Byung-Chul Han - Transparenzgesellschaft
ili
Transparentno društvo
Matthes & Seitz
Berlin (2012)
"Transparentno društvo je društvo bez pesnika, bez zavođenja
i bez metamorfoze... pesnik... se protiv golih činjenica suprostavlja
artefaktima i antifaktima."
Odstojanje i stid se ne uklapaju u sliku kapitala,
komunikacija i informacija. Svet se ubrzano ogoljava. Prvo čitanje ide glatko,
a posle drugog ništa nije jasno... ipak... "I like".
"Živim od onoga što drugi ne znaju o
meni", citat Petera Handkea kojim počinje ovo kratko delo južno-koreansko-nemačkog
profesora filozofije i teorije medija, sintaksom se, levo-desno-gore-dole, savršeno
uklapa u kod kratkih rečenica koje se dugo čitaju i o kojima se razmišlja u
nedogled. Kritika javnog života u kom svi manje više učestvuju. Neko manje dobrovoljno.
Neko više dobrovoljno. Neko zlovoljno.
U suštini, ne bavi se ni manje ni više kvantitetom.
Ni manje, ni više. Da konačno stane
ova perverzija reči... Bavi se sveopštim trendom ogoljavanja.
Pridevi
koji se najčešće
ponavljaju u poglavljima: Pozitivno-/Izlagajuće-/Evidentirajuće-/Porno-/
Ubrzavajuće-/Intimno-/Informaciono-/Razotkrivajuće-/Kontrolisano-Društvo
su opsceno, pornografski. Deluju nadmoćno u moru pojmova koji im se
suprostavljaju, koje ogoljavaju. Fotošopirane guzice u tangama na
twitteru u
pauzi za ručak ne pospešuju lučenje pljuvačnih žlezda. Pogled kroz
prozor na
gradilište zaraslo u šikaru; daleko bolje utiče na apetit.
"Ni istina, ni privid
nisu providni. Potpuno providna je samo praznina. Da bi
se proterala ova providnost, u protok se pušta masa informacija..." u
kojoj se providnost i dalje nazire i koja i dalje uspešno krči svoj tok.
I vreme koje se provodi u pisanju ovog
ne-prikaza je "vreme bez sudbine i događanja". Ono što budi nadu
ostaje izgubljeno u prevodu i javnom prevozu (mestu čitanja knjige). Ne može ni
da se objasni, ni opiše. To je ono što autor ne zna o sebi, papir i slova ne
znaju o sebi. Tastatura i prsti ne znaju jedni o drugima. Razmišljanje bez računanja
i logike, iako će i to jednoga dana da svedu na hemijski proces, proglase manje-više,
zdravim, bolesnim, korisnim ili suvišnim. Suprostavljanje brutalnom sloganu berze
singlova Meetic: "Jako je lako biti zaljubljen i ne patiti".
Digitalna fotografija je
i pored sve granularnosti uništila negativ, postala pornografija koja zatire
eros i seks. Postala izlog tela i duše. Na kojem stoji
cena: ništa. "I like". Transparentnost svaku tajnu proglašava
dijaboličnim i opasnim presedanom.
Telo postaje glatko meso. Kad svi saznaju
tajnu. "I like".
Kraj teatarske predstave. Sloboda skida
masku i istovremeni, ni manje ni više, žrtve/zločinci, prepoznaju je kao imaginarnog
policajca, carinika, kontrolu. "I like".
Januar, 2014
No comments:
Post a Comment