Sunday, July 06, 2014

Jergović, Basara, Bernhard, Karajlić



 tusta i tma

Tušta i tma - Miljenko Jergović/Svetislav Basara



Laguna (2014)







"biće, dakle, reportaža"





Ništa opasnije od društva i ljudi koji čitaju samo jednu knjigu? Pojedinci i zajednice koji čitaju mnogo knjiga?





Jergović i Basara, svaki u svojoj sredini ili svaki u svojim sredinama, sa različitim, ali evidentnim uspesima, dižu talase/valove/pritiske/tlakove. Ovom prvom, zbog publiciteta i medijske kontroverze, svako pojavljivanje u hrvatskoj javnosti, predstavlja, nekad priličan, nekad, samo neznatan, problem. O anonimnom odlasku u, recimo, Međugorje, među hodočasnike, da ne pričamo. Drugog spašava "disku(r)shernija". Tako da se i ne kreću preterano mnogo unutar svojih plemena, o kojima kritično, oporo i gorko, pričaju. Više žive i prebivaju u knjigama. Stameno. Kao retki koji od pisanja i čitanja, mogu da žive. Solidno.



Kako powerty, sasvim ispravno tvrdi: "ideja mainstream alternative smara" i "malo je to sve proračunato/stvaranje neke šatro elite". Opet. I jopet.



Knjiga nije dosadna. Prilično žestok sparing seks - "Dragi moj Miljenko/Dragi Basara" - pada u prvoj polovini, a da se prostakluci pojavljuju tek kasnije. U međuvremenu. Brani se Karleušin angažman.



Diskusiju (za)počinje Miljenko sa zicerom: "Tuđman/Milošević". Dotiču neuralgične tačke novijih istorija. Korak napred, dva nazad.



Dok se neke važnije teme, namerno ili ne, pažljivo preskaču i/ili ne pominju. To se, sve, može izvežbati na tribinama, po kafanama i kafanicama, uz novine ili svađama s TV prijemnikom. Evropska unija, svakako, pripremila je zbornik pitanja (i odgovora), koji se moraju uvežbati napamet. Ponavljati kao mantra. Sve ostale unije, zajednice, paktovi i savezi rade isto i s istim pretenzijama. Basara je ponekad, pomalo, (sam sebi) dosadan i suvišan, a Jergović (sam sebi) patetičan i pretenciozan.



U drugoj polovini, mlađi se sagovornik otvara, ispoveda, stariji strpljivo i radoznalo - sluša. I jedan i drugi vole Bernharda. Razumeju ga bolje od ostalih "bernhardologa", što je i glavna odlika svih "bernhardologa". Žive, svaki na svom i u svom selu. I na kraju, rastaju se - onako - da vam se dobrano zgade - i Adolf i Staljin i Stonsi i Bitlsi. Negde je dobro ulovio ili uočio Basara, buniti se, protiv kapitalizma, danas, isto je, kao i buniti se protiv zemljotresa.



Ukratko, obostrani strah od traktora.

Xeno & Oaklander





bernhard


Bernhard - Migel Saens



Lom/Alexandria Press (2014)



"Neko vreme sam se trudio da budem kao i oni. Nisam to postigao."





Bernhard je neprevodiv i nepredvidiv. Svako pojašnjavanje, loše je i neophodno. Od nečega, početi se mora. Dakle krenuti. Problem nastane, svaki put kad krenete. Ipak.





Na knjige Thomasa Bernharda, naleteo sam slučajno. U biblioteci. I posle svake, bolela me glava. Od gusto satkanog jezika, oštrine, izraza, bujice reči. Koji kontrolišu disanje. Zabijaju vas u stolicu. Tonete u jastuk, ako ležite dok čitate. Prekriveni jezom.



Pogrešno je svako mišljenje koje kaže da je Bernhard nekoga ili nešto mrzio, prezirao, pa i kritikovao. Njegovo pisanje je pisanje o nedostatku. Nastalo iz oskudice. Ljubavi, novca, zdravlja. Borba za preživljavanje u prividnom izobilju. Njegovo pisanje je tako sa stilom. Njegove su forme. Tako.



Saensova knjiga je dobar uvod, dobar podsetnik, solidna za upućene, odlična za neupućene i loša za svakoga koga tema ne zanima. Saens je, ako se ne varam, prevodio Bernharda, na španski ili već neki drugi treći jezik, koji se govori u Španiji.

Roll The Dice




   

 fajront u sarajevu




Fajront u Sarajevu - Dr. Nele Karajlić



Laguna/Novosti (2014)



"A ja sam spavao kod tetke". "I sve je to bilo na korak od nas, dok Ferenc Čuhaj, lijevi bek Videotona..."





Sećanja na događaje i doživljaje koje decenijama pokušavam da izbrišem i potisnem iz memorije. Ima i novih podataka. Odličan literarni debi. Bestseler. Mada me tema, preterano, iskreno. I ne zanima.  





Jednom, osamdeset i neke, godinu, dve posle Olimpijade. Gimnazija. Zbrisali smo kolektivno s nastave. Lutali po Skenderiji. Bez para. Naiđe pokojni Zijo (u knjizi Para) iz Crvene jabuke. Dao nam nešto siće da kupimo veliku kolu. Ali nije hteo da pije s nama. Bila hladna, morao da čuva glasne žice.



I geto i raj. Tako je bilo. Kako je danas? Pojma nemam i ne zanima me. Ali pročitah "Fajront". I nastavih da se pravim blesav.



Kretenima će da smeta ćirilica. Naći će sigurno nešto da im smeta. Iako čovek, realno, nikad ništa ružno nije rekao. Nije ni glup. Daleko od toga. Zna se. "Papci" su otišli u Beograd, a "raja" u Zagreb i Ljubljanu. I to su te relacije. Osim ako nije ozbiljan investitor. Onda se sve oprašta.  



Da je anoniman, mogao bi sada da kao turista šeta po Baščaršiji. Sreće staro društvo, koje je uglavnom napustilo grad. Jede najbolje ćevape na svijetu, s lukom i u somunu. Visoka je cena popularnosti. Skoro ista kao i nepopularnosti.



Više se priča i piše o "pušenju", nego o "nadrealistima". Nele je lider, showmaster. Bio i ostao. Jedino humor posustaje. Zbog godina i iskustva? Nekad' si mogao da najebeš zbog jednog "maršala" i dve nesmotrene rečenice ispaljene u mikrofon. Prilično. Danas i kad ne otvaraš usta.



Pevanje na plejbek? Mislim da nam je ceo život postao (pevanje na) plejbek. Puste muziku i otvaramo ili "ne otvaramo" usta. Z.z.m se.



"Kažu, možemo radit šta hoćemo." 

Superzabavna knjiga, mada nekad teža od samih Bernharda, Basare i Miljenka zajedno. 


drcarlsonalbion



Juli, 2014

No comments: