Ian Morris  - Zašto vlada zapad?/Ko vlada svetom?

ili

Why The West Rules - For Now: The Patterns of History and What They Reveal About the Future

ili

Wer regiert die Welt?: Warum Zivilisationen herrschen oder beherrscht werden

 

Macmillan US/Campus Verlag (2010/2011)

“The farther back you can look, the farther forward you are likely to see.” - Winston Churchill

Ian Morris, britanski istoričar i arheolog, profesor na University of Chicago i Stanford University, pokušava da kvantizira i statistički obradi čovečanstvo, dosadašnje tekovine bazirane na varljivim tragovima koje su ostavili naši preci. Nemoguća misija na 616 stranica.

Dosadašnja istorijska kretanja, pojednostavljena u vidu mustri i obrazaca, mogu da se sagledaju na više načina, zavisno od perspektive i metode. Autor "Why The West Rules - For Now", kao naučne instrumente koristi biologiju, prirodnu radoznalost i sličnosti između pojedinih socioloških grupacija.

Holger Czukay

Saga kreće još iz perioda prvobitne podele na "istok i zapad", takozvanom "moviusovom linijom" koja seče Britansko ostrvo, polovi neravnopravno Evropu, Crno more i Kaspijsko jezero i završave se negde iznad današnje Indije. Pre otprilike 70.000 godina i oko sedamdesete stranice, Homo sapiens kreće na prvo putovanje sa obala afričkog kontinenta i u različitim fazama naseljava predele diljem planete. Takva zapadna kultura datira iz vremena pećinskog slikarstva od pre 12.000 godina. Za najstariju predstavu čoveka stvorenu ljudskom rukom, smatra se 33.3 grama teška figurica od mamutove kljove: "Venus iz Hohle Felsa".       

    

Centri moći i razvoja, pomeraju se u poslednjih 9600 godina. Oni sa zapada, kreću iz Bliskog istoka, preko Rimskog carstva na prelazu iz stare u novu eru, pa kontinentalne i ostrvske Evrope, sve do SAD-a 2000ih. Na istoku su ta kretanja nešto manje dinamična i izražena. Prebacuju se sa kontinentalnog Dalekog istoka na obalu i japanska ostrva u današnje doba.

Statistički gledano, oba pola se razvijaju ravnomerno od 14.000 pre nove ere, sve do nastanka modernih religija. Objašnjenja za analizu i matematicki postupak autor nudi tek u dodatku knjige, ali pitanje i dalje ostaje neodgovoreno. Iako za najvažnije faktore za proracun uzima: prosečnu potrošnju energije, organizaciju/urbanizaciju, vođenje ratova i informacione tehnologije, najvažnije merilo pominje samo jednom. Sreća pojednica. Izjava antropologa Marshalla Sahlinova iz 1969. godine u kojoj za "lovce i skupljače" kaže: "Najprimitivniji narodi sveta ne poseduju skoro ništa i uprkos tome nisu siromašni." Rade nedeljno između 21 i 35 časova.

Dalje stoji da se blaga prednost zapada, zasnovana na geografskim faktorima, topi na grafikonu u doba između 100. i 500. godine posle Hristovog rođenja, da bi istok prešao u prednost, koja traje otprilike sve do 1800. godine.

Zanimljiva je epizoda kad su Jezuiti uz pomoć znanja iz matematike i astronomije pokušali da prevedu u hrišćanstvo jednog od kineskih vladara. On to 1656. na jedvite jade odbija. I to u trenutku kad saznaje da je jedan od uslova da se odrekne svojih konkubina. I tako ostaje Budista. I ...

Avanture ruskih skupljača krzna i njihov dogovor sa Kinezima (17. vek) odredio je sudbinu Sibira i doprineo stabilizaciji i trajnom miru u tom delu sveta.

Sve to u današnje doba ostavlja prostor za niz naučnih spekulacija.     

Pokretačke snage za razvoj i ekspanziju i danas, kao i nekad, ostaju lenost, ratovi, trgovina, znatiželja...

Počevši od pre otprilike 1000 godina, moderni moreplovci i karavani prenose dobra s jedne na drugu stranu, prostitutke prenose venerične bolesti, podela ipak o(p)staje još dugo vremena. Da bi u današnje doba, npr. kineskom kupovinom američkih državnih obveznica, granica poprilično izbledela. Crte se više povlače na ekonomskom, vojnom i kulturnom, nego na geografskom planu.

Knjiga je krcata detaljima, datumima, mestima i drugim pojmovima. Balkan se retko pominje i to na par mesta. Prvo: Milankovićevi-ciklusi čuvenog srpskog astrofizičara, onda "banditska Crna ruka" i atentat Gavrila Principa 1914. godine, pa bombardovanje kineske ambasade 07.05.1999.

ATR

Publici je mnogo prostora ostavljeno za zaključke. Ono što je trenutno najveći problem je to da se najviše novih informacija i dokaza o prošlim vremenima krije u slojevima zemlje ispod novogradnja tradicionalnih metropola. Do njih je jako teško dospeti na civilizovan način.  

Kako li će ovako ispisana istorija iz perspektive divljeg i intelektualnog zapada dalje da teče? Koje se (zapravo) pitanje krije u naslovu ovog dela?

Evo jednog mogućeg odgovora, pronađenog slučajno na internetu:

"Teško je predvideti kako ćemo proći u Kini, jer je svaka staza novo iskustvo i svaki bolid reaguje različito na drugačiju podlogu." (Kimi Matias Räikkönen)

        

Februar, 2014