Apokapitalizam: Darko Rundek Cargo Trio, Antun Opic

 

 

 

 

 

Kvartet i trio. Marshall pojacalo. Ipak i inace.

 

 

Kvartet: Antun Opic, minhenski Vaya Con Dios, Gipsy Kings, Waits, Brecht i Weil i jos stosta... Suvise precizno odsvirano, da bi ostavilo dublji utisak. Sa opicenim likom na udaraljkama, neobicnom bas gitarom i uigranim pasovima na akusticnim gitarama, decentnim saksofonistom. Pesme na engleskom, nemackom i jedna obrada Darka Rundeka na "srpsko-hrvatskom". Verovatno im malo alkohola na sceni ne bi skodilo, ne zbog opustanja i treme koje ocigledno nema, nego da prsti utrnu i da jezik pocne da petlja i da se raspetljava. I da dobiju malo treme. Ucinilo mi se, ili pricinilo, previse rutine. Za moj ukus.

 

Kad pijes pivo moras cesto da ides na WC. Nisam pio pivo, ali pukao mi je zub. Sto me jako iznerviralo. Izbacilo iz rutine.

 

 

Trio: Volim ljude koji su se (skoro) svima zamerili (Louis-Ferdinand Céline npr.), a i one kojima je (skoro) suprotno poslo za rukom, sakom (o sto), "rukama". Revolucionarna celija/trojka: Darko Rundek - gitara/ukulele/hardver/vokal, Isabel - violina, Dusan Vranić - sve i svasta. Dusan na samom pocetku sedi pored klavijatura i trazi od publike zvaku. "Bio sam u ratu, pa sam malo nervozan". Osedeli Darko pita koliko ljudi ne razume "nash"? Neznatan broj podignutih. Ruku.

U vrlo intimnom prostoru/amfiteatru, sedi se. Puno(m) nashih. Jebiga, nashi smo. Kako god. Atmosfera se topi. Otopljava.

Prekid za pauzu na pola svirke. Zagusljivo.

Pred sam kraj i pre bisa, opet, Dusan, trazi da svi ustanemo: "Apokalipso".

Isabel u dugoj haljini, neke secanju nedostpupne boje. malo picikato, malo gudalom, iz instrumenta izvlaci sirok spektar tonova u stilu "kosmickog mesindzera" Jean-Luc Pontyja i sultana svinga Stéphane Grappellija. Iz studija (od poznanika) saznajemo da je vidjena u zenskom WC-u. Pivo?

Visine Anda (Triglava), doline divljeg zapada u stilu topova sa Navaronea i sa trubacima bez truba koji trube golim usnama, (sovjetska) Rusija, mirisi orijenta i bezdno Balkana, Chet Baker, King (Tele)Tubby, Tresnjevka, naravno... pa sve do... Vardara. Babilon ili "U sirokome svijetu".

Ono sto je Rundek nekad postizao sa sest i vise saradnika na bini, ovaj put ide i sa dvoje saboraca. Razuzdano i ekonomicno - istovremeno. Pre svega zrelo. Ali ne za penziju.

Publika zna tekstove. Ali ne i fore. Proslo je vise od 20 godina kako smo se poslednji put videli i sreli. Jos zivi od muzike? Zivi za muziku?

Pusta(mo) ga da svira. Jer u tudjini duša gine od tišne. I boji(mo) se buke. 

Na svu srecu svezane su joj/name ruke. Publici/nama. Inace. Razjebavanje.

"Ljubav se ne trži niti ne kupuje.."

Inace. Bilo dobro. I bez piva i bez rakije. Kao sto rekoh. Ili. Ipak (nerutinsko) razjebavanje.  

Nervira me zub.  

 Grane smo na vjetru 

 

 

P.S. Tek sad skapirao da nije "kvartet", nego "kvintet". Brzina. Mrsko mi da ispravljam.