Posledice kapitalizma/Dugi put od nezadovoljstva do otpora – Noam Chomsky/Marv Waterstone

 

Posledice kapitalizma/Dugi put od nezadovoljstva do otpora – Noam Chomsky/Marv Waterstone

Konsequenzen des Kapitalismus/Der lange Weg von der Unzufiedenheit zum Widerstand – Noam Chomsky/Marv Waterstone

Westend 2022

Za nekoga ko se ne smatra poštovaocem i pripadnikom levice, a ni desnice, pa ni centra, ovo su idealna vremena. Naime, slušam tehno. A vi?

U jednom dugom periodu, misao Chomskyoga, genijalnog lingviste i kritičara svega i svačega, daleko se čula. S godinama, njegovo prisustvo u medijima jenjava i knjiga predavanja, koju je objavio zajedno sa penzionisanim profesorom i autoritetom na poljima Gramšijevog koncepta hegemonijalizma i teorije javnog mišljenja Waterstoneom, široka i detaljna je studija o krizi u kojoj se već godinama nalazi zapad, ali i ostatak sveta. I čije rešenje već generacijama odlažemo. I koja iz dana u dan raste.

Ogromna je količina podataka s kojima dvojica veterana barataju i žongliraji. Na samom kraju navode se univerzitetski izvori za dalje proučavanje i produbljivanje meterije. Nije ih baš mnogo. A. Na samom početku ovoga dela susrećemo se sa analizom i definicijama zdravog ljudskog razuma. 

Naspram teoretskog razuma, svedoci smo da se nalaze centri i pojedinci sa velikom koncentracijom moći, ne i uvidom u realnost i dugoročne posledice njihovih aktivnosti. A da je ta moć varijabilna i labava, svedoci smo preko neuspelih i dugoročnih ratova koji ne postižu rezultate i ne rješavaju probleme zbog kojih su započeti. Pa. Dubokom državom, kako se to danas moderno zove, vladaju ne samo poimenični - anonimusi, nepoznate figure, nego i oni kojima znamo ime i prezime, a za nas velike su zagonetke. Ne znamo više ni za koga ni zbog čega za nekoga glasamo. Na ovom mestu, Chomsky priseća se Raeganove administracije 80ih i sa ove distance gledano, neuspeha u Centralnoj i Južnoj Americi. Prostora koji ekonomski i politički tinja u samoj blizini Sjedinjenih Država.

Taj neuspeh i njegovi uzročnici, po autorima, uspešno i stručno prikrivaju duboke i fatalne greške propagandom i sofisticiranim mehanizmima koje je još davnih 50ih godina prošlog veka uspešno definisao, predvideo i analizirao Edward Bernays. Elite, ako još kao takve postoje, više nisu zainteresovane za radikalno očuvanje demokratije, nego se prepuštaju labavim ispitivanjima javnog mnjenja, opipavanjem pulsa i zadovoljavanjem najnižih poriva i potreba većine koju usput zatupljuju i potcenjuju na razne načine. 

U nastavku Waterstone bavi se marksizmom i procesima i principima koji se odvijaju između novca i robe i u obrnutom smeru. Kao što pretpostavljam znamo, prvobitna akumulacija kapitala daleko je iza nas i ono što se nekad zvalo zajednička imovina i poboljšanje uslova rada uglavnom su fraze nestale čak i u rečniku bivših komunista. Iznad svih, interesi su raznih grupa i grupacija, skoro identičnih profila i koje lome svaki ozbiljni otpor zahvaljujući materijalnoj snazi koju poseduju. Ipak ni oni nemaju razloga mirno da spavaju. Osim što gube tržište i podršku masa, danas njihov strah dolazi sa druge strane. Nosioci novih, za njih pogubnih ideja su LGBTQ grupe, žene, hm, People of Color, doseljenici, izbeglice, penzioneri, omladina. Oni koji nemaju ništa ili skoro ništa, ukratko rečeno.

U daljem nastavku ova obimom, ne i sadržajem, bogata knjiga, proučava mehanizme odnosa između raznih vidova militantnoga i kapitala, odnosno posledica koje u nastavku i po čovekovu sredinu ovo drugo ostavlja. I tu konačno dolazimo do posledica Covid-19 i nemoći u kojima se sistem u tom trenutku našao i nalazi. Priroda i njeni odbrambeni receptori čine svoje. 

Nesrazmjenost rasta produktivnosti i realnih ličnih dohodaka od 80ih pa naovamo, pokazuje nam nove mračne trendove i perspektive. Da li smo danas u stanju da kupujemo ono što proizvodimo? Sve manje i manje. A od nas na poslu svakim danom traži se više odricanja i napora.

Na našu ogromnu pacifističku sreću, ono što je klasični marksizam rešavao oružanom pobunom radničke klase i reperkusijama u "Posljedicama kapitalizma" ne nailazi na neku značajnu podršku i opravdanje. Predviđanja ipak nisu nimalo optimistična. Što znači da je i to moguća opcija u nekoj perspektivi. Samo pretpostavljam, a nisam u stanju da obrazložim tu pretpostavku.

Jedan detalj koji bode oči: Stara priča o duboko nesrazmernom odnosu veličina ličnih dohodaka između šefova firmi i običnih uposlenika samo je ilustracija da nove ideje i novi argumenti definitivno nedostaju i stari preovladavaju. Propoveda se neki Green New Deal, što u suštini i nije loša ideja, ali privatnici su danas toliko jaki i uticajni da su šanse da se tako nešto dogodi male ili nikakve. Osim ako i oni ne nađu tu neki istinski interes motivisan vjerovatno i dobrom zaradom. Za sada sve je to manje više sitna mrlja ne ekranu ili papiru. Ili deo reklame neke high tech kompanije.

U pogovoru stoje i neke svetlije tačke. Pandemija je bila i ostala pogubna, ali i kao takva nesreća, doprinela je daljem trežnjenju nekih, ne svih, usijanih glava. Masama nije bilo moguće servirati činjenice na drugi način sve dok one same nisu uvidele pogubnost nerazmišljanja i na brutalan način došli do očiglednih posledica. 

Kao što već rekoh: Borba protiv autoriteta pokazala se kontraproduktivnom i iznedrila čitav niz lidera sumnjivih biografija i kvalifikacija. Širom sveta na vlasti su ljudi koji su sve samo ne neko koga bi rado videli kao zeta ili sinovu suprugu u kući. Da li je to možda korak nazad ili korak napred ka nečemu boljem i naprednijem? Negacija negacije.

Ljudi više i ne razmišljaju za koga i kako glasaju. Zar i to nije jedan tihi vid pobune? Nečega davno prežaljenog u šta ni najubedljiviji optimisti više ne veruju.