Kratka istorija nove muzike - Hans Ulrich Obrist

""ambient trash metal"... cesto sam u ranim danima ambijentalne muzike govorio da joj je najbliza muzika hevi metal. Ako idete na hevi metal koncert ne idete da bi slusali tekstove, ne idete da bi slusali solaze na gitari. Idete da bi se apsolutno okupali u zvuku, i to je neverovatno iskustvo..." - Brian Eno

Ponoćni boogie i druge priče - Edo Popović

ocenmore (2012)

“A ja razmišljam o tome kako je svijet u kurcu." - Edo Popović

"Kurac je izgleda čarobna riječ ovdje" - Edo Popović

Popović voli knjige Franza Doblera, Jürgena Plooga, Petera Paula Zahla, Ludwiga Felsa, Jörga Fausera, Carla Weissnera, Jürgena Theobaldyja, Clemensa Meyera i Branka Ćopića. Uređivao je časopis Quorum. Fauser je bio genijalan pisac.   

Votka bez ičega. Votka zalivena pivom. Vino. Apstinencija.

Antologijski razgovor sa nepoznatim parom (Klarom, studentkinjom srpskog i njenim prijeteljem, studentom šumarstva), priča "Dobrodošli, gospodine Popoviću". Rečenice kao: "Čula sam da Hrvati ne vole Srbe." i odgovor "Hrvati nikoga ne vole." i "Vjeruješ li u ljubav?" i pred kraj "Za sto eura, dušo" i na samom kraju "San se poput lopova vukao po hodnicima i ja sam čekao da provali u moju sobu.".  

Zbirka je sastavljena iz tri zbirke. Ponoćni boogie (1987), San žutih zmija (2000) i Tetovirane priče (2006). Stil se vremenski razvija iz konkretnog, ali mesnatog i nabildanog stila u još konkretniji, ali ogoljen i koščat stil. Poput poezije kojoj nedostaju ideali ("sto eura") i snovi ("sto eura"), besane i srozane poezije: "ali sjećanja su otrovni bršljan u grlu, ona pretvaraju nježnosti u osjećaj krivnje. Pokušat ću se uvjeriti da to nisu bili ni snovi" (Ponoćni boogie) Popovićevo mučno pisanje, istovremeno je i nagonsko i na umni pogon pogonsko: "kontinuitet pokušaja i akumulacija rezultata koji osiguravaju postojanje kulture."

Chain & The Gang - Heavy Breathing

Ravnodušno dok ne eksplodira od ravnodušnosti. U iščekivanju "Kristalne noći".

Muzički između Stoogesa, Milesa Daviesa, The Clash, Lost Poetsa, Jaretta... Patti Smith.

"zato što sam iskoristio svoje pravo glasa, ubacio prazan listić u glasačku kutiju i stvari će, nedvojbeno, krenuti nabolje." (Priča o knjizi)

Iskustvo rada po nemačkim bauštelama, ogleda se u rušenju, štemanju i građenju pisane forme. Eksperimentu. Rasulu. Raskalašnosti. Rastrojenosti. Sve u mestu. Pisac "U paukovoj mreži" ne može da manevriše rečima. Koprca se. Iz fiksirane perspektive izgovara samo ono što vidi, čuje, oseća.

"Pa, neki sok. Rekao joj da se zveknuti može samo nešto konkretno." (Klub)  

Howard Hughes i Peckinpah, "pa onda pimpek u patlidžan?" (Kvadarni oblutak)

Odličan pisac, koga posle 25 godina ponovo otkrivam i koji pričama oživljava vlastitu senku i kome hvalospevi verovatno ne pomažu da izađe iz "čarobne riječi".

Juni, 2014

Putovanje u priključ(e)no stanje svesti: Elektronska muzika/Vek eksperimenata i eksploatacije - Dave Henderson

Journey To a Plugged in State of Mind: Electronic Music/A Century of Experimentation and Exploitation by Dave Henderson

Cherry Red Books (2010)

“They had a way with words, these journalists." - Dave Henderson o recenziji albuma "Floating Music" Roberta Schroedera u nemačkom magazinu "Musik Express"

Od Varezea do La Roux; od Stockhausena do Matthew Deara; od Oliviera Messiaena do Global Communication. Bivši novinar i nekadašnji urednik magazina: Sounds, Q, Mojo i Mixmag. poseduje prilično sređenu memoriju i preglednu muzičku kolekciju, za koje je spolja teško utvrditi neku posebnu logiku, osim da su u pitanju studiozna, izoštrena i u(s)merena strujanja slova i elektrona, iz kojih izbijaju zvuk, suze i znoj. 

 

Čovek poželi da čitanje ove knjige nikada ne prestane, da ima milione stranica. U sedam poglavlja: (1) rane godine - umetnici i ekscentrici, (2) šezdesete, (3) Moogovi izmišljanje ambijentalnosti i selidba u Berlin, (4) saundtrekovi, semplovi i parcelisanje podijuma za ples, (5) svet drogama pometenih multisemplova, (6) demontaža zvuka i (7) Buddha i post post-dabstep iskustvo - autor u kratkim skicama/recenzijama, naznačuje kako se razvijala sprega kreativnosti i tehnologije u uslovno rečeno, elektronskom pop domenu.

 Global Communication

Za nešto moraš da se uhvatiš. Bez istorije i praistorije jednostavno, ne ide. Krenuvši od pronalaska Thadeusa Cahilla, telharmonijuma ili dinamofona iz 1912. godine i Luigi Russolovog albuma "The Art of Noises" na kome se čuju šaputanje, zviždukanje, vriska, dreka, metal, drvo, koža, svrab.... i koji je, decenijama kasnije, inspirisao Trevor Horna i Paul Morleya da osnuju etiketu ZTT (ZANG_TUMB_TUUUMB), sve je u konstantno isprekidanom i neobičnom kretanju, širenju i sužavanju. Audio-elektroničari kradu iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, i jako je teško svemu odrediti neki linearni(ji) tok. Disanje i BPM u pokretu.

Paralela između kompilacije sa interpretacijama Rachmaninoffa, Tchaikovkog, Stravinskog, Glazunova... iz ruku i antena Clare Rockmore - "The Art of The Theremin" (1977) i debija "The Moog Cookbook", (1995) dua Brian Kehew i Roger J Manning Jr. (Jellyfish), sa digitalizovanim obradama Soundgardena, Weezera, Neil Younga i drugih, mogla bi komotno da se produži i na, u ovom delu nespomenute, na neki način, epohalne, Uwe Schmidtov, "softver koji peva" i "l`art pour l`art" - Lb - "Pop Artificielle" (1999) ili "Life's a Gas" (1995) - Wolfganga Voigta, pod pseudonimom "Love Inc."

Gerry + The Holograms

Premeštanje kroz prostor i vreme, iz prostora u vreme, iz vremena u prostor, novi kontekst, stari kontekst u novom ruhu, odavanje tajni i priznanja, devalvacija vrednosti, biti prvi ili poslednji u nečemu, biti neko, niko i ništa... Po kojim kriterijumima delo dospeva na stranice knjige koja se bavi prekretnicama u razvoju i stavkama u istoriji? Geografija zvuka. Ta "fuzzy"-nština, neodređenost, otkriva paradoks i svu lepotu zanata muzičkog žurnalizma, jer niko ne može da poznaje baš sve. Tako da se iz nepoznavanja nečega izvlači dodadtna vrednost, kapital za top liste budućnosti. Pitanje "Can computers compose?" može da se proširi i s domena komponovanja na domen pisanja o komponovanju. Komponovanja pisanja. Kako udahnuti dušu mašinama koje nas okružuju?

Severed Heads 

U "Journey..." ima mesta i za Pink Floyd i Radiohead i The Who (Baba O'Riley - 1971). Evidentno je da i u kvalitetnom mejnstrimu može da se nasluti klica "Electronic Meditation" (1970) - Tangerine Dreama ili obrnuto. Kvalitetan andergraund danas skoro da ne može da se zamisli bez singla "Virginia Plain" (1971) - Roxy Musica. Mada, ja lično, ne mogu da smislim ni andergraund ni mejnstrim. Kao pojmove.

Dalje, preko Vangelisa, neizostavnih Kraftwerka, Mike Oldfielda i Jean Michele Jarrea, pa epohalnih NEU! ili Sparksa priča se seli u 80e. Prilično dugački i sadržajni tekstovi o "Reproduction" (1979), "Only After Dark" (1980) i "Dare" (1981) - Human League, samo potvrđuju Hendersonove skrivene afinitete i sklonosti iz vremena magazina "Sounds" i favorite: 23 Skidoo, Severed Heads i Cabaret Voltaire. "Claustrophobic drive into alienation."

U jednom daha spominju se i Primal Scream, Massive Attack i The Shamen. S'Xpress, M/A/R/R/S, Baby Ford.

Sleaford Mods

Pocetak XXI veka obeležili su Fennesz - "Endless Summer" (2001), Matmos - "A Chance to Cut Is A Chance To Cure" (2001). Pa sve do Fuck Buttons, Animal Collective, Ikonike i Tri Tačke.

Vrlo dobar pregled. Izoštren pogled. Ko želi informaciju iz prve ruke, a mlad je i neiskusan, može da se posluži ovom knjigom umesto Wikipedijom. Nađe se ponešto i za matore. I za one između. Iznad. Ispod. Bilo gde, svuda i nikuda. Putovanje se nastavlja ili stalo je samo naizgled pa sve do u nedogled.   

Juni, 2014

Ploče koje ruiniraju pejzaž: John Cage, šezdesete i snimanje zvuka – David Grubbs

 

Records Ruin the Landscape: John Cage, the Sixties, and Sound Recording – David Grubbs

Duke University Press (2014)

“If you could only play a record once, imagine the intensity you'd have to bring into the listening" - Derek Bailey

"If there where anything for which I'd sell my soul it would be to never have to listen to the same album twice" - I'm glad that he didn't sell his soul. - Albert Oehlen/David Grubbs

Slobodna improvizacija, jazz, country, blues, savremeni kompozitori, elektronska muzika, dub reggae, javanski gamelani. David Grubbs razmišlja, sa prostorne i vremenske distance, o eksperimentalnim zvucima 60ih, iskustvu/dokumentovanju slušanja i stresu/ograničenosti zbog vežbanja, isključivo uz puštanje nekada davno objavljenih snimaka.   

 

U razgovoru Daniela Charlesa i Johna Cagea, kaže se da su ploče/snimci, poput razglednica koje razvaljuju ili ruiniraju pejzaž. Za obične ili nazovi normalne ljude, verovatno je preterivanje kada neko čuje muziku u svemu, u svakom trenutku svakodnevnice, ili kada prepoznaje umetnička dela u predmetima iz okruženja, događajima i doživljajima. Ipak, i dalje postoje pojedinci koji bi mogli na neki način da se svrstaju podjednako i uz jednu i drugu stranu, ili da se posmatraju iz nekog trećeg, novog, posebnog ugla. Mada je i dalje prilično teško objasniti, zašto neko, u XXI veku, izdvaja ogromne količine novca za prastari krckavi vinil, recimo Maxa Neuhausa: "Electronics & Percusion: Five Realizations" iz 1968 godine. Ponovo izdatog na CDu 2003. I u međuvremenu besplatno dostupnog na internetu na nekoj stranici poput npr. http://www.ubu.com/sound/ . Ili http://www.dramonline.org/ . Ili...

Grubbs se dalje osvrće na opus Henry Flynta (albumi "You are My Everlovin", "Back Porch Hillbilly Blues" i "I don't wanna") i veze sa Harry Smithovom antologijom: "Anthology of American Of Folk Music" ili Ornette Colemanom, u jazz idiomu.

Henry Flynt

Poglavlja o Cageu, počinju citatima Kyle Ganna u kojima stoji da se oseća krivim dok sluša ploče. Mnogo bi bolje bilo slušati saobraćaj na ulici. I Jasper Johnsovom opaskom: "The best criticism of painting is to put another painting next to it". Cage je za sebe izjavio, da je presrećan zato što je, kao i Thoreau svojevremeno, prilično anoniman i tako može nesmetano da radi to što radi. "We owe this complexity to chance."

Dalje, Jim O' Rourke, žali se kako su koncerti improvizovane muzike tako nabudženi mnoštvom infomacija, da mu je najdraže kupiti album i slušati ga, na miru i kod kuće. 

Derek Bailey

I tako ovo akademsko razmišljanje - za i protiv: snimanja muzike? Za i protiv: šezdesetih? Za i protiv: teče. 220 stranica.

A zatim i dalje. U mislima. Za i protiv: misli.     

    

Juni, 2014

Chain & the gang: MINIMUM ROCK N ROLL

"ENOUGH IS ENOUGH. ORIGINALITY IS THE ENEMY. SAY "NO" TO EXPRESSION.STOP PROGRESS THEN! You've had the maximimum... it was not sufficient. Now it's a time for the minimum.... MINIMUM ROCK N ROLL."

Moguće je samo ono što nije: Istorija Einstürzende Neubautena – Max Dax/Robert Defcon

Nur was nicht ist, ist möglich: Die Geschichte der Einstürzenden Neubauten – Max Dax/Robert Defcon

Bosworth Edition/The Music Sales Group (2006)

“Na bini nisam svestan svoje okoline… kada bih znao kako delujem, pretpostavljam da bih bio (po)prilično ograničen, verovatno.” – B.B.

“Odahnuo sam u samoći aerodroma” – Heiner Müller

Bivši i aktuelni članovi, ljudi iz bliskog okruženja, na oko 320 stranica, dramaturški raspoređenog teksta, plus ilustracije, pričaju o temeljima na kojima rastu obrušavajuce novogradnje. Novi album, posvecen WWI, očekuje se za nekoliko meseci.

  

Na sličnim postulatima i tehnikama kao: “Please Kill Me” Legsa McNeila i Gillian McCain ili “Verschwende Deine Jugend” Jürgena Teipela ili “Ein Gespräch” Beuysa/Kunellisa/Kiefera/Cucchija, duo Dax/Defcon, uklopio je više od 60 snimljenih sati, 49 razgovora/intervjua, u kompaktnu biografiju,  prvih 25 godina, jedne od najznačajnijih berlinskih muzičkih manufaktura.   

Lider Blixa Bargeld (Christian Emmerich), svoje umetničko ime, smislio je još 1977. godine, kada je davanje pseudonima bilo popularno među mladim naprednim ljudima. Flomaster “Blixa Color 70” i naklon naspram tradicija (“Köln”) dadaističkog pokreta i Johannes Theodor Baargelda. “x” u “Blixa” zvuči ionako prilično novotalasno. U prevodu keš ili gotovina – prezime “bargeld” - na kreditnoj kartici, Blixu podsećaju na vreme, kada je sve finansijske transakcije obavljao isključivo u šuškavim i zvečećim varijantama. Iz ubeđenja.

Autobahn

Alexander Hacke, nekada gitarista, nekada na rezervnoj klupi, a danas pod punom ratnom spremom - na basu, podseća se pesme “Kollaps” i atmosphere Berlina osamdesetih: “Zid još uvek nije bio srušen, a mi smo želeli da se ponovo sagradi.” Za nekadašnju klavijaturistkinju Gudrun Gut, najvažniji su bili jeftine kirije i distanciranje od umetnika “šezdesetosmaša” – najvažnijih klasnih neprijatelja. N.U. Unruh, čovek na udaraljkama, borio se protiv dosade, puštanjem ploča ABBAe i Beatlesa, na dvostrukoj brzini. Blixa, konstantno na kokainu i sličnim supstancama, razvodio je publiku u bioskopu “Tali”, gde se bez pauze u programskoj šemi i godinama, prikazivao „Rocky Horror Picture Show“.

Sve dok se nije, platonski, zaljubio u FM Einheita ili Muftiju (Franka-Martina Straußa), u produkcijskom i ofanzivnom pogledu, možda najznačajnijeg člana Neubautena, sve do odlaska iz postave,1995. godine. 

Schwindel

Unruh je molotovljevim koktelima jurio publiku na nastupima, bina je gorela („Abfackeln!“), nastupalo se na podvožnjacima auto puteva, sviralo i lupalo po čeličnim i metalnim konstrukcijama pokupljenim na otpadu. Što i nije delovalo, baš najpovoljnije, na zglobove i jedinstvo bratstva.

Nekadašnji basista, Mark Chung, zaradio je prilično solidan imetak, zastupajući bend, ali i mnoge druge kolege, po osnovu autorskih prava i ubrzanog isplaćivanja tantijema. I kroz celu knjigu, da li je to ironija ili iskustvo/stav, dilema ostaje; provlače se termini koji se koriste više u centralama velikih firmi i koncerna, nego u nezavisnom popu. Pa makar on imao izvestan industrijski predznak.

Nag nag nag

Nije jedino umeće - stvarati ovako prilično jedinstvenu i originalnu muziku i sa (uglavnom) nemačkim tekstovima - imati podjednako mnogo ili podjednako malo publike, na svim meridijanima. Umeće je i uspostaviti kontakt sa vernim fanovima - mnogo pre interneta. I živeti od svoga stvaralaštva - u vreme interneta.

A kako su EN, iz totalne kakofonije i buke i raspada, prešli u organsku „Silence is Sexy“ i melanholija “Berlin Babylon” - faze? Izdržali?       

Godine, ljubav, disciplina.

I optimizam za koji vam je još uvek potreban dobar par ušnih školjki. Da ga („optimizam“) čujete. Delite buku i tišinu sami sa sobom. Ponekad i sa najdražima.

Juni, 2014