Konstantu mančesterskih bendova koji konfiskuju hajp muzičke štampe mogli bi da nastave Money. Mnogo im toga ide u korist. Upražnjeni prostor, harizmatični lider u najavi, ugovor sa nezavisnom etiketom, najpre muzika --> materijal bogomdan kada nema bendova koji mogu da imaju i jare & pare, i mejnstrim & nezavisnu i publiku & kritiku. Plus, nije nemoguće anticipirati Money za par godina u najšarolikijim kontekstima i neumoljivo odricanje hard/core fanova. Dal' će sve to dostići ili će ostati na statusu bendova sa zatvorenom bazom, koji ne prati adekvatna popularnost kao sto su, recimo, Puressence, samo će vreme i strpljenje da pokaže.
MONEY - SO LONG (GODISDEAD)
Momenat koji mi je odvojio pažnju za Money je pesma A Letter To Yesterday. Čuo sam bend koji ne može da odluči dal' će da zasvira Atmosphere (Joy Division) ili Stolen Property (The Triffids), a onda u hipu prelazi u nešto za šta bi wannabe nobelovac Bono Vox i njegova sabraća iz istog kruga besmisla (neka to budu Coldplay) dali mnogo čekova da mogu da dotaknu ili bar spoje slike sa tonovima. I uglavnom DA! Money imaju potencijal da se kreću uz popularnost i globalnu raspoznatljivost, a opet dovoljno daleko od Coldplay i sličnih koji pokušavaju da podmuklim genetski modifikovanim korporacijskim pop streberizmom otupave intelektualni i artistički potencijal konzumenata. Razlika je u tome da Money ima i poetiku i da autentično pripada pop kulturi. Ako sve ovo nije dovoljna vredna preporuka, savršeni komentar sa youtube/a je Money opisao kao bend u kome se susreću Verve ( iz Storm in Heaven perioda ) i Sigur Ros. Ko ne veruje, tu je So Long (GodisDead), koja otvara album i samo je jedna od nekoliko omiljenih numera.
MONEY - Goodnight London
Mileta Okiljević, septembar 2013
No comments:
Post a Comment