Autobiografija -
Branislav Nušić
(1924)
"volem
i sutlijaš i kiselo mleko/A volem i kiseo kupus sa slaninom;/Volem i rezance, a
i pitu s mesom,/Al' najviše volem đuveč s govedinom."
Razglavljivanje vilica. Smejući se. Dok ne ostanete bez njih.
Napisao je svega dve pesme u životu. I sa
obema toliko stradao, da se zarekao čak i da ne čita više stihove, a kamoli još
da ih piše. Zbog jedne (pesme), bio je godinu dana u zatvoru. Putovao je Kneževinom
Srbijom i Kraljevinom Jugoslavijom. Otvarao pozorišta i osvajao ženska srca.
Autobiografiju, Nušić objavljuje u šezdesetoj
godini života. U njoj je mnogo. Toga. Od Rođenja i prvog zuba, pa sve do braka
i ne neispisane glave. Nije se smatrao velikim čovekom. "Došav na svet,
ubrzo (se) cvikao na okolinu."
Kao dete, bio je jako
radoznao. "Jesu li sunce i mesec muž i žena? Zašto
žene nemaju brkove? Uči li magarac škole?
Ko je stavio volu rogove? Zašto
gospa Stanka ima nadut trbuh?"
U školi, mučio se padežima.
Na temu "Poznaj samoga sebe" nije poznavao
nikakav odgovor. Sve do danas. A ni mi ga ne nalazimo dok čitamo "Autobiografiju".
Živeo je u državi koja "nije znala svoju sopstvenu istoriju." Sudbina mu je odredila da bude "srpski književnik."
I nama da ga čitamo.
Billy Childish & Dan Melchior
Kroz "dreku, zujanje
i mumlanje" slutio je šta se sprema između dva velika rata; "zerquetschen,
entwurzeln, rikzihtlozigkajt, piksritpartaj, cvirnstrumpf, markgrafsaft itd."
"Znojiš se i znojiš dok ne skrhaš jezik." I počneš da mu izmišljaš
svakakva imena. Pre nestanka u šumi.
"Fiat justitia,
perat mundus!" (Neka se vrši pravda makar propao svet!), rekao mu je jedan
bivši sreski načelnik. Mudro i glupo istovremeno.
Ko nije čitao knjigu,
neka je uzme i "Q.B.F.F.F.S". (Quod bonum,
felix, faustum, fortunatumque sit!/Neka bude dobro, srećno, blagosloveno i
spasonosno!)
Ne - da - se - u - poslednjih - 90 - godina,
ništa nije promenilo, nego tako će tek da bude.
Julius Steinhoff
Avgust, 2014
