Green Gartside ili kako se njegovim pravim imenom zove: Paul Julian Strohmeyer, poznat je po neverovatnoj tremi koja ga muči pred koncertne nastupe. Green je ujedno i jedini stalni član postave Scritti Polliti, koja je dobila ime u čast čuvenog talijanskog Marksiste Antonia Gramscija. Za ovih 45 godina delovanja, objavio je svega 4 zvanična albuma i po tome svrstava se uz red Talk Talk i Prefab Sprout koji isto tako nemaju obiman opus. A na sceni su ostavili veliki i neizbrisiv trag. SP sarađivali su sa veličinama poput vokalistkinje Chaka Khan i trubačke jazz legende Milesa Daviesa. Ljubav prema folku, reaggeu, hip hopu i drugim pravcima popa oseti se u brižljivo ispoliranim produkcijama. Dok se Greenov beli funky glas lako može prepoznati i da počinje s karijerom u današnje vreme, verovatno bi bio na čelu ili pri vrhu neke kasting serije. Green je ne samo po vokalnim sposobnostima specifičan. Kako je krenuo s nastupima i izdavanjem kad i velike zvezde ABC, Spandau Ballet ili Duran Duran, bilo je potrebno odlepiti se od konkurencije i kreirati nešto svoje i sasvim specifično. To su uz pionirsko korištenje samplera i Fairlight klavijatura i blago rečeno čudne teme tekstova. S ljubavnom tematikom kreće, a završava na psihoanalizi, postmodernoj filozofiji, socijalnoj kritici. Danas već čuvena posveta i omaž Jacquesu Derridi, otpevana kao neki T. Rex igrokaz, pravo je čudo domišljatosti i primer koliko je još mogućnosti za varijacije i inovacije preostalo u svetu popa. Opet, kako klincima, pa i odraslima objasniti ko je i šta je sve Derrida? Ima tu i humora i domišljatosti. Možda je baš potrebno zbunjivati publiku od 8 do 88 godina. Ne zaboravimo SP su se penjali i na vrhove američkih top lista. Znamo koliko primitivne paljbe s tih visina odzvanja radio stanicama i kako je 90% njenog sadržaja banalno i za jednokratnu upotrebu decenijama. Prava je šteta što Green nije više objavljivao. Takav glas i takav talenat, pa i um, zaslužuju da se o njima bar 10 puta godišnje napiše nešto mnogo vrednije od ove kratke "šuplje" koju upravo čitate ili preko koje prebacujete pogled kolutajući očima.
Scritti Politti
28/8/78
Wood Beez ( Pray Like Aretha Franklin)
Die Alone
Asylums in Jerusalem
Jacques Derrida
Am I right in thinking
The Boom Boom BAP
Robin Hood
A Little knowledge
Philosophy Now
Tinseltown to boogiedown
Petrococadollar
Road to no regret
PLAYLIST
No comments:
Post a Comment