"Auf ungeheuer
dünnem Eis": Gespräche 1971 bis 2001
Fisher Taschenbuch
Verlag (2011)
"Kad se spustimo/kao kroz rešeto, duh je fini
pesak/koji poziva na igru" - Reiner Kunze
"To znači da su Jean Paul i Kleist raspolagali
s više jezika (reči), nego mi danas"
"Čak i u mom imenu želim da ugasim fašizam i
koristim inicijale: W.G. Sebald stoji za Winfried Georg Sebald. Mrzim pranemačka
imena i užasna mi je pomisao, da su pre svih Jevreji, na početku veka njihovoj
deci takva imena davali da bi dokazali lojalnost Nemačkoj"
Intervjui autora "baedekera"
za putovanje dušama nedužnih. Reči kao klizanje po veoma "tankom ledu".
Dugogodišnji profesor
novije nemačke literature u istočnoengleskom Norviču, Winfried Georg Sebald, ili
kako mu je pasošu stajalo - W.G. Sebald - ostavio je iza sebe, kvantitativno skroman
autorski opus. Kvalitativno, četiri knjige proze: "Vrtoglavica. Osećanja",
"Raseljenici", "Prsteni Saturna" i "Austerlitz",
bili su više nego dovoljni, da se pre iznenadne smrti (automobilska nesreća +
infarkt) 2001, njegovo ime spominje u kontekstu kandidata za Nobelovu nagradu.
Zasluženo. A znamo da je to u današnjem, politički korektnom računanju vremena,
prilična retkost.
Listanje i čitanje podobno-nepodobnih-dvadeset
razgovora. Period od trideset godina. Na
početku ove posthumno objavljene kolekcije, priča kreće od diskusije o delima
Carla Sternheima i Karla Krausa, da bi se ubrzo posle, težište prebacilo iz naučne,
u literarnu perspektivu - na stvaralački opus Sebalda. I to hronološkim redosledom. Sebald suvereno stoji iza onoga što je objavio na
papiru i rekao sagovornicima. I sam način na koji se izražava, stil; konvergiraju
iz intervjua u intervju; iako se partneri menjaju. I sve više, i više,
izgovoreno, formom i misaono - podseća na ono što je u izvesnim i odgovarajućim
trenucima zabeležio rukom.
The Caretaker
Pisao 2-3 stranice dnevno. Od četvrtka do
nedelje. Po 10 časova rada. Koristeći
pauzu u radu na univerzitetu.
Već iz samih, precizno
intoniranih podnaslova, naziru se niti koje se motaju i obmotavaju oko misli i motiva
čoveka koji je veći deo života i karijere proveo na britanskom ostrvu. Dobrovoljno stranstvovanje. Fizičko i
neprekidno udaljavanje od subjekta: identiteta, u jednom trenutku i posle dugo
vremena, prebacuje ga (udaljavanje) u sami centar. Subjekta: identitet.
U i na delu, melanholičan,
dokumentaristički, istrajan, precizan i mračan, u direktnom ophođenju prijatan
i otvoren, Sebald nehotice gradi kult i misteriju oko svoje skromne ličnosti. Piše
- zbog "slave i novca". Bori se uzaludno. Protiv epiteta koji su mu nadenuli
Amerikanci i Englezi: "dobri Nemac".
Ne štedi se u oštrini s kojom
se obračunava sa vlastitom prošlošću (rođen 1944) i prošlošću svojih
sunarodnika - "prošlošću koja se trajno potiskuje". Državom u čije
temelje su ugrađeni milioni ljudskih leševa. Državom iskompleksiranom zato što
je u prošlosti imala svega nekoliko kolonija. Očajem zbog posleratne sociološke "homogenosti" stanovništva,
OČIGLEDNO dostignutom, nacionalsocijalističkom ideološkom ZASLEPLJENOŠĆU.
Mark Knopfler
U svojim rukotvorinama, poput
Thomasa Bernharda, koristi "periskopsku perspektivu" naspram vlastite
autobiografije, odaje poštu Kafki, Robertu Walseru, Jean-u Ameryju... citira,
deklamuje, fotografiše kamerom, rečima, dokumentuje i (nekad više, nekad manje,
nekad i uglavnom - nikako) izmišlja.
U trajnom "strahu od
melodramatičnog", konstantno meri "težinu življenja", prekriven
"ogromnom mrežom satkanom od bola" i konstatuje da "realizam
ipak nije dovoljan".Ponekad. U proputovanju. I u mestu.
Komično i u očajanju. Svet
ostaje zabeležen u reči i fotografiji. Na internetu. Hartiji i ekranu. Pisci često vide i dalje i bolje od naučnika i političara.
Primer: Peter Handke.
Problem: niko ga ne razume.Ni oni što ga vole, ni oni što ga preziru. A tek oni koji nikad nisu čuli za njega.
Sebald je poklekao pod vlastitom snagom i težinom. Sudario se sa granicama ovozemaljskog. I postao nehotice: velikan jedne epohe.
Sebald je poklekao pod vlastitom snagom i težinom. Sudario se sa granicama ovozemaljskog. I postao nehotice: velikan jedne epohe.
Septembar, 2014
No comments:
Post a Comment