Coding Freedom - The Ethics and Aesthetics of Hacking

E. Gabriella Coleman

Princeton University Press

Kako opisati celu knjigu u tri i po' reda i pritom što manje propustiti?

"...without a context, difficult to evaluate..." - Joanna Russ, How to Suppress Woman's Writing

Omiljena skraćenica u duhovitim forumskim diskusijama između iskusnih i novopridošlih "entuzijasta" u svet Open Source programiranja je "RTFM" (Read the Fucking Manual). Drugim rečima: "kroz trnje do zvezda". Oni koji su proveli i provode sate u čitanju uputstava za upotrebu, loše napisanih dokumentacija i/ili recimo kriptičnih Linux "man pages", možda najbolje znaju o čemu pričam. Uključujući i slučaj da kao i autor ovih redova ne pripadaju svetu koji antropolog Gabriella "Biella" Coleman opisuje u svojoj kratkoj i zanimljivoj studiji. Geekove i slične osobenjake svakodnevno viđate na poslu, u prodavnici, na raznim mestima: izložbama, koncertima npr.

I pored frustracije, novajlije su u svakom slučaju dobrodošli u samoorganizovanu kliku bez jasnih i zapravo vrlo dinamičkih i likvidnih struktura (uput primetimo da je Coding Freedom najvećim delom nastala pre pojave čuvenih Anonimusa). Da bi zaslužili poštovanje starosedilaca i prvoboraca u haotičnim online redovima boraca za abstraktnu i nenadjebivu pravdu, svi moraju dobro da zavrnu rukave. Bez ikakakve materijalne nadoknade. Uljezi se naime vrlo brzo lociraju i uklanjaju iz ekipe. Hakeri su tako dobro tehnički potkovani, da bez problema i uglavnom legalno dolaze do sredstava za vođenje lagodnog zivota. Neka viša sila ih ipak tera da se i dalje znoje i razbijaju glavu nad novim problemima.

Delo bazirano na Gabriellinom doktoratu iz 2005 godine: "The social construction of freedom in free and open source software: Hackers, ethics, and the liberal tradition", po prvi put baca svetlo na mesto gde po pravilu njega (svetla) zapravo ili nema ili vrlo malo ima. Izrazimo se poetički: recimo da je to odsjaj monitora u mračnoj sobi sa razbacanim flašama, knjigama, garderobom, ostacima hrane starim xx dana...

Postulat: "liberalno" se nameće više iz sociološke, nego "(neo)liberalne" političke i ekonomske perspektive, više u smislu da se loš pojedinac što efikasnije onemogući da nanese zlo zajednici.  

Postoji više ključnih momenata u knjizi od kojih navodim dva. Jedan je kad autorka opisuje prelaz iz "slobodnog" u "otvoreni" princip (F/OSS) i otvaranje mogućnosti da se software ipak (zlo)upotrebljava u komercijalne svrhe uz (za mene) problematični mehanizam "free beer for free speach". Drugi se odmah nadovezuje na ovaj i opisuje kako tehnološki giganti odbacuju vlastita rešenja u korist Debian distribucije.

Posle čitanja jedne knjige, više se trudim da što pre pređem na sledeću, nego da kukam, oduševljavam se i kontempliram. Uz to, tu radnju često upražnjavam pred spavanje i u hodu, tj. u javnom prevozu i sa slušalicama u ušima, dakle vrlo ograničene pažnje. Ponekad čak želim da zaboravim sadržaj prethodne, da bih ostavio više mesta za sledeću literaturu. Tako, sve i da hoću, nemam nameru, t.j. neću  da vam otkrivam više detalja. RTFM :).

Jedino što u ovom trenutku otkinutom od dragocenog vikenda još mogu da učinim je da vam preporučim da se prepustite uživanju u tezama Coding Freedom. To je moguće čak i u slučaju da vas mukotrpno ostvarivanje digitalne slobode i/ili Creative Commons (CC) uopšte ne interesuju. Ako nemate sredstva da kupite knjigu ili jednostavno ne želite da ih izdvojite za papir, možete je sasvim legalno skinuti sa stranice autorke.

Jedno od osnovnih pitanja antropologije, "šta je (to) čovek" u ovom slučaju može da se tumači kao "šta je (to) geek" i posmatra u pravcu: "Čovek" - "Geek" - "Čovek" - "G... Neke od odgovora na pitanje iz kog pravca dolazi i u kom pravcu se kreće i razvija ljudska zajednica mislim da možete da naslutite. Prepustite se (digitalnoj) mašti.    

Dario Stajić, septembar 2013