Sklop crne kontrakuture – DeForrest Brown Jr.

 

Assembling A Black Counter Culture – DeForrest Black Jr.

Primary Information 2023

 

Knjige o elektronskoj i tehno muzici često idu toliko daleko i duboko u prošlost, a da opet ne daju konkretan odgovor na pitanje otkud i od kada je počeo i gde se nalaze izvori toga trenda, te mode, tih savremenih tokova kulture i umetnosti. Ono što me konstantno zbunjuje je da se sa razvojem muzičke opreme i industrije, javila potreba da se muzičari udalje od bluza, pravca koji je dominantan, ali i povezan sa jednom od najvećih tragedija u ljudskom rodu – robovlasništvom. Crnom mrljom u istoriji čovečanstva. Kako su dominantno belci, preuzeli ne samo top liste, kontrolu i tokove finansija, nego i celokupnu logistiku i industriju, javljaju se, povremeno, nekad jače, nekad slabije, crni glasovi, glasovi Afroamerikanaca i ljudi sa zapada, a afričkog porekla, da se stvari i autorstvo vrate u njihove ruke. Da i oni osete zasluge i blagodati nečega, talenta koji im je dragi bog dao u ruke, nečega što niko pre i posle njih nije stvorio i negovao. A što im je nepravedno oteto. Prevelike su njihove zasluge u razveseljavanju i rasplakivanju masa koje uživaju u ovom vidu kotrakulture.

DeForrest Brown Jr., teoretičar, praktičar, novinar i autor muzike, napisao je jednu knjigu koja obuhvata velike delove i periode razvoja tehna i njegove stilske sabraće. Ne tako apstraktno kao recimo Kodwo Eshun, da ga uopšte ili samo fragmentarno razumemo, nego prilično jasnim jezikom, strukturisano, autor nas prvo vraća u neka davna vremena Charlesa Mingusa, The Isley Brothersa ili početaka večnoga Lee Perryja, a zatim u proročke sfere i faze Drexcyje, Dopplereffekta. Naravno da ne izostaju ni Parlament ili Prince. Komercijalno i po globalnom značenju najpotentnije zvezde popa. Jer i tehno je jedan vid popa  Isto kao i rock and roll. I kao sva popUlarna muzika.

Sve to kako bi veliki industrijalac Henry Ford rekao “iz prve ruke”. Posebna poglavlja su posvećena japanskoj elektronskoj opremi, tehno transferzali Detroit – Berlin, kolektivu Underground Resistance koji su originali i originalni, a ipak nisu niodkuda. I oni su nečija deca i nečiji potomci. Autor izvore traži u proznim delima Amiri Barake i Du Boisa, opštim centrima i mestima, Afrodijaspore. Da li je u pitanju i Afrofuturizam ili nešto šire, odgovor stoji u kratkim analizama gde jedan od pionira tehno muzike Juan Atkins podseća na jedan od ogromnih literarnih uspeha i bestselera, knjigu Futureshock Alvina Tofflera. Mnoga Tofflerova predviđana su se danas pokazali tačnim, naročito u domenu sociološkoga razvoja ljduske zajednice. Atkins je zajedno sa Derrick Mayom i Kevinom Soundersom, kovao intelektualnu zaveru, analizirajući radove Giorgia Morodera i Tangerine Dreama i otkrivajući šta je delo njihovih predaka, a šta ovih muzičkih veličina. Ritam mašine, sekvenceri, MIDI uređaji, samo su početak onoga što danas vidimo i čujemo i šta nas okružuje.

Slušajući i osećajuči sjaj ispeglanih nota i produkcija, teško možemo da zamislimo u kakvoj bedi i kakvim getima su nastali neka od bazičnih dela tehna. Samo kako se izvući iz siromaštva i kako ponuditi kvalitetnu, a priuštivu zabavu.          

Knjiga je enciklopedijskog karaktera i zahvaljujući svojoj hronologiji, može da posluži i kao priručnik i kao podsetnik. Naročito mlađim generacijama. Mnogo toga smo već susreli, ako smo iole pratili muzičku štampu. A ako nismo utome bolje. Sve je skupljeno na jednom mestu.

Političke reference više služe da bi objasnile širi podtekst i konotaciju u kakvim vremenima je sve nastajalo. Tehnologija je gurala scenu, a onda se desilo i obrnuto. Potreba za boljim procesorima, hardwerom, povratna su veza između ova dva srodna pola. EDM se razvija i dalje, ali nema tako primarnu ulogu kao 90ih i 00ih godina.

Ovaj pamflet na nešto više od 400 stranica, brzo se čita, ali i zaboravlja. Zbog toga je lepo da ga posedujete i imate uvek pri ruci. Kad ne znate šta bi da slušate, okrenete neku stranu nasumice i kao ja npr. sada ulepšate vam dan sa X-101 i „What happen to a Peace“.