Japanski doomeri Boris dobili su ime po kompoziciji Melvinsa. Obožavao ih je i pokojni Cobain. Lično, na njihove albume naleteo sam igrom slučaja. Prvi koji sam čuo bio je Houdini (1993).
Jako su mi se dopadali njihovi toplo-hladno, glasno-tiho, sporo-malo sporije prelazi. Uvek su tu bila neka zanimljiva rešenja i nekako nije čudo što ih je više cenila struka, nego obično pučanstvo.
Napred isturena gitara Buzza Osborna i nekako antički lepo uobličeno bubnjanje Dalea Crovera, više su nego uspešan omaž Black Sabbathu i američkoj HC sceni osamdesetih. Buzz jako lepo peva, ali zvuči kao da mu samo pevanje i nije tako važno. I sami tekstovi su nekako puni ironije i slepstika, da se oseti kako u svemu uživaju i ne dopuštaju nikome da im pokvari radost i sam taj osećaj.
Svirali su i objavljivali na mejdžor etiketi, ali ne oseti se da im je to pokvarilo kontinuitet. Ostali su svoji, za sebe i jedinstvene antiestetike. Majstori instrumenata, ne prepuštaju se pukom muziciranju, nego žele da kažu i nešto više od toga. Kao neki gotik metal kratkometražni crtani film. Nikako da odrastu i ta mi se svežina jako dopada kod njih.
Let God be your gardener
If i Had an exorcism
Honey bucket
Set me straight
Sweet Willy rollbar
June Bug
Lighter Side of global terrorism
Bar x the rocking M
We all Love Judy Pt. 1
Mary Lady Bobby Kins
Influence of Atmosphere
Smells Like Teen Spirit
Divorced
The brain Center at whipless
Over From Underground
Pigs of the Roman Empire
Flower Symbol
Those dumb Punk Kids
Blood witch
Nude With boots
Linkshänder
Electric flower
Leon vs. The Revolution
American Cow
Station to Station
Onions make the Milk taste Bad
Friends before Larry
I want to Tell You
What s wrong With You
Don t forget to Breathe
I fuck around
Evil New war god
Hammering
Roadbull
At the stake
Gliser freight train
Euthanasie
Boris
No comments:
Post a Comment