Putovanje na kraj ukusa - Carl Wilson

Let's Talk About Love: A Journey to the End of Taste - Carl Wilson

Bloomsbury/33 1/3 Sound (2007/2013)

"...I give you love without the pain..." - "Make You Happy" sa albuma "Falling Into You" (1996)

Knjiga o masovnom i individualnom (ne)ukusu, vrti se oko karijere i albuma "Let's Talk About Love" megapopularne frankokanadske pevačice Celine Dion. Iako, naizgled zicer i iako, autor ne deli svoje lične simpatije prema njenom opusu, kao recimo cenjeni britanski sociolog i kritičar pop kulture Simon Frith, ne libi se truda, dubljih i detaljnih analiza, koje bi eventualno promenile nečije mišljenje. Za nestrpljive, vredi započeti sa zaključkom: "...Celine Dion remains securely uncool. And that gives me the heart to go on."

"My Heart Will Go On". Pesma je 2005. godine proglašena trećom na listi najnepodnošljivijih svih vremena (Maxim). BBC i Q su bili još nemilosrdniji. Urednik Village Voicea, Robert Christgau, opisao je njen uspeh kao "proces koji mora da se izdrži." Kritičar Rolling Stonea, Rob Sheffield, za njene glasovne akrobacije tvrdi da je to "just furniture polish". Ipak. Na osnovu univerzalnih principa demokratije, "50,000,000 Celine Fans Can't Be Wrong"? Ali. Čak je i pokojni Elliott Smith posle nastupa na dodeli Oskara na kome je delio binu sa divom, priznao da se lepo i korektno ponela prema njemu: "She was really sweet." I tako doveo u pitanje ionako poljuljan renome u svetu "indija", nakon prelaska sa "Kill Rock Stars" na "Dreamworks".

The Magnetic Fields - "The Book of Love"

 

Wilson tvrdi da se ne seća da je ikada upoznao nekoga ko voli C.D. A odrastao je u istoj sredini kao i ona: Montrealu. I kreće nedvojbeno sa samoispitivanjem: "Ako su kritičari 70ih tako pogrešili u pogledu diska... zašto muzika mora da ostari, da bi dobila fer tretman? " Deena Weinstein je na tu temu napisala čitav esej: "Rock Critics Need Bad Music". Zašto takav stav i mržnja prema nekome ko je (u vreme pisanja knjige) prodao 175 miliona albuma (bez OST Titanic) i čija se verna publika prostire od "Idahoa do Iraka"? Pevala za papu?

Francuski identitet? "Nikad niste čuli C.D. na Francuskom, teško je poverovati da je u pitanju ista osobi." Milioni za žrtve harikejna "Katarina" u New Orleansu. Jednostavno, njena karijera je besprekorno medijski pokrivena i vođena. Septično čista.

Céline Dion - Pour que tu m'aimes encore  

 Možda bi njeni "izgubljeni" snimci koje je radila sa producentom Phillom Spectorom promenili nečije mišljenje? Ona sama. Ne želi da bude nametljiva: "Do you think I want to disturb them when they make love? I want to be part of it. I don't want to interrupt... I'm doing my job, my song, and if you wanto to hear this song and not that song, I have nothing to do with it." Ne vredi. Ne pomaže.

Da je zavolim.

Rusko-američki umetnik Vitaly Komar kaže: "art world is not a democratic society, but totalitarian one... Individuals who create laws and criteria are also its main decision-makers." Kritičari tu očigledno imaju manje nego polovičan uspeh. U slučaju C.D. verovatno su i kontraproduktivni. WTF kritičari? Tastemakeri?

Celine Dion & Andrea Bocelli - The Prayer

Sociolog Pierre Bourdieu kaže da se ukus uvek zanima - u stvari, polu-zanima - i ta zanimanja su socijalna. Ukus znači da se razlikujemo od ostalih. I konačni proizvod te razlike je klasna struktura. U ekonomsko-obrazovnom smislu, muzika C.D. verovatno ruši neke klasne razlike, iako je procenat njenih fanova statistički znatno niži u grupi sa višim godišnjim zaradama.

Čak i u poređenju s punkom, metalom, pa i U2 i RATM, albumi C.D. su "statični, komformistički, antisubverzivni", što je činjenica koja već pomalo golica maštu. Ali i to. Ne vredi. Ne pomaže.

Céline Dion - River Deep, Mountain High

Da je zavolim.

"Let's Talk About Love" je, (autor citira Magnetic Fields): "long and boring/and written very long ago/It's full of flowers and heart-shaped boxes/and things we're all to young to know."

Možda će u budućnosti u pomoć da priskoče Rick Rubin ili Jack White? Kako stvari sada stoje, jedini razlog zbog koga bi eventualno mogli da zavolite C.D. je taj da se " ne sećate da ste ikada upoznali nekoga ko (to) voli".   

Chris Knox

               

Mart, 2014

Scooter: Always Hardcore - Max Dax/Robert Defcon

Edel (2013)

"Zanima me pitanje totalnog nedostatka smisla. Pitanje površnosti. Sećam se još uvek tačno, ključnog Scooter-momenta. Početkom devedesetih, po prvi put sam ih video na VIVA-i. Ispružena ruka. U komandnom maniru naspram posmatrača. Pomislio sam: Bože, šta se to dešava? " - Albert Oehlen

Luksuzna biografija sastavljena iz intervjua sa savremenicima i članovima nekad ekstremno popularnog, ali i kontroverznog plesnog "tehno" projekta Scooter, uvid je u karijeru i neke nepoznate detalje nemačke "rave" scene. Možda najbolji opis epifanije je kad H.P. Baxxter za jedan hanoverski parti, u prostoru Tor3.Hannomag, kaže: "Bas je bio tako dubok, da je krov vibrirao."

"zippidy zippidy doo da/zippidy zippidy doo da hey/i say with no delay" - koliki je "delay" kod publike koja ovako nešto voli da čuje? Teško pitanje. Prilično veliki, pretpostavljam, ovako naslepo. Lider i vođa Scootera, H.P. Baxxter, kaže da uživa u miru jedino u trenucima dok oko njega vlada totalni haos. 

Celebrate The Nun - Ordinary Town

Inspirisani DJ setovima Steve Masona i freestyle MCjem Mystic Manom, nakon neuspešnog iskustva sa elektro pop bendom "Celebrate the Nun" i u ogromnoj želji da se konačno oslobod-i/-e stega dosadnog, ali i lukrativnog posla u diskografskoj kući Edel, Baxxter i kolege (Rick Jordan, Ferris Buler) nisu krenuli nikakvim, pa ni suprotnim putem od većine muzicara. Jednostavno su krenuli. Grlom u jagode. Cilj nikad nije bio da se stvori nešto novo, uopšte novo i/ili epohalno novo. Cilj u tom izvođačko-autorskom smislu nije ni postojao. A pitanje je, da li i danas postoji?

Scooter- Hyper Hyper

Iako su na samim počecima (1993.) "ignorisali sva pravila i bili totalno bezobzirni", ispostavilo se da nepostojeći princip na osnovu koga su se etablirali jako liči na nepostojeći koncept Britanaca KLF: "Kick out the jams, motherfucker!". "KLF Manual", pročitali su tek kad su postali popularni. I mislim da i u njemu stoji: "najvažnije je u pravom trenutku s(us)resti prave ljude."

Scooter - The Logical Song

Hit "Hyper hyper" nastao je iz jednog ili iz pola pokušaja. Sledile se naslovne stranice časopisa za tinejdžere. Kao što to uvek biva: "ko je na prvom mestu liste omiljenih, taj je istovremeno i na prvom mestu liste omraženih." U mržnji prednjačili su kolege DJevi. Sam tehno pokret se iz jednog miroljubivog i porodičnog stava unutar sebe i prema publici, ponašanjem naspram miljenika same publike (Scooter&H.P.), preobratio u svoju suprotnost. Naročito nakon pljuvačkog članka objavljenog u časopisu "Frontpage".

Scooter - Maria (I Like It Loud)

Menadzer Jens Thele, pored promovisanja Scootera, jedno vreme radio je i kao A&R lejbla Motor Music, sarađivao sa (lokalno?) kultnim Low Spiritom, čiji aktovi Mark 'oh i Marusha, iako nimalo elegantniji i nekomercijalniji, nisu ni približno osetili gnev i zavist kolega iz scene. Koji su trajali i traju do današnjih dana. Pa u čemu je fora? Seljačkim cipelama? Pogrešnom autfitu?

Scooter - Jigga Jigga!

Jednostavna grafička rešenja omota, dada tekstovi. "Nema potrebe za preteranim reflektiranjem." Baxxter se otvoreno i javno koristi leksikonom engleskih rima: "tekstovi se naduvaju do dve DIN-A4 stranice, a zatim opet splašnjavaju u svoje jezgrovite strofe." Jer u plesnoj muzici sve se vrti oko jedne stvari: "ruke gore i proslaviti do daske". Broj jedan? "Ponekad ga imaš u urinu." Pozajmljivanje? "How much is the fish" u potpunosti je preuzeta iz punk hita "Stomp". "Ramp! (The Logical Song)" bez pitanja ukradena od Supertrumpa.

Inspiracija? Vodka Red Bull, pivo. Plesanje po 9-10 sati bez prekida. Za takvo nešto potrebna je telesna konstitucija. Investicije? Scooter su nekad svesno išli u minus, materijalne gubitke, izdvajajući velika sredstva za pirotehniku i rasvetu. 

H.P. BAXXTER - Who The F**k Is H.P. Baxxter

Mukotrpno preslušavanje? Teško je poverovati da Baxxter i dalje jako voli T-Rex, Sweet, Slade, Led Zeppelin, Deep Purple, Depeche Mode, The Cure, The Smiths i Soft Cell, britansku kulturu uopšte. Ali nešto svoje i sami Britanci su ipak prepoznali. Nagradili su trio "top 10" pozicijama. Kad čujete Scooter, odmah pomislite da znate koji rituali i navike, materijalizam, stoje iza svega. Naizgled. Možda?

H.P.Baxxter - Thomas Bernhard

Ni posle ove knjige (uglednih novinara) to neće da vam bude kristalno jasno. Pa ni u naznakama. Osim fragmenata kao što su puno volje, rada, energije, želja...   

"From Japan and Brazil to the USA... Faster, harder, Scooter!!!... Yea-ahh!!!..."

               

Mart, 2014

Faruk Šehić - Sarajevo, Saša Ilić - Beograd, Clemens Meyer - Leipzig

"razumni govore

da je moguć suživot

s čudovištem

treba samo izbjegavati

agresivne pokrete

agresivan govor

u slučaju opasnosti

preuzeti oblik

kamena ili lišća

slušati mudru Prirodu

koja preporučuje mimetizam

plitko disati

praviti se da nas nema..." (i tako dalje) - Zbigniew Herbert

Faruk Šehić

Knjizevno vece ili politicka tribina? Posle briljantnih i obecavajucih knjiga Hit depo i Pod pritiskom, kako autor sam kaze, licnih "terapija", na red je dosla Knjiga o Uni. Iako nagradjivana, u sustini bledunjava prica o ratu, miru, reci, mladosti, i kojecemu... sa jedva par blistavih trenutaka, sintaticki primer i svedocanstvo nestajanja jedinog zajednickog faktora na prostorima cetiri bivse jugoslovenske republike - jezika. Sta se desilo? Da li je zivot u miru tako tezak da se izgovoreno tesko prenosi na ekran i papir? Koliko redovne novinarske kolumne pomazu i odmazu da se misli i stil bruse i usavrsavaju? Da li je razum pomutio kreativni nemir i haos duse u kom se ideje bore da ne potonu u septicku rupu zaborava? Preporuka autoru - neka pise kao sto govori, jer zna da govori, bez obzira slagali se s njegovim stavovima ili ne.

I. Umesto da se prica o novim poduhvatima, predstave nepoznati autori publici, da na uvid par skica o teskom zivotu na Balkanu i postsocijalizmu, uopste, zvakaju se stupci zurnalistickih tekstova o dogadjajima koji su na zapadu ostali skoro neprimeceni. Ima i vecih nevolja i kriznih zarista. Voditeljka i prevoditeljka Hana Stojic vrlo kratko pominje Sehicevu pesmu o Opri i licnom prijateljstvu koje traje 10 godina. I to je mozda jedini trenutak iskrene intime ili uopste iskrenosti. Mozda prisutnih 70ak dusa i ne zeli da cuje drugu pricu?

Sehic kaze da se on podjednako cita u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu. Sve je to isti jezik sa razlicitim imenima. Jedina pozitivna stvar koja se dogodila "tokom protesta u Bosni i Hercegovini", koji su krenuli iz Tuzle, je rusenje institucija kantona i sl. Na pomolu je bila direktna demokratija sa tzv. plenumima. I rusitelji nisu bili figurativno "seljaci", nego studenti, intelektualci...  Ispostavilo se da je protivnik jaka policijska drzava i sistem. I da je ucinjen samo mali, ali dostojan korak vredan povracanja dostojanstva obespravljenih na sve tri strane. (Ovdje se suzdrzavam da iskazem moj licni stav, s obzirom na udaljenost i distancu, mozda ga i nemam, ali imam pravo da pisem o onome sto sam cuo, pa makar i pogresno.)

Najjaci momenat veceri je kad tamnoputi glumac na Nemackom recituje autorove stihove. I par puta rasiri ruke. 

Saša Ilić

Ilić, ili po Hani, autenticni homo politicus, dotakao me, davno, romanom Berlinsko okno i to samo napisanim na dve stranice koje su mi nekako zapele za oko. Tu je pokazao ogroman spisateljski dar i talenat, koji je svojevrsnim autodestruktivnim cinom pokusavao da razvali i unisti u ostatku dela. Nije uspeo. Mozda je to bio kreativni postupak? Sta je pisalo na te dve stranice? Iskreno, ne secam se, a mozda i ne zelim da delim s drugima. Ali sam momenat je bio ravan velelepnom meditativnom opisu regala s knjigama u jednom delu Gajta Gazdanova. 

Autor izgleda pokusava svojim agresivnim suprostavljanjem status quou da u sebi isprovocira neko novo delo, za koje ocigledno u ovom trenutku nema dovoljno snage. 

Javno je procitao pricu nastalu verovatno nedovoljno pazljivim posmatranjem nepoznatog putnika na nekom nemackom aerodromu, mozda gresim. Mozda je posmatrao sebe samoga kroz neku drugu licnost? Sehica naime zanimaju takve perspektive.  

Inspiraciju pronalazi u cinu jevrejske devojcice, ako se dobro secam na pomolu drugog svetskog rata. I mislim sve da je on u pravu, a ja da nisam, vise nas spajaju ljubav prema Hugo Pratu, Mili Manari i bendu Crni lilihip, borba za opstanak i egzistenciju, nego oprecni politicki stavovi. Koji se bajdvej ne jedu. U tom smislu prica o Kinezima jeste informativna, ali neizbrusena, preduga i bez efektne poente.

Iskreno receno, njegovo upozorenje da su aktuelne politicke elite susednih drzava na pocetku "bosanskog proleca" podrzavale Banja Luku i Mostar, ne pomaze, a ni ne odmaze nikome. Zapravo nista ne menja i nista ne kaze, sto se vec ne zna. Nego laptop ili olovku u ruke i posle napornog radnog dana, na kopanje. Cilj - novi roman. 

Tesko je biti protiv establismenta. Slazem se. Ali. Kao da se "beton" stvrdnuo u glavi i ne daje mesta impulsima da kroz mozdane vijuge zapocnu dijalog. I sa istomisljenicima i sa protivnicima. Bitka/borba za i protiv demokratije su trajne i vecne. Kao i sve ostale bitke. Osim one za "doziveti stotu". Tu nema demokratije.

Clemens Meyer

Opusten, vickast, inteligentan. Voli pivo i ljutu, Edu Popovica (Edo ne pije vec godinu dana, mozda najvaznija informacija veceri) i Vladimira Arsenijevica. Vinetua. Uci Hrvatski. Upozoren u Beogradu da su nekog poljskog turistu napali u mraku, pa mu bilo malo neprijatno. Belorusi jos uvijek imaju svoje brendove, sampona, npr. Poslednji roman o polusvetu i prostituciji hvaljen u mnogo medija. Prevodjen i u Zagrebu i u Beogradu. Dobio nagradu Lajpciskog sajma. Bio na Velebitu. Voli voznju vozom. Seca se detalja, ali napominje da neke pogresno prenosi u tekstove. Nenamerno. I sve mu je nekako razlicito i isto kao u doba pre devedesetih. Klikeras. I da ponovim. Opusten.

 

 Crni lilihip

Kadavar

Pentagram

I opet bez kvaka, crtica i krtica. Sve mi gori ovi tekstovi. Jbg.

Kratka istorija čovečanstva - Yuval Noah Harari

A Brief History of Mankind - Kizur Toldot Ha-Enoshut/Eine kurze Geschichte der Menschheit

Kinneret Zmore-Bitan Dvir in Or Yehuda/DVA (2011/2013)

"Health Treats nudi mešavinu žitarica, voća i oraha kao jedan neponovljivi doživljaj za čulo ukusa i zdravlje. Užitak za kratku pauzu i ispravan životni stil. Stvarno i malčice sa ukusom za ono malo više." - U prošlosti su se čitaoci ovakvih reklamnih tekstova zgražavali zato što su ih podsećali na egoizam, dekadenciju i moralnu iskvarenost. Ali konzumerizam je dostigao svoj cilj. U međuigri sa popularnom psihologijom ("Just Do It!") , uverio nas je da su užitak i ekonomičnost ista forma mučenja samoga sebe.

 

Izraelski bestseler profesora istorije na Hebrew University of Jerusalem, zadovoljava i standarde (pre statusa) i prohteve mnogo probirljivije i kritički raspoložene publike. "Just Read It!" - bolno dobra literatura. 

Sintetizovati proslošt i anticipirati budućnost na pola hiljade stranica, štampanih srednjom gustinom slova, prilično je nezahvalan i zahtevan zadatak. Pisanje o tri "revolucije": kognitivnoj, poljoprivrednoj i naučnoj, uz deo o "ujedninjavanju" čovečanstva, pre bi trebalo da bude zadatak za sociologe, filozofe i autore "nerazumljivih" i kriptičkih tekstova, nego za istoričare, ali Harari zaista vlada materijom i publikom. Približava metu pučanstvu i istovremeno smanjuje udarnu moć bojeve glave intelektualizma/elitizma, oprezno, hrabro i suvereno.

Man Gave Names To All The Animals

Najteže je, naime, započeti. I taj početak je zaista jako efektan i pomalo poetski. "Pre 13.5 milijardi godina nastaju materija, energija, prostor i vreme posle velikog praska... istorija... fizika. Oko 300 000 godina posle povezuju se materija i energija... u atome... koji se udružuju u molekule... istorija... hemija. Pre 3.8 milijardi godina na planeti zemlji... nastaju organizmi... istorija... biologija. I pre 70 000 godina... Homo Sapiens počinje da gradi kompleksne strukture... kultura... čiji razvoj opisujemo kao istorija...". Istorija... istorija.

I kad se tako započne jedno delo, jasno je da je vrlo teško ne nastaviti istim tempom preko niza sintaktičkih i logičkih prepreka. Jer čini se, da se i dalje svi podjednako snažno borimo protiv "neandertalca" u sebi. Jer "samo čovek može da govori o nečemu što ne postoji i još pre doručka da (po)veruje u šest nemogućih stvari" penjući se na "drvo saznanja".

Luksuzu čitanja i komforu uživanja možemo da se prepustimo samo zahvaljujući "poretku" za koji danas ne postoje reči "beg" i "izlaz". "Kada raznesemo zidove zatvora da bi pobegli u slobodu, pred nama se ukazuje sudnica ili dvorište još većeg zatvora."

Minimal Compact - To Get Inside

Poredak na ekonomskom (novac), političkom (imperije) i religioznom (budizam, hrišćanstvo, islam) osnovu, deo je jedne globalne vizije u kojoj nas "strelica istorije" deli na "mi" i "ostali".

Miris novca koji npr. nosi isto ime ("dinar") u Jordanu, Iraku, Srbiji, Makedoniji, Tunisu... deluje na osnovu dva univerzalna principa: 1. univerzalna zamenljivost 2. univerzalno poverenje. I kao takav, novac spaja nepoznate ljude, ali ih istovremeno udaljava od "tradicije, starih veza i vrednosti mesta, premešta u hladnu logiku ponude i potražnje." Ostaje otvoreno pitanje šta činiti sa "neprocenljivim" vrednostima kao što su "čast, lojalnost, moral i ljubav"? Poznati su brutalni primeri iz prošlosti, ali i iz surove sadašnjosti kada su "roditelji bili primorani da prodaju nekoliko dece, da bi drugu prehranili".

Imperije se rađaju i nestaju. Rat između "dobra" i "zla" traje. "Humanizma" i "evolucije". Baconova misao: "Znanje je moć", dovodi nas u staru dilemu, da li i koliko uopšte vredi i dalje da se čita i uči? U pauzama i primirjima na bojnom polju.

Bjelo Dugme - Doživjeti stotu

U vreme "nuklearnog mira" bliži se polako i kraj "homo sapiensa". Nauka će verovatno da stvori efikasnijeg, ali ne i boljeg čoveka. Od ovog nesavršenog koji stoji go i posramljen pred nama.

Ne pomalo, nego jako ostajemo nemoćni pred i nad knjigama koje mnogo toga razotkrivaju u nama i o nama, ukazuju na činjenicu da još uvek "nezadovoljni" i "neodgovorni", ni sami ne znamo šta zapravo i zaista, kao ljudi, želimo. Od nas samih.

               

Mart, 2014