Nekako kada shvatiš da ovaj svet iz ko zna kakvih razloga nije onakav kakvim ga predstavljaju spolja, malo lakše počneš da dišeš i ne obazireš se okolo tako mnogo kao godinama pre toga. Ljudi se razbacuju sa metaforama, brojkama, epitetima, scenarijima katastrofa i sličnih nepogoda, ali kad ugasiš svetlo koje inače još gori i tiho pustiš da muzika ide, zaboraviš na sve, pa i na sebe samoga, shvatiš da je oduvek tako bilo i da će uvek tako da bude i da ti tu ništa, ama baš ništa ne možeš da promeniš i da si još uvek sam. A i da možeš, šta bi? Uzeo koji evro više i to je to.
Elektroclash, kao muzički pravac, nije dugo trajao, ali znao je da totalno, svojim tokom odvuče pažnju od svega živoga i mrtvoga i da poput footstepa, odvede noge ko zna gde i ko zna kako i ko zna koliko. Kažu da je krenuo iz Minhena i Nemačke i proširio se vrtoglavom brzinom na ostatak sveta. Chicks on Speed, Peaches, pa Fisherspooner, The Faint, The Rapture i mnoga druga imena... Jedan od većih producenata iz te ere i priče, Stuart Price, zajedno sa braćom Blake, već 30 godina gura i dalje. Nekome to možda previše liči na Duran Duran, Depeche Mode - Rani radovi i new romanticse, nekome na disco, New Wave i elektropop klasike 80ih. Sve u svemu, poseduju jako ispoliran stil, ti Zoot Woman i jesu nekako S-Klasa savremene muzike za zabavu. Ne za svakoga i više za neku sportsku, ležerniju i opušteniju ekipu.
Price sarađuje i sa Madonnom i sa Kylie Minogue i mnogim drugim velikim imenima i zvezdama mejnstrima. I u njegovim produkcijama i miksevima, čuje se i ono što gura sa Zoot Woman. Neki ispolirani vanvremenski ritam i zvuk, na prvo slušanje pomalo i jeftin i prijemčiv, ali u toj meri zarazan, da mu se rado i s vremena na vreme stalno i iznova vraćate. Formulu i recept samo on zna.
Možda su po tretmanu klavijatura najbliži Ladytronu. Kažu da se na probama stalno vodi bitka između jasnih melodijskih struktura i kako će to produkcijski da se uobliči. Nesagledivo mnogo truda da se na kraju i kad se povuče crta - ostvari nešto tako moćno, minimalno na površini i maksimalno po dubini. Jebena umetnost kojoj u nekom naivnom pogledu i vidu, marketing skoro i da nije potreban, a ima ga na svakom koraku.
I naravno nema tu bluesa ili ima ga, ali jako malo i to je ono što me u mom diskofilskom iskustvu stalno zbunjuje. Nekada se udaljim milionima milja daleko od bluesa i onda mu se iznenada i na trenutak vratim i zahvalim najviše na svetu. Anti-blues kao forma bluesa. O, sveprisutni blues i tamo gde ga najmanje ima. Živi i uči i dalje ništa ne znaj.
Zoot Woman - Live And Learn
Zoot Woman - Still Feels Like the First Time
Zoot Woman - Gentlemen
Zoot Woman - It's Automatic
Zoot Woman - Living in a Magazine
Zoot Woman - Chicago Detroit LA
Zoot Woman - Taken IT All
Zoot Woman - Useless Anyway
Zoot Woman - More Than Ever - Redesigned
Zoot Woman - Rock & Roll Symphony
Zoot Woman - The Stars Are Bright
Zoot Woman - Saturation
Zoot Woman - Things Are What They Used To Be
No comments:
Post a Comment