Teorija koju nisu mogli da unište - Sharon Bertsch McGrayne

ili

The Theory That Would Not Die: How Bayes' Rule Cracked the Enigma Code, Hunted Down Russian Submarines, and Emerged Triumphant from Two Centuries of Controversy

ili

Die Theorie, die nicht sterben wollte

Wie der englische Pastor Thomas Bayes eine Regel entdeckte, die nach 150 Jahren voller Kontroversen heute aus Wissenschaft, Technik und Gesellschaft nicht mehr wegzudenken ist

Springer Spectrum (2012-2014)

 

Britanski pastor Thomas Bayes (XVIII vek) i francuski naučnik Pierre-Simon Laplace, pronašli su statističku formulu koju danas koriste doktori, vojni stratezi, inžinjeri, bankari, sociolozi... podsvesno uspešni igrači sportske prognoze. Posle ove knjige možda prestanete da pušite.     

Formula je nizgled jednostavna. Za dva slučaja A i B važi: 

 

P(A) je verovatnoća da se slučaj A desi. P(B|A) je verovatnoća da se slučaj B pod uslovom A desi. P(B) je verovatnoća da se slučaj B desi. Nešto kompleksnije formule kad je više disjunktnih slučajeva: A_i, i = 1, ..., N ili informacija poznato glase:

 

I to bi bila sva matematika. Između 2003 i 2011 broj stranica koje je Google pokazivao sa pojmom "bayesian", popeo se sa 100.000 na deset miliona. Ta cifra, iako je u pitanju i dalje kontroverzna tema, neprestano raste. Formulu su stručnjaci koristili za pronalaženje olupina aviona u dubinama okeana, lociranje protivničkih podmornica u Sredozemlju u vreme hladnog rata, pronalaženje "zalutale" hidrogenske bombe u blizini obale Portugala.

U periodu izmedju 1746 i 1749, britanski pastor Thomas Bayes, pokušavao je da reši prioblem inverzne verovatnoće i utvrdi brojku koja predviđa neki događaj u budućnosti i to samo uz pomoć informacije koliko se puta on (događaj) (nije) ponavljao u prošlosti. Kako u to vreme nisu postojale računarske simulacije, sve se mukotrpno zapisivalo na papiru. Uz pomoć bacanja bele i crvene kuglice po kvadratičnom stolu. Međusobne položaje i putanje nastale tako što je crvena kuglica pomerala prema rubu stola belu, ucrtavao je i tako utvrdio da je prostor na kome ova bela može da se nalazi sve manji. Ukratko:

 "prior" puta "likelihood" je proporcionalno "posterior".

I to je ostalo negde ispisano i zaboravljeno sve dok Laplace u drugoj polovini osamnaestog veka nije, nezavnisno od Bayesa, sličnim postupkom došao do rezultata koji je uobličio u matematičku formulu. I tu kreće istorija osporavanja i zaborava. Intriga i revolucija. Zaborava i dizanja iz mrtvih.

XX vek su zabeležili "frekvencionisti", grubo rečeno statističari koji su svoje procene zasnivali na velikoj količini skupljenih podataka. Poznato je naime iz prakse da se verovatnoća sve bolje i bolje utvrđuje kako npr. broj bacanja kockice ili izvlačenja karte raste. Dilema nastaje kad je broj dostupnih informacija ograničen. Ili kad je njihova međusobna (ne)zavisnost teško uočljiva.

Prvi veliki proboj u praktičnoj upotrebi, doduše u tajnim aktima i akcijama, teorija doživljava tokom drugog svetskog rata. Jedan od velikih britanskim mozgova, Alan Turing, koristi je za razbijanje kodova nemačke "Enigme". U miru, sledi ga Arthur Bailey, poslovođa velike osiguravajuće kompanije koji se njom koristi ne samo za procene u zaradi, nego i u dokazivanju biblijskih i religijskih događaja i ideja.

Dugo vremena nepopularna u akademskim krugovima, često je menjala ime, samo da bi se tako zakamuflirana približila publici i korisnicima. Biznismeni mogu danas da je izučavaju u knjizi "Introduction to Statistical Decision Theory" tria Raiffa, Schlaifera i Pratta.

Što je verovatno i bolji način da utrosite svoje vreme. Čak i ako niste biznismen.  

Napomenimo da Google koristi ovu tehniku za filtriranja spama i nepristojnih sadržaja klasificiranjem srodnih reči, izreka i dokumenata. Sličan postupak detektuje recimo da je reč "shaorn" zapravo "Sharon" i tako ispravlja unos na stranici.

Druga bi preporuka bila "The Signal and The Noise" Nate Silvera, čoveka koji nepogrešivo predviđa rezultate američkih političkih izbora i bejzbol utakmica; da to već budi sumnju i prelazi u domen teorija zavere. Nate je naime "bayesijanac".

Bilo bi zanimljivo proceniti da li će i koliko će život da ima lepih, ružnih i ovako osrednjih trenutaka kao što je čitanje ove "naučnopopularne" knjige. Ili radije bacate kockicu?

  

        

Februar, 2014