Noćna projekcija – Oto Horvat
Akademska
knjiga - 2021
Rečnik mi
se raspada i sužava. Čitam mnogo, relativno mnogo, ali reči kako ulaze u glavu,
tako iz nje i izlaze. Ne zadržavaju se puno u njoj. Godine očajavanja, samoće i
zaborava. Moj duhovni softver prihvata sve manje podataka. I
memorija škripi. Toliko o trenutnom raspoloženju. A sada malo o Novom Sadu i
okolini. Jednoj večeri provedenoj u tom gradu i uspomenama evociranim poput
izoštrenog i usporenog snimka, u knjizi Noćna projekcija.
Oto Horvat je poeta iz Novog Sada sa trenutnom adresom
u Firenci. Čovek osebujnog talenta, nesebičnog jezika punog metafora povučenih
mahom iz svakodnevnice i inspirisan svetskom literaturom. Osećajan.
Intelektualac. Više posmatrač neko saučesnik. Kritičar? To nisam siguran.
Prve scene opisane u ovom romanu vezane su za jednu vožnju
taksijem sa aerodroma. Putovanje u rodno mesto. Velika i živopisna slika
deponije i otpadaka koja se odvija na nekoliko stranica kao iz filmove Bunjuela
i De Sike. Sav taj nered, može da se sredi za par dana ozbiljnog rada. Kao da
se ljudi našeg podneblja brane smećem i ružnim izrazima i poganim slikama od
razvijenog sveta. Sveta koji ne prihvata nered i nedisciplinu osim u ograđenim
getoima i koji nemilosrdno širi svoje pipke, samo traži i traži, a daje sve
manje i manje zauzvrat. Industrijska predrevolucija ulazi u naše krajeve. Napuštamo
feudalizam.
U piscu
javlja se velika želja da ispita vlastitu prošlost. Što je normalno i za
očekivati. Zapitkuje majku koja još uvek živi u porodičnom domu, prebire po fotografijama,
hoda poznatim ulicama, susreće likove iz mladosti, poznanike, prijatelje koji
više ne svraćaju na mesta uspomena, rodbinu. Prolaze dani u lutanju i potrazi,
na licu svakog prolaznika čita poneku priču, pronalazi poneki odgovor. Razmišlja
o ocu pijanisti i udaljava se potpuno duhovno od njega, izgubljeni sin. Fizički
odavno nije tu. Majka ne želi da ga opterećava, gleda TV serije i sve što su imali
da kažu jedno drugom, već je izrečeno. Ćute. Opšte nerazumevanje. Ili samo
literarna odbojnost. Fikcija.
Sve to nekako ide i dan pred polazak nazad pretvara se
u jednu dugu i iscrpnu Noćnu projekciju. Još jedan spomenik vojvođanskoj varoši
od nekoliko stotina hiljada stanovnika. A
ima ih u literaturi dosta. Padaju mi na pamet obojica Tišma, svako na svoj
način. Ljubav i osuda. Osuda i ljubav. Ljubav.
Tu je
jedan nastavnik mačevanja. Drugarica, prva simpatija, šta li? Nekoliko kratkih
pasaža viših fantazija prekidaju tok priče i kao u nekom transu zamagljuju i
pomeraju inače čvrstu i homogenu strukturu štiva. Pojavljuju se brat i sin. Druga
strana nedostaje neizmerno i to je cela tragedija pripovesti. Tamo si gde je i tvoja inspiracija.
Ljubav.
Ne bih
rekao da je Novi Sad kriv za bilo šta. Ljudi u inostranstvu puno rade i jednostavno
odžive se. Postaju permanentni stranci u želji da se negde skrase za sva vremena.
Horvat se skrasio u svojoj pisanoj domovini. Uz pisce i pesnike. Noćna
projekcija je i svedočanstvo nesigurnosti i traganja ispisano sigurnom i
suverenom rukom.
Pomalo u ključu
drugog Novosađanina iz egzila, matematičara i filozofa Vladimira Tasića. Pitam
se da li će u skoroj budućnosti, Srbija da ima više književnika izvan, nego unutar
matice. Da li će nova većina najjačih autora srpskog jezika da nose sa sobom i
neki strani pasoš? Dolaze povremeno ili nikako? Čak i rečenice gube
prvobitnu strukturu i osećaju se pravila i uticaji novih adresa i okruženja.
Zemlja ne može svojih intelektualaca i radnika u inostranstvu
da se odrekne iako njihovu tešku, oporu, nekad i mudru reč ponekad oseća više
kao teret nego kao snagu i nešto što je gura napred i izvlači iz blata 40ih i
90ih i ko zna kojih sve ne još.
Kao da smo svi mi koji malo više čitamo Tomasa Bernharda
počeli prenaglo da prihvatamo izraz, silinu i jačinu Bernharda i kritikujemo i
obaramo sve pred sobom i sve iza sebe. Bernhardov razlog bio je mnogo jači od
našeg, razloga donedavnih „pobednika“. Bernhard
zove i opominje svoje sunarodnike da ne kreću ponovo u glupost i katastrofu
svetskih razmera.
I pored Gavrila Principa i Tesle, premali smo za velike
pizdarije i svima je puna neka stvar nas. Mislim
opštu katastrofu, tu više nismo face. Opet, imamo velike književne talente. Neka
i ova projekcija završi u i na vašim rukama.
Dijaspora greši. Dijaspora spašava od zaborava. Dijaspora
čuva svoj narod od nestajanja. Kroz delo i kroz reč. Čuvajte nas.
No comments:
Post a Comment