Physics of The
Future/Die Physik der Zukunft
Doubleday/Rowohlt
(2011/2012)
"Koreni
nasilja: bogatstvo bez rada, zadovoljstvo bez savesti, znanje bez karaktera, delovanje
bez morala, nauka bez ljudskosti, obožavanje bez požrtvovanosti, politika bez
principa." - Gandhi
Teško je poverovati da će
neko od "nas" da doživi 2100. godinu. Naročito
ako redovno pratite najnovije vesti. Ipak, nije loše preleteti pogledom
optimističnu knjigu fizičara Michio Kakua, u kojoj posle razgovora sa 300
visokopozicioniranih naučnika sumira utiske na temu istraživanja budućnosti.
Svako od devet poglavlja o budućnosti: računara,
veštačke inteligencije, medicine, nanotehnologije, energetike, istraživanja
kosmosa, blagostanja i ljudskog roda, počinje pričama iz detinjstva, mitovima i
zabludama/dometima dosadašnjih iskustava. Krajem XIX veka, u prognoziranju se
istakao Jules Verne. Tako je u "Putovanju sa zemlje na mesec" dosta
toga nedoživljenog, prilično precizno opisao, kao što se posle i desilo, jedino
se zajebao kad je pretpostavio da će raketa da ide na barut. Pre njega, kao
veliki vizionar pokazao se i Leonardo de Vinci. Njegove nacrte i ideje za mašinu
za računanje, tzv. "Codex Madrid", preuzeli su istrazivaci iz IBMa i
izradili 1968. godine repliku samo na osnovu originalnih planova. Koja je, kako
se pokazalo, besprekorno funkcionisala.
Prognoze su i dalje
nezahvalne, ali i korisne. U svojoj suštini, one se kao takve, koriste kao
putokazi i inspiracija za buduća istraživanja. Nekada i okolnosti istraživačima
i firmama ne idu na ruku. Danas u doba globalno dostupnog Skypea, pomalo suludo
deluje podatak da je 1964. firma AT&T prodala samo 100 telefona sa slikom, čime
su se troškovi izrade i projektovanja sveli na tadašnjih milion dolara po
komadu.
Signifikantan je i
napredak informacionih tehnologija. Vakumske lampe (1950e), tranzistori
(1960e), integralna kola (1970e), čipovi (1980e), internet mapira svet u
globalnu računarsku mrežu (1990e) i "Ubiquitous Computing" početkom
ovoga veka, kad se čipovi iz računara preseljavaju u sve zamislive sfere života.
Serija "Star Treck
Enterprise" je mnogima i dalje velika inspiracija, iako se većina
"pronalazaka" već nalaze u upotrebi. Transport materije na daljinu,
"beaming", još neko vreme će da bude nedostižan.
Već sredinom ovoga veka, predviđa
se uvođenje mobilnih uređaja sposobnih da utvrde do 95% dijagnoza poznatih bolesti.
Problemi veštačke
inteligencije, vezani su uglavnom za softver koji će izgleda još dugo da
razvijaju inženjeri u biroima, sa neizbežnom olovkom i sveskom, na stolu i u
rukama. Simulacije ljudskog mozga zahtevaju ogromne računarske kapacitete. Povezano
sa problemom prikupljanja ogromnih materijalnih sredstava, predstavljaće i
dalje veliku kočnicu za napredak na tom planu. Ipak, veliki uspeh postigla je
ustraživačka grupa "Blue Gene Dawn" kojoj je pošlo za rukom da 2007.
simulira mozak pacova, sa svih 55 miliona neurona u njemu. Ray Kurzweil,
poznati pronalazač i futurolog, smatra da će 2029. računar vredan 1000 dolara
da bude 100x snažniji od ljudskog mozga. A da će od 2045. da prevaziđe tu cifru
milijardu puta, i to ne u odnosu na intelekt jednog pojedinca, nego cele ljudske
rase.
Gentika i uzgajanje
ljudskih organa iz retorte, pa čak i nekih novih formi života, uz svoju
ekonomsku isplativost i crtu, postavlja mnoga etička i praktična pitanja. Šta ako
se sve otme kontroli? I koliko je čovek uopšte u stanju da kontroliše svoju žeđ
za znanjem i/ili novcem?
Smatra se da će se između
2070. i 2100. ostvariti veliki napredak u replikovanju materije na atomskom i
molekularnom nivou. Tzv. nanobot, verovatno će da pređe iz hipotetičkog u
realni domen. Eric Drexler, autor "The Engines of Creation", smatra
da će proizvodnja svakodnevnih dobara, hrane, predmeta... na molekularnom nivou,
totalno promeniti sociološku sliku društva, kao i potrebe pojedinca u njemu.
Glad za novim energetskim
izvorima, leglo ratova i ekonomskih kriza, u budućnosti će naterati čovečanstvo,
ne samo da koristi poznate regenerativne metode, nego da krene još dalje,
tragajući za novim formama. U istraživanje kosmičke energije. Ili korak nazad,
obuzdavanje kontrolisane fuzije. Dnevna štampa preplavljena je lažnim
informacijama o napretku na ovom planu. I ne samo na
tom planu.
Od eksploatacije meseca, drugih satelita i
planeta, fizički i čulno, i dalje smo veoma daleko.
Sve je pitanje dobre
volje, finansija. Na polju ideja ni danas ne vlada oseka.
Kako će se planetarni
kapitalizam dalje razvijati, ostaje veliko i otvoreno pitanje? Iz konzumerskog
u intelektualni kapitalizam? Sta će da pokreće (i koči) ekonomiju u većoj meri
od razvoja nauke?
Borba za besmrtnost ili
besmrtnost borbe? Za neke, sve je zapisano u zvezdama, za druge "samo"
na nebu, za treće na zemlji... ...neki nikad neće naučiti da čitaju i pišu. Ni
ovim poslednjima, a ni meni samom, nije puno u životu pomogla, ni ova, a ni
mnoge druge (ne)pročitane knjige.
Mart, 2014
No comments:
Post a Comment