Thursday, October 05, 2023

Umetnost državnika – Henry Kissinger

 Staatskunst' von 'Henry A. Kissinger' - Buch - '978-3-570-10472-9'

Umetnost državnika – Henry Kissinger

Staatskunst – Henry Kissinger

C. Bertelsman - 2022

 

Politika je? Znate već šta. Interesi jakih, moćnih i ispitivanje javnong mnjenja. Mnogo više od toga? Teško. Ipak, knjige veterana, čitaju se sa velikom pažnjom i zanimanjem. Njihove vizije sveta, ne poklapaju se baš sa onim što se trenutno dešava na pozornici zbivanja. Da samo navedem primer pokojnog Bžežinskog i njegovih šahovskih tabli. U istoj ligi, pa možda i većoj, decenijama kreće se bivši ministar spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država Henry Kissinger.

Kissingerove knjige o Kini i diplomatiji, stvarno bile su vizionarske i nešto više od teorije. Višegodišnje iskustvo u vladanju i sprovođenju odluka, na jednom jako delikatnom nivou i veliki broj pristalica i još veći broj protivnika realne politike. „Umetnost državnika“ pored uvoda i pogovora sadrži još šest literarnih portreta srednje dužine Nemca Konrada Adenauera, Francuza Charlesa de Gaullea, Amerikanca Richarda Nixona, Egipćanina Anvara el-Sadata, Singapurca Lee Kuan Yewa i bivše britanske premijerke Margaret Tacher. Galerija jako popularnih likova? Morate da priznate.Priznajte?

Svejedno šta lično mislimo o njima, ako išta mislimo. Ne možemo da im osporimo karakter i hrabrost da povlače riskantne i nepopularne poteze. Često neobjašnjive strateške manevre koji nekad čekaju decenije da bi bar u naznakama shvatili njihov dublji smisao i njihovu logiku predviđanja bliske i dalje budućnosti.

Konrad Adenauer, prvi posleratni nemački kancelar, godine izgnanstva proveo je u skupljanju znanja i iskustva koji su mu pomogli da svoje ideje ostvari na najvišem nivou. Posle neslavne epizode 1933-1945, BRD morala je da se vrati u normalan život kao građanska i demokratska zajednica, ali i da obnovi duboko poljuljani nacionalni identitet. Ponovno naoružavanje i izazovi suprostavljenog Varšavskoga pakta, zahtevali su veliko umeće, da se balansira i napreduje na međunarodnom planu. Ogromna nepravda učinjena naspram jevrejskoga naroda nikad neće moći da se ispravi. Adenauer umnogome doprineo je otopljavanju međusobnih odnosa. Adenauer pokazao je veliko umeće u berlinskoj blokadi kada je i došlo do tada definitivne podele na dve Nemačke. Kissinger seća se ličnih susreta i u jednoj prilici spomenute doktrine „fleksibilnog odgovora“, primenjene, ako se dobro sećam, za vreme kubanske krize. Ujedinjenje Nemačke, pošlo je za rukom, kako znamo Kohlu. Bez Adenauerove mudrosti i taktičnosti, teško da je moglo da se ostvari u tom obimu i tako brzo.

S druge strane, Francuski general i državnik, de Gaulle. Čovek lične i kolektivne tragedije i fizičkih ograničenja, osvedočio se kao veliki strateg volje i neverovatne upornosti. Preživeo je ranjavanje u prvom svetskom ratu, kada nije bilo ni najmanjih naznaka da će da ostvari veliku političku karijeru. Francuska uvek je težila ka prirodnim saveznicima. Još od vremena dva Luja XIV i XV, Rišeljea i Mazarina pa naovamo. Pogođena sudbinskim udarcima, nekad među najmoćnijim silama, Francuska pod de Gaulleom mora da se suoči sa padom svoje moći i svoga uticaja. Tome su doprineli i Drugi svetski rat i sukobi na severu Afrike. Kao i Adenauer, de Gaulle pokušavao je pod budnim okom Amerikanca, da nađe bar delimično i trunku zajedničkog jezika sa Sovjetima. I u tome je i delimično uspeo. I pored poraza u Indokini i frustracija usled bliskoistočnog pitanja, uspevao je da se održi u naizmeničnim padovima i usponima. Jedno od najbolnijih iskustava bila je teška odluka o povlačenju iz Alžira. 1958e potpisuje dokument o normalizaciji odnosa sa Nemačkom kao jedno od novih poglavlja evropske politike i prosperiteta Starog kontinenta.

Trka u nuklearnom naoružanju, s jedne, a s druge strane politika odvraćanja, mudrost su koja kao što vidimo nedostaje trenutnim generacijama političara. Mnogo može da se nauči i od de Gaullea i od Adenauera, lidera starog kova i čvrstih, ali i povremeno i kad to situacija zahteva, fleksibilnih pozicija. De Gaulle preminuo je krajem 1970 godine, igrajući soliter. Sahranjen je pored svoje ćerke Anne.

Najosporavaniji predsednik Sjedinjenih Američki Država bio je Richard Nixon, bliski saradnik Kissingera i njegov dugogodišnji lični prijatelj. Mora se napomenuti da je Kissinger bio na početku njegov veliki kritičar i oponent. Vremenom korigovao je svoje mišljenje. Na samim počecima, Nixon, veoma introvertan, uspeo je da savlada svoje mane i ostane u povesti zapamćen kao neko ko je otvorio svoju zemlju naspram velike Kine. Principijelan, hladnokrvan, dugoročnog razmišljanja, sklon filozofiranju, bez pismenih zabeleški, poznavaoc Azije i odlučan, čvrst, ali i povremeno nežan i osećajan – u kratkom smislu sve ono što današnjim državnicima nedostaje, bar po onome što vidimo i čujemo u vestima. Nixon je, kao recimo i Bill Clinton posle njega, bio u stanju da odluke svojim bliskim saradnicima prepusti, kao čovek poverenja i intuicijie. Za razliku od njih, Jimmi Carter i neki drugi jaki frajeri, donosili su odluke isključivo i sasvim sami. Doprineo je okončanju rata u Vijetnamu. Između ostalih izdvajaju se tri njegove doktrine: pridržavanje svih međunarodnih ugovora, stvaranje nuklearnog štita SADa i svih savezničkih država i ne mešanje u sukobe konvencionalnog naoružanja i oslanjanje na lokalne vojne i ekonomske snage u krizom zahvaćenim regionima.              

Amerika pod Nixonom, pre afere Wattergate, kao i danas, igrala je prilično važnu ulogu i u bliskoistočnom mirovnom procesu i haosu posle Jom Kipurskog rata. A da se nešto naročito dobro snašla u tom haosu, teško je prosuditi i proceniti. Izvestan napredak, ostvaren je godinama posle, ali i pored mirovnih sporazuma, svedoci smo da je to i dalje jedno od najtežih pitanja svetske politike.

Ličnost Anware al-Sadata prilično je komplikovana i osporavana. Nesigurno detinjstvo i boravak u zatvoru zbog političkih stavova, nisu mu otvarali neku širu perspektivu u životu. Glasogovornik borbe za nezavisnost Egipta, prilično radikalan u svojim nazorima, bio je svedok kada je njegov prethodnik Nasser prekinuo odnose sa USA i približio se Sovjetima. Strategijom strpljenja uspeo je da se popne na vlast. Uspeo je da se sastane i sa pripadnicima administracije Sjedinjenih Država i dogovori mir sa premijerom Izraela Meirom. Boravio je i u Jerusalimu i dogovorio Sinajski mir, koraci koji su mu doneli mnogo nevolja i protivnika u samom Egiptu. Da bi njegov život nesrećno okončao posle atentata za vreme proslave mira. Njegova vizija prosperiteta Egipta još nije ostvarena, ali o njoj se u regionu i dalje sa velikim intenzitetom priča i diskutuje.Pitajte tamo.

Američki učenik, premijer Singapura Lee Kuan Yew, najveća je nepoznanica i iznenađenje u Kissingerovom izboru. Verovatno zbog njegove velike uloge u razvoju i rastu ekonimije te zemlje, hm, Dalekog istoka, jeli. Zemlja koja je dugo vremena bila bitanska kolonija doživela je procvat i oslobođenje pod njegovom vlašću. Ekonomski rast, unutrašnje jedinstvo i vanjska politika tri su stuba na osnovu kojih Singapur i danas spada među najbrže rastuće ekonomije. Sam, veoma vredan i skroman, prepustio je istoriji da sudi o njegovom delu. Na pola puta između Kine i Amerike, uspeo je da stvori balans na kome mu i danas mnogi zavide posle 25 godina na vlasti. Kvalitet ljudi jedne države i vizija njenih ljudi i vođa i danas su elementi na osnovu kojih se mere veće i manje demokratije.  O tome koliko je u pitanju jedno autoritarno društvo svako može da donese svoju odluku, činjenice koje Kissinger navodi mogu da se ispitaju i na nekom drugom mestu. Umetnost vođenje države ima mnoge predstavnike širom sveta. Više u prošlosti, nego u sadašnjosti kojom preovladava: administrator i državni službenik.

Strategija ubeđivanja, karakteristika jedne veoma kontradiktorne ličnosti, jedine žene u ovoj knjizi, Margaret Tacher, nešto je na čemu joj zavide mnogi muškarci. Žena koja je uspela da promeni jedan sistem star vekovima i uz ogromne žrtve prebrodi 1970e, doneli su joj mnogo prijatelja i daleko više neprijatelja. Zbog njenih ekonomskih reformi, mnoge osiromašene porodice i danas osećaju posledice. Kissinger je prema Tacherovoj prilično blagonaklon. Rat oko Foklandskih ostrva, pregovori oko Hong Konga, Severna Irska - sve su to ne-davne priče čije rezultate i posledice i danas možemo da pratimo i posmatramo. Za Tačerovu Evropa bila je večan problem, zbog odbrane suvereniteta Kuvajta bila je u stanju da žrtvuje i sopstveno stanovništvo. Posle njene smrti 2013e godine, ostavila je jako veliko političko nasleđe i breme iza sebe. Da li je mogla bolje i ubedljivije? To morate sami da procenite i ova knjiga donekle pomaže da dobijemo sliku i iz jednog ugla mudroga, često beskompromisnog starca. Ostavila je iza sebe duboko podeljeno društvo. Ko? Margaret?

U svetu teških istina, aristokracije skoro i da nema, a tzv. meritokratija na klimavim je nogama. Novi svetski poredak se po Kissingeru stvara baš u ovom trenutku. A šta od toga ima običan čovek, nezavisno od mesta svog stanovanja? Ako ima porodicu i posao, zabavu za večernje sate. Koliko su Kissinger i njegovi drugari bili dobri ili loši? To neće moći ni sledeća generacija da proceni. Budimo im bar zahvalni na ovim pisanim iskustvima. Neko će i iz ovoga da izvuče pouku. Zanimljiva knjiga, ali boli glava. De Gaulle je slagao soliter, a ovi novi pretpostavljam slažu tetris, jure packmena i prebiru po porukama na mobilnim uređajima.   

 


 


 

No comments: