Romanovi - Elisabeth Heresch

Die Romanows: Rusland Zarenfamilie 1613-2013

Nicolaische Verlagsbuchhandlung GmbH, Berlin(2014)

"Običan čovek poseduje biografiju - jedan monarh je nema. Njegova biografija je istorija zemlje. Tu već leži izvesna dramatika u životu vlasnika titule vladara... Zakoni istorije su moćni i diktiraju monarsima svoja pravila igre. I ne tako retko, "biografija" države pokopava pod sobom biografiju čoveka koji njom upravlja" - Andrej Saharov

 

Kad na zapadnim granicama Rusije sunce zalazi, ono se već diglo na njenom istočnom rubu. Luksuzno opremljena monografija, ukrašena ilustracijama i fotografijama - ukratko opisuje istoriju jedne od najmoćnijih vladarskih dinastija svih vremena.  

        

Prolog počinje horor pričom o devetogodišnjem careviću Dimitriju (1591), dečaku prerezanog grkljana. Pronađenom u dvorištu manastira. Najmlađi muški potomak cara Ivana IV. Savetnik i ko-regent Boris Godunov, izdaje dokument na kome piše da je nesrećno dete imalo epileptični napad i palo na nož.

Ivan IV ili Ivan "Grozni" (1530-1584), bio je devet puta oženjen. Osvojio je Kazan i Astrahan i tako obezbedio carstvo od napada hordi Mongola, krenuo u proširivanje carstva kroz bespuća Sibira. Ali kad su krimski Tatari stajali pred kapijama Moskve, pobegao je u sigurno skrovište. I tu se krio sve dok nije stigla vest da ih je porazio plemić Mihail Worotynskij.

(Ruski) rulet oko trona je trajao kroz celu istoriju. Sin Ivana Groznog, Fjodor Ivanovič, nije posedovao ama baš ništa od očevih mana i vrlina, tako da ga je s lakoćom i uz pomoć "boljara", "nasledio" Boris Godunov. Pored novih teritorija, Godunov je svojim naslednicima u amanet ostavio prijateljske veze sa Engleskom, Perzijom, turskim sultanom, Firencom i Rimom. Umro je 1605 godine. Glasine kažu da se u bezizlaznoj situaciji i u strahu od pobunjenika koji su sledili "lažnog" Dimitrija sam otrovao.

Prve Romanove na vlast dovodi veće "boljara". Mihail, rođen 1596 godine, iako "premlad i nepodoban" postaje car 1613 godine. Umire u 49. godine. Rusija se uz njega odmorila, Rusija je uz njega odahnula.

Petar i njegov otac Aleksej otvorili su zemlju prema Evropi. Radili puno i odupirali se vešto dvorskim spletkama i intrigama.

Polubrat rano preminulog cara Fjodora II, Petar I, dolazi na vlast 1682. Tron formalno deli sa Ivanom V. Ipak vlada sam. Vičan vojnik, osniva moćnu flotu i još više nego njegovi prethodnici - osvaja žene. Osniva Petrograd. I ostavlja najdublje tragove za sobom.

I on je znao da bude nemilosrdan. Sina iz prvog braka, Alekseja, hapsi, da bi ga nekoliko dana nakon toga dao pogubiti. 1725. spašava utopljenike iz olujnog mora. Iako mu je želja da po vizantijskoj tradiciji i za života prenese svoja ovlašćenja nasledniku, na samrtničkoj postelji 1725. godine polazi mu za rukom samo da ispiše: "Predaj sve...".

Posle njega vlast prelazi u ruke žena. Katarina I, (Petar II), Jelisaveta Petrovna, Katarina II.

Pavle I penje se na tron 1796. godine. Postaje prvi pravoslavni Veliki majstor malteškog reda. Sprovodi reforme. Jednom prilikom uskom krugu okupljenih ličnosti izgovara reči: "Ono što je (pred)određeno, od toga se ne može pobeći". Izlazi u susret narodu i zamera se bogatašima. Posle njegovog ubistva, na vlast, 1801. dolazi car Aleksandar - "pobednik nad Napoleonom".

Car Nikolaj I - "evropski žandar" pomaže vladarima na starom kontinentu. Aleksandar II, 1855. nasleđuje mnoge probleme svoga oca, prodaje Aljasku Amerikancima, uvodi dalje reforme u korist naroda. Atentat kome je podlegao 1881., prekida ga u modernizaciji države, projektu parlamentarne monarhije.

Nasledio ga je i to nerado, njegov drugi sin Aleksandar III. 1883., u Ženevi (emigracija), ali i u zemlji kreću pripreme za ono što se desilo1917. godine. 1891., Aleksandar III pokreće izgradnju Transsibirske železnice. Dovodi strane investitore u zemlju.

1894., sledi poslednji u dinastiji živih vladara, najstariji sin, car Nikolaj II. Otac mu je ostavio zapisano: "Budi jak i hrabar i ne pokazuj slabost. Saslušaj svakoga, to nije greh; sledi samo sebe samoga i svoju savest. U vanjskoj politici drži se pozicije nezavisnosti. I uvek misli: Rusija nema prijatelje. Svi se boje veličine našeg carstva. Izbegavaj ratove. U unutrašnjoj politici štiti pre svega crkvu. Ona je više puta spasila Rusiju u teškim godinama. Ojačaj porodicu, jer ona je osnova svake države."

Pometnju i nadu na dvor donosi - Rasputin.

Potom Lenjin. Potom likvidacija porodice. 1918.

"Ruski brod potonuo je u trenutku kad se luka već nazirala..." - Winston Churchill.

               

Februar, 2014