Braću Mael i njihov dugoročni projekat Sparks, malo reći je da volim, cenim, poštujem. Dišem ih. Još jedan u nizu američkih bendova koji, tek tako, tako "evropski" zvuče. Zvuče kao evropski film. Kao što su MC5, New York Dollsi i Stoogesi anticipirali mnogo toga što će da se desi prvo u Britaniji, a zatim u ostatku Evrope, tako su Sparksi već 1971 propisali recept za spas i obnovu pop-muzike Starog kontinenta. Sparksi su u osnovi bend van vremena i van tokova. A tako su uvek sveži i aktuelni. Jedino kad vidimo datume izlazaka albuma, ne možemo da se načudimo koliko su u suštini ispred, uslovno rečeno - konkurencije. I dalje, aktivni su i aktiviraju sve oko sebe. Vreme provode u studiju od 9 do 9 i imaju materijala, ne za jednu, nego za jedanaest karijera i pravo čudo je kako u toj količini mogu da se odluče, šta ide na tržište, šta ostaje u arhivi. Mene lično, posle 10ak godina pauze, naterali su da odem u bioskop i pogledam dokumentarac o njima. Kakav je film? Pa ima tu korisnih informacija, ali i likova koji ne bi trebalo da se nađu u priči. Ekonomija mora da cirkuliše.
Kakvi su im koncerti? Pa svi gule farbu sa drvenih stolica i žale što ne mogu da plešu na te šašave ritmove i inteligentno ukomponovane kompozicije. Dok onaj brat s brčićima slaže grimase, onako ukočen prebire po tastaturama i vrti očima, drugi brat maše mikrofonom i prilično dobro kreće se za svoje godine. Da li farbaju kosu? Pitajte stručnjake. I nisu ni jedan trenutak dosadni. Nema tu filera, svaki evro zarađen je.
I dalje u potrazi za idealnim hitom broj jedan u raju. Sarađivali su sa svim veličinama od Morodera do Franza Ferdinanda i koga sve ne. Na početku, ako vam nedostaje poređenja, ima tu ranih Roxy Musica, Slade, mjuzikla, kabarea, Le Rita Mitsukoa, Dresden Dollsa, a kasnije i ranije - čega bolan svega - ne. Nije to tako šareno i neujednačeno kao što to izgleda u mojim opisima. Stvarno imaju stila i šarma. Čudi me kako ih do sada niste zavoljeli kao što ih ja volim. A možda me samo lažete da ih ne volite i ne poznajete.
Stvarno zabavni za publiku od 8 do 88 godina. Ne divergira taj zvuk, ali i dalje brusi se, potkiva i glanca. A "My Way"? Blizu su. Jedna u nizu referenci. Pevaju je. Pevaju put.
Sparks
Fa La Fa Lee
(No More) Mr. Nice Guy
Girl from Germany
Do-Re-Mi
Lost And Found
Don t Leave Me Alone
Miss The Start, Miss The End
I Wanna Hold Your Hand
I Like Girls
England
Those Mysteries
La Dolce Vita
The Number One Song In Heaven
When I m With You
That s Not Nastassia
Tarzan and Jane
All You Ever Think About is Sex
Sparks in the Dark
The Scene
Just Got Back From Heaven
When Do I Get to Sing My Way
Amatuer Hour
Scheherazade
I Married Myself
Metaphor
Lighten Up, Morrissey
I Am Ingmar Bergman
Save Me From Myself
Scandinavian Design
Lalalala
We Go Dancing
No comments:
Post a Comment