Hajdegerov testament: Filozof, der Špigl i SS - Luc Hahmajster

Heideggers Testament: Der Philosoph, der Spiegel und die SS

Propyläen (2014)

"Mislim na posebnu unutrašnju srodnost nemačkog jezika, sa jezikom Grka i njihovim razmišljanjem" - Heidegger

"Smrt, breg postojanja, povukla je i ispunila Martina Heideggera svojom skrivenom tajnom" - katolički teolog Bernhard Welte

Heideggerova teorija prilično je komplikovana i nerazumljiva. Ponekad je i sam, vešt sagovornik, ponekad i manipulator, Heidegger, nije shvatao. Dok je ispisivao, izgovarao, tumačio. Takva je, često, i ova knjiga direktora Instituta za medije i komunikacije u Berlinu, Lutza Hachmeistera. Mučnina, gorak ukus, naivno snebivanje; samo su neki od propratnih ugođaja.

  

1966. godine, urednik magazina Der Spiegel, Rudolf Augstein i Georg Wolff, vodili su intenzivan razgovor sa najuvaženijim nemačkim filozofom XX veka, kontroverznim - Martinom Heideggerom. U skraćenoj i redigiranoj verziji, intervju je objavljen posthumno, 1976.

Dve trećine dela, bave se istorijom časopisa, istorijom naroda, okolnostima, indirektno dodirujući najakutniji period u životu istaknutih pojedinaca, nacije, pa i čovečanstva. Mnogi su podaci dostupni i na Wikipediji.

Piscima, umetnicima, kulturnim i naučnim radnicima, zbog njihove marljivosti i intelektualnih i umnih sposobnosti, društva pridodaju veće uloge od onih koje realno zaslužuju. Ali to je njihova kora kruha i od toga žive. Ako su to kod nas recimo (oba) Ćosić(a), Drašković, Basara, ljudi ne toliko od reči, koliko ljudi - reči, kod Nemaca su to pre ljudi ne toliko od misli, koliko ljudi - misli: Habermas, Luhmann, pa i Heidegger. Kako se spasiti od zla, a sam ne činiti zlo? Sekundarna pitanja. Kako preživeti zlo? Primarni interes.

 I tu je jedan od mogućih odgovora sadržan u citatu s početka. Kapital je nezaustavljiv, briše i uspostavlja granice i carstva. Pametni često ćute, tako da je i najveći bedem odbrane identiteta - jezik, na udaru. Bez omalovažavanja ogromnih ljudskih žrtava, čini se da je najveća tragedija u tome što jezici nestaju, a ovi novi koji se rađaju, ne poseduju snagu, da i na kraće staze prežive. Srpsko-hrvatski/Hrvatsko-srpski? I samo izgovaranje srpsko-hrvatski/hrvatsko-srpski, kod nekih izaziva još veće slepilo. Pa i kod mene samoga. 

Plaid

Kritika posvećenosti tehnici, tehnici iz koje izrastaju i logori smrti, oružje nesagledive razorne moći, bolest društvenih mreža, jedna je od centralnih tema Heideggerove teorije. Koren iz koga je npr. nastala biljka - politički pokret "Zelenih". Danas samo karikatura, a nekada ozbiljna snaga.

"Radna obaveza - vojna obaveza - obaveza znanja", izrasla iz Hegelovog "uzdizanja" ka "novom tipu(su) čoveka", kod Heideggera "obavezu znanja", po smislu prebacuje na prvo mesto. A praksa je pokazala da višak znanja, ponekad itekako škodi. Primer?

Heidegger je 1933 očekivao od nacionalsocijalizma: "obnovu celokupnog života, pomirenje socijalnih suprotnosti i spas zapadnog ("abendländischen") razmišljanja od opasnosti komunizma.... nekoliko rečenica vidim danas kao iskliznuće iz šina. To je sve."

Iskliznuće iz šina? Neshvatljivo težak ovaj "Hajdegerov testament", za čitanje, razumevanje, varenje... Vakuum u glavi. Praznina u srcu.

Takva su bila(?) vremena.

Maj, 2014