Plaid - Reachy Prints
Raz Ohara - Moksha
Spirit of Akasha
Morgan Delt
Real Estate - Atlas
John Frusciante - Enclosure
Fennesz - Beč
Christian Löffler - Young Alaska
The Pearlfishers - Open up your coloring book
Swans - To be Kind
Fatima Al Qadiri - Asiatisch
Xyz - XYZ
Sleaford Mods - Divide and Exit
Xeno & Oaklender - Par Avon
Roll the dice
La Roux - Trouble in Paradies
Posse - Soft Opening
Nisennenmodai - N
Anjou
Khun Narin
Weyes Bllod - The Innocents
Von Spar - Streetlife
Tindersticks - Ypres
Ziguri
Horsebeach
Biblo - Abscense
Ariel Pink - pom pom
Shit and shine -powder Horn
Gut und Irmler - 500m
SchlammPeitziger- what's fruit
Kiasmos
The Big Midweek: Life Inside The Fall - Steve Hanley & Olivia Piekarski
Route Publishing (2014)
"'I am Damo Suzuki' is Mark's trubute to Can, his favourite band. In fact it's possibly the band which, on his scale of loving and hating music, the needle has sat firmly in the middle on "like" since he first discovered them as a teenager."
"we hear him (MES) banging on his plastic toy guitar with a wooden spoon. We all listen carefully, none of us really wanting to take the lead.... " (s. 76)
"Fair enough, let's go" (s. 245)
Knjiga bivšeg člana The Fall, Steve Hanleya i nije toliko gorka. Iako se završava rečima: "jedno je sigurno. Više nikada neću ponovo zasvirati bas gitaru u The Fall." Zapravo, blago je naklona, ili blagonaklona prema, mislim, devetnaest godina vredne i nepovratne mladosti, provedenih u nekoliko, kreativno najpotentnijih postava.
Bend, u kom je jedina konstanta Mark E. Smith, ili kako ga Hanley naziva "Mark Smith", već godinama nosi auru najpostojanije, najkvalitetnije i najkonzistentnije nezavisne manufakture soničnih tegoba, sa britanskih ostrva. Obožavaoci sigurno idu i dalje u svojim definicijama, bulažnjenjima i preterivanjima. Konacni "proizvodi" su i dan danas teško svar(lj)ivi za nesagledivu konzumentsku masu. Čak i kad se radi o brojnim reprizama "goreg života". "Najnoviji" objavljeni koncertni snimci, "Yarbles", stari su skoro 12 godina. Opet, na trenutke zvuče tako sveže i neprekuvano.
Ostaje zagonetka zašto se Hanley odlučio (baš 2014.) na ovaj literarni korak? Novac? Lični doprinos demitologizaciji i razotkrivanju kontrolnih mehanizama, u popu poznatih u slučajevima Stonesa, New Ordera/Joy Divisiona, nešto ranije kod Beefhearta/Magic Banda i mnogim drugima.
Hanley, nesporno, izdržao je duže od mnogih, pa i nekoliko supruga MESa. Verovatno zato jer mu nije dozvoljavao da se na bini poigrava sa dugmadima na njegovom pojačalu. Držao je distancu. Znao je da se odupre enormnim pritiscima. Verovatno i zato jer mnoge od njih nije uspevao da prepozna. Kao takve.
Slikovita je scena kad bivšoj dragoj Brix E., MES prilikom ponovnog susreta sa Hanleyem, priča kako je basista dobio dete. Ili kad MESa hvata panika kad članovima benda prilazi lik za koga lider veruje da je omađijan.
Hanley ipak nije ni toliko naivan. Ne gubi smisao za humor ni kad celu "misiju" poredi sa legendarnim "Spinal Tap".
Po ovome što sam uspeo da svarim:
- Stevenu skidam sesir.
- MESu ne bih baš rado želeo da se nađem na putu.
- Poslednjih 30ak stranica, jedva pročitao.
- The Fall su skinuli masku sa tolikih sudbina i razotkrili ih u njihovoj besmislenosti. Dok su neke druge (sudbine) učinili još lepšim i kompleksnijim u njihovoj stamenosti.
"To
kuče bilo je jedini suvenir koji sam doneo sa Briona."
Kafansko-kulturno-istorijska
baština Srbije. Srce koje i dalje lupa. Ruke koje i
dalje pišu. Čaša koja se i dalje puni i prazni. Grobarov (1938–2013) - nepoznata legenda i reči koje i dalje žive.
Imam osećaj koji me često
vara. Da, vara me. Ipak, želim da ga podelim sa vernom i nevernom publikom. Po.Najpre,
sa samim, vernim i nevernim, sobom. Mislim da je Bukovski živ i da živi, t.j. da
živi i da je živ, t.j. da je živ i da živi, npr. u Lazarevcu (mada nemam pojma
gde je Lazarevac i kako se piše na ekavici, ali ipak pišem i Lazarevac i na ekavici); mislim da je Bukovski
živ i zdrav, kakav odavno nije; šta je duže bio od ovo dvoje, zdraviji ili življi,
"bistriji ili tuplji", sad nije više ni važno; usput rečeno, da je
Bukovski živ i zdrav i da živi u Lazarevcu, radije bi bio i pio u društvu Ršumovića,
Milovana Danojlića, Noga i Matije Bećkovića, nego, da lupim sada... ovih naših što
dobijaju nagrade od njihovih i njihovih što dobijaju nagrade od naših ("jebeš navodnike") ... koliko bi dugo još mogao da serem, pomeram,
slova, levo, desno, t.j. landaram "Wordom" i mišem i tastaturom ovoj rečenici?!.?! Ili
da je pročešljam ko "Cecina frizerka"?
Erlend Øye
Najradije bi Bukovski pio u
društvu nepoznatih, nepriznatih, oznojenih i nesrećnih. Takvi se razumeju bez
reči, samo pokreti(ma) i pogledi(ma). El Ej, Lazarevac, London, Lozana. Svejedno
je. Jezik je univerzalan. Nevolja individualna.
Knjiga kratkih priča
pokojnog Jakova Jaše Grobarova: "Ožiljci za sva vremena" i
univerzalna je i individualna. "Galeb Džonatan Livingston" i "Mali princ" za "roditelje i
ratnu siročad". One koji imaju kome da čitaju, ali nemaju kada i one kojima nema ko da čita,
pred spavanje. Očeve koji su pijani kao majka.
Lazo Magistrala
Čak u jednoj, "Alkoholizam
i još neke sitnice", stoji: "Kafana umivena raznim vrstama pića... Tu
su i limenke iz "Post ofisa", jedino nedostaje Bukovski.", da bi
se zaključilo: "...ovo je svakako bilo jedno od mojih žešćih trežnjenja."
Koliko je samo trežnjenja,
opijanja i neuspešnih pobačaja u "Ožiljcima za sva vremena"? Opisao i napisao čovek
nastao ukrštanjem Harmsa i Fantea; koji se izdigao do Bodlera i Dantea, a
odrastao kao Oliver Tvist. Pretpostavljam.
Koliko trežnjenja, opijanja i neuspešnih pobačaja
može da podnese jedna knjiga?
U sinopsisu za suludi smeh,
uzaludne suze i ništa, ne postoji ni jedna zlobna rečenica, misao. Samo jedan
kratki apel, vapaj, "Pravo za život." Vrisak, eho i "Tapkanje po
vremenu." "Haos" i "Vreme". Realnost i amorfne slike koje se smenjuju i nadopunju.
Wooden Wand
Grobarov je uzaludno pokušao
da popravi Srbiju kvareći sebe.
"App", bez apdejta, na stendbaju.
On je, sudeći po Ozsv, bio
"duševan čovek" i požrtvovan. Zato "molimo da se njegova duša
presadi očajniku koji će to bogato da nagradi." I da se od nagrade svima
plati jedna tura. U kafani. "Gospodine sudija, šalio sam se kada sam
govorio istinu."
Barouz na "brlji", Timoti Liri na
"čivasu".Autsajderski izlivi mestimične genijalnosti.
"muzika je šum subjekta, pop-muzika se
sastoji i iz šumova koji nastaju u trenutku kad neko nije subjekt."
"forget
your troubles and dance/forget your weakness and dance/forget your sickness and
dance (Them Belly Full But We Hungry)" - Bob Marley
Diedrich
Diedrichsen. Verovatno najveći autoritet na polju kritike i teorije pop muzike
na nemačkom govornom području. Ako postoje autoriteti. U
pop-muzici. Čovek čije mišljenje vredi povremeno proveravati.A potom glavu provetravati.
Retko koja knjiga bolje
pokriva jedan dikografski period od "2000 Schallplatten von 1979-1999". Od
1979. do 1983. urednik casopisa Sounds, a od 1985. do 1990. mesecnika Spex, Diedrichsen
je oblikovao i obrazovao cele generacije diskofila. "Searching for the Young Soul Rebels", bivao je antipod, sve ono što "Rollingstone", Jann
Wenner i slične po(s)luge mejnstrim korporacija, još s početka 70ih, a pod
parolom "na usluzi publici", pokušavaju u potpunosti da potisnu.
Knjiga "O pop-muzici"
ili "Iznad pop-muzike" ili "Veličanstvena pop-muzika", kroz
licnu prizmu, koja opet nikad nije bila posebno istaknuta karakteristika njegovog
dosadašnjeg literarnog opusa, opisuje zajednički proces rasta, sazrevanja i
starenja, nečega što je obeležilo skoro ceo prošli vek. A da mu (veku) nije dotaklo osnovne
premise i temelje. I što će možda još neko vreme da traje, a zatim, i da lagano
nestane. Nešto što je "pre 50 godina bilo novitet
kao bioskop pre 100 godina."
M
"Magija i industrija
kulture", opisane u delu Adorna, doduše pre zbog objektivnih nego
subjektivnih razloga, ograničeni više na jazz, nego na pop u celini u
nastajanju, deo su jedne, kako Diedrichsen primećuje "komponovane i masovno produkovane, lepe igre
slučajnosti."
Procesija, religiozni doživljaj,
kolektivna vizija; sele se iz jednog u drugi prostor. Koncertne dvorane,
studiji, prodavnice nosača zvuka, u recepciji savremenog čoveka zauzimaju
posebnu dimenziju.
Na primerima Joe Meeka,
Todda Rundgrena, Gastr Del Sol, The Melvinsa, Terre Thaemlitza, Sunn O))),
Scritti Politti, Roberta Wyatta, Henry Flynta, The Red Crayolae, Caetana
Velosoa, Kanye Westa i Dirty Projectorsa, samo neke da izdvojimo, Diedrichsen
razvija teoriju o apsolutnoj pop-muzici, pop-muziku uzdiže na pijedestal
savremene umetnosti.
Pop-muzika prevazilazi jazz,
evaluira, okreće se ka loopovima, simplicitetu; da bi potiskivanjem vokala,
prelazom iz vokodera u autotune - prevela masovnu publiku u potpunosti u svet
ritma i mašina koje dišu.
Todd Rundgren
Sonična fikcija, dronovi,
basovi, sinkope i brejkovi: haus, techno i minimalizam - izjednačavaju,
sjedinjavaju telo i prostor. Da bi se kroz subverziju subverzije, u nekom od
sledećih koraka, došlo do savršene pop-pesme. I emocije.
U ratu stilova nema poraženih
i pobednika. I to je ono zbog čega svi žele da ratuju. Pop se kreće u pravcima:
queernessa, nedostupnog, kooperacije i potpunog gubitka identiteta.
Možda baš kao opomena. Ili
samo igra?
Ako poznajete
jezik i želite da privremeno zaposlite sive ćelije - brain Gastarbeiter - odlična
literatura. Nadamo se prevodu na engleski ili neki od 10 tisuća naših jezika. Idealno
za oba pola, decu i odrasle. Iako Clara Drechsler kaže: "devojčice ne skupljaju
ploče zato jer im novac treba za make up."...
The Make-Up
...pop-muzika
odavno nije samo moda, nego i znak raspoznavanja, način vaspostavljanja i gašenja
kontakata i sredstvo za dizanje samopouzdanja ugrozenih manjinskih grupa, kraj
ozbiljnosti (po Hegelu) i sl.
I sl.
I sl.
Nemojte se
zavaravati da bolje poznajete pop(-muziku) od Diedrichsena. (Jok bolan!)
