Dok sam "ozbiljno" pisao "kritike" aktuelnih albuma i pokušavao da se uživim u ulogu nekoga ko "ne stvara" aktivno, ali "kritikuje", imao sam ozbiljne probleme jer nisam znao imena čitalaca, a oni su moje ime čitali na ekranu. Često bilo je i anonimnih rasprava, jer sam. ne tako mlad, ali prilično neiskusan i iako nisam bio "javna ličnost", zaista osetio s kojim problemima se "javne ličnosti" bore. Naime da sačuvaju svoje "ja" i svoju privatnost i svoju slobodu. Iskreno, jedno iskustvo koje nikome ne mogu da poželim. Jednostavno, ili srce ili duša stradaju. Nekad i jedno i drugo. Publicitet je užasna stvar ako ste sami i nemate nekoga pored sebe ko vas duboko i iskreno razume i podržava. Još kad krene politika...
Zato ne čudi što su se recimo njujorški dvojac, Steely Dan, posle turneje, još davne 1974e godine povukli u studio i tamo nastavili da stvaraju svoje pop simfonije nadahnute bluesom, jazzom i starom američkom školom komponovanja i pisanja pesama. Objavili su 9 studijskih albuma u razmaku od 1972e do 1980e godine i 1993e do 2017e, kada je multiinstrumentalista Walter Becker preminuo i pevač i klavijaturista Donald Fagen nastavio sam sa održavanjem legata SD.
Još kao klinac posedovao sam dvostruki album, kompilaciju kojoj se ne sećam imena. Znam samo da sam je nabavio na berzi ploča i da se užasno osetila na duvan. Sad sam proverio, radi se po svoj prilici o "A Desade Of Steely Dan" iz 1985e. Jako je odudarala od moga tadašnjeg muzičkog ukusa, dva akorda, art pop, new wave i sl. Opet muzika na ta dva vinila, bila je tako dobro snimljena i odsvirana da sam iz potaje osluškivao taj filigranski rad u studiju i pomalo me je i inspirisala da se u daljem životu posvetim tehnici. Znali su Amerikanci to tako dobro da upakuju i izbruse. Pa i da prodaju.
Steely Dan su sloj po sloj stvarali kompozicije, da bi im posle u jednom koraku udahnule novi život i kao takve plasirali ih na tržište. Nije tu bilo neke očigledne "pirotehnike", ali stvarno su predstavljale u produkcijskom smislu, pa i u melodijskim rešenjima vrh tadašnjeg mejnstrima. Fagenov glas, bio je ono što kažu "maskulin", ali ne tako "runjav" i dominantan da ga povežete sa nekom zvezdom heavy metala koja je tada u zvuku Blue Cheer, BÖC ili Black Sabbatha, doživljavo svoje početničke korake. Pre ono kroz nos, ali indiskretno, propušten kroz decentni eho, sa nasnimljenim horovima, pun "ironije i sarkazma", podsećao bi na smirenog belog Raya Charlesa. Zanimljive su bile i maestralne gitare koje stenju i zavijaju, propuštene kroz ko zna kakve efekte toga perioda. Sve je nekako bilo u drugom planu i nenametljivo, kao stvoreno za neku popularnu AOR radio stanicu i vožnje širokim bulevarima. I svi bi instrumenti kao u hokeju na ledu ili rukometu, uletali s klupe, poentirali i vraćali se na klupu. I tako ceo album.
Steely ne slušam tako često, ali nekad sam baš u raspoloženju da pustim samo njih dvojicu i ono što kažu, odlepršam u ta neka njihova luda vremena. Jesu bila poročnija nego danas i jesu liste želja muzičara, čak i do pre koju godinu bile poročne i delom nemoguće i neispunjive. Danas, u ova nova vremena, kako mi reče jedan promoter, svi svirači traže samo besplatan WiFi, negaziranu vodu i vegansku hranu. Skoro bez izuzetaka.
Pokušavam da ih čujem ono čisto, pa ne i kauzalno. Kao da je ploča tek izašla ispod prese i još vruća vrti se na tanjiru gramofona s koga sam tek skinuo prašinu. Ne snimaju se više takva dela. Ostalo je možda par velikih studija, sve je postalo instant roba. Da se razumemo. Većina tih velikih imena nove ekonomije, inovatori su, ali samo na papiru. Slično je i sa današnjom muzikom. I upravo u tom smislu, Steely Dan su veliki inovatori, nešto što su nova vremena skoro u potpunosti uništila. Time to market, time to volume. Da ne filozofiram dalje, umoran sam i spava mi se. Hej! A i nervirali su ih neprecizni bubnjari. Citirali su i velikog Horaca Silvera, ma... me-estralno.
Steely Dan - Rikki Don't Lose That Number
Donald Fagen - The Nightfly
Donald Fagen - Tomorrow's Girls
Donald Fagen - The Great Pagoda of Funn
Donald Fagen - Out of the Ghetto
Walter Becker - This Moody Bastard
Walter Becker - Bob Is Not Your Uncle Anymore
Donald Fagen And Walter Becker - You Gotta Walk It Like You Talk It (reprise)
Steely Dan - Only A Fool Would Say That
Steely Dan - Do It Again
Steely Dan - Bodhisattva
Steely Dan - Pearl Of The Quarter
Steely Dan - Daddy Don't Live In That New York City No More
Steely Dan - Any World (That I'm Welcome To)
Steely Dan - Haitian Divorce
Steely Dan - Josie
Steely Dan - Aja
Steely Dan - Hey Nineteen
Steely Dan - Almost Gothic
Steely Dan - Things I Miss the Most
Steely Dan - Everything Must Go
Steely Dan - Reelin' In The Years - Live 1974
No comments:
Post a Comment