Knjiga britanske novinarke s BBC 3, Kate Molleson ima par detalja koji, meni lično, kvare opšti utisak i o njima neću pisati ovaj put. Više ću se koncentrisati na vrline ovoga dela, kojih zaista mnogo ima. U 10 priča o nekim od najznačajnijih kompozitorskih imena prošloga veka, Kate praktično obilazi celu zemaljsku kuglu. Kreće od Meksika i Julliana Carilloa, pa stiže do Amerike i Ruth Craford. Onda se spušta do Brazila i Waltera Smetaka i njegovih ručno rađenih originalnih instrumenata. Nastavlja sa Filipinima i orkestralnim delima Jose Maceda, koji je stvarao pod jakim uticajima evropske kulture. Prelazi u bivši CCCP, St. Petersburg i neobične instrumentalne kombinacije i klavirska ostvarenja Galine Ustvolskayae. Tom prilikom autorka podseća se i svoga dede koji potiče s tih prostora. Čarobne su kompozicije Emahoy Tsegue Mariam Gebru, monahinje iz Addis Ababae, koja, ako se ne varam, još živi u Jerusalimu. Jedna od pionirki elektronske muzike, ujedno, bila je i zatvarana i mučena članica pokreta otpora u WWII iz Danske: Else Marie Pade. Zatim, vraća se u Ameriku i piše o zanimljivim delima na tragu Skota Joplina i afroameričkih autora: Muhala Richarda Abramsa. Živa legenda eksperimentalne scene, Eliane Radigue, dobro je opisana sa svim stanicama njenoga živopisnog života. Na kraju dolazimo do Annea Lockwood, Novozelanđanke sa britanskom adresom koja je npr. podvodnim mikrofonima snimila veći tok reke Dunav. Svojim neobičnim konceptima, lirski, opisivala je instrukcije koje je davala muzičarima. Moglo bi se reći da je to preteča ambijentalne muzike koju danas poznajemo u svim njenim oblicima.
Školovana muzičarka Molleson, biranim rečima opisuje koncepte, kao što su 12tonalna muzika i musique concrete. Ne zamara pojmovima, nego u kombinaciji vlastitih iskustava i zapažanja, daje jasnu sliku ovih s nekim čudnim razlogom, rubnih, a veoma značajnih kompozitora. Objašnjenja mnogih dela, jako su slikovita i potvrđuju se kratkim slušanjem na internetu. Teško mi je da izdvojim ličnog favorita, jer svi su i pored ponekad jako komplikovanog bekgraunda, prijatni za uvo. A i nude nešto novo i nekad neopisivo iskustvo. Ovih dana prilično sam utonuo u klavirske kompozicije Etiopljanke Gebru. Ona kombinuje motive folka i reliogiozne pesme Etiopije sa klasičnim uzorima i pronalazi nikad do tada upotrebljavane zvukove na pijanu. Radigue je kao jedna od prvih žena u tom domenu, sarađivala i učila od Pierre Schaeffera. Kaže da joj je prirodna lepota pomogla da se snađe među tolikim muškarcima. I uopše, jedna je od prvih kompozitora i kompozitorki koji su ispitali i pomerili granice elektronskih sintisajzera i raznih analognih oscilatora, izvora šumova, etc.
Kao što sam napomenuo, mnogo podataka na jednom mestu. Nema tu pominjanja opštih tačaka i vraćanja na sažvakane teme. Fokusirano i stručno, iz jednog vlastitog ugla, Molleson piše posvetu nezasluženo zaboravljenim i bačenim u zapećak, velikanima i uzorima budućih generacija muzičkih stvaralaca.
No comments:
Post a Comment