham je da im je to bio jedan od par, svojevremeno neuspešnih pokušaja, da napišu i snime "nešto komercijalno". 

Galaxie 500 i svi "surogati" koji su iz njih nastali, kretali su se na terenu koji su za njih prokrčili Velvet Underground i art pop bendovi 60ih i 70ih. Od samog početka bilo je jasno da se neće obogatiti od svirke i da će im u finansijskom smislu pomoći možda neki saundtrek sa njihovim snimcima, ili reklame. Melanholija, koja teče u nekom srednjem tempu ili malo brže kao kod Feeleysa iz New Jerseya, nadživeće mnoge. I sledbenike i originalne autore.

Mnogo je posveta ovim Njujorčanima iz Bostona snimljeno u međuvremenu. A u čemu je tajna njihovih razgaženih i razvučenih himni mladosti i odrastanju? Teško da će iko ikad uspeti da odgovori na to i mnoga druga pitanja koja mi se javljaju dok ih slušam i baš uživam u slušanju. Redak bend.

Galaxie 500 - When Will You Come Home
Galaxie 500 - Tugboat
Galaxie 500 - Strange
Galaxie 500 - Listen, the Snow is Falling
Galaxie 500 - Don't Let Our Youth Go To Waste
Galaxie 500 - Here She Comes Now
Galaxie 500 - Hearing Voices
Galaxie 500 - Spook
Luna - Bonnie and Clyde - Clyde Barrow Version
Luna - I Want Everything
Luna - California (All the Way)
Luna - Lost in Space
Luna - Ihop
Luna - The Old Fashioned Way
Luna - Black Champagne
Luna - The Owl & the Pussycat
Luna - (Walking Thru' the) Sleepy City
Luna - Satellite of Love
Dean & Britta - Happy Xmas (War Is Over)
Dean & Britta - You Turned My Head Around
Dean & Britta - Wait for Me (Sonic Boom Re-Mix)
Dean & Britta - Hear the Wind Blow
Dean & Britta - It Don't Rain in Beverly Hills (Scott Hardkiss Remix)
Dean & Britta - Neon Licht (Holy Shit Remix)
Dean Wareham - The Deadliest Day Since the Invasion Began
Dean Wareham - Love Is Not A Roof Against the Rain
Dean Wareham - Why Are We in Vietnam?
Dean Wareham & Cheval Sombre - My Rifle My Pony And Me
Britta Phillips - One Fine Summer Morning
Damon & Naomi - E.T.A.
Damon & Naomi - This Car Climbed Mt. Washington
Damon & Naomi - Life Will Pass You By
Damon & Naomi - Awake in a Muddle
Damon & Naomi - Judah and the Maccabees
Damon & Naomi - Song to the Siren
Damon & Naomi - While My Guitar Gently Weeps
Damon & Naomi - Within These Walls
Damon & Naomi - Turn of the Century
Damon & Naomi - How Do I Say Goodbye
Damon & Naomi - Life Will Pass You By / Who Am I
Damon & Naomi - Towards Tomorrow
Damon & Naomi - How Do I Say Goodbye
Damon & Naomi - How I Came to Photograph Clouds
乙女の儚夢 NOEL - 清怨夜曲

Spotify PLAYLISTA

Čitao: Corporate Rock Sucks - The Rise & Fall of SST Records - Jim Ruland (2022) Hachette Books

U2 su za produkciju albuma "Joshua Tree" (1987) potrošili više novca nego nezavisna kalifornijska etiketa SST Records za nekih 140 izdanja koja su izašla od 1978e pa do te godine. Bez namere za omalovažavanjem širokog ukusa, ne mogu da se otmem utisku da album Iraca ne može po svom kvalitetu ni blizu da se meri sa dvostrukim ostvarenjima "Zen Arcade" (1984) Hüsker Dü ili "Double Nickels on the Dime" (1984) Minutemena koje je objavio SST. Prvi od navedenih, snimljen je sa minimalnim budžetom za manje od dve nedelje. Po studijskom umeću, lično mogu da izdvojim i debitantsku i istoimenu reminiscenciju i nadogradnju velikih Black Sabbath - Saint Vitus - "Saint Vitus" (1983).

Prvobitno osmišljeni da objave snimke Black Flaga čiji je gitarista ujedno bio i jedan od glavnih likova u istoriji i vođenju SST, uspeli su da po uticaju obeleže celu jednu eru gitarske hard core/rock scene, da bi posle sa izdanjima Negativland krenuli i u neistraženo područje sample/dance muzike. Ovi potonji, koštali su ih egzistencije, posle izdanja "U2" (1991)  i sudskog epiloga sa Island Records i U2. Teško je stati i svrstati se na jednu stranu. Negativland, koji su dobili ime po kompoziciji nemačkih Neu, kroz repeticiju, istraživali su nove prostore i slobode, a U2 menjali opšti ukus. Sam pojam posedovanja, ploče, CDa, kasete, postavlja i pitanje ko je vlasnik muzike na njemu. Čak i kad recimo kupite mobilni telefon, vi niste vlasnik mobilnog telefona nego korisnik usluga toga uređaja. Nisam pravnik i ne mogu da vam dam neko merodavno i korisno mišljenje na ovu temu. Ruland u knjizi, tj, na njenom samom kraju daje detaljan opis ove epizode koja je dovela do bankrota SSTa. Sve zbog tog nesrećnog naslova i omota i delom korišćenih snimaka na njima.

Iako su jedno vreme bili prva adresa i "sigurna kuća" mnogim velikim sastavima američkog nezavisnog žešćeg rock zvuka, mnoga su se partnerstva upravo zbog materijalne strane završavala u mržnji i nesporazumima. Koliko god su znali i umeli da procene vrednost nekog umetnika, nisu imali, bolje rečeno nisu umeli dobro da se snađu na ekonomskoj strani i divljem i okrutnom tržištu na kome su nudili svoju "robu".

Daleko lepša priča je kako su npr. Black Flag menjali brojne pevače i postave dok nisu dostigli tako veliki nivo, da su ih posle imitirali i dalekopopularniji Bad Religion. Meni se dopala i epizoda kako su recimo Oxbow i njihov lider Eugene Robinson na četvrtom albumu osvojili simpatije jednog od njihovih uzora Marianne Faithfull. Dvostruki "Serenade in Red" (1997) pamti se i po tome što Marianne nije mogla da dođe kod njih u studio i snimi vokale za "Insylum", pa su oni to uradili otišavši kod nje, u Evropu.     

Mnogo je malih i velikih anegdota. Detaljno, na primer, opisana je nesreća D. Boona gitariste iz Minutemena i neizmerna drugarska ljubav i poverenje između njega i basiste Mike Watta. I celo vreme nekako ne osećam potrebu, kao mnogo puta uz literaturu sličnog karaktera, da sve mora da se proverava, informacije uzimaju s rezervom.

To je jedan svet koji ne traži puno za život. Žive skromno i za to što stvaraju i izvode. Ja sam nekako, moram da priznam, željan komfora i iako živim prilično teško, želim više od života i ne mogu da zamislim da živim život jednog Henry Rollinsa ili Boba Moulda. Iz njihovih intervjua vidi se koliku su žrtvu podneli za to što su ostvarili. I "Corporate Rock Sucks" na neki način, spomenik je jednoj velikoj sceni, velikim facama i pomalo škola i upozorenje za mnoge koji žele da krenu njihovim stopama. Pa i apel da budemo pažljiviji jedni prema drugima i da pažljivije slušamo. Dok slušamo. Lepše su skrivene od eksplicintnih poruka. I imaju univerzalniju vrednost i duži rok trajanja. 

Pa skoro sve na tom SST poslužavniku, nekih skoro 400 izdanja. Vredi duboke pažnje i poštovanja. Zaboravimo nesuglasice. Ne zaboravimo da nismo sami na ovom svetu.

Remember: "I'm your man" - Leonard Cohen Mix

Iako sam teški anonimus, geek i samac, moram da se pohvalim da imam dve sličnosti sa čuvenim Leonardom Cohenom. Gubio sam često glavu zbog žena i veliki sam tremaroš.  

Kanadski poeta i kantautor, živeo je 82 leta i napustio nas je 2016e. Dugo i mukotrpno, komponovao je i sklapao rime, neke kompozicije i po 3-4 godine. Često na pola puta, između akademskog i običnog sveta, uspevao je da prevaziđe mnoge barijere. Mnogi su ga voleli, ili ga još uvek vole. Dugo vremena, povukao se u brda, u budistički manastir i meditirao, ne odrekavši se svojih dalekih korena. Kada je provalio da ga menadžer vara i da mu je žiro račun prazan, pod stare dane, otišao je u studio i krenuo na turneju. Brojniji su albumi iz tog perioda, a izdvajaju se: "If you want It darker" (2016) i posthumni "Thanks for the Dance" (2019) i pored ispucalog i tihog glasa, mračne atmosfere i lirike, bude i nadu, da možda postoji još jedan svet - bolji i pravedniji od ovoga. Retki znaju zadovoljavajući odgovor na ovo pitanje. 

Cohen retko koga ostavlja ravnodušnim. Na pojedinim pločama, kako se to nekad lepo govorilo, instrumentarijum je minimalan i primitivan. A družio se i sa velikim Philom Spectorom. Neke dečije klavijature i njedri ženski prateći vokali, teraju vas da se posvetite rečima. I tu je u najvećoj formi. Tragate za dubljim značenjima i smislom. Sve su to na prvu ruku i manje više, posvete stvarnim ljudima i događajima. Religiozni karakter i životna mudrost daleko su dublji i izraženiji nego kod recimo Cavea, pa i Van Morrisona. Bez namere da omalovažavam i njihove daleko opširnije opuse. 

Stradanje, kao metafora i kao stvarno stradanje, pokazuju svu nemoć da se suočimo sa njihovom veličinom, istorijskom neminovnošću i po(r)ukom. Čak i kod Cohena. Tu je naravno i neizmerna ljubav, prema drugim osobama, nečemu nevidljivom i nedohvatljivom, uglavnom, pa i humor naspram vlastite pojave. 

Ostavio je veliko delo iza sebe, ali i neku veliku prazninu. Bio je i ono što jeste, mudar, skroman, nepretenciozan. Retko ono što nije, a drugi su ga tim smatrali - obična pop zvezda koja piše i neobične romane. Sve ono što nam tako u ova burna i nestabilna vremena nedostaje. Čovek starog kova i svih era i vekova. Vekova iza i vekova ispred nas. Veliki gubitak za njegov rodni Montreal i za sve nas van Montreala. 

I'm your man

The Stranger Song

You know Who i am

Famous Blue raincoat

Tonight will Be fine

Chelsea Hotel #2

Memories

The Gypsie's wife

Dance me to the end of love

If It Be your will 

I Can't forget

Be for real

You have Loved enough

There for you

Hallelujah

Crazy to love you

Did i ever love you

If i didn't have your Love

Puppets

On the level

Alexandra leaving

Spotify PLAYLISTA

Remember: "The Catastrophist" - Tortoise Mix

Jedna od najboljih kompilacija koju sam ikad slušao, izašla je 2000e godine pod naslovom: "Chicago 2018... It s gonna change". Na njoj našla se, u tom trenutku, krema instrumentalne čikaške indie pop rock scene. Svakako da sam neka imena poznavao od ranije, ali trenutak objavljivanja, vremenski kontekst, prilično dobro su dočarali i anticipirali; ono što je i u ovom trenutku "in". Ili nije "in", a vredi suvoga zlata.

Jedan od najvažnijih sastava svakako su i Tortoise, bend koji se igrom slučaja, srećno ili nesrećno, smatraju za jedne od propagatora i glavnih inovatora Post-Rock zvuka. Sa visokokaratnom postavom i par malih promena u njoj, godinama diktiraju manjima, a i većima od sebe - u komercijalnom smislu - standarde. Kako u radu u studiju, tako i u audiovizualnom smislu. 

Njihovi nastupi deluju moćnije, sa svim grmljavinama iz zvučnika i tišim pasažima, video projekcijama sivih arhitektura, moćnije od slonova i džambodžetova koji sleću i uzleću iznad glava, na stadionima Metalikinih obožavaoca. Čak iako ispunjavaju samo prostore klubova srednje veličine njihove poruke idu nadaleko i naširoko. Smenjivanje na instrumentima tokom izvođenja kompozicija deluje kao deo rituala i ne prekida tok predstave. Tortoise, sveli su kolektivnu improvizaciju na jedan novi nivo, iako tu ima i sitnih krhotina vremena, od jednih Can, pa do minimalizma Basic Channela i jazz-a svih epoha i čega još sve ne.

Čikago nije samo poznat po Chess recordsu i svojoj školi bluesa. I to što rade Tortoise, sve sa intervencijama njihovog Johna McEntirea za miksetom i reglerima i na žicama i udaraljkama, potvrđuje kontinuitet u umetnosti i zanatu u studiju i na binama širom sveta.

Teško je reći koji im je album najbolji. Nije ih mnogo i svaki nosi neku drugu poruku i dimenziju. Autorski pečat ostaje isti. Sve što stvaraju, stvaraju sada - za postojeće i buduće generacije. Kopaju duboko po prošlosti, ali pažljivo i s ukusom. Jako ekonomični u emociji i porukama, stvaraju da traju, a ne da ih neki kritičar pripravnik saseče u korenu, ili neki pijani posetilac, ometen u razvoju, poremeti u viziji koju prezentuju. Nepretenciozni, nenametljivi, anti-zvezde, kao s druge planete i iz nekog svima nepoznatog sistema. Ne bi ih prepoznali na ulici da ih vidite.

Umorih se od epiteta, pohvala, parabola i prideva. Dva su to paralelna sveta - uživo i na snimcima - svaki vredi proveriti i uveriti se u veličinu koju s tako limitiranim arsenalom postižu. Prava šteta što ih nema više od onoga što nude. Kao što reče Kiš. Pišu odmah odabrana, a ne sabrana dela.

Tortoise - I Set My Face to the Hillside
Tortoise - Glass Museum
Tortoise - The Source of Uncertainty
Tortoise - Autumn Sweater
Tortoise - Cornpone Brunch Watt Remix
Tortoise - Pleasure As Usual
Tortoise - Onions Wrapped in Rubber
Tortoise - Along the Banks of Rivers
Tortoise - In Sarah, Mencken, Christ, and Beethoven There Were Women and Men
Tortoise - Seneca
Tortoise - Stretch (You Are All Right)
Tortoise - The Fall Of Seven Diamonds Plus One
Tortoise - Shake Hands With Danger

Spotify -PLAYLISTA

Remember: "Song Cycle" - Van Dyke Parks Mix

Da je neke "nebeske pravde", ovde bi stajao kratak opis jednog od najvećih albuma popa ikada - "Song Cycle"' i napisao bi ga neki autoritet kome svi verujete. Pokušaću u par crtica da vam se obratim i skrenem pažnju na veliko ime u industriji: Van Dyke Parksa. 

Rođen 1943, još kao dečak glumio je u raznim blokbasterima, da bi se zahvaljujući svojoj "pomerenoj" filozofiji i drugim poetskim; "od Boga" darovima, posvetio muzici. Nike tajna da je igrao važnu ulogu na nekim od najboljih ostvarenja Beach Boysa. Njegovi aranžmani krase ogroman broj izdanja mejnstrima, a oprobao se uspešno i u filmskoj muzici.

Poznato je da Amerikanci kad sade drvo, dobro osmotre okolinu, ispitaju zemljište, odaberu seme i neguju stablo dok ne izraste ogromna krošnja. Kada dođe vreme za to, materijal koriste ili u gradnji kuća ili nekih drugih proizvoda. Tako otprilike tretiraju i ljude. Ne daju im odmah da se raspojasaju sa njihovim talentima, ako ih imaju, nego postepeno, grade prostor oko njih i pomalo pomažu im dok se sami ne pronađu. 

Parks peva pomalo kroz nos, koristi metalne bubnjeve i doboše, bendžo i ako to može da se nazove tradicijom - tradicionalne teme i instrumente. Dobija zauzvrat taman onoliko koliko mu treba za život - očigledno ne mnogo. 

Ovaj raspoloženi i pun života, brka, svestan svojih ograničenja i sposobnosti, stvara istoriju, a ne čuda koja traju jedan dan. Odrastao na Spike Jonesu i Les Paulu, u svoje pesme ubacuje i Gershwina i Kalipso i šta sve ne. "Song Cycle" je imao ogroman studijski budžet i nije povratio ni dvadeseti deo uloženog novca. Ali takva je istorija kontrakulture. Pevao je "A Day in the Life of a Tree" Beach Boysa na albumu "Serf s Up" (1971). Sigurno ste ga negde već čuli, a da niste zapazili njegovo ime. Ako ne ništa drugo ono u "Ulici Sezam" dok ste bili klinci ili čuvali svoju decu. E to je taj Van Dyke Parka.

Za ostatak informacija, poslužite se internetom. Ima mnogo toga...

Van Dyke Parks - Up Laurel Canyon
Van Dyke Parks - Bing Crosby
Van Dyke Parks - You're a Real Sweetheart
Van Dyke Parks - America
Brian Wilson - San Francisco
Van Dyke Parks - Night in the Tropics
David Mansfield - Tom Rides / Tracking the Thief
Van Dyke Parks - Money Is King
Van Dyke Parks - Last Call
Gaby Moreno - The Immigrants
Van Dyke Parks - Stars and stripes forever
Van Dyke Parks - Veracruz
Van Dyke Parks - Ice Capades (Moog Music)

Spotify PLAYLISTA

Čitao: Idi neustrašivo - Jevgenij Vodolazkin (2022) Službeni glasnik

Na 342 stranice, otprilike, nakupilo se dosta tekstova, autobiografskog, fiktivnog, esejističkih karaktera. Ponekad stilske vežbe, ponekad crtice iz života, Vodolazkin, naučni saradnik čuvenog Puškinovog Instituta iz St. Petersburga pokušava, manje, više uspešno, da nam dočara sve bogatstvo svoga talenta i sredine iz koje dolazi. Iako je veliki deo svoga postojanja proveo u Kijevu, deo čak i u Minhenu, književnost je njegova stvarna adresa. Ne počinje spektakularno, neka posmatranja svakodnevnice i nisu nešto spektakularna. Kako se knjiga razvija, daje sve više i više od sebe. Svjestan da mu oreol "Lavra" visi iznad glave, traži da se njegov dosadašnji izraz posmatra u celovitosti i bez dodatne mistifikacije. Kaže i sam da je više od pola vremena proveo uz srednjovekovne ruske tekstove, nego uz bilo šta drugo, što obogaćuje ne samo njegov, nego i portret i opus čitave generacije savremenika. U tom smislu smatra se donekle srodnim Sorokinu. Na jednom mestu daje širok pregled aktuelne produkcije sa jako mnogo široj i inostranoj javnosti nepoznatih imena. Naravno, vraća se i na veličine poput samog Puškina ili Dostojevskog. Ali ne rasipa se znanjem i pohvalama. Kao pravi naučnik, kaže da je situacija s piscima u državi dobra, ne pominjući pri tome da nešto drugo nije u redu. Ili upravo tako.

Svesno i namerno apolitičan, iznosi neke ocene, da recimo beloruska Nobelovka Svetlana Aleksejeva i nije baš ono čemu mora da se teži. Opisi dokumentarne stvarnosti i reportaže, mogu, ali ne obavezno, da budu krajnji cilj. Jer oko i uvo varaju, pretpostavljam. Kako god okrenete - fikcija. 

Na samom kraju, u jednoj dužoj priči dolazi i u krajeve gde ja sada živim. I ljude koji su silom prilika bili uvučeni u ratne radnje tokom Drugog svetskog rata i preživeli i nakon dugog perioda posetili mesta stradanja ruskog naroda. Šta tačno želi da kaže s pričom nije krajnje jasno. Moguće da ti ciklični periodi istorije predstavljaju plodno tlo za ideju i moć pripovedanja. Ali i opomene.

Lično, ne slažem se baš nužno sa svim tezama i opaskama, ali ne mogu da se otmem utisku da Jevgenij želi da ostvari nešto vanvremenski čvrsto i u jeziku i u formi, pa i u sadržaju, što je uostalom u jednom romanu sa temom oživljavanja mrtvih i sam apostrofirao. Jako težak zadatak. Jako smelo pisanje. Voleo bih da uđem u tok misli ovog velikana u nastajanju. Ne i obavezno. Pustimo ga da na miru i dalje stvara i iznenađuje nas svojim odličnim delima. 

Remember: "Checking In, Checking Out" - The High Llamas Mix

Ovde bi trebalo da stoji neki tekst, lični utisci, imspresije. Irac Sean O'Hagan stvarno poseban je lik. Krenuo sa Microdisneyem, pa se čuo, i to dobro na albumima Stereolab ili Palace Brothers ili još ponegde. Njegov glavni projekat The High Llamas, pun je lepih nota, prelaza, snova i snoviđenja. Kaže da je njegov proces stvaranja i komponovanja otprilike:

1. Ideja

2. Performans / osećaj

3. Mikrofon / soba

4. Miks

Obično sve krene od papira i zabeleški ili skice snimljene na mobilnom telefonu. Kao autodidakt, lik koji je rano napustio školu, radio na građevini i u auto industriji, pre nego što je završio u pop biznisu, ostvario se nekako zahvaljujući izuzetnom poznavanju materije, istorije popa i maestralnim aranžmanima. Ni melodije nisu za potcenjivanje, pa ni šareni tekstovi u skladu sa notama. Peva nesvakidašnje o svakidašnjici i po meni nekako bliži je čarobnom Van Dyke Parksu i njegovom remek delu, debiju: "Song Cycle" iz 1969e godine, nego, kako se tvrdi, Beach Boysima i Brianu Willsonu. Ima tu i brazilskih ritmova, klasičnog ostrvskog natpevavanja i takmičenja kojima skloni su mnogi znani i neznani kantautori. Kaže da mnogo sluša Sly Stonea i gospel u slobodno vreme. I sve ostalo.

Meni to sve izgleda kao da se njegova poetika vrti oko neke slučajno odabrane kombinacije reči, refrena i nadogradnje instrumentima i atmosferom. Seana sam gledao dok je zagrevao publiku za tada mega-in Stereolab, sa njegovim The High Llamas i pravo čudo bilo je kako prilično kompleksne strukture snimaka s lakoćom prenosi u koncertni prostor. Naravno, nastupao je i sa Stereolab i održao celo veče pod naponom, da sam u nekom trenutku pomislio da se sve oko njega vrti. I da, on je bio pop elemenat u celokupnoj postavci. Lekcija iz pop istorije na dve noge.

Kažu da kritika nema preterano razumevanje za The High Llamas i zamera im da su "elevator music". Izgubili su i mejnstrim ugovor sa V2 i retko se čuju novosti, ali ovih dana izašao je jako pitak i dubok istovremeno, singl - Sisters Friends sa mnogo mlađom Rae Morris. Kao da se otvaraju nove mogućnosti da ponovo budu aktuelni ili da ih ili njega neki novi indie klinci zavole. 

Sean stvarno, stvarno predobro poznaje instrumente i procese nastanka i snimanja i ponekad se čini da nema toga šta nije u stanju da odsvira i otpeva. Bez entropije, sinergija čula i okoline. A sluša stvarno intenzivno, sve i otvoren je za sve moguće pravce, razume se dobro i u softver i tehniku. Ukratko, tradicionalista i modernista. Čudi me kako ne uspeva da se popne na vrh top liste? Verovatno zato jer je odabrao mnogo teži put. Da ga slušaju mrzovoljne i uvek kritične face poput mene. Zna.     

The High Llamas - Sisters Friends
The High Llamas - Fly Baby, Fly
The High Llamas - Mona Underscore
The High Llamas - The Taximan's Daughter
The High Llamas - Giddy And Gay
The High Llamas - Checking In, Checking Out
The High Llamas - Dressing Up The Old Dakota
The High Llamas - Over The River
The High Llamas - The American Scene
The High Llamas - Get Into The Galley Shop
The High Llamas - The Click and the Fizz
The High Llamas - Cove Cutter (Hills And Fields)
The High Llamas - Wander, Jack Wander
The High Llamas - Here Come The Rattling Trees
Sean O'Hagan - The Paykan (Laili’s Song)
Tim Gane - Ecrivain ou Professeur?
Eileen Gogan - Wheels (Happy Cycling)
Sean O'Hagan - The Wild Are Welcome
Alexander von Mehren - Aérosuite - Sean O'Hagan Remix - The House That Jack Built
Sean O'Hagan - On A Lonely Day (Ding, Dong)
Microdisney - A Few Kisses
Microdisney - Give Me All Of Your Clothes
Microdisney - High And Dry
Microdisney - Patrick Moore Says You Can't Sleep Here
Microdisney - Goodbye It's 1987
The Fatima Mansions - CΔ7/Breakfast With Bandog
The Fatima Mansions - Into Thinner Air With Loyaliser - Juno Reactor Mix

 

Remember: "Stop Look Listen" - Autechre Mix

Nebrojano puta preslušao sam prva dva dela kompilacije Artifical Intelligence (1992/1994) nekad šefildskog lejbla WARP. I nije mi poznato da li postoje i drugi nastavci te serije. Svi zastupljeni izvođači nekako su ujednačeno dobri i sve sam pokušao posle da pratim. Posle dugog perioda lutanja i traženja, počeo sam da pratim i duo Autechre Seana Bootha i Roba Browna koji se pojavio na AI-ju. Za sebe tvrde da je jako mnogo  matematike u onome što snimaju, izvode i izdavaju. To bi lako moglo da se tvrdi za ranija izdanja. Kasnije, kad su počeli sa izletima u buku i šumove, postalo mi je teško da zamišljam kakve formule i recepti stoje iza svega ovoga. 

Svakako da su Autechre jedno od najznačajnijih imena IDMa i da su konstanta koja traje skoro 40 godina. Uz njih neko možda i može da pleše, čita knjigu, sprema ispite, pravi ručak. Meni to teško ide i kad su oni na zvučnicima, ili češće, na slušalicama, prekidam rad i pratim teme i prelaze kojih je nekad beskonačno mnogo. Čak i sada, dok ovo pišem, odvlače mi pažnju i razvoze mi misli u više pravaca i smerova. Sećam se da su me Funkstoerung iz Rosenheima pomalo podsećali na njih; jedno vreme. Autehre ipak su previše originalni i jedinstveni i jako ih je teško i shvatiti, da ne kažem imitirati i preslikavati u neku novu sredinu i neki srodan format.

Na internetu može da se pronađe koju opremu koriste. Nešto ne menja se od samih početaka do današnjih dana. Brojni su i snimci njihovih živih nastupa i mikseva i čisto sumnjam da je mnogo onih koji to na pedantan način konzumiraju i u tome uživaju. Autechre teško mogu da budu omiljena muzika i iskuljučivi favoriti. Ali mogu da ih zamislim da su nekome na trećem, četvrtom ili na top 10 listi omiljenosti. Ovaj ne baš kratki izbor, ne samo da je potvrda da je i u ovako hermetički zamišljenom domenu moguć razvoj, progresija. Nego i motivacija da se uđe dublje u njihov mikrosvet i da se ne žali za satim provedenim u treniranju sinapsi i ušne školjke sa ovakvim vratolomijama. Sličnih je, kao što sam naglasio, jako malo, ili nimalo.

Autechre - Altibzz
Autechre - Crystel
Autechre - Chatter
Mike Ink - Paroles - Autechre Repoles
Autechre - Gantz Graf [Chosen by fans on Warp20.net]
Seefeel - Spangle - Autechre Remix
Autechre - Oval Moon - IBC mx
SOPHIE - BIPP - Autechre Mx
Autechre - Overand
Autechre - Stop Look Listen
Stereolab - Refractions In The Plastic Pulse [Feebate Mix] - Autechre Remix
Autechre - Nine
Autechre - Djarum
Autechre - Yeesland
Autechre - Inhake 2
Autechre - 19 Headaches
The Bug - Skeng - Autechre Dub
Autechre - M39 Diffain
Autechre - Kalpol Introl
Autechre - Montreal
Autechre - Rotar
Autechre - VLetrmx
Autechre - Second Peng
Autechre - Calbruc
Autechre - Laughing Quarter
Autechre - 777
Autechre - Rpeg
Autechre - Cfern
Autechre - IV VV IV VV VIII
Autechre - ilanders
Autechre - pce freeze 2.8i
Autechre - Pencha
Autechre - Basscadet - Basscadoublemx
Autechre - YJY UX
Autechre - spaces how V
Autechre - foldfree casual
Autechre - c7b2
Autechre - 13x0 step
Autechre - carefree counter dronal
Autechre - all end
Autechre - acid mwan idle
Autechre - wetgelis casual interval
Autechre - Metaz form8
Autechre - lux 106 mod
Autechre - Bike
Autechre - Melve
Autechre - Eutow
Autechre - Clipper
Ulver - Ghost Entry - Autechre Re-Entry

Remember: "Idiot Strength" - The Nightingales Mix

Počevši negde od albuma The Fall - "Levitation" (1997) počeo sam polako da se umaram od zvuka tog benda. Kao da je njihov lider Mark E. Smith previše verovao svojim beskompromisnim ljubiteljima i premalo pažnje obraćao da ono što izdaje, može ponekad i da omane. Nekoliko godina posle, jedan poznanik mi je preporučio The Nightingales iz Birminghama. Bio je uveren da će da mi se dopadnu, a i zvuk je nekako srodan The Fall. Znao sam već za Country Teaserse koji kao da ciljaju na istu ciljnu grupu. Ima toga dosta u Britaniji. Jedan od svežijih primera "DIY" etike su recimo: Harbinger Sound sa Sleaford Modsima ili The Leaf Label sa Decius. Pobeda ideje nad umećem, blago rečeno.

The Nightingalese u jedan od novih života, a osnovani su 1979, vratio je Jochen Irmler iz Fausta i njegov Klangbad lejbl. Lider i jedan od retkih članova iz prve postave: Robert Lloyd, radi kao poštar. Verovatno prolazeći na biciklu kroz svoj rodni grad, dolazi do inspiracije i jako lepih melodija. Čuje se tu i uticaj kasnog Beefhearta i nije to bez podloge i nastalo ni iz čega. Ono što mi se naročito dopada kod The Nightingalesa je da zvuče ponekad kao meni neki dragi bendovi, ali ne kao imitacija ili nadgradnja, nego kao autentični i samosvojni kreatori u jednoj živoj i dinamičnoj sceni. Koji jednostavno ponekad zvuče kao i neko drugi.

Do sada izbrojao sam nekih 12 studijskih albuma, a brojni su i EPjevi, kompilacije i singlovi. Teško da će dostići slavu nekih zasluženo navikanih i proverenih prethodnika, a o komercijalnom uspehu da ne pričam. Gledao sam ih pre nekih 15 godina i nisu bili zamena za nešto drugo što bih radije slušao u tom trenutku. Jednostavno želeo sam da se uverim da i živa svirka nudi bar nešto približno onome što se čuje na albumu. Znam da su u postavi imali i violinu i da im velika pauza koju su imali u toku karijere nije nimalo naudila. Negde u isto vreme i na istom prostoru uživao sam i u Camera Obscura i Jay Retardu i nekako mi se čini, a možda se i varam, čini mi se da je sve pre bilo življe i uzbudljivije od ovih post-Covid vremena. LLoyd figurom, pa i glasom, danas pomalo podseća na Davida Gedgea iz The Wedding Present. Ista je to liga, isti su to humani vidici. Jednostavno ljudi umorni od 8-17 etike i maltretiranja na poslu, pronašli alternativni izvor zarade, da se malo odmore od takmičenja i sive svakodnevnice. 

Ako ste već čuli, znate o čemu pokušavam da pričam. Ako niste, investirajte par sati vremena i za The Nightingales. Nećete se pokajati. Oprostiće vam ukućani, ako ih malo zanemarite.

The Nightingales - Idiot Strength
The Nightingales - Start from Scratch
The Nightingales - Gales Doc
The Nightingales - Use Your Loaf
The Nightingales - Paraffin Brain
The Nightingales - Don't Blink
The Nightingales - Nothing But Trouble
The Nightingales - Hard up (Buffering 87% Completed)
The Nightingales - I Am Grimaldi
The Nightingales - Brownhills United's Tattoed Southpaw
The Nightingales - The World of Nothing Really
The Nightingales - The Gruesome Threesome
The Nightingales - His Family Has Been Informed
The Nightingales - You Don't Know What Your Doing
The Nightingales - Wicked Winter (Lost In Highland Park)
The Nightingales - Everything, Everywhere, All Of The Time
The Nightingales - Black Country - 7" Version
The Nightingales - I Needed Money At The Time
The Nightingales - Mark Meets No Mark 

Remember: "Divlje horde" i "Nočne šetnje" - Borghesia Mix

 Slovenačko-hrvatski EBM duo. sa rotirajućim gostima na dodatnim vokalima i instrumentima, Borghesia, tokom 80ih i prve polovine 90ih, ostavio je prilično dubok trag ne samo na sceni bivše Jugoslavije, nego i u širim, evropskim okvirima. Kako se taj bazični zvuk prilično istrošio i kako je ponestalo novih ideja, tako je i palo interesovanje ne samo za Borhesiu, nego i za celokupnu scenu. I danas, deluju kao bend sa gitarama, bubnjevima i visuals, ali njihova levičarska oštrica i kritika društvenih odnosa, prilično su otupeli. Bar po mom ličnom mišljenju. Nekako, nostalgija me vuče u ta vremena kad su stvarno imali i znali šta da kažu i pokažu i verujem da će kao što sve ide nekim cikličnim tokom, ponovo da postanu ne samo aktuelni, upečatljivi, nego i da poraste interesovanje publike za njihov izraz.

Borhesia u svom domenu koristi metode i inspiraciju, slično kao i njihovi zemljaci Laibach iz umetničkih izvora kao što su talijanski futurizam, ruski konstruktivizam, Kurt Weill i sl. Mogu podjednako da se s uspehom vizije, porede sa švajcarcima Young Gods ili sa Revolting Cocks. Obrađivali su teme kao što su totalitarizam, ekstremna desnica, seksualnost ili druge devijacije u privatnim i društvenim odnosima. Za one koji su imali sreću da ih vide na sceni tokom njihovog zenita, uveren sam da dobro znaju koliko i kako mašine i čovek, zajedno, mogu da postignu prilično kompaktan i energičan zvuk i da nas prilično oznoje.

Boja glasa Darija Servala i Aldo Inavčić za elektronskom skalamerijom, ili za bubnjevima, u poznim danima, znali su da ugreju publiku do usijanja. Čak i oni s dve leve noge, nisu mogli, a da se ne pokreću uz hladne ritmove i zapaljive refrene. "No Hope No Fear" i "Escorts" za belgijski Play It Again Sam, danas su klasici ne samo žanra, nego i u širim sferama. Originalni EP "Ogolelo Mesto" ili "Ljubav je hladnija od Smrti" za Založbu FV, uspeli su i po dizajnu i produkcijia, a i prilično su na ceni kod kolekcionara.     

Nekako od svega, najviše izdvaja se "Resistance" i kao celina i kao skup pojedinačnih kompozicija. Semplovi političara ili "narodnih" motiva, bili su ujedno znak neslaganja sa dešavanjima na krupnom planu. To je nekako i razumljivo. Berlinski zid je pao. Bio je kraj socijalizma u Evropi. S druge strane, jasno je da su u pitanju lokalpatriote koji su budno pratili globalna zbivanja i bili svesni da ono što je u krvi nastalo, samo samo u krvi može i da nestane. Ublažavanje štete nije se desilo. Uostalom kao i sve ostalo duhovno, ljudsko, materijalno i nematerijalno, svi smo platili veoma visoku cenu naših zabluda i "njihovih" pogrešnih procena. Borghesia odabrala je svoju stranu istorije i pokazalo se da su na strani novih, ali ne i starih pobednika. Zapravo, svi zajedno, izgubili smo vredne godine naših mladosti. Ali da ne budem u potpunosti negativan - silom nesrećnih prilika i okolnosti, neki su dobili priliku da se umetnički potvrde upravo zbog te tragedije koja nas je sve zadesla. Da završim, Borgesia bili su za sve nas koji smo ih poštovali - sreća u nesreći.

 

Borghesia - Divlja horda
Borghesia - Blato / Mud
Borghesia - Discipline! (There is a rebelion in the wind)
Borghesia - She is not alone - Driller lover mix
Borghesia - So young
Borghesia - N.U.D - Poppers mix
Borghesia - Message - medialink mix
Borghesia - Nočne šetnje - Live
Borghesia - Ni Upanja, Ni Strahu / No Hope, No Fear
Borghesia - Ogolelo mesto/Rugged city
Borghesia - Conflict
Borghesia - Game's over
Borghesia - Too Much Is Not Enough
Borghesia - Kons
Borghesia - Tako mladi
Borghesia - Ljubav je hladnija od smrti I.

Remember: "Nemoj" - Disciplina Kičme/Disciplin A Kitschme Mix

Jako cenim opus Koje i njegove Discipline Kičme, iako znam da to ni vama, ni njemu ništa ne znači. Ni u ovom ni u svim ostalim trenucima. Ne poznajemo se. Ono što me je uvek čudilo je kako je uspeo da održi integritet i da recimo u intervjima uvek kaže ono što misli, da tako misli kako misli, a da ga ni sagovornici, ni publika ne počnu da preziru zbog toga što pripada jednoj ili drugoj strani. Koja je uvek bio svoj i na svojoj strani. Bar je odavao takav utisak. Ima jako dobar muzički ukus i nekako u svemu što radi, blago rečeno - dominira.

Jedno vreme, nekako sam indirektno dolazio u susret s njegovim opservacijama i preporukama. Ili su mi pogrešno dočaravane i prenošene. Ta nesrećna britanska epizoda sa pokušajem da ostvari "međunarodni" uspeh i prodor, ako pod međunarodnim uspehom ne smatramo, da je uvek rado viđen gost širom "bivše države", svakako ostavila je vidan trag, moguće i neko razočarenje s tim kako je doživeo ostrvsku državu i muzički biznis tamo. Konstrukciju celokupne scene, logistike i onoga oko scene, što zapravo i nema tolike veze s popom, a tako dobro opisano je npr. u knjizi Jimmy Cautija & Billa Drumonda (KLF): "Manual: How to have a number 1 the easy way" sigurno da je upoznao iz prve ruke i verujem da to ima u malom prstu. Prava je šteta što se tamo nije potvrdio, kvalitet i originalnost svakako poseduje. Istrajnost? Ne znam. Faktor sreće? 

Gde god da je Koja upleo svoje prste ostavio je upečatljiv trag, bilo da je to Šarlo, njegov bend ili produkcije drugih bendova. Tu su naravno nastali razni tračevi, zavist, pa i kontroverze. Vreme će da bude najbolji sudija.

Za mene, Disciplina je sve što je snimljeno na srpskom jeziku, a nešto manje ono što nije snimljeno na srpskom jeziku. I pod imenom Disciplin A Kitschme. OK, sve je Disciplin(a). Ime, to je program. 

Nažalost, desilo se to što se desilo. Pre nezgode, mesec dana pre nezgode, gledao sam njihov odličan nastup u jedno malom klubu. Materijalno svakako da nije bilo baš najoptimalnije rešenje, ali za nas prisutne više nego dovoljno za novac kojim smo platili ulaznice. Kako će to sve dalje da funkcioniše s Kojom? Niko ne zna. U pitanju je jedna od najrizičnijih profesija, život na točkovima, glavni izvor zarade su koncerti; kako su socijalno i zdravstveno rešeni? Bolje da ne pitam. Sa iskrenom željom za što boljim oporavkom i novim snimcima, pa kako god, završio bih ovo kratko izlaganje.     

Disciplin A Kitschme - Šta Je To Što Drži Danas Tvoju Pažnju?
Disciplin A Kitschme - Manitua mi
Disciplin A Kitschme - Iza 9 brda
Disciplin A Kitschme - Da li ti znas za neki drugi ritam
Disciplin A Kitschme - Zemlja svetlosti
Disciplin A Kitschme - Mannitou, Pt. 3
Disciplin A Kitschme - Neko mora to da spreci
Disciplin A Kitschme - Covek koji ne nosi sat
Disciplin A Kitschme - Love Removal Machine - Uzivo
Disciplin A Kitschme - Addicted to Love - Uzivo
Disciplin A Kitschme - Mannitou, Pt. 4
Disciplin A Kitschme - Children Song
Disciplina kicme - Novac nece doci
Disciplina kicme - Svi za mnom
Disciplina kicme - Cudna suma
Disciplina kicme - Betmen Mandrak Fantom
Disciplina kicme - Prijatelj sa mastom
Disciplin A Kitschme - Hendriks, Hendriks!
Disciplin A Kitschme - Oh Why - Funkey Puzzle Dub Edit
Disciplina kicme - Nemoj

Gledao & Slušao: GZA/Genius & Phunky Nomads

Ne pamtim kad sam poslednji put bio na rap koncertu. Mnogo toga promenilo se od tog "posljednjeg puta", tako da nisam skoro ništa očekivao od solo nastupa GZA iz Wu-Tang Clana i instrumentalnog sastava Phunky Nomads. Mislio sam da će da dođu uglavnom Romi, Turci "četvrta generacija" i neki novi klinci sa pantalonama spuštenim do kolena i trendi trenerkama sa kapuljačama. Bilo je potomaka migranata i gastarbajtera, ali i dosta "belaca", Amerikanaca i Nemaca. Gotovo polovina, u Wu majicama i jaknama. Sledbeništvo kulta Clana, verno je, odano i ne tako zanemarivo po broju i šarenilu. Dvorana koja prima oko 700 duša, bila je solidno popunjena. Stao sam među "rock kritičare". I popio jedno pivo pomešano s limunadom. 

Da nastavim. GZA/Genius i Phunky Nomads, svirali su celi album "Liquid Swords" iz 1995e. Mislim da oko 2/3 publike nije bilo rođeno u to vreme. Ali svi sve tekstove, uključujući i 5 Wu Tang stvari, znaju da odrecituju napamet i to se čulo i videlo po horskom nadopunjavanju ekipe na bini. Stao sam pozadi, levo. Tri tipa u debelim jaknama ispred mene. "Hoćemo li kakav alkohol piti?" Smeju se. Jedini su u sali pili negazirana vodu, pretpostavljam. Da ih izdam, jedan je posle, pred kraj, doneo džin tonik. Na dužnosti. Naime, policajci u civilu. Celo mesto događanja mirisalo je na lekovito bilje, nanu, kadulju,etc.. Na kilometar. Par očajnih očeva sa desetogodišnjim feminiziranim sinovima, došli da malo mačo duha usade u naslednike. Bila je neka mršava devojka, par puta sam je pogledao, a njen tip mi gestikulira: "a vidiš kakva je jadna..." Muzika radničke klase za radničku klasu. GZA, kažu, doktor astrofizike i radi za NASA. Valjda što je toliko mudar da niko, šatro, ne razume o čemu su mu tekstovi, tu čudnu liriku... Divlji i tribalni pokreti Afroamerikanca u drugoj polovini šeste decenije. Stvarno perfektan osećaj za tajming i Phunky ritmove. A rime... Pafff. Kad smo izlazili, tapšu me klinci po leđima. Dobri "ste vi matori". "Hey Bro." "Bruda." I da onaj znak, sporni, Đerdana Šake i Šaćirijia na fudbalskim terenima, sa obema rukama, to je zapravo i otprilike modifikovani simbol Wu-Tang Clana. Vidim svi dižu ruke tako. A i neki lik iz farmaceutske industrije, koji je zaradio milione, kupio je ekskluzivno pravo za album WTC, koji je objavljen u jednom primerku. 

Svi piju kolu. Ogladnelo se. Da nabrojim i hitove WTC, koji su pored kompletnog "Liquid Swords", izvedeni to veče: "Clan in da Front", "Reunited", "C.R.E.A.M.", "Triumph" i "Protect Ya Neck". GZA se dobro i pošteno oznojio ispred najstarijeg brata Ol' Dirty Bastarda na bubnjevima. Nažalost - samo 75 minuta na bini. Za više, ni ja, ni oni, nisu imali snage.