Dave Eggers – Every (Kippenheuer & Witch)
2021
Eggersove knjige pratim verovatno iz godine u godinu. Možda
je to uz Velbeka jedini hroničar vremena koji mi daje koliko toliko pouzdanu, moram
da priznam ne baš zdravu i optimističnu, informaciju o aktuelnom stanju stvari.
Mada ni to ne bi
trebalo da se uzima za postojano i garantovano. Neka nesigurnost
i neizvesnost i strepnja postoje u svemu napisanom. Čini mi se da niko bolje ne
razume i ne opisuje traume i boljke ekonomski najrazvijenije demokratije koja
diktira tehnološki razvoj planete. Bilo da je u pitanju saudijska pustinja ili
suncem okupana zapadna obala severnoameričkog kontinenta, mali čovek, gubi se u
veličinama koje mu diktiraju mediji, reklame, vesti, ulica, bifei. I tako biva sve
manji i manji. A problemi gomilaju se i rastu.
Every je svojevrstan nastavak Kruga, jedne od
prethodnih knjiga. Fama koja se stvara oko najvećih kompanija današnjice i svih
socioloških implikacija koje menjaju sliku stvarnosti i teraju nas sve više i
više da mislimo i razmišljamo apstraktno i virtuelno. Nestaju male farme,
knjižare, ljudi završavaju na ulici u nemilosrdnoj borbi za koru hleba. Ulica više nije zdrava. Prevaranti
koriste svoj trenutak i ostavljaju nas u nedoumicama koje ni oni ne mogu da
reše. Čekamo na prelazu, a crveno svetlo nikako da prođe.
Glavna
junakinja Delani počinje da radi u kompaniji Every. Razlog na početku, nejasan
je, skoro pola knjige pratimo njeno upoznavanje sa firmom koja kontroliše
prodaju na internetu, hardver, aplikacije, sve je neka mešavina onoga što
možemo da čitamo i pratimo u svakodnevnoj štampi. Moram priznati da je Eggers
jako maštovit i na trenutke nam se čini da pred sobom imamo insajdera, nekoga
ko se duboko suočava s temom o kojoj govori. Svet njegovih ideja neiscrpan je.
Tema i razrada dobre su, ali i nezahvalne za dalji nastavk priče u kojoj saznajemo
da je u pitanju osveta i svođenje računa.
Sve se
prati i opservira, tako da nije jasno kako je Delani došla tako daleko u svojoj
nameri i pričinila priličnu, ali ne i toliko efektnu i efikasnu štetu. Sistem
je efektniji i robusniji, pa u neku ruku i inteligentniji od svojih tvoraca.
Tu je mislim
i poenta celokupne priče. Čovek se pretvara u mašinu. Ljudski odnosi
dehumanizuju se. Ljubav pretvara u penetraciju. Za veru, jednakost i empatiju,
nema ni vremena, ni razumevanja. Sve se meri i sistematizuje. Radi se udarnički
i na akord, što nije problem. Svaka nova reč gubi smisao pre trenutka u kome se
izgovara u svojoj usamljenosti. Kontekst, program i preopterećena
podsvest spamuju se do granica izdržljivosti. Beskonačni linkovi. Šta se uklapa
u konačnu sliku budućnosti? Ništa. Ko ima posao, taj je Every i svako, ko nema,
pretvara se u svojevrsno ništavilo svakodnevnice.
Da li je
beli šum sve što ostavljate za sledeće generacije?
