Knjige dobitnika NIN-ove nagrade čitam skoro redovno. I često se ne slažem s odlukama žirija. Kao i većina ljubitelja domaće književnosti, imam skoro uvek neke svoje lične favorite i oni obično izgube u poslednjem ili krugu pre njega. Ovaj put mislim da je nagrada otišla u prave ruke. A kako vidim po naslovima u medijima, nisam jedini s takvim mišljenjem. Prvu proznu knjigu Grabovca: "Mulat albino komarac" (2019) pročitao sam, uostalom kao i "Poslije zabave" (2023) u jednom dahu. Prva knjiga čitala se lako, nisam morao da se vraćam na pojedine delove, jer sve je tu bilo servirano i objašnjeno. S drugim romanom već je druga priča. Kao u nekom modernom Tarantinovom filmu, koji se meša sa dramama Gorana Paskaljevića ili Gorana Markovića, morate da budete pažljivi i ne preskačete pojedine delove. A ima ih pet velikih i puno puno kratkih u tih pet. I svi se sastaju u epilogu, raspletu Robert Altmanovske poetike. Ono, s izvinjenjem, po meni najvažnije, stil, svedeno je, ali ne i siromašno. Autor se poziva na Kiša, Bolanja i neka druga velika imena. U jednom, pa moglo bi se reći i Dovlatovskom isečku, susrećemo tako lep i precizan opis jedne stare i napuštene biblioteke i svih predratnih naslova koji su kao po pravilu krasili police svih bosanskohercegovačkih ustanova toga karaktera. Grabovac kako sam kaže, grebe po ranama prošlosti. Daje prilično preciznu sliku i stanje jedne od milion provincija na kakve nailazimo po Republici Srpskoj, pa i Federaciji. Tu je i opis najveće od njih - Sarajeva. Nesnalaženje stranaca i njihovi pokušaji mirne reintegracije teritorija, pa i politički trenjutak i momentum, očigledno bez jasne namere, ali neminovno i indirektno jako su precizno secirani i prikazani u par navrata. Tu bih mogao da navedem recimo lik oficita Manova, jednu od otvorenih epizoda i tema koja bi možda mogla da se objasni u nekom nastavku ili novom romanu.
Najveća, možda veća i od navedene tragedije koja je centralna nit i vodilja, tema, je odnos s roditeljima, prvo s ocem, pa zatim i majkom. Mnogi od nas koji su izgubili roditelje ili jedan deo, dele isto mišljenje da za njihovog života nismo pokazali dovoljno ineteresovanja ili da nismo dovoljno pitali o pozadini života i odrastanja, tih, za nas veoma važnih ljudi. Pre u preispitivanju nego u nagađanjima, ti pasaži nose jednu duboko posvećenu, pa možda i religioznu notu. Pitanja krivice i pitanja da li smo svu nesreću koja nas je u manjem ili većem obimu zadesila zaradili i zaslužili iako neki nisu bili ni punoljetni u to vreme. Sam fiktivni junak Grabovac, kako u više navoda tvrdi, nije nezainteresovan, nego jednostvano ne seća se. Bio je trinaestogodišnjak te sad već poludavne 1992. godine. Pije, puši, duva, radi, naravno, čupa se i tone u virove i iz virova balkanskog beznađa. Njegova odluka da ostane tamo gde je rođen, ili u blizini mesta rođenja, jasne su. Neko mora to da uradi za sve nas i hvala mu.
Sama tragedija o kojoj se ovih dana mnogo priča. Opisana je efektno i mnogo je tišine i mere u tim spisateljskim naletima saosećanja. Ne bih mogao sada da kažem da je ušao u tamu psihe pojedinih likova, pa i u nevinost i krhkost jedne od žrtava, ali dao im je više nego jasan i lični pečat. I svi ti izleti Steve pisca, u Stevu lik iz knjige, mogli su prilično da se zapetljaju i naprave velike probleme. Ali Stevo autor majstorski se izvlači iz tih zapleta i indirektno objašnjava zašto se baš odlučio na takav pristup. Većina pitanja koja mu ovih dana postavljaju novinari, imaju odgovore baš u ovoj knjizi. Naravno vredi sve proveriti jer ne znamo šta je stvarno, a šta fikcija. Intrigantna literatura.
Nekoliko sitnica su mi zasmetale, i neću da vam kvarim ugođaj, ako se spremate na čitanje. Sve u svemu, "Proslije zabave" knjiga je koju ćemo još dugo da pamtimo i kojoj ćemo i mi i neke novije generacije da se vraćamo. Sve paralele sa (kontra)kulturom i drugim civilizacijskim vrednostima nisu nikakvo opterećenje za ljude koji nisu u kontaktu s njima ili ih ne poznaju. Tako da u sebi zamišljam da se s ovim delom mogu lako da sporazumeju i stranci i svi ljudi dobre volje. I nemam želju da bilo šta iz nje izdvajam. 99,9% pun pogodak.
No comments:
Post a Comment