Saturday, March 15, 2014

Innode i 0, dva bubnjara i hardver, dve akustične gitare i ksilofon, dve minute Dictaphone, violina, saksofon i hard....ver - dostizanje cilja probranim sredstvima

Drugi dan besplatnog festivala Frejmvorks. Počelo je sa Innode, triom iz Beča i
Čikaga (Pan American, Radian, Lokai, Elektro Guzzi). Album "Gridshifter" izdao je prošle godine lejbl Editions Mego. Nabacao sam nekoliko zabeleški o nastupu koji je podjednako udarao dole, u debelo meso, kao i gore, u sivu masu, kao i između, kao i u stomak, kao i u leđa, kao i u stopala, kao i... Bubanj kao balvan prolazi kroz low pass filter cirkular, zvonar je zaspao na crnim i belim tastaturama crkvenih orgulja, metalni doboš i metalne metlice, prolaze kroz testere i sinusoide.Signal za ručak, kapanje vode iz česme, telefonski peep ton i prekid veze... Udaraljke dovedene do nivoa neprepoznatljivosti, vraćaju se u svoju postojbinu, ali u ogledalu im odraz govori da su postale ritam mašina...

Pokojni producent Martin Hannett terao je u studiju Stephen Morrisa, bubjara Joy Division, da u svaki elemenat svoga seta, na snimanju udara odvojeno i onda je to miksao u ritmičku celinu. Steven Hess i njegov partner, ovde na sceni čine isto, precizno stružu palicama ili po ivici činele ili mešaju vrelu čorbu po obodu doboša. I ono što se pre više od tri decenije dešavalo u slavnoj istoriji, danas možemo da posmatramo na licu mesta...

...čudi me kako posle ovog digitalizovanog inferna, ali i niza drugih nastupa u karijeri posetilaca koncerata... čudi me kako muzicari imaju živce da svoju opremu ištekavaju i uštekavaju, proveravaju i slažu u kutije... najlakše bi bilo sve to zakucati za sto, ali verovatno ne bi stalo u kombi... i tako prolazi vreme do sledećeg benda.

Null, zero, O, 0, o, 0band ili kako ih ljudi sve ne zovu, na nastup su doputovali iz tri velika grada u Francuskoj. I u različito vreme. Nisu stigli da obave saundček. U ime trija, dve ak. 47 gitare i između njih tip sa zvončicima, praporcima, ksilofonom, metalima, keramičkim plocicama i t d,, u ime trija publici se obraca Gaston sa bradom, Sylvain Chauveau. Sve se stvari zovu Sonando, pa onda neki broj. Poslednja je bila Sonando 5. Ni na albumi, a ni na nastupu, ne izvode ih po redu. Na albumu koji je originalno izdao japanski Flau 2013, a zatim matamaore, 2014, redosled je 1,7,3,2,4,5 i 6. Jednu stvar izvode bez razmišljanja o tome šta izvode i zvuči otprilike kao Uspavanka za Amelie.... Karamehić. Meditaciju prekidaju suvi kašalj i šapati suseda. S leve strane Englezi, dok se iz njih isparava alkohol, pričaju o Škotskoj, ubrzo potom napuštaju prostor. S desne, ukrajinsko-ruski par pregovara o vikend snošaju. Ona je za, a on protiv međunarodnih posmatrača. Švabo ispred, opominje ih da ne "remete". Odjednom se čuje prasak, neko je ispustio flašu. I slomio... tišinu u koju tonu oni koji meditiraju uz muziku. Sve je to kao i Innode tehno. Ovaj put u šansonjersko akustičarskom ruhu.

Sylvain kaze da im se na koncertu u Juznoj Francuskoj obratila jedna osoba sa opaskom "I really like your band". Ima tu neke "yann tiersen"-ovštine, sa kravljim cincilinci oko vrata i citrama koje se valjaju u balegi ljubavnih jada i čemera.

Muzika koja će da uspava mizantropa u vama na duže vreme.

Sylvain pita publiku da li je Bayern najbolji klub na svetu? Da li je Ribery dobar igrač? Ne zna da govori za štampu. U vreme dok je igrao za Marsej, izjavio je da je stadion Marseja prelep i uvek pun, bez obzira da li Marsej igra kod kuće ili u gostima.

Na stolu su papiri sa planovima za raspored zvoncića, praporaca, ksilofona... Valjda zbog toga što se postave često menjaju... Uz poslednju pesmu možete i da plešete. Neki radije i dalje meditiraju.

Dovoljno i više nego dovoljno za večeras.

Sorry Dictaphone! Sorry saksofon, violina i hardver... Sorry Tuxedomoon... Biće boljih prilika za susret. Odlazim na spavanje.

I meditiranje.