Trust: Darkeri izlaze s koncerta i viču "scheiß Techno". Polu-totalno u polu-mraku i polu-dimu, sveukupno. Nije bilo smisleno, tj. bilo pomalo besmisleno, za ove što snimaju kamerama i mobilnim i kojekakvim spravicama.Na majici s natpisom "Trust" između ostalog piše i "Beograd 25.05.2014", "Zagreb 31.05.2014". Alfonsov glas povremeno podseća na vrisku, dreku i ciku Briana Molokoa iz Placeboa. Plesanje i scenski pokreti su posebna priča. Mimo ritma, teksta. Verovatno je bio najgori u skoli. Iz fiskulutre. Tom Wu: One... man show. Bubnjar i sempler. Citat-disko-burundi-pop. Obrade Lou Reeda i sl. Vlastiti songovi. Ima smisla, tj. sa smislom je osmisljeno. Diggle-Shelley-Maher in... one... person.
Ghosts of my Life: Writing on Depression,
Hauntology and Lost Futures
Zero
Books (2014)
"Možda
je ovde upravo tako, da se može otvoriti prostor za reprodukovanje kolektivnog
otpora ovoj neoliberalnoj ekspanziji, beskonačnoj proliferaciji banalnosti i
homogenizovanju efekata globalizacije. Ovde, u ovim izgorelim tržnim arkadama, okruženim
policijskim stanicama, izgubljenim citadelama konzumerizma, možda neko pronađe
istinu, možda se otvore nove teritorije, možda dođe do perforacije kolektivne
amnezije" - Laura Oldfield Ford (okupirani London u "Savage Messiah")
Utvarologija (hauntologija), "ontologija
biznisa" i "tražišni staljinizam". Povremeno se, uz ovu
kolekciju kulturoloških analiza, delo autora bloga "k-punk", produvano
kroz prizmu teorije Jacquesa Derridae i depresivna meandriranja savremenim tokovima
popularne kulture, možemo, poneki put, počešati iza uveta. Bez ispuštanja
knjige iz ruku.
Mnogi su, čitajući knjige, izgubili razum,
krenuli u avanturu razjebavanja istorije, tuđih i vlastitih sudbina. Rušenja
sela, gradova, dinastija i imperija. Literatura o popularnoj kulturi, kao i sama
popularna kultura, na svu sreću, ne poseduje razornu moć naspram masa. Stradaju
pojedinci, i to retko i mestimično.
W. Basinski
Dizanje i spuštanje ekstremiteta na
koncertima, svetlenje ekranima minijaturnih spravica, poluprazni klubovi, u
kojima nema više ni duvanskog dima, a i ni komšiluk se ne žali na buku posle
23:00. Jer svi žure da uhvate poslednji prevoz, naspavaju se za posao. Ili, ako
je vikend, na neku privatnu zabavu. Sve je to doživljeno i toliko puta sažvakano,
da se pogrešno prepisivanje pogrešnih podataka iz pogrešne Wikipedije (recenzije),
čačkanje po opcijama Sound Forgea, uz brbljanje u mikrofon i semplove dijaloga
iz TV serija, sve u neredu spavaće sobe (teme recenzija), već duže vremena čine
najrevolucionarnijim od svih mogućih koraka i opcija.
Savremena muzika, po rečima Ellen Willis,
prve pop kritičarke The New Yorkera, još tokom 70ih, izgubila je svoju
subverzivnu i pokretačku moć. (Ako je ikad i imala?) Svela se na rotirajuću modu,
kratkotrajne trendove, mladalačko snebivanje i prenemaganje, beg od stvarnosti,
veliki, pa zatim sve manji i manji biznis... da bi došla do svog, već desetak
godina, najakutnijeg oblika: "utvarologije"/"hauntologije".
The Caretaker
Po Marku Fisheru, autotjunovani Kanye West
voli Jamesa Blakea, Petera Savillea. Fisher citira i Dana Barrowa, novinara The
Quietusa kada za hitove Jay-Za/Aliciae Keys, Keshae i Flo Ridae tvrdi da je u
pitanju tendencija da publici priušti "pay-off", sonični "money-shot",
"što pre i što je moguće očiglednije" i banalnije. Jennifer Lopez u "On
The Floor" (2011) koristi delić "Lambade" (1989 - Kaoma) u
funkciji "zakopanog okidača sećanja". "Hauntologija" koja
pesmi posuđuje na kredit "minorni krajičak zamišljene, nostalgične tuge."
"Kao da sva žalost dolazi spolja." "Hauntologija" su i
Guetta, Calvin Harris i will.i.am. "There's no time here, not any more."
"The slow cancellation of the future."
(Ovaj pasus, kao i ostatak, sredinu i početak
teksta, možete preskočiti!) "Hauntologiju" kao dekonstruistički pojam
Jacquesa Derridae, u svet popa, uveli su novinari NME Jan Penman i Mark Sinker.
"Haunt" (utvara) "ne znači biti prisutan. Neophodno je uvesti"
"haunting" (koji ne izbija iz glave) "u celu konstrukciju
koncepta". Razlika između "no longer" i "not yet" je
da ovo prvo ostaje virtuelno, a drugo, da se nešto nije upravo
desilo, ali već - je efikasno, tj. deluje u smislu virtuelnog ponašanja. Ili
kako sam Derrida razmišlja: "Marks je mrtav. komunizam je mrtav, vrlo
mrtav, i uz sve njihove nade, njihov diskurs, njihove teorije, njihove prakse.
Kaže da dugo živi kapitalizam, da dugo živi tržište, ovde je zbog preživljavanja
ekonomije i političkog liberalizma." Po toj logici, fašizam je produžio život
socijalizmu, a socijalizam ovekovečio kapitalizam, a da se zapravo slabo šta
osim tempa i načina umiranja, promenilo....
Four Play - Being With You Remix
Najvredniji delovi su naravno o muzici.
Fisher pored Derridae koristi i umne i stilsko-lingvističke alatke svojih
kolega Simona Reynoldsa (Ballard) i Rob Young (Seebald). Tako uz mnogo mašte i depresivnog
poleta, intervjuiše Caretakera/Leylanda Kirbyja ("Sadly, The Future Is No
Longer What It Was"). Secira Goldyja, Japan i Trickyja ("I saw a
Christian in Christiansands, a devil in Helsinki..."). Joy Division.
Burial ("Most of the tunes I like, I never knew what the people who made
them looked like."). Little Axe ("hauntology is a political gesture,
a sign that the dead will not be silenced.")
U knjizi se pojavljuju i: The Focus Group i
Belbury Poly ("nostalgia for modernism"). The Advisory Circle, Philip
Jeck, Black To Comm, G.E.S., Position Normal, Mordant Music, John Foxx ("I
lost myself in that city more than 20 years ago.")
Black To Comm
I u intermecima, dotiču se i druge, (lično) manje
atraktivne, teme. Rekvijem neoliberalnoj Engleskoj i ostatku sveta iz veoma
engleske perspektive i kišne svakodnevnice.
Za kraj još dva kratka pominjanja na teme:
Junior Boys ("So This is Goodbye"). "To set yourself a puzzle
you won't ever solve" (Lenny iz "Memento".)
Fizika/muzika čvrstog
stanja i pre(d)videti. "Overlook: To look over or at from a higher place. To fail to notice or consider; miss,"
Heideggers Testament:
Der Philosoph, der Spiegel und die SS
Propyläen (2014)
"Mislim na posebnu unutrašnju srodnost nemačkog
jezika, sa jezikom Grka i njihovim razmišljanjem" - Heidegger
"Smrt, breg postojanja, povukla je i ispunila
Martina Heideggera svojom skrivenom tajnom" - katolički teolog Bernhard
Welte
Heideggerova teorija prilično
je komplikovana i nerazumljiva. Ponekad je i sam, vešt sagovornik, ponekad i
manipulator, Heidegger, nije shvatao. Dok je ispisivao, izgovarao, tumačio.
Takva je, često, i ova knjiga direktora Instituta za medije i komunikacije u
Berlinu, Lutza Hachmeistera. Mučnina, gorak ukus, naivno snebivanje; samo su
neki od propratnih ugođaja.
1966. godine, urednik
magazina Der Spiegel, Rudolf Augstein i Georg Wolff, vodili su intenzivan
razgovor sa najuvaženijim nemačkim filozofom XX veka, kontroverznim - Martinom
Heideggerom. U skraćenoj i redigiranoj verziji, intervju je objavljen posthumno,
1976.
Dve trećine dela, bave se
istorijom časopisa, istorijom naroda, okolnostima, indirektno dodirujući
najakutniji period u životu istaknutih pojedinaca, nacije, pa i čovečanstva.
Mnogi su podaci dostupni i na Wikipediji.
Piscima, umetnicima,
kulturnim i naučnim radnicima, zbog njihove marljivosti i intelektualnih i
umnih sposobnosti, društva pridodaju veće uloge od onih koje realno zaslužuju. Ali to je njihova kora kruha i od toga žive. Ako su to kod nas
recimo (oba) Ćosić(a), Drašković, Basara, ljudi ne toliko od reči, koliko ljudi
- reči, kod Nemaca su to pre ljudi ne toliko od misli, koliko ljudi - misli:
Habermas, Luhmann, pa i Heidegger. Kako se spasiti od zla, a sam ne činiti zlo?
Sekundarna pitanja. Kako preživeti zlo? Primarni interes.
I tu
je jedan od mogućih odgovora sadržan u citatu s početka. Kapital je
nezaustavljiv, briše i uspostavlja granice i carstva. Pametni često ćute, tako da je i najveći bedem odbrane
identiteta - jezik, na udaru. Bez omalovažavanja ogromnih ljudskih žrtava, čini
se da je najveća tragedija u tome što jezici nestaju, a ovi novi koji se rađaju,
ne poseduju snagu, da i na kraće staze prežive.
Srpsko-hrvatski/Hrvatsko-srpski? I samo izgovaranje
srpsko-hrvatski/hrvatsko-srpski, kod nekih izaziva još veće slepilo. Pa i kod
mene samoga.
Plaid
Kritika posvećenosti
tehnici, tehnici iz koje izrastaju i logori smrti, oružje nesagledive razorne
moći, bolest društvenih mreža, jedna je od centralnih tema Heideggerove
teorije. Koren iz koga je npr. nastala biljka - politički pokret "Zelenih".
Danas samo karikatura, a nekada ozbiljna snaga.
"Radna obaveza - vojna
obaveza - obaveza znanja", izrasla iz Hegelovog "uzdizanja" ka
"novom tipu(su) čoveka", kod Heideggera "obavezu znanja",
po smislu prebacuje na prvo mesto. A praksa je pokazala da višak znanja, ponekad
itekako škodi. Primer?
Heidegger je 1933 očekivao
od nacionalsocijalizma: "obnovu celokupnog života, pomirenje socijalnih
suprotnosti i spas zapadnog ("abendländischen") razmišljanja od
opasnosti komunizma.... nekoliko rečenica vidim danas
kao iskliznuće iz šina. To je sve."
Iskliznuće iz šina? Neshvatljivo težak ovaj
"Hajdegerov testament", za čitanje, razumevanje, varenje... Vakuum u
glavi. Praznina u srcu.
"Razuzadani bonvivan, industrijalno apokalipticni Helios Creed je sirine americke urbane pustosi kovao I pretvarao u proganjajuce poruke slicne onima kojima je Dilan ne predvodio, nego otvarao vrata kucajuci rezantnim I nadasve idosinkraticnim otudjenem trubadurstvom. Doduse Creed to rad na otudjeniji ali visprenije prilagodjen urbanim izgubljenim dusama koje je samo par godina pre njega hipi guru na ulicama San Franciska docekivao na ulici I nudeci mu izbavljenje." - iz naucne studije Milete Kojica
"I
used to wonder / what makes this song ambient, / as i fell asleap" -
iNuchalHead
Očekivanja su (bila) prevelika. Mnogo pitanja,
misterije i fame, oko lika i dela Richarda D. Jamesa i dalje je u opticaju. Weidenbaum
ide okolo, bavi se faktografijama likova iz vlastitog vidokruga, pa naglo
skrati put. I kaže nam nešto što već znamo. Možda bi Davidu Toopu, Brianu Enou
ili Kodwou Eshunu pošlo za rukom da danas već, legendarnom, dvostrukom albumu,
podare još koji paralelni život.
Neke albume volim jako.
Ali nisam u stanju da ih preslušam od početka do kraja. Zbog dužine? Težine? Nepodnošljive
lakoće? Prezauzetosti? Neshvaćanja? Pospanosti? Rasejanosti? Poslednji u nizu, aktuelni je album Swansa: "To Be Kind". "Selected Ambient Works
Volume II", Richarda D. Jamesa aka Aphexa Twina, spada u tu grupu.
I kad poželim da preslušam tog "Andrej
Rubljova" elektronske muzike u kontinuitetu, uvek nešto iskrsne, prekine me. Zazvoni
telefon. Kad menjam disk, moram u WC, da pijem vode, operem zube. mp3 plejeri i
slušalice su ionako ubice svake namere i svake koncentracije. Pogled i misli odlutaju
"podrazumevajuće". Z-vuci više putuju iz mozga u uši, nego obrnuto.
Marc Weidenbaum, kaže da je SAWV II
remekdelo digitalnog doba, ere bezbrojnih sinhronizovanih nanosekundarnih
metronoma. "may be timeless music, but is still very much a product of its
time." I tu njegova mašta počinje da štuca. Posvećuje se "gadfaderu"
,Brianu Enou, posuđenim mislima i "Zaobilaznim strategijama": "Repetition
is a form of change." Priča se više o vremenskom periodu nastanka albuma.
S opravdanjem: "celebrate its timelessness." Nego o samom albumu.
Richard D. James, "fabled tinkerer and
jokester", opisuje Cornwall njegove mladosti: "It's... a lot of
witches and sort of magic, black magic and stuff like that... no clubs or
anything, so we had to make out own clubs, make our own music."
SAWV II je i Cornwall i "bek:graund"
muzika samog sebe. Možda je baš zbog toga zvuk tako brdovit, talasasto valovit
i nepristupačan: "so minimal as to be barely conscious." Rob Young kaže
da su to sve "almost entirely beatless tracks." Neko čuje bitove.
Neko ne. Neko ne čuje ništa. Neko čuje sve.
To je bilo vreme pre mobilne telefonije,
interneta. Marketing? Umesto Aphex Twina, po rečima Paula Morleya, na naslovnoj
strani NMEa, pojavilo se mrtvo lice Kurta Cobaina: "I just remeber him
being very weirdly happy that he was not going to be on the cover, in a twisted
weird way."
AT je Davidu Toopu izjavio da je SAWV II
veoma specifičan album "...because seventy per cent of it is done from
lucid dreaming... I badly wanted to dream tracks...". Po sluhu Karlheinza
Stockhausena AT mora da prestane da koristi "post-African repetitions".
Philip Glass i Gavin Bryars su voleli "lucid dreaming."
Weidenbaum neargumentovano sumnja da AT i
dalje intenzivno objavljuje i snima nove albume. Niko ne zna pod kojim
pseudonimom.
SAWV II je zaslužio bolju knjigu, ali u
nedostatku bolje, i gora je bolja od nikakve.
