Ništa opasnije od društva i ljudi koji čitaju
samo jednu knjigu? Pojedinci i zajednice koji čitaju mnogo knjiga?
Jergović i Basara, svaki u svojoj sredini
ili svaki u svojim sredinama, sa različitim, ali evidentnim uspesima, dižu
talase/valove/pritiske/tlakove. Ovom prvom, zbog publiciteta i medijske kontroverze,
svako pojavljivanje u hrvatskoj javnosti, predstavlja, nekad priličan, nekad,
samo neznatan, problem. O anonimnom odlasku u, recimo, Međugorje, među hodočasnike,
da ne pričamo. Drugog spašava "disku(r)shernija". Tako da se i ne kreću
preterano mnogo unutar svojih plemena, o kojima kritično, oporo i gorko, pričaju.
Više žive i prebivaju u knjigama. Stameno. Kao retki koji od pisanja i čitanja,
mogu da žive. Solidno.
Kako powerty,
sasvim ispravno tvrdi: "ideja mainstream alternative smara" i "malo je to sve proračunato/stvaranje neke šatro elite". Opet. I jopet.
Knjiga nije dosadna. Prilično žestok sparing
seks - "Dragi moj Miljenko/Dragi Basara" - pada u prvoj polovini, a
da se prostakluci pojavljuju tek kasnije. U međuvremenu. Brani se Karleušin angažman.
Diskusiju (za)počinje Miljenko sa zicerom:
"Tuđman/Milošević". Dotiču neuralgične
tačke novijih istorija. Korak napred, dva nazad.
Dok se neke važnije teme, namerno ili ne,
pažljivo preskaču i/ili ne pominju. To se, sve, može izvežbati na tribinama, po
kafanama i kafanicama, uz novine ili svađama s TV prijemnikom. Evropska unija, svakako,
pripremila je zbornik pitanja (i odgovora), koji se moraju uvežbati napamet. Ponavljati
kao mantra. Sve ostale unije, zajednice, paktovi i savezi rade isto i s istim
pretenzijama. Basara je ponekad, pomalo, (sam sebi) dosadan i suvišan, a
Jergović (sam sebi) patetičan i pretenciozan.
U drugoj polovini, mlađi se sagovornik
otvara, ispoveda, stariji strpljivo i radoznalo - sluša. I jedan i drugi vole
Bernharda. Razumeju ga bolje od ostalih "bernhardologa", što je i
glavna odlika svih "bernhardologa". Žive, svaki na svom i u svom selu.
I na kraju, rastaju se - onako - da vam se dobrano zgade - i Adolf i Staljin i
Stonsi i Bitlsi. Negde je dobro ulovio ili uočio Basara, buniti se, protiv
kapitalizma, danas, isto je, kao i buniti se protiv zemljotresa.
Ukratko, obostrani strah
od traktora.
Xeno & Oaklander
Bernhard
- Migel Saens
Lom/Alexandria
Press (2014)
"Neko
vreme sam se trudio da budem kao i oni. Nisam to postigao."
Bernhard je neprevodiv i nepredvidiv. Svako
pojašnjavanje, loše je i neophodno. Od nečega, početi se mora. Dakle krenuti. Problem
nastane, svaki put kad krenete. Ipak.
Na knjige Thomasa Bernharda, naleteo sam
slučajno. U biblioteci. I posle svake, bolela me glava. Od gusto satkanog jezika,
oštrine, izraza, bujice reči. Koji kontrolišu disanje. Zabijaju vas u stolicu.
Tonete u jastuk, ako ležite dok čitate. Prekriveni jezom.
Pogrešno je svako mišljenje koje kaže da je
Bernhard nekoga ili nešto mrzio, prezirao, pa i kritikovao. Njegovo pisanje je
pisanje o nedostatku. Nastalo iz oskudice. Ljubavi, novca, zdravlja. Borba za
preživljavanje u prividnom izobilju. Njegovo pisanje je tako sa stilom. Njegove
su forme. Tako.
Saensova knjiga je dobar
uvod, dobar podsetnik, solidna za upućene, odlična za neupućene i loša za svakoga
koga tema ne zanima. Saens je, ako se ne varam, prevodio Bernharda, na španski
ili već neki drugi treći jezik, koji se govori u Španiji.
Roll The Dice
Fajront u Sarajevu - Dr. Nele Karajlić
Laguna/Novosti (2014)
"A ja sam spavao kod tetke". "I sve
je to bilo na korak od nas, dok Ferenc Čuhaj, lijevi bek Videotona..."
Sećanja na događaje i doživljaje
koje decenijama pokušavam da izbrišem i potisnem iz memorije. Ima i novih
podataka. Odličan literarni debi. Bestseler. Mada me tema, preterano, iskreno.
I ne zanima.
Jednom, osamdeset i neke, godinu, dve posle
Olimpijade. Gimnazija. Zbrisali smo kolektivno s nastave. Lutali po Skenderiji. Bez para. Naiđe pokojni Zijo
(u knjizi Para) iz Crvene jabuke. Dao nam nešto siće da kupimo veliku kolu. Ali
nije hteo da pije s nama. Bila hladna, morao da čuva
glasne žice.
I geto i raj. Tako je bilo. Kako je danas?
Pojma nemam i ne zanima me. Ali pročitah "Fajront". I nastavih da se
pravim blesav.
Kretenima će da smeta ćirilica.
Naći će sigurno nešto da im smeta. Iako čovek, realno, nikad ništa ružno nije
rekao. Nije ni glup. Daleko od toga. Zna se. "Papci" su otišli u
Beograd, a "raja" u Zagreb i Ljubljanu. I to su te relacije. Osim ako
nije ozbiljan investitor. Onda se sve oprašta.
Da je anoniman, mogao bi
sada da kao turista šeta po Baščaršiji. Sreće staro društvo, koje je uglavnom
napustilo grad. Jede najbolje ćevape na svijetu, s lukom i u somunu. Visoka je
cena popularnosti. Skoro ista kao i nepopularnosti.
Više se priča i piše o "pušenju",
nego o "nadrealistima". Nele
je lider, showmaster. Bio i ostao. Jedino humor posustaje. Zbog godina i
iskustva? Nekad' si mogao da najebeš zbog jednog "maršala" i dve nesmotrene
rečenice ispaljene u mikrofon. Prilično. Danas i kad ne otvaraš usta.
Pevanje na plejbek?
Mislim da nam je ceo život postao (pevanje na) plejbek. Puste muziku i otvaramo ili "ne otvaramo" usta. Z.z.m se.
"Kažu, možemo radit šta hoćemo."
Superzabavna knjiga, mada nekad teža od samih Bernharda, Basare i Miljenka zajedno.
