Iako kritika kaže da su albumi Roxy Music, između ostaloga i "Kemp, poigravanje s kičem, ja ih slušam mrtav ozbiljan. Bolje rečeno, uživam u njima kao i većina smrtnika koji vole i cene ovaj bend i ne pitam se koliko sam žrtva svesne manipulacije pri tom činu. U izboru koji sledi, lako su svoje mesto mogli da nađu i solistički albumi pevača Bryana Ferryja. Deteta iz rudarske porodice, koji je kao i ostatak benda, preko umetničke škole prokrčio svoj put u svetlucavi svet glama i poznatih ličnosti sa stranica bulevarske štampe. Počeli su davne 1971e godine u Londonu. Zvuk im je uvek bio bogat i raskošan, zaista na ivici ekscesa, ali i pitak, dovoljno da za neistrenirano uvo nađu put i na listama popularnosti. Vokalne vragolije i fraze, netipične za okolinu i njihovo vreme, uzor su mnogima. Dovoljno je samo spomenuti Stuarta Staplesa iz Tindersticksa, Jarvisa Cookera iz Pulpa, Simona LeBona (Duran Duran), Davida Sylviana (Japan) i mnoge manje i više poznate sledbenike i lepotane.
Omoti s vrhunskim modelima na njima, posebna su priča. I oni su diktirali pravac u kome se scena ili više njih, scena, razvijalo. Ferry i ekipa pakovali su svoje ideje i frustracije tako, da su našli prilično širok spektar publike, ali i poštovanje među kolegama muzičarima. Vremenom, pomerili su se iz glem rocka i eksperimentalnog bluza, u ambiciozne vode, sa atmosferom kao iz nekih kraljevskih venčanja u oblacima. Kako je produkcija i studijski ambijent napredovao globalno, tako je i njihova vizija postajala sve raskošnija. S druge strane, bili su uvek dužnici i umjetnicima s kojima su se družili i s kojima su zajedno stvarali i pevali.
Pa i bivali jednostavniji za shvatiti, svariti, slušati, ukratko rečeno.
Znam da je to već tačka opšteg obrazovanja, ali scena karaoka iz filma "Lost in Translation", gde Bill Murray peva "More than this" - pokazala je svu njihovu univerzalnost i besmrtnost u svetu zabave i kontrakulture.
Iako su još davne 1973e rekli da je sve "For your Pleasure", ima puno toga i za razmišljati. Dok glas Ferryja podrhtava, daleko lepše i gracioznije od jednog od njegovih najvećih uzora: Boba Dylana, ne možemo da se otmemo utisku jednog od najvećih klasika matorog Amerikanca: "A Hard Rain's A-Gonna Fall". Jednostavno, zaboravite se i prepustite Roxy Musicu. Mozak će podsvesno da odradi svoje i to vreme neće da bude izgubljeno.
More than This
Avalon
Ladytron
If there is something
In every Dream Home a heartake
For your Pleasure
A song for Europe
Psalm
Triptych
Sentimental Fool
Nightingale
Pyjaramama
Angel Eyes
Dance Away
My only love
No Strange delight
No comments:
Post a Comment