Zygmunt Bauman/David Lyon - Liquid Surveillance: A Conversation - Daten, Drohnen, Disziplin: Ein Gespräch über flüchtige Überwachung

ili otprilike prevedeno

Podaci, bespilotne letelice, disciplina: Razgovor o tekućem prismotru

Suhrkamp (2013)


 

"Jer se nadom spasosmo. A nad koji se vidi nije nad; jer kad ko vidi što, kako će mu se nadati?" - Rimljanima poslanica Svetog Apostola Pavla 8:24

"U osnovi i uopšte, verujem da se protiv velikih društvenih promena ništa ne može učiniti...ne verujem da politika utiče na istoriju... Takođe, ne verujem se postupci individue mogu primeniti na socijalna kretanja...tehnološki faktori i ponekad, doduše retko, religija." - Michel Houllebecq

  

Distanciranje, automatiziranje, (ne)sigurnost, (konz)umiranje, etika, socijalne mreže i asocijalni onlajn tretman u sledećih nekoliko redova...  

Debata dva sociologa i autoriteta u oblasti prismotra: Zygmunta Baumana i Davida Lyona, liči pomalo na svođenje računa ovog prvog i starijeg po godinama i iskustvu, ujedno medijski zastupljenijeg i poznatijeg u dvojcu. Misli francuskog literarnog virtuoza Houllebecqa, pojavljuju se negde u sredini knjige, da bi se njihovom pesi-mističnom tonu, negde pred sami kraj, David u nizu suprostavljanja javio i idejom Gramscisa da ljudi tačno znaju kako društvo funkcioniše, zbog čega se mi nikad jednostavno ne možemo smatrati žrtvama socijalnih struktura, bez obzira na njihov obim i njihovu moć. Akademska polemika u kojoj Zygmunt, čovek koji je doživeo dva društvena sistema u XX veku, mudro i shodno Gramscisu, ne otkriva sve karte.

Kako na koricama stoji, ovo delo je pored listanja Baumanove bibliografije i pokušaj sinhronizovanja ideja o panoptikumu u delu Faucaulta i Deleuzovih razmišljanja o društvu kontrole sa najnovijim dostignućima tehnike. Crvena nit razgovora je "tekuća prismotra" u vidu monitoringa, trekinga, ciljanja, osmatranja i klasificiranja, kontrole i sistematskog praćenja, kao "centralne dimenzije modernog sveta". Alati kojima se služe i naučnici. Brojni primeri, od društvenih i pretraživačkih mreža, preko mobilne telefonije i navigacije, pa do RFID čipova i QR sken kodova na robama široke potrošnje, kojima se informacije, skupljaju i vrednuju u kontrolnim centrima, samo su jedna od dve "oštrice noža" tehnološkog razvoja. Napredak sa sobom donosi neminovne izazove kako za demokratska, tako i za još uvek prisutna totalitarna društva. U analogiji stoji tako da pre izuma vozova i aviona nisu postojale ni železničke, ni avionske nesreće. Nevini (i neupućeni) će i ovaj put da stradaju. Cilj je da se "kolateralna šteta" minimizuje.

Panoptikumu, svevidećem oku "Big Brothera" koje nas ne gleda uvek, ali nas svest da ono postoji duboko uznemirava, suprostavljaju se pojmovi "Bannoptikuma" ili negativne tendencije izdvajanja nepodobnih, nižih slojeva sa manjom platežnom moći u primeru marketinga ili neprilagodivih imigranata u razvijenim društvima. Sledi i pojam Sineoptikuma kad "većina" posmatra "manjinu" na primerima TVa, strukturama savremenih kompanija... iako je to na neki način sve iscenirano i unapred planirano.

Cilj konzumiranja u društvu konzumenata nije zadovoljavanja potreba, čežnji i želja, nego da konzument "i sam postane roba i da svoju robnu vrednost povećava". Ništa novo, ali nije loše ponoviti.

Naročito se izdvajaju socijalne mreže kao vid druženja na daljinu, virtuelnim prijateljima i "lajkovima", druženje koje se teoretski ne može smatrati druženjem. Čovek u celom životu ne može da upozna više od 150 prijatelja. Pa i sama korespondencija vođena preko imejla, tema je koja otkriva sve draži i zamke pisane forme. Iako se sagovornici lično poznaju, videli su i sobe u kojima se nalaze računari na kojima pišu i sl. To je otprilike ta "tečnost" međusobnog "prismotra".

Spominju se i dela Götz Alyja i Susanne Heim koji ne razdvajaju striktno "politiku modernizovanja" od "politike uništavanja". U savremenim tendencijama vide tragove nečega za šta smo mislili da se više neće ponoviti, naime novi poredak u Evropi i neke stare ideje i sl...

Menadžment svođenja rizika na minimum, preko raznih skenera na aerodromima, CCTV kamera, bespilotnih letelica koje će uskoro da budu tako jeftine da će skoro svako moći sebi da ih priušti i bukvalno viri u komšijino dvorište. Tako da se, po Monahanu, kod ljudi javlja "strah od drugih" koji ujedno "ljude ujedinjava" u njihovom strahu.

Bauman ipak kaže da liste predloga koje dobija od Amazona nakon kupovine knjiga pogađaju njegov ukus i da ih koristi za dalje nabavke.

I poslastica za sami kraj, Lyon spominje priču teologa Miroslava Volfa, koga njegov nemacki učitelj teolog Jürgen Moltmann pita: "da li je kao Hrvat sposoban da zagrli jednog Četnika, dakle jednog rušitelja koji je njegovu zemlju opustošio." Kao Hrišćanin Volf "se nada da će se sablje pretopiti u plugove, ali će se istovremeno i pre svega zapitati kako pod carem živimo u odsustvu istine i prava..." Dalje mi je mrsko da prevodim...

... i sociolozi su ljudi koji ponekad upadnu u zamku ex-Yu marketinga.  

Ili kako kaže Houllebecq: "Prestar sam, ne prija mi i nemam volje da donesem konačan zaključak...."

   

Januar, 2014