Saturday, September 13, 2014

Po neverovatno tankom ledu: Razgovori 1971 - 2001 - W.G. Sebald

»Auf ungeheuer dünnem Eis«

"Auf ungeheuer dünnem Eis": Gespräche 1971 bis 2001



Fisher Taschenbuch Verlag (2011)





"Kad se spustimo/kao kroz rešeto, duh je fini pesak/koji poziva na igru" - Reiner Kunze

"To znači da su Jean Paul i Kleist raspolagali s više jezika (reči), nego mi danas"

"Čak i u mom imenu želim da ugasim fašizam i koristim inicijale: W.G. Sebald stoji za Winfried Georg Sebald. Mrzim pranemačka imena i užasna mi je pomisao, da su pre svih Jevreji, na početku veka njihovoj deci takva imena davali da bi dokazali lojalnost Nemačkoj"





Intervjui autora "baedekera" za putovanje dušama nedužnih. Reči kao klizanje po veoma "tankom ledu".







Dugogodišnji profesor novije nemačke literature u istočnoengleskom Norviču, Winfried Georg Sebald, ili kako mu je pasošu stajalo - W.G. Sebald - ostavio je iza sebe, kvantitativno skroman autorski opus. Kvalitativno, četiri knjige proze: "Vrtoglavica. Osećanja", "Raseljenici", "Prsteni Saturna" i "Austerlitz", bili su više nego dovoljni, da se pre iznenadne smrti (automobilska nesreća + infarkt) 2001, njegovo ime spominje u kontekstu kandidata za Nobelovu nagradu. Zasluženo. A znamo da je to u današnjem, politički korektnom računanju vremena, prilična retkost.



Listanje i čitanje podobno-nepodobnih-dvadeset razgovora.  Period od trideset godina. Na početku ove posthumno objavljene kolekcije, priča kreće od diskusije o delima Carla Sternheima i Karla Krausa, da bi se ubrzo posle, težište prebacilo iz naučne, u literarnu perspektivu - na stvaralački opus Sebalda. I to hronološkim redosledom. Sebald suvereno stoji iza onoga što je objavio na papiru i rekao sagovornicima. I sam način na koji se izražava, stil; konvergiraju iz intervjua u intervju; iako se partneri menjaju. I sve više, i više, izgovoreno, formom i misaono - podseća na ono što je u izvesnim i odgovarajućim trenucima zabeležio rukom.



The Caretaker


Pisao 2-3 stranice dnevno. Od četvrtka do nedelje. Po 10 časova rada. Koristeći pauzu u radu na univerzitetu.



Već iz samih, precizno intoniranih podnaslova, naziru se niti koje se motaju i obmotavaju oko misli i motiva čoveka koji je veći deo života i karijere proveo na britanskom ostrvu. Dobrovoljno stranstvovanje. Fizičko i neprekidno udaljavanje od subjekta: identiteta, u jednom trenutku i posle dugo vremena, prebacuje ga (udaljavanje) u sami centar. Subjekta: identitet.



U i na delu, melanholičan, dokumentaristički, istrajan, precizan i mračan, u direktnom ophođenju prijatan i otvoren, Sebald nehotice gradi kult i misteriju oko svoje skromne ličnosti. Piše - zbog "slave i novca". Bori se uzaludno. Protiv epiteta koji su mu nadenuli Amerikanci i Englezi: "dobri Nemac".



Ne štedi se u oštrini s kojom se obračunava sa vlastitom prošlošću (rođen 1944) i prošlošću svojih sunarodnika - "prošlošću koja se trajno potiskuje". Državom u čije temelje su ugrađeni milioni ljudskih leševa. Državom iskompleksiranom zato što je u prošlosti imala svega nekoliko kolonija. Očajem zbog posleratne sociološke "homogenosti" stanovništva, OČIGLEDNO dostignutom, nacionalsocijalističkom ideološkom ZASLEPLJENOŠĆU. 


Mark Knopfler 



U svojim rukotvorinama, poput Thomasa Bernharda, koristi "periskopsku perspektivu" naspram vlastite autobiografije, odaje poštu Kafki, Robertu Walseru, Jean-u Ameryju... citira, deklamuje, fotografiše kamerom, rečima, dokumentuje i (nekad više, nekad manje, nekad i uglavnom - nikako) izmišlja.   



U trajnom "strahu od melodramatičnog", konstantno meri "težinu življenja", prekriven "ogromnom mrežom satkanom od bola" i konstatuje da "realizam ipak nije dovoljan".Ponekad. U proputovanju. I u mestu.



Komično i u očajanju. Svet ostaje zabeležen u reči i fotografiji. Na internetu. Hartiji i ekranu. Pisci često vide i dalje i bolje od naučnika i političara. 

Primer: Peter Handke. 
Problem: niko ga ne razume.Ni oni što ga vole, ni oni što ga preziru. A tek oni koji nikad nisu čuli za njega.

Sebald je poklekao pod vlastitom snagom i težinom. Sudario se sa granicama ovozemaljskog. I postao nehotice: velikan jedne epohe.

                                                 





Septembar, 2014

No comments: