Denseland - Like likes Like (m=minimal 2013)

Jedna od ploča nalik knjigama koje se čitaju pred spavanje. Spusti se na pod, dok glava visi sa kreveta. Malo je takve lepote, a lakše se i zaspi, Nikakva šteta ako se i to (za)desi, mehanički okretane strane idu na re/iščitavanje, a opet se  indukovani snovi mogu na čudne načine izokretati.

 

denseland - hum of sonic

Like likes Like je drugi album za Denseland (debi Chunk, 2008,  Mosz) i nova avantura lige umetnika zavidne kilometraže i uzbudljivog izražavanja. Prvi utisak donosi David Moss, pevač i vitalni ritmičar intrigantne biografije koji osim pevanja u operi, silnih koncerata sa perkusijama i kojekakvim napravama,  upriličava  hepeninge gde se svi goste idejama, a Moss ponekada igra ulogu birokrate koji u raznim komitetima polumeceniše mlade umetnike. Podjednako su tu i Hanno Leichtmann, koji se bavi ritmovima i elektronikom, bilo da ih nosa naokolo u svom prtljagu (Static, Groupshow...) ili ih primenjuje u konstelacijama i predstavama, i  Hannes Strobl, basista koji dok zicama kontemplira i traži muziku u sebi, istovremeno radi i za pozorište i performanse. 

 

denseland : glass jar sitting in your hand unmastered version

Transfer Deks otvara album i na ničijoj zemlji omeđuje prostor negde između parčića sa Until The End of the World saundtraka -----> Patti and Fred "Sonic" Smith ( It Takes Time.. ) i Can (Last Night Sleep). Uostalom, ceo album je imaginarno kombinovanje bendova/artista, mišića i poetike; prve misli su Suicide kao podrška preambijentalnom Brianu Enou, ili umašćeni i zakrečeniji i tromiji Depeche Mode kako prisluškuju razgovor Laurie Anderson i Lou Reeda. Posle pauze od nekoliko slušanja javlja se i Yello nastao u 21. veku, delom nagađajući u korespodenciji sa navedenim uticajima, na primer.

Mileta Okiljević  ( novembar, 2013 )