Već sam se izlanuo da jako volim Red House Painterse. Verni čitaoče bloga, da znaš, jako volim i Boards of Canada. Još mi je u glavi trenutak kada sam kupio 5 primeraka CDova "Music Has The Right To Children" i poslao ih na razne adrese prijateljima iz mladosti, na raznima stranama Evrope i Amerike. Toliko sam bio oduševljen s tom matematički preciznom elektronikom i tim dečijim glasovima i tom duševnošću, da i dan danas znam da prekinem s praćenjem novotarija i vratim se tom magičnom albumu. I prosto uživam. O BoC ne čujem mnogo ovih dana i godina. Da li su se povukli u ilegalu ili nešto izdali pod drugim pseudonimom, nemam pojma? Slobodno mi javite da li su još živi i zdravi. Neko u njima čuje mrvice starih albuma Tangerine Dreama ili sličnih ostvarenja 70ih. Ja ih posmatram kao jako autonomnu i originalnu celinu i ta mračna mističnost koja im se pripisuje, ne odbija me od njih. Prija. Ti povremeni semplovi, da li su semplovi, ljudski glasovi, toliko se uklapaju u prelivanja sintetičkih zvukova, da mašinama daju ne samo dušu nego i život i karakter. Kao i onaj google-ov inženjer koji je izgubio posao jer je počeo da komunicira sa AI kao sa živim bićem. Ne mogu naravno da poričem značaj kakav su imali dizeldorfski Kraftwerk, naročito za afroameričku populaciju klubova Detroita, Čikaga i Njujorka. BoC su za mene jedna intimna lična nova liga "elektroničara". I pretpostavljam nikad mi neće dosaditi. A sad par pesmica, pa ko voli neka izvoli. A volite i vi BoC? Nemojte da me razočarate sa odgovorom.
Boards of Canada
Seeya Later
XYZ
In A Beautiful Place Out in The Country
Left Side Drive
Mr Mistake
Treat Em Right
Roygbiv
Diving Station
Twoism
Sherbet Head
Tears From The Compound Eye
Telepath
Nothing Is Real
No comments:
Post a Comment