Koliko je dovoljno? - Robert & Edward Skidelsky

ili

How much is enough? The Love of Money and the Case for the Good Life

ili

Wie viel ist genug? Vom Wachstumswahn zu einer Ökonomie des guten Lebens

Kunstman/Penguin Group(2012/2013)

"Jer šta znači ogorčena težnja za napredkom, koji isparava u istom trenutku kad neko počinje da veruje  da ga je dostigao" - Papa Pavle VI, Octogesima Adveniens

 

Dovoljno za dobar život? "Zdravlje, poštovanje, sigurnost, međusobni odnosi ispunjeni ljubavlju i poverenjem, opšteprihvaćene norme koje bi trebalo da predstavljaju jedan dobar i ispunjen ljudski život." I nesreća koja se manifestuje u njihovom nedostatku.

Nezavisno od (geografskog) prostora i (istorijskog) vremena, prokleti, živimo u šovinističkom "sudaru kultura" koji se u ovom momentu, jedino kroz tržišna pravila i varljivu snagu međunarodnih ugovora ublažava i obuzdava.

Knjiga profesora ekonomskih nauka Roberta Skidelskyog i njegovog sina, Edwarda, profesora filozofije, pokušava da teorijski i praktično sagleda neke od aspekata svakodnevnih patnji i dilema koje muče građane razvijenih društvenih zajednica zapada. Ujedno kritikuje nezasitost, nemogućnost individue da sagleda stvarnost i kaže: "sad je dosta" ili "ovo mi je dovoljno".

Kritike kapitalizma i socijalizma, jednog od najvećih ekonomskih umova prošlog veka, Johna Meynarda Keynesa veže se za pogrešne procene budućnosti "naše unučadi"."Faustovska" sudbina, koja je Hrišćane i ostale vernike, u vidu "kreativnosti", odvojila od kultura predaka i naterala Karla Marxa da promaši datum i godinu još jedne apokalipse koja nam predstoji. Oslobađajuce ludilo koje dostiže vrhunac u "seksu, drogama, muzici, misticizmu, antiratnim nemirima i revolucionarnoj romantici" na trenutak, delovalo je kao momenat odluke. "Jednodimenzionalni čovek", Herberta Marcusea, lektira studentskih protesta sa obe strane železne zavese, propagirala je "represivnu toleranciju". "Konzum, reklame, masovna kultura i ideologija" konačno je porazila "jednodimenzionalnog čoveka". Dobila je najboljeg saveznika u vidu tehnološkog terora. "Tiraniji razmnožavanja" suprostavlja se jedino preverzija.

Od kraha 1960e, ne da se nismo nikad oporavili. Najbolji sinovi 1960ih nam danas kroje kapu pod kapom nebeskom. 

Glenn Jones - Of Its own Kind

Aristotel se bavio "neophodnostima" kao što su "obradiva zemlja, robovi za zemljoradnju, krov nad glavom, odeća, nameštaj". Sokrat je sa svojim sledbenicima stvari posmatrao i doživljavao asketski. Ipak, ni jedan od njih dvojice nije uspeo da prodre u suštinu nesrazmerne razmene stvarnih vrednosti, razloge zbog kojih se ciljevi pretvaraju u sredstva i sredstva u ciljeve.

U dvanaestom veku Gratian konstatuje da nikad nećemo biti zadovoljni i da nema kraja našoj pohlepi. Indijske Dharmasutre postavljaju jasna pravila Dharmu (zakon), Arthu (blagostanje) i Kamau (žudnju) koje podelom na kaste uspostavljaju novu socijalnu realnost, igraju civilizacijsku i normativnu ulogu do današnjih dana. Nasuprot njih, ali i zapadnoevropskih tendencija ka impulsima uzdržanosti, u Kini se novac i zlato slave bez imalo stida. Knofučijanski ideali kaligrafski, pesnički i muzički obrazovanog službenika na kojima je carstvo baziralo svoju dominaciju, doživeo je kolaps u poslednjih godinama Qing dinastije.

Nagli demografski porast, doveo je, kako tamo, tako i ovamo i onamo, do potpunog poraza "dobrog života", tako da je svet, sve manji i manji, malo po malo, zajednički krenuo u potragu za njim ("dobrim zivotom").

Pojmom i definicijom sreće, bave se, do današnjih dana, svi. I to podjednako neuspešno. Moderne tendencije svode ih na statistički nivo, potrošačku korpu i metriku, po kojima recimo Luksemburg i Norveška imaju najpovoljniji odnos bruto proizvoda i indeksa sreće stanovništva. Dok se recimo Bugari, Srbi, Moldavci i Bolivijanci guraju pri samom dnu.

Vrteška se okreće oko moralnih i prirodnih granica ekonomskog rasta. Briga zbog zagađenja čovekove okoline usled neobuzdanog ekonomskog razvoja raste. Predlozi za obuzdavanjem uništavanja planete, kreću se u raznim pravcima. Neki poput kvota za ograničavanje emisija CO2, čijim bi se finansiranjem ujedno mogao uvesti minimalni dohodak, od oko 1500 Eura mesečno po glavi stanovnika Evropske zajednice, još su daleko od realnosti i podrške. Zauzvrat, ekonomski nerazvijeni delovi planete bi mogli ubrzano da koriste svoje industrijske i prirodne resorse za razvoj i zapošljavanje gladnog stanovništva. "Volja za moć. Pokušaj preocene svih vrednosti".

Roosevelt | Live at Electronic Beats Festival Prague

Zanimljivo je da su antisemita Ludwig Klages i bivši nacista Heidegger, neoficijalni začetnici modernog pokreta Zelenih.

I dok se bitka za harmoniju s prirodom i bolju društvenu stvarnost sa ulica preselila u parlamente i naučne institucije, čini se da pritisak na privrede razvijenih zemalja rapidno raste sa svih strana i iznutra. Iako neki delovi kontinenata, kao što je recimo Aljaska, usled klime i prirodnih resorsa, uvode kraća i fleksibilnija radna vremena, uz garantovanu nadoknadu, socijalne razlike između bogatih i (za)ostataka društva na primeru Britanije, rastu rapidno do grotesknih razmera. Indirektni i nelinearni sistemi oporezivanja luksuznih dobara, alkohola i duvana ne donose dovoljno novca u kase namenjene za zdravstvo i obrazovanje. Naročito su pogođeni radnici u sve brojnijem uslužnom sektoru.

Internacionalna trgovina iz nekad komplenetarnog prelazi u agresivni kompetitivni oblik. Realni dohoci ne dostižu ni izbliza nivo kojim bi pokrili smanjene cene finalnih proizvoda iz fabrika preseljenih u Aziju. Dok se neki nadaju da je digitalna tehnologija instrument koji je kapitalizam nehotice stvorio za samouništavanje, religija iz pragmatičnih razloga brani pravo individue na privatnost i imovinu. Zbrka raste i prosečan čovek se sve manje u njoj snalazi. 

Container - Dripping

Sve(t) je ipak i dalje u rukama staloženih knjigovođa. Rat u računovodstvu.        

        

Februar, 2014