Future Days: Krautrock and the Building of
Modern Germany - David Stubbs
Faber&Faber (2014)
"Nisu samo gradovi bili u ruševinama. Kultura
je bila u ruševinama. Misli su bile u ruševinama. Sve je bilo ruinirano" -
Irmin Schmidt (str. 24)
Navodnjavanje kosmičkog
korova. Zappa. Stockhausen. Itd.
Uvod ne obećava. Vrlo drhtavo. Skoro svih prvih 100 stranica ne obećavaju. Spremam se
da ne odustanem. Trudim se da ne odustanem. Ne odustajem. Prepričano iz knjiga,
novina, lični opisi i opservacije detalja sa inerneta i sl. sa sl. Onda prvi
susret. Prilično iznenada. John Weinzierl iz Amon Düül 2. I priča konačno
poprima zanimljivije obrise: "Osećaš se bespomoćnim, nesposoban da utičeš
na bilo šta. Ipak, može se." Uz čaj od zove.
Jerry Berkers
Najveća vrednost knjige? Susreti sa
zvezdama muzike koja nikad nije postala dovoljno popularna i prepoznatljiva, a
ostavila je nizbrisiv trag za sobom. Ćaskanja sa Holgerom Czukayem, Diedrich
Diederichsenom (novinarska gromada), Felixom Kubinom, Jean-Herve Peronom,
Michaelom Rotherom, Klausom Schulzeom... Pa i onda kad prepoznajemo detalje iz nekih
drugih izvora. Prepričavanje. Čine nam se zanimljivim u novom kontekstu. Knjiga
je inače pokisla, pa se papir, sav izvitoperio.
"Krautrocksampler", Juliana Copea, i dalje (osta)je bolja alternativa za neki ekspresniji uvod u materiju. Opet, Stubbs, na terenu spretnije se snalazi od Henninga Dedekinda ("Krautrock: Underground, LSD und kosmische Kuriere") ili Nikosa Kotsopoulosa ("Krautrock: Cosmic Rock and Its Legacy").
Christoph Wagnerova "Der Klang der Revolte: Die magischen Jahre des westdeutschen Musik-Underground" zbog jezičke i geografske barijere, dostupna je samo ograničenom delu publike.
TRR
Bowie i Eno, spominju se u
dopuštenim granicama. I ukusa i širenja kosmičkih zračenja. S druge strane,
iako skoro podjednako važni za dalji tok istorije popa: Die Tödliche Doris,
Einstürzende Neubauten, D.A.F., Liaisons Dangereuses, Der Plan, pa i Nurse with
Wound, Cabaret Voltaire ili TG, nekako, ne uklapaju se, pa i ne nastavljaju se hronološki
na priču koju su začeli Can, Faust, Neu!, Cluster i kolege. Zajedničko im je
raskid sa bliskim i daljim prethodnicima. Očevima u rovovima i majkama na
poljima pamuka.
Jos više vrede podsećanja,
pa ma kako kratka bila, podsećanja na muziku protiv sećanja: Xhol Caravan,
Limbus, Animau, Floh De Cologne, Nektar...
Gazelle Twin
...iako, i to stoji. Revolucije su neuspešno
dizane i proglašavane, uglavnom uz muziku Zeppelina, Claptona, pa čak i neke teže
i retardiranije oblike, poput šlagera i turbo folka. U tom smislu, Gloria
Gaynor, najveci je kandidat da obeleži kraj prošloga, pocetak ovoga i sredinu
onoga veka; u domenu najvažnije sporedne stvari na svetu. Posle fudbala.
Muzike. Naime.
Avgust, 2014
No comments:
Post a Comment