Prava je šteta što ne razumete Nemce i nemački, bar malo kao ja. Ovde svaki zaseok ima bar tri fun punk benda koji uz pivo i pojačala, pevaju o fudbalu, automobilima, politici, suprotnom polu, pa opet o fudbalu. Die Goldenen Zitronen imaju u nekim, meni nedodirivim i nedostižnim zatvorenim krugovima, kultni status. Pored muzike, bave se svim i svačim, gostuju po talkshows, režiraju dramske predstave, didžejišu, pišu romane, ukratko - preživljavaju. I jako su žilavi. I svake godine pojavi se neko novo zanimljivo ime. Prošle godine to su po meni bili The Snapshots. Naravno, sviraju duže, ali dok informacija dođe do mene, prođe poneka svetlosna sekunda. Zlatni limunovi, znaju šta se dešava po hodnicima velikih koncerna, banaka i osiguranja. Poznaju i tračeve iz Bundestaga, kao i većina Nemaca, ali o tome se ne priča previše. Sve je i sve nije očigledno. I pravo je čudo kako guraju svake godine dalje i više. Zlatni limunovi, više nisu samo "fun" band. Eksperimentišu sa glagolima, miks pultovima u studiju, rade sa zvučnim imenima kao što su Michaela Melian iz FSK ili pokojni Mark Stewart iz Pop Group i Mafije. Scena ove države više ne može da se zamisli bez njih. Bili su jedni od pionira onoga što se danas zove "Hamburška škola". I svako njihovo novo izdanje, događaj je koji se brižljivo prati i komentariše. Zato prevaziđite sebe, jezičke barijere. Poslušajte limunove. Nije nimalo gubljenje vremena. Pregazili su vreme i prevazišli formu.
Die Goldenen Zitronen
Die Goldenen Zitronen - Am Tag als Thomas Anders starb Die Goldenen Zitronen - Alles was ich will (Nur die Regierung stürzen) Die Goldenen Zitronen - Für immer Punk Die Goldenen Zitronen - Wenn ich ein Turnschuh wär Die Goldenen Zitronen - Porsche, Genscher, Hallo HSV Die Goldenen Zitronen - Doris ist in der Gang Die Goldenen Zitronen - Das ist Rock - Live in Japan Die Goldenen Zitronen - Schafott zum Fahrstuhl Die Goldenen Zitronen - Nützliche Katastrophen Die Goldenen Zitronen - St. Pauli Boys Die Goldenen Zitronen - Sommer der Liebe '79 Die Goldenen Zitronen - Die Chinesische Schubkarre Die Goldenen Zitronen - 80 Millionen Hooligans Die Goldenen Zitronen - Die Bürger Von Rostock Mannheim Etc. Die Goldenen Zitronen - There's No Business Like Business Die Goldenen Zitronen - Yes I Am Die Goldenen Zitronen - Ich Möchte einen Namen haben Die Goldenen Zitronen - Lenin Die Goldenen Zitronen - Des Landeshauptmann's letzter Weg Die Goldenen Zitronen - Typ, Lederjacke, in der Ecke stehend Die Goldenen Zitronen - If I Were A Sneaker Die Goldenen Zitronen - Businesspeople 2.1 Die Goldenen Zitronen - Gebt doch endlich zu euch fällt sonst nichts mehr ein Die Goldenen Zitronen - Das war unsere BRD Die Goldenen Zitronen - Mauern bauen (testweise) Schorsch Kamerun - Stoppt den Krieg (Schlagt die Schweine tot?) Schorsch Kamerun - Unabhängigkeit ist keine Lösung - Für moderne Babys Schorsch Kamerun - Menschen haben keine Ahnung Schorsch Kamerun - Macht Kampf Sport Elektrik Raison - Allein machen sie dich ein Ted Gaier - Nonstop Melissa Logan - Reflektorische Erregung 2 Enno Palucca - Trommler Von Beruf Enno Palucca - Hey Hey USA Shinto - Kuso Kurae No Jiyu Egoexpress - The Original Dance Computer
Prvi put sam gledao Tinderstickse kao predgrupu Caveovim Bad Seedsima. Prvi istoimeni album samo što je izašao i pretpostavljam da niko u publici nije čuo za njih. Bila je 1993. godina i prvenac završio je na samom vrhu godišnje liste albuma po izboru kritičara Melody Makera. Bili su pomalo čudni, onako sa violinom, akustičnom gitarom, sa naglim promenama volumena i tempa: brzo/sporo, glasno/tiho. Meni su se dopali, za ostatak prisutnih? Ne znam. Stewart Staples više mrmlja u sebi nego što zaista peva, treba se navići. Teško je razaznati reči, zareze i tačke. Ako! Legenda počela je da se širi, tako da sam sav onakav melanholičan, osećajan, morao još dva puta da prisustvujem njihovim vokalnoinstrumentalnim seansama. Pre za vino i šampanjac, nego za pivo i kolu, onako u odelima, samo za njih skrojenih, gospodski. Ne mogu reći da je moje interesovanje za njih opalo, kako su se bacili u filmske vode i snimili 10ak saundtrekova za arthaus ostvarenja. Bilo je tu i više nego zanimljivih trenutaka. Egzibicija sa soul klasicima, manipulacija s petljama u studiju, orkestralnih bravura. Ali za mene lično, Tindersticksi su ono što su ostavili za sobom na prva četiri albuma. Naročito drugi album, koji je toliko ispoliran i osmišljen, da nikad ne dosađuje. A pričalo se da su više od šest godina čekali na prvi ugovor sa diskografskom kućom. U ono vreme kada nije bilo toliko interneta, društvenih mreža uopšte, sve je funkcionisalo drugačije. Lider Staples pričao je u intervjuima da su njegovi roditelji sanjali da će njihov sin da se bavi nekim "ozbiljnim" poslom. Da i karijera pop muzičara ima smisla uverili su se kada su ga s bendom odgledali na bini operskopozorišne kuće. I nisu za svačiji ukus i za svakoga. Tindersticksi pevaju za sveže i nešto duže vremena zaljubljene. Može uz njih i da se muva, kao i uz nezaboravnu "More than This", Roxy Musica. Onako elegantni i pomalo umašćenih frizura, od gela naravno, mogu da vas zavedu, pa da to godinama traje. Isto kao i ljubav. Jer nema je večne. Ima tu poze i teatralnosti, taman toliko da to mnogi i ne primete. I lepote. Face su i kada stoje nemo uz svoje instrumente i mikrofon. Kapiraju da je taj posao, ne samo melodija, aranžman, produkcija, nego i osmišljen izgled, poza, pokret. Šteta što nisu i dalje glasni povremeno. Dođu face, likovi, plate kartu, pa pričaju na sav glas, toliko glasno da mi za šankom i u poslednjim redovima, niti šta vidimo niti šta čujemo. Po meni. Tindersticksi su idealni za slušanje kod kuće, iz tog razloga. A da li to plaća vodu, grejanje, kiriju, telefon i ostale račune? To morate njih same da pitate. I dalje verujem da mogu i dalje i više, samo ko će sve to da plati?
Tindersticks
Tindersticks - Let's Pretend Tindersticks - Tiny Tears Tindersticks - Show Me Everything Tindersticks - Another Night In Tindersticks - What Are You Fighting For? Tindersticks - City Sickness Tindersticks - Jism Tindersticks - Kathleen - Live Amsterdam, 8th February '94 Tindersticks - El Diablo En El Ojo Tindersticks - Cherry Blossoms Tindersticks - She's Gone Tindersticks - Mistakes - Live At The Bloomsbury Theatre, London / 1995 Tindersticks - Les gâteaux Tindersticks - I Was Your Man Tindersticks - If You're Looking For A Way Out Tindersticks - Before You Close Your Eyes Tindersticks - Core on Stairs, Love Theme Tindersticks - Her - Live Lisboa, October 30th 2001 Tindersticks - Trying to Find a Home Tindersticks - The Other Side Of The World Tindersticks - Mechtilde Tindersticks - Maria and the Boxer Tindersticks - No Place So Alone Tindersticks - Frozen Tindersticks - Love on the Stairs Tindersticks - If You're Looking for a Way Out Tindersticks - Sunset Glow Tindersticks - This Fear of Emptiness Tindersticks - World in a Wine Glass Tindersticks - Take Care in Your Dreams Tindersticks - You'll Have to Scream Louder Tindersticks - Night Drive, Sarah in Bed Tindersticks - Stars at Noon Stuart A. Staples - That Leaving Feeling Yann Tiersen - A Secret Place Stuart A. Staples - Dark Days
U jednom periodu života ovoga grada, kroz njega za mesec dana protutnjalo je nekoliko legendi iz moje daleke mladosti. U jednom dahu odgledao sam Rollins Band, Siouxie and the Banshees i Bauhaus. O ovim poslednjim par reči. Nastup je bio, iako se jedva ponekog detalja sećam, nezaboravan. U dvorani kosog drvenog krova, koja je nekad davno bila fabrika makarona i špageta, skupila se koja hiljada šišmiša i spustila na tlo. Ja i moja tadašnja draga bili smo verovatno jedini par u džinsu. Kod oblačenja bio je naravno crno, u crnom i samo crno. Peter Murphy i ekipa prodefilovali su binom sa masom rekvizita. Bili su tu TV prijemnici raznih veličina, pa kada se sledeći put raširila zavesa, pevač je dodirivao sijalice koje su se palile i gasile na kablovima različitih dužina. Prošli su kroz celokupan repertoar, napominjem - to je bilo pred kraj prošloga veka. I svi su tada verovali da su to njihovi poslednji zajednički napori. Naravno, prevarili smo se. Bilo ih je i posle toga. Bauhaus spojio je Bowieja i T. Rex, Belu Lugošija i grad iz sage o Betmenu. I još mnogo toga. Dok ih ovih dana preslušavam, solo i zajedno, osetim kako je bas Davida J-ja, važan, dominantan i noseći elemenat u njihovom izrazu, a nemalo puta spominje se i dab. Tekstovi su višeznačni, puni ironije i duhoviti, samo ako im to dopustimo. Može naravno da se to shvati i na najdirektniji način. Naravno da su i gitarista Ash i bubnjar Haskins bili važni u celom tom kolažu. I naravno da su njihovi dalji projekti i solo albumi vredni dalje pažnje. Kako svako ima svoju sliku, pristup gomili podataka i internetu, ne želim da gnjavim privatnim opservacijama. Murphy je otišao u orijent i tamo crpi inspiraciju za dalje snimke i albume. I meni lično najzanimljiviji je. Izdvojio bih i prelepe instrumentalne pejsaže u "Saudade" Love and Rocketsa koji su mi ispunjavali brojne neprospavane noći i dane samoće i odrastanja. DDaa. Bio sam melanholičan i osećajan, a danas samo utrnem i tako kontrolišem emocije. Za njih niko više nema ni vremena ni razumevanja. Ovo je muški svet. Svet za muškarce koji znaju. Odavno nismo deca. A ni današnja deca više nisu deca. Sve znaju bolje i jasnije od odraslih. Već odoh u neku drugu priču. Dakle, Bauhaus.
Bauhaus - Kick in the Eye - Remix Single Version Remastered 2008 Bauhaus - Dark Entries - Remastered 2008 Bauhaus - The Passion of Lovers Bauhaus - 1. David Jay 2. Peter Murphy 3. Kevin Haskins 4. Daniel Ash Bauhaus - In Fear of Dub Bauhaus - Spirit - Single Version Bauhaus - Drink The New Wine Bauhaus - St. Vitus Dance Bauhaus - All We Ever Wanted Was Everything Bauhaus - Antonin Artaud Bauhaus - Who Killed Mr. Moonlight Bauhaus - Dancing - Live HP81 Bauhaus - Too Much 21st Century Bauhaus - Zikir Peter Murphy - Cuts You Up Peter Murphy - A Strange Kind of Love - Version One Peter Murphy - All Night Long Peter Murphy - The Prince & Old Lady Shade Peter Murphy - The Light Pours Out of Me Peter Murphy - Time Has Got Nothing to Do with It Peter Murphy - Marlene Dietrich's Favourite Poem Peter Murphy - You're So Close Peter Murphy - Disappearing Peter Murphy - Final Solution Peter Murphy - Fake Sparkle Or Golden Dust? Peter Murphy - Thelma Sings to Little Nell Peter Murphy - Never Fall Out Peter Murphy - The Answer Is Clear Peter Murphy - Holy Clown Peter Murphy - Cool Cool Breeze Peter Murphy - Jemal - Version 2 Daniel Ash - Get Out of Control Daniel Ash - This Love Daniel Ash - Come Alive Daniel Ash - Not So Fast Daniel Ash - Burning Man Daniel Ash - So Alive Daniel Ash - So Alive Daniel Ash - Candy Eye David J - I'll Be Your Chauffeur David J - This Vicious Cabaret David J - Stop This City Frank Dimino - Echoes David J - Crocodile Tears and the Velvet Cosh Tones On Tail - Lions Tones On Tail - Twist Dalis Car - His Box Love and Rockets - Saudade Love and Rockets - Kundalini Express Love and Rockets - Lazy
Svako i svaka i svako - koji me poznaju, a malo ih je, znaju da su mi Die Wilde Jagd jedan od par omiljenih bendova u poslednjoj deceniji. Nastupali su pre 5, 6 godina na festivalu gde sam pored njih uživao i u muzici pijaniste Lyobomira Melnycka. Ostalo, bilo je zanimljivo mlađim generacijama. Već viđeno. Sedeo sam u potpunom mraku, odmah pored bine. A kako su redari ispraznili prostor, zbog tonske probe, na mene su nekako potpuno zaboravili. Tako da sam skoro potpuno sam čuo Nemca Sebastiana Lee Philippa na gitari i Izraelca Ran Levarija na bubnjevima, kako isprobavaju instrumente i miks pult svirajući Black Sabbathove "War Pigs". Muzika Die Wilde Jagd svedenija je i ekonomičnija nego većina toga što možete da čujete na savremenoj sceni Evrope, pa i Amerike. Ritmovi i atmosfere i strobosfere prate tekstovi iz "gotske" mitologije. Kritika kaže da je lirika više na nivou prvog semestra germanistike, ali da ne smeta. Meni i takva kakva je jako prija. Mogu da zamislim srednovekovne pajace i lutke na koncu i dvorske budale i vitezove u oklopima kako jašu kroz maglu. Ipak to nije ni blizu tako primitivno i starinski kako vi zamišljate na osnovu ovoga opisa. Die Wilde Jagd su plod XXI veka i unose i vedrinu i patinu, i svetlost i mrak, i mitologiju i tehnologiju. Znaju šta je rock, znaju šta je tehno, znaju šta je punk, znaju jako puno. I serviraju nam svoju verziju popa na nesvakidašnji, elegantan i uzvišeni način.
Die Wilde Jagd
Die Wilde Jagd - 2000 Elefanten Die Wilde Jagd - Stangentanz Camouflage - Count on Me - Die Wilde Jagd Remix Die Wilde Jagd - Himmelfahrten Die Wilde Jagd - Geisterfahrer - Factory Floor Remix Die Wilde Jagd - In Wonnenhieben Die Wilde Jagd - Ophio The Allegorist - Whispers of the Wind - Die Wilde Jagd Rework Die Wilde Jagd - Wah Wah Wallenstein Die Wilde Jagd - Austerlitz Die Wilde Jagd - Ginsterblut Die Wilde Jagd - Perseveranz Die Wilde Jagd - The Hearth - Shelter Mix (feat. Lihla)
Forget our fate
The pedlar sings
Set up to sell my soul
I′ve lived a life for wealth to bring
And yet I'll gaze
The colour of spring
Immerse in that one moment
Left in love with everything
Soar the bridges
That I burnt before
One song among us all
Soar the bridges
That I burnt before
One song among us all
Na internetu kao da se svako malo organizuje takmičenje ko će da napiše bolju i lepšu posvetu stvaralaštvu Marka Hollisa i bendu Talk Talk. Ne vredi. Mark Hollis i Talk Talk su nenadmašni. Skoro, pričao mi je lik iz weilheimskog Notwista, neko iz njegove ekipe, novinar, otišao je u London u nameri da uruči Marku poklon. Nešto simbolično. Svaki mesec primao je na ime tantijema par hiljada evra od bavarskog radija. Veliki su to bili hitovi. Celokupna procedura išla je preko posrednika. Odbijao je svaki kontakt sa publikom i svetom. Šta se dalje desilo? Nije hteo da mi ispriča. Umro je u samoći i u krugu porodice. Žrtva sopstvene slave. Ovde važi nepisano pravilo da su Slayer, Dexys Midnight Runnersi, Tears for Fears i Talk Talk bendovi konsenzusa. Melodija, produkcija, aranžmani - sve funkcioniše. Niko ne dovodi u pitanje njihovo stvaralaštvo. Talk Talk su na svojih pet albuma postepeno razvijali svoj koncept. Vrhunac je možda bio jedini solo album Hollisa. Zanimala ih je tišina. Ubacivali su pauze sve češće između tonova i vokala i stvarno, nemoguće je na ovim digitalnim uređajima postići taj ugođaj kom su težili. Na solidnim slušalicama još i nekako. S druge strane, vinil reizdanje koje posedujem, "Spirit of Eden", tako je upitnog kvaliteta, da svima koji su u mogućnosti, a ako već nisu, preporučujem originalna izdanja. Da vam dalje ne otvaram srce. Slušajte Talk Talk i solo radove njihovih članova.
Talk Talk - New Grass Talk Talk - Talk Talk - 1997 Remaster Talk Talk - Another Word - 1997 Remaster Talk Talk - It's My Life - 1997 Remaster Talk Talk - Life's What You Make It - 1997 Remaster Talk Talk - Eden - 1997 Remaster Talk Talk - I Believe in You - 1997 Remaster Talk Talk - Ascension Day Mark Hollis - The Colour Of Spring Orang - An Ocean Ahead Orang - Anaon, the Oasis Orang - Superculture Rustin Man - Jackie’s Room Beth Gibbons - Tom The Model Rustin Man - Martian Garden Rustin Man - Rubicon Song
O ZZ Top, teksaškim veličinama, nemam ama baš pojma (a o čemu imam?). Uvek su mi bili drugačiji i zanimljiviji u tom mejnstrimu 80ih. Dobri automobili, motori, zgodne žene u klipovima, ali sve nekako iste. To je slika Amerike koju su prezentovali u svojim klipovima. Bazični bluz, jednostavan, ali nadograđen uvek nekim produkcijskim novitetima, našao je i nalazi svoje mesto u vrhovima top lista. Gitarista i prvi vokal Billy Gibbons i danas već pokojni basista Dusty Hill proslavili se se ne samo muzikom nego i svojim dugim bradama. Poznati brend žileta, nudio im je milion dolara da se obriju, što su glatko odbili. Jedini čovek u trojci bez duge brade, bubnjar Frank Beard, preziva se "brada". Gibbons poznavaje scenu Houstona i okoline u mali prst. Bio je drugar i sa pokojnim Rocky Ericksonom, veličinom iz 13th Floor Elevator, koja je posle susreta sa vanzemaljcima totalno odlepela, ali nastavila da snima zanimljive i inspirativne solo albume. Šta sve nisu videli i doživeli još od davne 1969e godine, veliko je pitanje. Obrazovali su više od jedne generacije svojim nastupima i zvukom, a po želji Hilla i dalje nastupaju i ne odustaju. Ušli su u sleng, a i iz slenga i dolaze. Sporo i dušbrižno protkano soliranje, nekako se utapa u ritam sekciju koja srednjim tempom melje sve pred sobom i idealan su soundtrack kako za velike supermarkete, tako i za duge vožnje kroz polunaseljena mesta i pampe od kojih je i dragi Bog digao ruke. A i dižu prašinu svetskih prestonica. Da li tu postoji neka formula, ili sve je puka slučajnost da su baš za njih i mala deca čula. Obrasle čike sa cvikerima za sunce i šeširima, svojim dugim turnejama od najzabačenije adrese, pa do najpoznatijih stadiona, živi su klasici i verujte nisu samo to o čemu pevaju. Zapravo jesu, ali naučite, ako već niste, da čitate između redova i slušate sve te pauze koje prave između rifova i rafova. Nema više takvog mejnstrima. Sve se svelo na tri slova. Malu Bilie i malo višu Lanu. Ovoj trećoj zvezdici, zaboravio sam ime. ZZ su bili stari i kada su se rodili. Zašto jednostavno? Kad može i jednostavnije.
ZZ Top - Legs - Remix ZZ Top - Brown Sugar ZZ Top - Viva Las Vegas - 2019 Remaster ZZ Top - Jesus Just Left Chicago - Live from Nashville ZZ Top - Leila - 2019 Remaster ZZ Top - 36-22-36 ZZ Top - Certified Blues ZZ Top - Ko Ko Blue ZZ Top - Master of Sparks - 2006 Remaster ZZ Top - Jailhouse Rock - 2005 Remaster ZZ Top - She's a Heartbreaker ZZ Top - Dust My Broom ZZ Top - She Loves My Automobile ZZ Top - Don't Tease Me ZZ Top - If I Could Only Flag Her Down - 2008 Remaster ZZ Top - I Got the Message ZZ Top - Give It Up ZZ Top - Antenna Head ZZ Top - Vincent Price Blues ZZ Top - Made Into A Movie ZZ Top - Me So Stupid ZZ Top - I Don't Wanna Lose, Lose, You ZZ Top - Gimme All Your Lovin' Billy F Gibbons - Missin’ Yo’ Kissin’ ZZ Top - Reverberation (Doubt)
Prošle su tinejdžerske godine, vratio sam se iz JNA, pao prvu godinu na fakultetu i upoznao ljubav za koju sam tada verovao da je ljubav moga života. Odveo sam je na koncert jedne, uz Hendrixa i Dylana, od prvih muzičkih ljubavi, još iz petog razreda osnovne: Motörhead. Lideru, legendi Lemmy Kilmisteru, ruka je bila zamotana u zavoj, zato jer ga je neko na koncertu u Ljubljani pogodio okruglim predmetom u koji su bili zabodeni žileti. Zašivenih rana, otprašio je možda 70 i 5 minuta u sarajevskoj Zetri, dvorani koju je nemoguće zagrejati. Predgrupa su bili, ako se još dobro sećam, Partibrejkersi. Za mene je to bio nezaboravan doživljaj, a i moja draga s kojom sam proveo skoro pola života, stajala je pored mene i trpela. Lemmyju je rok end rol u krvi. Svirao je i u velikim Hawkwind. Vrhunac su ipak bili Motörhead i to u postavi sa Fast Eddy Klarkom na gitari i Philom Animal Taylorom na bubnjevima. Viski, kocka, žene i ko zna šta sve još, dotukli su svu trojicu. Sva trojica su preminuli. Najduže je živeo Lemmy, ali ni njega nema među nama duže od osam godina. Pročitao sam njegovu biografiju. Sve je nekako nestalo u mislima, ali ipak se sećam kako sam uživao kao klinac u njegovom hrapavom glasu i distorziranom glasu. Hit "Ace of Spades" nisu uspeli da nadmaše. Ali ipak taj njegov blues koji smo u ono doba pored Iron Maidena, Saxon ili Tigers of Pan Tang zvali heavy metal, povremeno je znao da izraste u nešto veliko i moćno i da nas nosi danima. Šta je guralo, a i sputavalo u životu Lemmyja nije lako odgonetnuti. Živeo je u petoj brzini dok ga je telo slušalo. Znao je da to ne funkcioniše na duže staze, išao na iscrpljujuće turneje. Realno mislim da je jako malo ljudi iz moje generacije koji nisu čuli za njega ili bar nešto od njega. Danas su zvezde, neki ljudi koji nisu iz moje priče. Mladi to slušaju i ne razmišljaju mnogo. Lemmy je bio nemilosrdan naspram sebe i verujem da je bar malo, a možda i mnogo više - verovao. A da to nikom nije otvoreno pokazivao. Ponos i stasitost koja nedostaje današnjim zvezdama, a i meni anonimnom lično. Kad se samo setim koliko se nisko nisam spuštao da bih prehranio sebe i meni najdraže. Njegova muzika bila je ekstremna u svom vremenu, danas malo ko to misli. Kad samo pomislim na pokojnog Lil Peepa ili serepentwithfeet ili Ethel Cain, vidim kolika frustracija vlada novim generacijama. Oni su naizgled osetljivi i suptilni, ali njihova fizička i psihička bol gura sav taj emo, koji je u današnje vreme crnji od najcrnjeg black metala. Lemmy je živeo i brzo i žestoko, ali nije imao taj stepen autodestrukcije. A i verovatno je bio sagrađen od čvršćeg materijala. Pitanje je kako bi na osnovu onoga što je opevao u svojim tekstovima izdržao ovo vreme korone i kada mašemo rukama da rasteramo sav elektrosmog koji nas truje i okružuje. Lemmy znam da nas i sada čuješ - veliko ti hvala za sve što si dao mojoj mladosti.
Motörhead - Heroes Motörhead - Bomber Motörhead - Ace of Spades (Live in England 1981) Motörhead - Iron Fist Motörhead - Too Late Too Late Motörhead - Orgasmatron Motörhead - Louie Louie Motörhead - Sacrifice Motörhead - Same Old Song, I'm Gone (Alternate Version of 'Remember Me, I'm Gone') Motörhead - No Class Motörhead - God Save The Queen Motörhead - Greedy Bastards Motörhead - Silver Machine (Live at Sala Aqualung, Madrid, 1st June 1995) Motörhead - Fools - 1997 Remaster Motörhead - The Hammer Motörhead - Another Perfect Day Motörhead - Eat the Rich Motörhead - Ramones Motörhead - I Ain't No Nice Guy Motörhead - Out of the Sun Motörhead - Love Can't Buy You Money Motörhead - Joy of Labour Motörhead - Civil War (Live Hamburg Germany 1998) Motörhead - We Are Motörhead Motörhead - Life's a Bitch Motörhead - God Was Never on Your Side Motörhead - Teach You How to Sing the Blues Motörhead - Do You Believe Motörhead - Jumpin' Jack Flash Motörhead - Rockaway Beach Lemmy - Twist and Shout
Priča Britanca Billy Childisha, koliko tužna je, toliko je i fascinantna. U svojim pričama, pesmama, poeziji, slikarstvu, otvoren i iskren koliko to forma dozvoljava, a i više od toga. Zlostavljan u detinjstvu, 15 godina života proveo je na socijalnoj pomoći. Bio je i velika ljubav čuvene umetnice Tracy Emin. Pravo čudo je kako uprkos svojoj disleksiji, uspeva da artikuliše svoja osećanja i stavove i da uvek bude na strani slabijih i nemoćnih. I biva nejasno da zemlja koja uz Sjedinjene Države drži pod kontrolom 85% svetskih banaka i investicionih fondova ne uspeva da ostvari iole ravnopravnije, konfornije i poštenije odnose. Da othrani svoju ne baš tako brojnu zajednicu. Bezbrojni su projekti i bendovi u kojima se ostvario Billy Childish, ili William Charlie Hamper, danas već na pragu 65e godine. Izvorni skiffle, beat, garažni punk rock, art brut, pa folk i slične forme dominiraju u njegovoj poetici. Nekad Holly Golightly, nekad njegova životna saputnica Julie Hemper, uvek je tu neka jaka ženska osoba na njegovoj strani. Childish nije tako popularan i poznat. Ipak cene ga i neke daleko popularne osobe i istance. Čak i pokojni Kurt Cobain nije bio imun na njegova ostvarenja. Jedna od najbolje čuvanih tajni britanskog popa, zaslužuje da se o njoj više raspravlja i piše. Davno, nastupao je i u malom gradu u kome živim preko 30 godina. Znao sam i tada za njega, ali tada nisam bio u mogućnosti da ga gledam. Čovek kome je Van Gogh uzor, objavio je do sada između 130 i 160 naslova, pa tako obimom pretekao i veličine poput Zappae, Dylana i Neila Younga. Teško se odlučiti za neki od njih, koliko liče toliko nose i neku posebnu notu. Često ponavlja fraze poput "fundamentalno" i "elementarno", njegov humor ne ide na prvu ruku i nije za ljude čije je shvatanje popa površno. U slobodno vreme praktikuje jogu i studira Vede. Ali to se teško oseti u tome što radi. Koliko god teži da se udalji od razmišljanja grupe, mase i svakog organizovanog oblika religije i udruživanja, pa i uprkos svom indivudualnom stavu, protivnik svakog obilika totalitarizma, po mom mišljenju Childish je duboko spirituralna ličnost. Ostaje još nešto vremena da i on to sam shvati. Život ga nije i ne miluje. Svako slobodno i dublje razmišljanje navodi nas na to da su nepravde tu da nas podsete na neka davna vremena kada je sve bilo još brutalnije i okrutnije. Ostaje nam nada da čovečanstvo ide u boljem pravcu, a apokalipsa dešava se svaki dan, što je očigledno i čuje se i u svakom Billyjevom uzviku. Sjajan lik, a i to njegovo inspirativno i kreativno okruženje plene pažnju.
Billy Childish - Jezebel (with Thee Milkshakes) Billy Childish - Brand New Cadillac (with Thee Milkshakes) Billy Childish - Billy B. Childish Thee Headcoats - What You See Is What You Are Billy Childish - Deep Down in My Heart Holly Golightly - In Blood Billy Childish - In The Land Of The Lusty Bees Thee Mighty Caesars - You Make Me Die Billy Childish - Old Horse Of The Nations Tea Party Billy Childish - The Western Plains (Trad. Arranged Childish) Thee Headcoats - The Day I Beat My Father Up Billy Childish - I Don't Like The Man I Am Billy Childish - That Strange Bravery Wild Billy Childish And The Musicians Of The British Empire - Thatcher's Children Wild Billy Childish And The Musicians Of The British Empire - He's Making A Tape Thee Headcoats - Chatham Town Welcomes Desperate Men Thee Headcoats - Ballad of the Fogbound Pinhead Billy Childish - Whitstable The Chatham Singers - Cowboys are Square - Live at Medway Little Theatre January 2023 The Buff Medways - Archive From 1959 The Buff Medways - Barbara Wire The Buff Medways - (I'm a) Lie Detector The Buff Medways - Have Mercy (Well Well) Billy Childish - I Believe (Childish MCPS) The Chatham Singers - The Son Of Art The Chatham Singers - Why Did I Destroy Our Love Wild Billy Childish - I Love That Girl Ammonia Wild Billy Childish - The Ballad of Robert Walser Wild Billy Childish - Dreggredation of Spartanists Wild Billy Childish - Transcending Utter Dreggredation Wild Billy Childish - The Broken and the Lost of the Old Long Bar Wild Billy Childish - Traces of You The Milkshakes - After Midnight The Milkshakes - Shed Country The Milkshakes - Soldiers of Love The Milkshakes - Can't Seem to Love That Girl The Milkshakes - Little Girl Be Good The Milkshakes - Everywhere I Look The Milkshakes - I Need Lovin' The Milkshakes - Something Else The Milkshakes - Don't Love Another The Milkshakes - El Salvador The Milkshakes - I Wanna Be Your Man Thee Headcoats Sect - The Witch Thee Headcoats Sect - I Got Love If You Want It The Buffets - Punk Rock ist Nicht Tot CTMF - The Second Generation Punks CTMF - The Kids Are All Square CTMF - Punk Rock Enough for Me CTMF - SQ 1 CTMF - Under Blue Montana Skies CTMF - I've Done Something Rotten CTMF - The Darkness Was on Me CTMF - Viva La Rock 'n' Roll CTMF - You Can't Capture Time (Slight Return) CTMF - The Train Kept a Rollin' CTMF - Bob Dylan's Got a Lot to Answer For CTMF - 100 Yards of Crash Barrier The William Loveday Intention - I Wasn't Made For This World The William Loveday Intention - You Who Have Always Held Me The William Loveday Intention - Blind Willie McTell The William Loveday Intention - Roll the Stone Back Across the Mouth of the Cave The William Loveday Intention - The Bearded Lady Also Sells The Candy Floss The William Loveday Intention - White Whale Blues The William Loveday Intention - What Kind of Friend Were You? The William Loveday Intention - They Wanted the Devil But I Sang of God The William Loveday Intention - Knockin' on Heaven's Door The William Loveday Intention - Joe Strummer's Grave The William Loveday Intention - Righteous Lazarus 4 Days Dead (Reprise) The William Loveday Intention - Desolation Row The William Loveday Intention - I'm Sitting on Top of the World The William Loveday Intention - He Calls That Religion Vermin Poets - Vermin Poets Wild Billy Childish And The Musicians Of The British Empire - Thatcher's children Thee Mighty Caesars - Little By Little Thee Mighty Caesars - (Miss America) Got to Get You Outside My Head Thee Mighty Caesars - Come Into My Life Thee Mighty Caesars - All Night Wonder Harlan T. Bobo - My Life Nervebreakers - Let's Fall Apart
U svom, na trenutke, veoma kritičkom delu, britanski profesor i publicista John Dickie opisuje detaljno "kraljevsku disciplinu", "društvo s tajnama", a ne "tajno društvo" kako slobodne zidare ili masone mnogi zovu. Na samom početku da napomenem da u knjizi iz naslova ovog posta nema mnogo novih detalja koji ne mogu da se pronađu na internetu ili u do sada objavljenim publikacijama. Ali sinteza na osnovu raspoloživih izvora uspešna je i jako je pregledna. Teško je precizno proceniti kada i gde su počeli masoni sa svojim radom. Kao neka smernica uzima se kraj XVIII veka u Velikoj Britaniji. Motivacija za njihov rad bila je pre svega rad na sebi, "kao na neobrađenom kamenu", mudrosti i humanizam i jednakost među ljudima raznih profesija, političkih i verskih načela i uverenja. Stvorena od ljudi, za ljude, ova pojava pretrpela je tokom istorije brojne skandale i imala ogromne probleme kako s vlastima, tako i sa verskim institucijama i javnim mnjenjem. U svom osnovnom značenju, masonerija zabranjuje diskusije o političkim i verskim pitanjima u svojim krugovima. Teško je to izbeći, jer u svojim redovima imala je brojna slavna imena, počevši od većine predsednika Sjedinjenih Država, preko predsednika vlada, monarha, ličnosti iz kulture, sporta i ekonomije, pa do vojskovođa i državnih službenika. Poznato je da iz izvesnih struktura, kako ekstremno levih, tako i ultradesničarskih i konzervativno religioznih, šire se priče o "masonsko jevrejskoj zaveri", svetu bankara i novom poretku. Teško je bilo boriti se protiv tih glasina, koje su vremenom sve bučnije bile, naročito u doba nacionalsocijalizma u Italiji i Nemačkoj, kada su brojni članovi loža ili izgubili živote, ili pokušavajući da spasu, šta se spasiti može - ukaljali svoj obraz. Bilo je mnogo kontroverzi zbog okultnih pojava u njihovim redovima, seksualnih zabava, pa i organizovanog kriminala i skandala. Jedan od takvih skandala je bila i pojava lože P2 u Italiji u drugoj polovini prošlog veka, kada se duboko u sve strukture vlasti i ekonomije umešala mafija. Dobrih 30 stranica knjige do u najsitnije detalje opisuje kako su prestupnici ušli u više od 90% loža i koristili svoje veze, ucene i autoritet, pa i poljuljali cjelokupni sistem iz temelja. Danas broj masona opada. Uspšni poduzetnici, naročito mladi iz oblasti "Nove ekonomije", rade intenzivno i od silnih obaveza nemaju slobodno vreme da bi se uključili i u ove aktivnosti. Materijalna moć, kako slobodnih zidara, tako i sličnih organizacija, kojih nije manjkalo u istoriji, opada. Izvesna privlačnost postoji i obnavlja se s vremena na vreme. Tako ih susrećemo i na filmskom platnu, pa i u romanima Dana Browna i drugih popularnih pisaca. Mocartovu "Čarobnu frulu" svi znamo. I dalje su zabranjeni u većem delu islamskog sveta i imaju probleme sa autoritarnim režimima. Ako mene lično pitate šta mislim o ovoj temi posle čitanja ove knjige? Odgovor je: ne znam. I dalje tajne postoje i to je dobra vest u ovom prilično transparentnom periodu civilizacije. Čak i jedan od najvećih davnih autoriteta i veliki majstor Albert Pike, imao je svoje mračne trenutke, glede rasnih pitanja tokom građanskog rata u Americi, kada se, ako sam dobro zapamtio, borio na strani južnjačkih konfederacionista. Potrajalo je dok braća nisu počela u svoje redove da primaju članove druge boje kože. Sa ženama još komplikovanija priča. Masoni idu uz vreme, idu i protiv vremena, ali i traže odgovore u nekim najranijim periodima civilizacije. Nisam pod jakim utiscima, ali dosta zanimljiva knjiga, u kojoj se i nešto novog svetla baca na neke važne događaje iz novijih epoha. Ne želim ništa da proveravam. Prepuštam autoru da sam sudi o sebi, svi smo do nekog nivoa slobodni u našim načelima i odlukama. Nisam uspješan i bez mrlja u biografiji, ali radim i nemam toliko vremena.
Upućeniji ljubitelji krautrocka sećaju se da je Julian Cope na omot svoje knjige "Krautrock sampler" stavio naslovnicu albuma: "Yeti" (1970), drugog ostvarenja bavarske frakcije Amon Düül II. Nastali tamo negde u Švabingu, u komuni s kraja 60ih, nakon bezbrojnih permutacija i personalnih promena, postavili su sebi cilj da se dokažu svirački i stvaralački. Drugi deo ekipe, svirao je i dalje bez ovog nastavka "II" i dozvoljavao je sebi luksuz da nastupa i snima s ljudima s malo ili nimalo iskustva na instrumentima i vokalima. Totalna improvizacija. Jednu od kasnih verzija Amon Düül II gledao sam pre 15ak godina. Renate Knaup na vokalima i Chris Karrer na žičanim instrumentima, predvodili su grupu vrsnih muzikanata i suvereno vladali sa prilično zahtevnim katalogom hitova i manje poznatih kompozicija. Nastup povremeno prekidao je, penjući se na nisku binu, neki prilično odvaljeni matori lik. Pijan? Možda. Neko mi je usput ispričao da je i ta faca svirala s Amon Düül II i da sukobi između bivših i tadašnjih muzičara i dalje tinjaju tj. traju. Kako ponovno interesovanje za krautrock scenu, nesmanjenim intenzitetom, traje još s početka 90ih, publika bila je stvarno raznolika. Od faca s motivima istočnjačkih ponjava i tepiha na džemperima i sede duge kose, žena prekrivenih orijentalnim nakitom i ofarbane crne kose, preko intelektualaca i biznismena sa verovatno uspešnom karijerom i negovanog izgleda i otmene pojave, pa do šarenolikih klinaca, koji upijaju sve i imaju pola interneta i novih tehnologija u šaci i snimaju sve redom, svim raspoloživim čulima. Amon Düül II stvarno su institucija, iako im je sreća pojavnom punka i new wavea okrenula leđa i nisu mogli da dostignu uspehe mejnstrim zvezda poput Pink Floyda ili Genesisa. A i taj zvuk više ide uz Hawkwind i Gong, malo specifičniji i uigraniji. Usviranost i takvo uživanje u muziciranju retko se sreću na sceni. Dok ih gledate toliko vas opčine da nemate vremena ni da odete po kolu ili pivo. Ne želite ama baš ništa da propustite. Renate sada živi u Berlinu i sredinom 70ih bila je za mikrofonom drugih legendi Popol Vuh. Nastupala je i 2017 sa dva mikrofona, od kojih je jedan služio za eksperimente s miksetom i raznim filterima, a drugi za prirodan glas, sa britanskim projektom Dot Product. Njoj za ljubav, preselili su se u Berlin. I inače Amon Düül II muzičari uživaju veliki ugled među savremenim izvođačima, a i onim starim. Tako urbana legenda, ako se dobro sećam, kaže kada su... Kyss svirali u kraju, relativno, ne tako davno, želja im je bila da upoznaju Renate i organizator iskopao je adresu njenog poslodavca, vlasnika butika sa ekskluzivnom garderobom. Otišli su tamo i poklonili joj se za svu inspiraciju i lepe trenutke koje su proveli slušajući i skidajući rifove Amon Düül II u svom prostoru za probe. Za kraj pitanje: šta je Amon Düül II u jednoj rečenici? Organski zvuk mahom klasične rock postave koji prelazi sve granice onoga što ste pre i posle njih slušali, ali ne zvuči zastrašujuće i ne odbija vas od sebe. Mnogo ljubavi i slobode potrebno je imati u sebi pa da se prepustite tom uživanju. Izbacite predrasude. Sport za uši, telo i udove. Kako to da posleratne generacije Nemaca uspevaju u svemu tome? Ne znam. Možda skromnost, radinost, volja i sluh igraju izvesnu ulogu. I ko zna šta sve još ne... Dobra konstitucija i kondicija. Svakako.
Ljudi koji me okružuju, imaju nešto grublje crte lica i pre su fudbaleri i rukometaši, nego košarkaši i odbojkaši. Fizionomija odslikava se ne samo u predelima, arhitekturi... nego i u njihovom muzičkom stvaralaštvu. Motorika DAF i Neu!, pa onda trans ritmovi Air Liquide i Dr. Walkera, toplina koja izvire iz žica i električnih kola Kraftwerka i Tangerine Dreama... S pravom pitaju se Obojeni program, da li su to ljudi ili mašine? Ne znamo. Ja lično nisam u stanju uvek da izdržim taj tempo. Trudim se, ali moja kreativnost, pa i kreativnost nas južnih Slavena, više počiva na duhovnom, nego na telesnom. Na inspiraciji, s ponekad dužim pauzama i razmišljanju. Moram da priznam da ipak nekad prija, upaliti mašinu i satima sedeti i raditi u neprekidnim ciklusima i videti krajnje rezultate posle naporne nedelje, meseci i godina. Čemu ova priča, kad izuzeci potvrđuju pravila? Težak rad ovde sve je.
Michael Rother izuzetan je gitarista i umetnik. Deo detinjstva proveo je u Karačiju u Pakistanu, gde mu je otac službovao kao predstavnik Lufthanse. Oseti se taj daleki duh dalekog istoka u onome što svira i komponuje. Na koji način uspeva da održava i širi krugove u kojima se harmonije razvijaju i šire? Nije to samo pitanje vežbe i osećaja. Postoji neka energija u izvesnim ljudima koja im daje talenat i podstrek za takve izlete u svet zvukova. Sam, tvrdio je da mu je cilj zaboraviti blues i sve što ima veze sa bluesom. Nova muzika. Sa Neu!, snimio je tri antologijska albuma koja su dugo bila kult u nekim krugovima dok priča nije pukla i tokom 90ih skoro svaki drugi britanski bend ih navodio kao uzore. Sledila su reizdanja, ali zbog sukoba između sada pokojnog Klausa Dingera i Rothera, nije se ukazala mogućnost za nastupe i nove snimke. U bendu su svirala i druga velika imena poput Uli Treptea (Guru Guru, Faust) i Eberharda Kranemanna (Kraftwerk). Putevi su im se početkom 70ih ukrštali i svi su svirali sa svima i teško je pohvatati kreativne niti i ko je pre koga i s kim i šta sve stvarao i objavljivao.
Rother je sa Moebiusom i Roedeliusom svirao u sastavu Harmonia od 73e do 76e. 77e objavio je vanvremenski album "Flammende Herzen" i tu kreće njegova solo karijera. Radi celo vreme u studiju, komponuje za film i televiziju, svira na raznim projektima. Poznata je ljubav gitariste Johna Frusciantea iz Red Hot Chilli Papersa prema Rotherovoj muzici. I ne samo njegova, da ne nabrajam, a i ne sećam se više. Zvanično, objavio je 13 solo albuma. Nemoguće je imitirati njegov stil, svaki pokušaj čuje se i oseti i to nije to. Svaki njegov snimak nosi prepoznatljiv pečat. Nema tu mnogo efekata i pirotehnike i studijskih vratolomija, ali vidi se da golem rad i velika ljubav stoje iza rezultata koji tako spontano zvuče. Rother, jedna skromna i posvećena ličnost, sigurno je bar jednom ušao i u vaš dom. A da to verovatno ne znate. Još jedan majstor koji ne dozvoljava godinama i vremenu da ga utišaju i pobede. Svaka nota zlata vredi.
Sa autorskim i gitarskim umećem Günthera Schickerta došao sam igrom slučaja u dodir. Otišao sam na festival na kome su me najviše zanimali lokalni matadori Sparifankal 2, instrumentalista Peter Frohmader (Nekropolis), Lothar Meid & Deutsch Nepal i folk akrobata i zabavljač Bernd Witthueser. Dakle svi. Gosti iz Berlina, mislim, bili su tada "zen trans rock punkeri", kako sebe sami zovu, trio Ziguri. Bili su mi totalne nepozanice, ne i starijim posetiocima. Pola nastupa imali su probleme sa zvukom, tako da su basista i bubnjar zabavljali publiku ekspresionističkim džemovanjem i hipnotičkim repetitivnim frazama. Treći član čačkao je pojačalo i svirao je neku čudnu gitaru i to svega 15 minuta, više nego dovoljno - Günther Schickert. Posebno intrigantno bilo je to što je imao svega par pedala, ali za nenavikle oči i nenavikle uši - doživljaj i šok bili su potpuni. To što je izlazilo iz zvučnika ličilo je malo na gitaru, ali nisi mogao, ili mogao si, ali teško - da sinhronizuješ pokrete GS rukom i sam zvuk. Da ne komplikujem dalje. Čarobno veče. Magični eho. Teško je naći poređenje za stil koji je glancan i poliran očigledno decenijama i ovog lika koji pre podseća na hipi profesora pred penzijom, nego na muzičara. Možda, ali ni to nije baš precizno, Ozric Tentacles i Ed Wynne, ali ti idu daleko u kosmos. GS je sa ove planete i kontroliše kokpit poput interkontinentalnog pilota neke arabijske aviolinije iz 1001 noći. GS radio je jedno vreme kao roudi Klausa Schulzea i to je sve što znam o njemu. Albumi mu izlaze na etiketi Bureau B i vrede svakog centa. Greh je što ga poznaju i cene samo u uskim preuskim krugovima.
Günther Schickert
Kriegsmaschinen, fährt zur Hölle
In der Zeit
Gitarre Wahnsin
37° C
Hahehiho
Flügelschlag
Mauerharfe 1: Aufnahme bei Mauerblüten, Sommer 1990
Možda jedan od najupečatljivijih i najboljih vokala u pop muzici ikada - Scott Walker. Ekscentrik i povučeni samac, Walker, ili pravim imenom Noel Scott Engel, do svoje smrti, pre 4 godine, znao je dobro da iznenadi, nije pravio kompromise i posle kratkotrajnog iskustva u mejnstrimu, nije ga više zanimao i privlačio momentalni uspeh. Karijeru započeo je u vokalno-instrumentalnom sastavu Walker Brothers. Prvi hitovi, kao obrada "The Sun Ain t Gonna Shine anymore" iz 1966e godine, u raskošnom su stilu, karakterističnom za taj period i tu epohu, ali još više i vanvremenski evergrini. Solo albumi bivšeg studijskog bas gitariste, ne ponavljaju uspehe iz prošlih dana, ali nailaze na neskrivenu radost i ljubav kritičara. Ljubav prema Jacques Brelu, kabareu, šansonama i evropskoj kulturi uopšte, u više navrata ispoljava tako što živi i stvara na starom kontinentu. Snima povremeno, s dugim pauzama, nastupa još ređe. Za mnoge neslušljiva trilogija "Tilt" (1995), "Drift" (2006) i "Bish Bosh"(2012), a potom i album sa drone umjetnicima Sunn o)) "Soused" (2014), duboko su eksperimentalna ostvarenja uz koja ne možete ništa drugo da radite, osim da im se posvetite u slušanju i analizi. A da posle satima izbacujete teške misli iz glave koje uzrokuju tonovi koji i polarizuju. Potpomognuti mračnim i ekspresionističkim zvučnim kolažima, Scott i saradnici pokušavaju da prenesu slike i scene iz stvarnog života, tragedija antičkih veličina, na zvučno platno. Pravo čudo je kako uspeva da kontroliše svoje glasne žice, što je možda plod izučavanja crkvenog pevanja na Isle of Wright krajem 60ih. Scott je sarađivao i sa Goranom Bregovićem, Davidom Arnoldom, koproducirao album "We Love Life", magnum opus, šefildskih Pulp. I kao takav važio za osobu tešku za komunikaciju i izuzetno zahtevnu i sa jasnim ciljevima i smernicama. Prilično davno, čitao sam zbornik tekstova o njegovim ostvarenjima: "No regrets" - kritičara Roba Younga i moram da priznam da mi je to Youngova najslabija knjiga. A čitao sam sve. Walker stvarno je teška i nezahvalna tema i ostavlja vas često bez reči i teksta. Zatvoren u svoj svet, kakav je pretpostavljam već bio, ostavlja vas bez teksta i suvišnih komentara. Ma bilo kakvih reči. Njegovo delo govori samo za sebe i nisu mu potrebne nikakve dodatne ocene i komentari. Da, upravo to, oteli ste mi reč iz usta: tajanstven lik.
Sećam se kako sam sav rumen u licu, kriomice čitao u metrou "Seksualni život Catherine M" francuske kritičarke umetnosti Catherine Millet. Bilo me prosto stid da ne sretnem nekoga poznatoga i da me pita šta držim u rukama. Radoznalost. Davno je to bilo. Ova knjiga i mnoge druge, ličnosti iz politike, kulture, sporta i umetnosti, našli su sebi mesto u kratkom delu "Godine", dobitnice Nobelove nagrade za književnost 2022e, Annie Ernaux. Annie obišla je u svom zanimljivom životu, rođena je 1940 godine, mnoge delove Francuske, da bi se skrasila u malom mestu Pontoise pored Pariza. Levičarka po opredelenju, feministkinja, sastavila je pregled svih većih događaja u svojoj zemlji, otprilike od oslobođenja 1945. pa do današnjih dana. Originalno objavljena "Godine" 2007, uz dokumentarnu građu, oslanja se i na autobiografske podatke, što je i okosnica njenog celokupnog opusa. Po znanju i sadržaju, na tragu velikana Umberta Eka, pokazala je koliki značaj Francuska ima, doduše u poslednje vreme sve manje, na svetskoj sceni. Da nešto ne izdvajam posebno, ona se osvrće i na vladavine DeGaulea, Mitteranda, Chiraka i Sarkozyja, navodeći osnovne smernice, njihove karaktere i najveće uspehe i neuspehe. Koliki je put od povlačenja iz Alžira, postmoderne, u čemu su Francuzi velemajstori i svetski šampioni, Godarda, Aznavourea, pa do interneta i konzola za videoigre? Pardon, My french. Organski napisano, kratki eksperiment sa formom i izražajem, uspeva da na jednom mestu okupi i poveže naizgled nepovezivo. I sama seksualna revolucija i borba za osnovna prava, opisani su bez ustezanja i lažnog morala. Francuzi umeju to, mada nekad zvuči jeftino i sažvakano. Kod njih izgleda mora. Bez toga se ovde nije moglo. Da je knjiga duža, ne bi valjalo. Annie pronašla je meru i formulu da vam oduzme taman onoliko vremena koliko sama tema zaslužuje. Zna da svi puno radimo i nekud žurimo. Da nemamo uvek vremena za novine i medije. A tema je kako vreme prolazi i kako trenutno sve(t) naizgled stoji. Svet ideja na čekanju je. Biće iznenađenja, ali bićemo ih svesni tek kad stanemo i okrenemo se unazad. Na jednom mestu kaže da je DeBord sve predvideo. Spektakl koji više nije spektakl. Pet minuta slave za sve. U poslednje vreme Annie je u žiži javnosti i zbog svojih apela i stavova u vezi nemilih događaja u Gazi. Ne moramo da se slažemo, ali da je saslušamo ne bi bilo loše. Njena reč ima težinu. Pominjala je i nemile događaje na Balkanu 90ih. Vešto, jer zna da i mi iz tih krajeva nemamo pojma. Uglavnom. Iskreno nadam se da će mi se i u budućnosti ukrstiti putevi s njenom literaturom. Annie jako dobro zna šta je prolaznost, a šta večnost. I da je, ponavljam, vremena jako malo. Za svu dobru decu ove planete.
