John Lanchester  - Warum jeder jedem etwas schuldet und keiner jemals etwas zurückzahlt

ili

Whoops! Why Everyone Owes Everyone and No One Can Pay

ili

Zašto svako svakome nešto duguje i niko nikome ništa ne plaća nazad

Klett-Cotta (2012/2013)

"Situacija je donedavno bila ozbiljna, ali ne i beznadežna. Sad je beznadežna, ali ne više i ozbiljna."

 

Istorija i ekonomija u beskonačnoj knjigovodstvenoj bilansi. Autor bestselera "Kapital" u novom bestseleru objašnjava "kapital".

Finansijska kriza koja je pogodila svetsku ekonomiju u periodu od 2007. do 2010. godine, veza je između višestruko nagradjivanog romana "Kapital" (2012) i "Zašto svako svakome nešto duguje..." (2012). U prvom delu, bogati i siromašni stanovnici jedne londonske uluce, glavni su junaci koji igraju sporedne uloge u igri zvanoj ekonomija, dok drugo, na osnovu faktografije, činjenica i prikupljenog materijala, u vidu eseja pokušava da rasvetli neke aspekte globalne katastrofe.

Lanchester, kao neko ko dolazi iz sveta literature, novinarstva i izdavaštva, povlači paralelu između pojma vrednosti u finansijama i koncepta značenja u dekonstruktivizmu. Pravo značenje se po Derridi nikad ne može precizno locirati, stalno se pomera i menja. Proces koji je neprekidan i tekući, ali sa momentima u kojima dolazi do mirovanja i u kojima dolazi do propasti/propadanja - "aporie".

Teško je predvideti takve događaje, ali posledice su katastrofalne i pogađaju nedužne. U analizama koje im slede, kao po pravilu, otkrivaju se stare istine u kojima berza, banke, osiguravajuća društva, pa i pojedinci, menadžeri velikih fondova, vešto uspevaju da se izmaknu kontrolama državnih i međunarodnih aparata ili da ih izmanipulišu. Sve dok se situacija ne zaoštri i postane očigledna. Tad je obično prekasno, a novac i dalje nastavlja da cirkuliše u vidu neodoljivog opijata i droge.

I stvarno, zavodljivo deluju čak i suvi opisi i definicije: derivata, opcija, futuresa, hedgefondova, swapova, bondsa.

Lista trgovaca derivatima koji su u crno zavili svoje poslodavce, a neki poput čuvenog Nicka Leesona, uspeli i da potpuno unište kompanije za koje su radili, sigurno nije konačna. "Dotcom-crash" je progutao 5000 milijardi dolara kapitala investitora. I dalje važi kao najveće uništavanje novca svih vremena. Bankar koji je svojevremeno prozreo igru hedge fond prevaranta Bernarda Madoffa, umalo ostao bez posla. Madoff je sve do hapšenja 2008. bio zvezda među spekulantima i svojim klijentima je redovno isplaćivao između 10 i 12 posto sigurne rendite u relativno dugom vremenskom rasponu. Sve dok se nije ispostavilo da je u pitanju "front-running" trik vladanja poverljivim informacijama, prebacivanje fiktivnog kapitala s jedne na drugu stranu i isplaćivanje novca novih poverioca starim mušterijama.  

Iako se jedan deo knjige vrti oko primera koji su većini dugogodišnjih čitaoca dnevne štampe uglavnom poznati, a potom i pozajmljuje iz nekih skorih bestselera Neila Fergusona, George Akerlofa, Nassima Nicholasa Taleba, Daniela Kahnemana,... potom i Keynesovih klasika, Lanchesteru polazi za rukom da svoje izvore homogeno uveže i dostigne izvesnu dramatiku i napetost. Čak je i za delove preuzete iz Wikipediae ponekad potrebno prilično dobro oko, da ih prepoznate. Koncept dela sigurno nije da se podvrgava pažljivijem tretmanu i sudu profesionalnih kritičara. Koncept je verovatno sama publika.

Ne sme se ispustiti iz vida da je rok trajanja informacija kojima autor barata vremenski ograničen; neke se više i ne mogu proveriti. Kao svojevrsni "snapshot" trenutka nastajanja, knjiga i pored autobiografske i bibliografske vrednosti nudi jasan primer približavanja pisane reči širokom auditorijumu.

Lepo je čuti i iz usta vlasnika-hipoteke-na-nekretninu, iskreno mišljenje o globalnim političkim i ekonomskim problemima kao što je recimo budućnost Evropske Unije i valute evro. Na vama je da procenite da li je u redu tražiti od nemačkog poreskog platiše da spašava zajednički novac, a istovremeno kao britanski građanin podržavati odluku vlastite vlade da i dalje koristi funtu. Iskrenost kao mana/vrlina.

Poruka i ideja knjige ostaju u samom naslovu. Čisti računi i pored svih aktiva i pasiva ovoga sveta ne postoje. Nadmudrivanje i kupovanje vremena zbog kojih koji će...

...ovakvi bestseleri uvek dobro da se prodaju i rado će da ih čitaju i Irci i Saksonci i Škotlanđani i Bavarci. A i poneki Slovenac, Srbin ili Hrvat.              

     

Neko će nešto i da nauči.    

Januar, 2014

Byung-Chul Han  - Transparenzgesellschaft

ili

Transparentno društvo

 

Matthes & Seitz Berlin (2012)

"Transparentno društvo je društvo bez pesnika, bez zavođenja i bez metamorfoze... pesnik... se protiv golih činjenica suprostavlja artefaktima i antifaktima."

 

Odstojanje i stid se ne uklapaju u sliku kapitala, komunikacija i informacija. Svet se ubrzano ogoljava. Prvo čitanje ide glatko, a posle drugog ništa nije jasno... ipak... "I like".

"Živim od onoga što drugi ne znaju o meni", citat Petera Handkea kojim počinje ovo kratko delo južno-koreansko-nemačkog profesora filozofije i teorije medija, sintaksom se, levo-desno-gore-dole, savršeno uklapa u kod kratkih rečenica koje se dugo čitaju i o kojima se razmišlja u nedogled. Kritika javnog života u kom svi manje više učestvuju. Neko manje dobrovoljno. Neko više dobrovoljno. Neko zlovoljno.

U suštini, ne bavi se ni manje ni više kvantitetom. Ni manje, ni više. Da konačno stane ova perverzija reči... Bavi se sveopštim trendom ogoljavanja.

Pridevi koji se najčešće ponavljaju u poglavljima: Pozitivno-/Izlagajuće-/Evidentirajuće-/Porno-/ Ubrzavajuće-/Intimno-/Informaciono-/Razotkrivajuće-/Kontrolisano-Društvo su opsceno, pornografski. Deluju nadmoćno u moru pojmova koji im se suprostavljaju, koje ogoljavaju. Fotošopirane guzice u tangama na twitteru u pauzi za ručak ne pospešuju lučenje pljuvačnih žlezda. Pogled kroz prozor na gradilište zaraslo u šikaru; daleko bolje utiče na apetit. 

"Ni istina, ni privid nisu providni. Potpuno providna je samo praznina. Da bi se proterala ova providnost, u protok se pušta masa informacija..." u kojoj se providnost i dalje nazire i koja i dalje uspešno krči svoj tok.

I vreme koje se provodi u pisanju ovog ne-prikaza je "vreme bez sudbine i događanja". Ono što budi nadu ostaje izgubljeno u prevodu i javnom prevozu (mestu čitanja knjige). Ne može ni da se objasni, ni opiše. To je ono što autor ne zna o sebi, papir i slova ne znaju o sebi. Tastatura i prsti ne znaju jedni o drugima. Razmišljanje bez računanja i logike, iako će i to jednoga dana da svedu na hemijski proces, proglase manje-više, zdravim, bolesnim, korisnim ili suvišnim. Suprostavljanje brutalnom sloganu berze singlova Meetic: "Jako je lako biti zaljubljen i ne patiti".

Digitalna fotografija je i pored sve granularnosti uništila negativ, postala pornografija koja zatire eros i seks. Postala izlog tela i duše. Na kojem stoji cena: ništa. "I like". Transparentnost svaku tajnu proglašava dijaboličnim i opasnim presedanom.

Telo postaje glatko meso. Kad svi saznaju tajnu. "I like".

Kraj teatarske predstave. Sloboda skida masku i istovremeni, ni manje ni više, žrtve/zločinci, prepoznaju je kao imaginarnog policajca, carinika, kontrolu. "I like".

     

    

Januar, 2014

HP Riegel  - Beuys

Aufbau (2013)

"živa supstanca ovog sveta"

 

Šaman, šarlatan, šaban?  

Joseph Beuyce (1921 -1986) je napustio fluxus istog trenutka kad mu je pristupio. Do kraja života, trudio se da svojim likom i delom ujedini umetnost i politiku koristeći performans, vajarstvo, crtanje, teoriju, antropozofiju, prosvetu. Ni muzika nije bila pošteđena. Počevši od saradnje sa danskim kompozitorom i orguljašem Henningom Christiansenom u instalaciji EURASIENSTAB (Štab Evroazije) (1967 - 1968 ) pa sve do singla "Sonne statt Reagan" sa nemačkim Dylanom Wolfom Maanom i nemačkim Stonesima - BAP. "Sonne statt Reagan" ili u prevodu, "Sunce umesto kiše" je nevešta igra reči Reagan - regen (kiša). Kruna svega bio je nastup ispred 300.000 slobodarskih demonstranata 1982 u Kelnu. Allstar band pevao je na bis "Knocking on Heavens Door", a Beuys je, pošto nije znao tekst i po svedočenju lidera BAPa, Wolfganga Niedeckena, ponavljao "nack, nack, nack". Nevešto.

Joseph Beuys- Sonne statt Reagan

I ritam i ton knjige na 516 stranica teksta, plus objašnjenja, zahvalnica i index, prilično se polemički i bez posebnog pijeteta odnose prema stvarnoj i fiktivnoj biografiji jednog od, ako ne najboljih, ono najpoznatijih svetskih, evroazijskih, evropskih, srednjeevropskih i nemačkih imena umetnosti prošlog veka. Što se kao neki opšti utisak ne moze uskladiti sa utiscima i doživljajem aktivnog posmatranja nekih monumentalnih dela po dimenzijama i/ili sadržaju.

Neki aspekti stvaralastva kao centralna nit se provlace kroz celokupnu karijeru Beuysa:

Čoha - materijal ili "antiteza pop-kulture" koji "istovremeno kriju u sebi potencijale sećanja na nemačku prošlost i stoje kao primer sive monotonije socijalističkog sveta", deo izmišljene ili duhovno proživljene "sage o Tatarima" u koju mnogi obožavaoci i eksperti i danas slepo veruju.

Joseph Beuys - Schamanismus und Materialismus       

Antropozofija - učenje Rudolfa Steinera (1861 - 1925 ) bazirano na ranohrišćanskom učenju Gnostika, delima Goethea i Nietzschea i teoriji evolucije Darwina i Naeckelsa, pa i okultnim iskustvima teozofije i Rozenkrojcera, uočava se recimo u teoriji "socijalne plastike". Pa i umetnikovog političkog angažmana koji se u praksi neslavno završava konstatacijom da su njegovi "Zeleni" postali stranka kao i sve ostale. Sve to unosi dozu zbunjenosti u (pr)oceni da li je Beuys religiozni ili ateistički umetnik. "Pojam Hrista i njegova simbolika, krst, podloženi ezoteričkim tumačenjima, zbog kojih hrišćanske crkve vrlo kritički posmatraju antropozofiju i odbacuju je kao jeres" javljaju se često u delima Beuysea.

Mast - na početku primer/princip fluxusa u vidu korišćenja svakodnevnih materijala, a na kraju misaona premisa: "u telu sagorena organska energija koja oslobađa dinamički potencijal".  

Pumpa za med i margarin - "suprotno od krute tehnologije, simboli fluidnog procesa razmišljanja". Med kao "duhovna hrana za kosmos". "Med nije proizvod ljudske sposobnosti. Razmišljanje koje proizvodi ideje" (vrlo slobodno prevedeno).

Joseph Beuys meets Andy Warhol

Susreti sa ratnim veteranima i bivšim saborcima, intervjui za najvažnije svetske časopise i izdanja provincijskih škola, susreti sa desničarima, levičarima, svađe u rektoratima, druženja sa običnim ljudima i bogatim mecenama, likovima iz vrha politike i ekonomije, pa i ženama. Sve je to pokušaj dostizanja širokog auditorijuma. Pa i marketing i smisao za biznis.

Beuys će još dugo vremena da bude tema polemika. Ali teško da će neka od njih da dokuči dubinu i sveobuhvatnos ideje obične sijalice u koju je autor nabio limun, kao bateriju koja se menja svakih 1000 sati. Tiraz 200 komada - Kapri baterija. Izložena u galerijskoj vitrini, pored para četki... koje čega...

Joseph Beuys - Ja Ja Ja Ne Ne Ne (1968)

...što čištačica, iz "neznanja", svakog trenutka može da ukloni, odnosno uništi.

    

Januar, 2014

Zygmunt Bauman/David Lyon - Liquid Surveillance: A Conversation - Daten, Drohnen, Disziplin: Ein Gespräch über flüchtige Überwachung

ili otprilike prevedeno

Podaci, bespilotne letelice, disciplina: Razgovor o tekućem prismotru

Suhrkamp (2013)


 

"Jer se nadom spasosmo. A nad koji se vidi nije nad; jer kad ko vidi što, kako će mu se nadati?" - Rimljanima poslanica Svetog Apostola Pavla 8:24

"U osnovi i uopšte, verujem da se protiv velikih društvenih promena ništa ne može učiniti...ne verujem da politika utiče na istoriju... Takođe, ne verujem se postupci individue mogu primeniti na socijalna kretanja...tehnološki faktori i ponekad, doduše retko, religija." - Michel Houllebecq

  

Distanciranje, automatiziranje, (ne)sigurnost, (konz)umiranje, etika, socijalne mreže i asocijalni onlajn tretman u sledećih nekoliko redova...  

Debata dva sociologa i autoriteta u oblasti prismotra: Zygmunta Baumana i Davida Lyona, liči pomalo na svođenje računa ovog prvog i starijeg po godinama i iskustvu, ujedno medijski zastupljenijeg i poznatijeg u dvojcu. Misli francuskog literarnog virtuoza Houllebecqa, pojavljuju se negde u sredini knjige, da bi se njihovom pesi-mističnom tonu, negde pred sami kraj, David u nizu suprostavljanja javio i idejom Gramscisa da ljudi tačno znaju kako društvo funkcioniše, zbog čega se mi nikad jednostavno ne možemo smatrati žrtvama socijalnih struktura, bez obzira na njihov obim i njihovu moć. Akademska polemika u kojoj Zygmunt, čovek koji je doživeo dva društvena sistema u XX veku, mudro i shodno Gramscisu, ne otkriva sve karte.

Kako na koricama stoji, ovo delo je pored listanja Baumanove bibliografije i pokušaj sinhronizovanja ideja o panoptikumu u delu Faucaulta i Deleuzovih razmišljanja o društvu kontrole sa najnovijim dostignućima tehnike. Crvena nit razgovora je "tekuća prismotra" u vidu monitoringa, trekinga, ciljanja, osmatranja i klasificiranja, kontrole i sistematskog praćenja, kao "centralne dimenzije modernog sveta". Alati kojima se služe i naučnici. Brojni primeri, od društvenih i pretraživačkih mreža, preko mobilne telefonije i navigacije, pa do RFID čipova i QR sken kodova na robama široke potrošnje, kojima se informacije, skupljaju i vrednuju u kontrolnim centrima, samo su jedna od dve "oštrice noža" tehnološkog razvoja. Napredak sa sobom donosi neminovne izazove kako za demokratska, tako i za još uvek prisutna totalitarna društva. U analogiji stoji tako da pre izuma vozova i aviona nisu postojale ni železničke, ni avionske nesreće. Nevini (i neupućeni) će i ovaj put da stradaju. Cilj je da se "kolateralna šteta" minimizuje.

Panoptikumu, svevidećem oku "Big Brothera" koje nas ne gleda uvek, ali nas svest da ono postoji duboko uznemirava, suprostavljaju se pojmovi "Bannoptikuma" ili negativne tendencije izdvajanja nepodobnih, nižih slojeva sa manjom platežnom moći u primeru marketinga ili neprilagodivih imigranata u razvijenim društvima. Sledi i pojam Sineoptikuma kad "većina" posmatra "manjinu" na primerima TVa, strukturama savremenih kompanija... iako je to na neki način sve iscenirano i unapred planirano.

Cilj konzumiranja u društvu konzumenata nije zadovoljavanja potreba, čežnji i želja, nego da konzument "i sam postane roba i da svoju robnu vrednost povećava". Ništa novo, ali nije loše ponoviti.

Naročito se izdvajaju socijalne mreže kao vid druženja na daljinu, virtuelnim prijateljima i "lajkovima", druženje koje se teoretski ne može smatrati druženjem. Čovek u celom životu ne može da upozna više od 150 prijatelja. Pa i sama korespondencija vođena preko imejla, tema je koja otkriva sve draži i zamke pisane forme. Iako se sagovornici lično poznaju, videli su i sobe u kojima se nalaze računari na kojima pišu i sl. To je otprilike ta "tečnost" međusobnog "prismotra".

Spominju se i dela Götz Alyja i Susanne Heim koji ne razdvajaju striktno "politiku modernizovanja" od "politike uništavanja". U savremenim tendencijama vide tragove nečega za šta smo mislili da se više neće ponoviti, naime novi poredak u Evropi i neke stare ideje i sl...

Menadžment svođenja rizika na minimum, preko raznih skenera na aerodromima, CCTV kamera, bespilotnih letelica koje će uskoro da budu tako jeftine da će skoro svako moći sebi da ih priušti i bukvalno viri u komšijino dvorište. Tako da se, po Monahanu, kod ljudi javlja "strah od drugih" koji ujedno "ljude ujedinjava" u njihovom strahu.

Bauman ipak kaže da liste predloga koje dobija od Amazona nakon kupovine knjiga pogađaju njegov ukus i da ih koristi za dalje nabavke.

I poslastica za sami kraj, Lyon spominje priču teologa Miroslava Volfa, koga njegov nemacki učitelj teolog Jürgen Moltmann pita: "da li je kao Hrvat sposoban da zagrli jednog Četnika, dakle jednog rušitelja koji je njegovu zemlju opustošio." Kao Hrišćanin Volf "se nada da će se sablje pretopiti u plugove, ali će se istovremeno i pre svega zapitati kako pod carem živimo u odsustvu istine i prava..." Dalje mi je mrsko da prevodim...

... i sociolozi su ljudi koji ponekad upadnu u zamku ex-Yu marketinga.  

Ili kako kaže Houllebecq: "Prestar sam, ne prija mi i nemam volje da donesem konačan zaključak...."

   

Januar, 2014