Nekako ne padaju mi na pamet brojniji primeri rasno mešovitih bendova koji su uz to bili i ravnopravni - autorski, izvođački i atmosferom. Možda Rare Earth, Whirlpool Productions ili nešto manje - Faithless. 2Tone produkcije, dogurale su i do toga da budu pravac, muzički, stilski, skoro i politički. Za mene koji od velike r'n'r prevare 1990ih, skeptički gleda u većinu "levičarskih" ideja, jedna od retkih svetlih tačaka u tom sažvakanom i neopisivo naivno razbucanom domenu.
"The Specials, The Selecter, Madness, The Beat, and The Bodysnatchers", bili su dovoljni za večnost i istoriju, ne i za mase. I zbog toga ostali su tako važni i neponovljivi. Jamajka i Britanija, postali su nakratko jedno, ne samo bivši sluga i bivši gospodar, nego i organski spoj na sceni i u publici. Ideja, rasprsnula se u gustom dimu i vratila u bocu. Neko je sve to zadržao u sećanju, neko razočaran krenuo ispravnom, a neko i pogrešnom stranom.
Sam autor, Rachel, piše vešto, profesionalno, ali i poslovično hladno. Teško je zapamtiti toliko podataka i trivije. Ne vidim koji je smisao pisati o ratnim razaranjima Britanije, u ovom kontekstu. Ne vidim dublji smisao, bar za mene iz totalno druge i niže civilizacije.
Britanci, kao i Nemci i Francuzi i neke druge velike bele nacije Evrope, beže od ljubavi i saosećanja. Ne žele da ih bilo ko voli i žele da sagore kao mašine na paru i slot automati na novac i žetone. Sudeći po suludom opijanju i ponašanju na ulici vikendom, posle fudbalskih i drugih sportskih događaja, na koncertima, plažama Španije, i ko zna kuda sve ne. Kao da su izgubili nadu.
E pa ova knjiga je upravo o tome. Nekad je pop bio velik'. Spajao naizgled nespojivo. Mirio, ne i zavađao. Danas smo svi veliki i jedno, dok buljimo u autoput, oled ekrane, vrhove obuće.
Tehnika je ushit i uzbuđenje. Ska - pojma nemam. Super ideja! Bilo nekad. Danas brutalno do koske. Kanibalizam. Tuga.
