u struci sam bio na prilično lošem glasu, jer sam skoro uvek i isključivo, podržavao "Default" podešavanja na svakom softveru koji sam koristio; uz minimalne korake, intervencije i zahvate na njemu. Ne zbog lenjosti, nego zbog lošeg iskustva sa "overconstrainingom", previše promena parametara ili kuvara, uvek pokvare čorbu... Tako da je bilo jako lako pratiti rezultate dizajna i simulacija, a i takozvani "log" fajlovi, kada bi, doduše retko, padao sistem, lako bi se tumačili. Ta moja "filozofija" nije ostavljala puno prostora za političke odluke i igre, pa sam ne tako retko dolazio u sukobe sa srednjim menadžmentom, marketingom i njihovim "satelitima" po raznim odelenjima. U pitanju je razvoj hardvera, da napomenem.
Ako sam dobro shvatio, fabrički zvuci ili presets na sintisajzerima i programima za produkciju elektronske muzike, uveliko su obeležili karijeru berlinskog producenta Stefana Goldmanna. U istoimenoj knjizi "Presets", opisivao je tehniku i kako proizvođači poput Jamahe ili Rolanda (ili Akai i Waldorf?), proizvode recimo specijalne instrumente za Bliski istok i za folk muziku tih krajeva. Te klavijature uveliko koriste se i u balkanskim narodnjačkim krugovima i to je ponekad onaj zvuk ili prizvuk koji vas iritira. Grubo da vam pojasnim. U jednom poglavlju Goldmann piše i o svojim iskustvima sa bugarskim muzičarima i to može lako da se preslika malo zapadnije na naše krajeve. Iskustva su pretpostavljam približno ista.
Po onome što Goldmann producira, ne vidi se nikakva ograničenost ni skučenost u mogućnostima i varijacijama. Moderan, pa i prilično pristupačan... Eksperimentalni tehno zvuk. Uz to još vrlo pogodan, ko voli, da se pleše uz njega. Dok vrtim njegove albume i EPjeve, igraju mi očni kapci i pokušavam da u istom ritmu završim deo posla kojem sam trenutno posvećen. Zabeleškama za sutrašnje predavanje koje držim studentima.
Nemojte da zaboravite, Goldmannov pristup produkciji koliko je andergraund, toliko i akademski. Koncept postoji i njemu, verovatno mnogo je lakše da ga reprodukuje na sceni i uživo da ga smiksa, nego nama koji se bavimo i Reverse engineeringom da sve to poulovimo i pohvatamo.
Gradacije i postepeni progres u Goldmanovim kompozicijama ne ističe se nimalo više nego na ostatku scene. Stvarno nemam tako dobro uvo da vam dočaram u čemu je posebnost njegovog zvuka. Definitivno postoji i odgovore možete da nađete i u njegovim jako dobrim intervjuima i tekstovima kojih je nekoliko postavljeno na internetu. Posebno bih istakao njegovo razmišljanje o distorziji u elektronskoj muzici, prednostima i mogućnostima koje on obilato koristi.
Goldmann koristi prilično retke uređaje i hardware u svojim setovima i što duže traju to su zanimljiviji i udaljavaju se od klasičnih idioma. Žao mi je što sam se oprostio od svojih vinila u kojima je bilo i nekoliko njegovih ostvarenja. U svakom slučaju i na tom planu, jedan od najzanimljivijih autora i izvođača današnjice koji itekako ima i zna šta da kaže. I od koga može mnogo toga da se nauči. A i za one koje ama baš ništa ne zanima osim dobre elektronske muzike više nego dovoljno.
Five boroughs
Aleph-2
Can t Take my Eyes off you
The maze
Mesmerize
Constructor
Sweet protocol
End of the Road
Bribe
Manila Grind
Tanutamun Drift
Baufortschritt
Wolverine
The Associative engine
Zahir
Sofra
Echoes of an era
Ave Maria
Ayon
Enclosure
Lattice
Rotopad
No comments:
Post a Comment