Remember "Love Removal Machine" - The Cult Mix

Bio sam klinac. I ostao klinac - u glavi. Slušali smo album "Love" (1985) - The Cult. Na retkim zabavama na koje bi me pozvali. Nisam bio dovoljno, ne znam šta. Morao sam sam da zarađujem novac za izlaske, etc. Nisam bio ni na čijem budžetu. I sećam se da nije bilo doma u koji sam tada ušao da nije posedovao ovaj vinil. Mislim da je to pored par ostvarenja Jean Michel Jarrea, Pink Floyda i Vangelisa bio "must have" svojedobno. Mene su zanimale neke ređe stvari, ali voleo sam i "Love". I Jarre i Floydi i Vangelis i The Cult su duboki, iako se mnogi neće složiti sa tom opštom konstatacijom o mejstrimu. 

Posle su došli "Electric" (1987) i "Sonic Temple" (1989). Dobri, ali za hipstere toga doba - već rasprodaja. 11 albuma sve ukupno. I zaključno sa "Under the Midnight Sun" (2022) koji zvuči više nego sveže i solidno.

The Cult imali su čudan imidž. Svaka faca u tom kvartetu vukla je na svoju stranu. Hard rock sa blagom dozom new wavea i stadionskog roka i još ponešto. Hard rock, ozbiljna i "straight" verzija Village People koji su bili ono, mislim People - što kažu megapopularni. 

Vokal Astbury pevao je i sa Manzarekom i Kriegerom iz The Doors. Očigledno, imao je istoriju domena, u malom prstu i znao s koga izvora njegova voda potiče. Zna da podigne glas i da i dalje u njemu osetimo izvesnu zadršku i rezervu. Verovatno može i jače i glasnije i snažnije - ali neće. Zna da to na dugotrajnim i mukotrpnim turnejama mora verodostojno da se reprodukuje i izvede. Da li je to bila njegova mudrost ili svestan potez producenata i diskografskih kuća? Ne znam, ali bili su veliki neko vreme. I to vreme ostaće upamćeno i po njima.

I svako vreme ima svoje junake. Nijedna generacija nije za potcenjivanje, a The Cult su veliki jer u svom zvuku imaju ne jednu, nego mnogo više njih - generacija.

The Southern Death Cult - Flowers in the Forest
The Southern Death Cult - Faith
The Cult - Rain
The Cult - Edie (Ciao Baby) - Acoustic
The Cult - A Flower in the Desert
The Cult - Brother Wolf; Sister Moon
The Cult - Nirvana
The Cult - Love Removal Machine
The Cult - Wake Up Time for Freedom
The Cult - If
The Cult - Naturally High
The Cult - take the power
The Cult - Dirty Little Rockstar
The Cult - The Wolf
The Cult - No Love Lost
The Cult - Knife Through Butterfly Heart
Alien Sex Fiend - Lesson One

Remember: "Children Of The Damned" - Spear Of Destiny/Theatre Of Hate Mix

Muziku Kirka Brendona upoznao sam relativno rano. Još kao tinejdžer, možda i ranije, ko zna kako, došao sam do kasete "Westworld" (1982) - Theater of Hate i tešio se slušajući je, kako i ne živimo tako loše. U međuvremenu, saznao sam da, da li sam saznao? Ma nema tu neke velike razlike. Možda optički, glamur i impozantne fasade. Ma sve je to za mene nedodirivo i hvala na tome. Bojim se teških odluka i ne patim za tim. Možda sam u nekom trenutku bio dorastao, ali ne i ljudi koje volim i koji mi znače nešto u životu. Tako da sam od svega odustao.

Kirk potiče iz Južnog Londona i ako ste pratili neke od mojih prethodnih tekstova, nije to neka preterano ugodna adresa za odrastanje. Theater of Hate se, ako sam dobro razumeo, više bavio političkim temama, dok se kasniji projekat Spear of Destini posvetio ljubavi i ličnim temama. A kako je, bar tako kažu, ljubav za slabiće, verovatno je i zvuk ovih drugih bio nešto suptilniji i blaži.

Da se ne lažemo, Brandon je i u jednom i u drugom slučaju bio izuzetno jak autor, sa donekle upečatljivim glasom koji lako može da se identifikuje i primeti u mnogim drugim snimcima iz 80ih i 90ih. Koliko je jako zagrizao i bio uporan, morao je da plati zdravljem. Čudo bi bilo da nije tako. Upornost i zanos, vrline kojima je bio bogato nadaren, nisu mu puno pomogle da je i dalje ostao više adut iz potaje ljudi koji su dublje istraživali scenu tih vremena. Očigledno, pokušavao je da popu da novu patinu, da dostigne nešto više od muzike i da njegova poruka ima veću težinu. 

Ne ide to tako uvek. Znam da je tehnika iz tog doba bila superiorna i skuplja nego danas. Oseti se, jako. Zato i dalje rado slušam Brendona i njegove ToH i SoD. Povremeno. 

Spear Of Destiny - Solution
Spear Of Destiny - Everything You Ever Wanted
Spear Of Destiny - All My Love (Ask Nothing)
Spear Of Destiny - Strangers In Our Town
Spear Of Destiny - Werewolve
Spear Of Destiny - Taking Care Of Business
Spear Of Destiny - Nothing Under the Sun
Spear Of Destiny - They Do As Locusts Do
Spear Of Destiny - Australian Love Song
Spear Of Destiny - Communication Ends
Spear Of Destiny - Brighton
Theatre Of Hate - Do You Believe In The Westworld? - 7" Mix
Theatre Of Hate - Children Of The Damned
Theatre Of Hate - Americans
Theatre Of Hate - Original Sin
Theatre Of Hate - Legion
Theatre Of Hate - Conquistador - 7" Version

Remember: "Into the Blue" - The Mission/Sister of Mercy Mix

To što su za goth scenu iza sebe ostavili Wayne Hussey i Andrew Eldrich, prvo zajedno, pa onda odvojenim putevima, predstavlja ne tako velik i obiman, koliko važan momentum i temelj. Pop nadahnut dalekoistočnjačkim duhom, ne u onom smislu kakvim nas obasipaju zvezde balkanskog folka, koliko se može sresti recimo u kompozicijama Led Zeppelina i sličnih divova britanske scene. Svakako da nisu ni izbliza zamišljali da budu autori isključivo za usku publiku i probran ukus, nego i da se masovnije dopadaju i ostvare širi uspeh. 

Potekli iz Leedsa, veliki ljubitelji fudbala, zajedno svirali su na albumu Sisters of Mercy "First and last and always" (1985). Ubrzo su im se u sukobu i međusobnom optuživanju razišli putevi. Eldrichov maxi pod imenom The Sisterhood/"Gift", predstavljao je potez da to ime zaštiti samo za sebe i da na okupu drži i dalje publiku koja je često samu sebe tako nazivala i koju su zajedno stekli. 

Eldrichovi albumi nekako su hladniji i poseduju veći nivo umetničkog hm, izraza i afiniteta. Jako je tužno što posle "Vision Thing" (1990) ništa novo nije izašlo pod imenom The Sisters of Mercy. S druge strane mnogo je projekata sa sličnim tretmanom vokala, ritma, manje više uspešnih aktova izašlo i njihov ili njegov uticaj nije tako mali i beznačajan. 

The Misssion izdali su sve ukupno 10 albuma. Postava bila je uglavnom stabilna, a glavnu ulogu igrao je bivši mormon, Hussey. Iako tvrdi da se obračunao sa religijom svoga odrastanja, počevši od logotipa, pa do naslova pesmama - vidi se da je u neku ruku i dalje ostao na kakav takav način pobožan. Sad, koliko to ide pod ruku sa životom zvezde okruženom ženama i porocima, nije baš tako lako proceniti. Trenutno je, ako je verovati člancima i intervjima, u mirnim vodama i dobar deo života proveo je ili provodi sa svojom suprugom u Brazilu. 

Iako im verovatno nije baš drago da se svrstavaju jedni pored drugih, ova dva benda verovatno dele istu ili sličnu sudbinu. Muzika koja ne greje srce, pre tako distancirana i niskih temperatura da morate i u letnje dane toplo da se obučete, osvaja tužno srce i spušta vas tako nisko da teško dižete noge dok hodate sa slušalicama na ušima. Puna dramatike i simbolike, verovatno pomera granice do kojih su njihovi slavniji prethodnici stigli. U SoM dominira glas, a u TM to je masna gitara sa svim arabeskama i sitnim vezovima. 

Nemam više ništa da dodam. Važna mi je samo muzika i da su u pitanju ljudi koji nikome ne čine zlo. Način života? Njihova privatna stvar.   

The Mission - Wasteland
The Mission - Tower Of Strength
The Mission - Kingdom Come (Forever And Again)
The Mission - Love
The Mission - Sea Of Love
The Mission - Beyond The Pale - Armageddon Mix
The Mission - Stars Don't Shine Without You
The Mission - That Tears Shall Drown The Wind
The Mission - Sorry...
The Mission - Lay Your Hands on Me
The Mission - Like A Child Again
The Mission - Over The Hills And Far Away
The Mission - Dancing Barefoot
The Mission - Stay With Me
The Mission - Child's Play
The Mission - To Love & to Kill With the Same Hand
The Mission - Never Again
The Mission - Refugee
The Mission - Sometimes the Brightest Light Comes from the Darkest Places
The Mission - Within the Deepest Darkness (Fearful)
Sisters of Mercy - Marian - Version
Sisters of Mercy - First and Last and Always
Sisters of Mercy - Dominion / Mother Russia
Sisters of Mercy - Lucretia My Reflection - Vinyl Version
Sisters of Mercy - This Corrosion - 12" Version
Sisters of Mercy - When You Don't See Me
Sisters of Mercy - 1969
Sisters of Mercy - Temple of Love - Extended Version 1983
The Sisterhood - Jihad
The Mission - Never Let Me Down
The Mission - Evangeline
The Mission - Beyond The Pale
The Mission - Into The Blue

Čitao: How to Read a Film: The World of Movies, Media and Multimedia: Languague, History, Theory - James Monaco (Oxford University Press) 1977/2000

Dugo nisam gledao filmove, a bio sam, pa otprilike, veliki filmofil. Voleo sam podjednako blockbustere kao i autorski film i uvek bi našao jedan ili više detalja koji mi se dopadaju i po njima pamtio ta ostvarenja. Čak i ako mi se film nije dopadao, lično. Kako sam u poslednje vreme nekoliko puta bio u bioskopu, a znam da je jako teško, čak i najlošiji film, napisati, snimiti, promovisati, uzeo sam ovu po sadržaju i veličini, obilnu studiju Jamesa Monacoa, da čitam. I pomalo razmišljam paralelno.

Samo delo, podeljeno je u više celina. Prvo se piše o tehnici snimanja i njenom napretku tokom celog XX veka, a dotiču se i neka najsavremenija dostignuća. Poslednji deo bavi se skoro istom temom, uz to da se dodiruje i novih medija, kao što su kompakt disk, blurej, VHS kasete, internet, ali i oni mali sitni čipovi u projektorima i kamerama. Što se samih kamera tiče, ideje su prastare i za realizaciju mehanike i elektronike utrošeni su milioni sati istraživanja i testiranja. I to je samo za sebe isto velika umetnost.

Centralni deo posvećen je istoriji svetskog filma. Po fazama, kontinentima, žanrovima. Posle drugog svetskog rata Hollywood bio je centar svih vodećih trendova, a između 1950e i 1980e godine ističe se po inovativnosti i novitetima francuska kinematografija. Glupo je nekoga isticati posebno, ukusi su različiti. Sam Monaco smatra "Građanin Kejn" (1941) Orsona Velsa, najvećim dostignućem svih vremena, pa neka na tome ostane, bar što se tiče navođenja konkretnih autora i ostvarenja.

Jedan deo knjige bavi se i fizičkim limitima koje film uz pomoć trikova savlađuje. Tu su opisi optike, mehanike i drugih detalja. Stvarno vredi ovo sve pročitati. Kao kritičar Monaco oslanja se na razne periode teorije filma i zapazio sam jako lep citat velikog sovjetskog režisera Sergeja Ezejnštajna da "film mora potpuno da razori stvarnost, da bi je što verodostojnije prikazao".

Pa neka se na ovom završi ovo kratko podsećanje na pročitano. Traganje će još da potraje, i skoro sam u potpunosti siguran da će na kraju da se završi neuspehom. Žeđ za informacijama i znanjem - ogromna je i samo delimično može da se zadovolji. Puka je sreća da sve i do današnjeg dana funkcioniše i ide napred. Velika je konkurencija i mnogo je sujete koja ne sme da bude zadovoljena, već razotkrivena, jer to vodi u nove sukobe i nerazumevanja.

Remember "Once You Had Gold" - Enya Mix

Ambijetalna muzika, teška je za pamćenje i malo je likova koji mogu da se pohvale fundamentalnim znanjem u toj oblasti. Postoje naravno hitovi i neke prepoznatljive melodije, ali, uglavnom, sve se gubi negde u stratosferi, prepoznajemo nešto kad čujemo, ali ne i kad vlada tišina. Situacija sa muzikom za liftove, ordinacije medicinskih ustanova i "new age" donekle, još je komplikovanija, ali za Enyau i Clannad, slabo ko nije čuo. A mnogi ne znaju ko izvodi ono što im se jako sviđa. 

Mala crnokosa Irkinja, još tokom 80ih, prvo sa familijom u sastavu Clannad, pa zatim i solo, popela se veoma brzo na vrhove top lista. Singl "Orinoco Flow" iz 1988e bio je jako popularan i u bivšoj SFRJ. Klinci i tinejdžeri sanjali su njenu nevinu i čistu pojavu, smrzavali se leti u dugim rukavima i kupali u znoju zimi u belim potkošuljama. Dok su noći tekle.

Danas ona živi u dvorcu i posvećena je svojoj umetnosti. Ona je jedna od retkih koja je žanru dala i svoje ime na korištenje, "new age", svakako, više je anonimna i svakodnevna pojava i retke su osobe koje iskaču iz konteksta i asortimana i ponude. Poznata je po veoma predanom i kompleksnom pristupu u studiju. Snima u slojevima, tako što nove detalje i fraze dodaje, a stare uglavnom oduzima i tako dolazi mukotrpno do konačnih rezultata. Na kraju, tj. krajnji rezultat zvuči često jednostavno i teško je odgonetnuti iz koliko ruka je nastao. 

Retko daje intervuje i živi povučeno. Na turneje ne ide, a do 2022e prodala je više od 85 miliona nosača zvuka. Pomalo nezahvalna tema, tako nešto neupadljivo, a ipak posebno, izaziva izlive osećanja kod velikog broja slušalaca. Njeni napevi koriste se u reklamama, filmovima, serijama, a pesma "Only Time" (2000) bila je podloga za vreme direktnog javljanja sa terena dok su trajali napadi 11og septembra. Pa i dugo posle toga.

Neočekivani su putevi pesama i kompozicija. Formula za uspeh i pored one čuvene knjige Billa Drumonda zaista ne postoji. A ovo drugo irsko čudo posle U2 i dalje će da živi i nalazi put do široke publike.Kako, kuda i koliko dugo? Teško je pitanje. Jer muzika i pop podležu toliko apstraktnom fenomenu i vidu umetnosti, da što je manje razumljiva i prepoznatljiva, budi više znatiželje kod ljudi. Kao i u onoj drevnoj disciplini ljubavi izmeđe dvoje ljudi. Tu slučajnost i druge igre osećanja predstavljaju odlučujuću ulogu. A kako ljubav nestaje i prelazi u prezir i mržnju, to još uvek pokušavam sebi da objasnim i nikako mi ne ide u glavu. Ambijent, tj. okolina, igraju veliku ulogu, a kad nema vere, sve prelazi u "new age", prazninu i razočaranost. I poneku suzu. Čisto da se zapamti i zapiše.

Enya - Aníron
Enya - Deireadh an Tuath - 2009 Remaster
Enya - Watermark - 2009 Remaster
Enya - Evening Falls... - 2009 Remaster
Enya - Caribbean Blue - 2009 Remaster
Enya - As Baile - 2008 Remaster
Enya - Once You Had Gold - 2009 Remaster
Enya - Eclipse
Enya - Pax Deorum
Enya - River
Enya - Fallen Embers
Enya - The Promise
Enya - If I Could Be Where You Are
Enya - O Come, O Come, Emmanuel
Enya - The Forge of the Angels
Enya - Oíche Chiúin - Chorale
Clannad - Theme from Harry's Game
Clannad - Coinleach Glas an Fhómhair
Clannad - Cumha Eoghain Rua Uí Néill
Clannad - The Last Rose Of Summer - Remastered 2021
Clannad - Ní Lá Na Gaoithe Lá Na Scolb
Clannad - Down By The Sally Gardens - Live Stadthalle Bad Godesberg 1975
Clannad - Ocean of Light
Clannad - Robin (The Hooded Man) (2003 - Remaster)
Clannad - A Bridge (That Carries Us Over)
Clannad - Something to Believe In (2003 - Remaster)
Clannad - Buachaill Ón Éirne (2003 - Remaster)
Clannad - Love and Affection (2003 - Remaster)
Clannad - A Mhuirnín Ó (2004 - Remaster)
Clannad - Turas Domhsa chon na Galldachd
Clannad - Siobhan Ni Dhuibhir
Clannad - Who Knows (Where the Time Goes)
Enya - Only Time
Enya - May It Be

Remember: "Simple Song" - Lyle Lovett Mix

Sećam se, davno, jedno veče sam s drugom iz Danske sedeo kod njega i njegove devojke Nemice. Pili smo vino, pričali, a na gramofonu vrteo se Lyle Lovett. Za moj tadašnji svet, izključivo indie muzike, a bile su to kasne 90e, bilo je to jedno malo otkrovenje. Lyle stvarno zna da barata sa rečima, melodijama, vole ga žene, a nije baš neka premija u fizičkom smislu. I slagaću ako vam napišem, da ga često i redovno slušam, ali on je uvek negde tu. I njegov Teksas. Don t mess with Texas! Lyle zna dobro i nemački! Bilo je to jedno lepo i prijatno poselo.

Počeo je da objavljuje, i to odmah na mejnstrim lejblu, A&M 1986e godine. Njegov izraz nije klasičan kantri, a ni klasični folk idiom. Ne znam zašto, verovatno zato jer slušanje zahteva izvesno naprezanje sivih ćelija, ubrajaju ga i svrstavaju u andergraund.

Glumio je kod Altmana, bio muž Julie Roberts, zaista svestrana ličnost. I na ovom mestu na pamet mi pada kada tražim po internetu kako su omoti ploča američkih zvezda iz 80ih, sa krupnim portretima tako slični. I kako su likovi na njihovim fotografijama, kao da ih je sve isti čovek fotografisao, nekako plavokosi ili tamnije osunčane puti, sređeni, našminkane žene i kako sve je nekako savršeno, pa i pomalo lažno. E pa Lyle odudara od takve slike Amerike. On je stvaran.

Lovettov glas opet, nekako je krhk, pažljiv, čist, zvonak, da ne budem previše grub, pa i osećajan. Kao da se iza njega krije neki pravi džentlmen, a ne kao lik koji na ranču juri na konju za kravama i s lasom. Ali ako želite da čujete pravog kauboja, koji ponekad zapeva i gospel i bluz, onda je Lyle prava adresa. Lik kojega bi poželela svaka tašta, a ne ovako ko ja. Bojažljiv dok kucam. Naprasit. Nagao i nepažljiv. Bez manira. 

12 albuma u 35 godina. Nepretenciozno i za dobre duše. Čak i prilično stidljivo za nekoga ko toliko zna i ume. Napred majstore.

Lyle Lovett - If I Had A Boat
Randy Newman - You've Got a Friend in Me - Duet
Lyle Lovett - Farther Down The Line
Lyle Lovett - If I Were The Man You Wanted
Lyle Lovett - Closing Time
Lyle Lovett - Simple Song
Lyle Lovett - I Married Her Just Because She Looks Like You
Lyle Lovett - Which Way Does That Old Pony Run
Lyle Lovett - She's Already Made Up Her Mind
Lyle Lovett - Flyswatter / Ice Water Blues (Monte Trenckmann's Blues)
Lyle Lovett - I Love Everybody
Lyle Lovett - That's Right (You're Not From Texas)
Lyle Lovett - I Can't Love You Anymore
Lyle Lovett - Memphis Midnight/Memphis Morning
Lyle Lovett - Texas Trilogy: Bosque County Romance
Lyle Lovett - You've Been So Good Up To Now
Lyle Lovett - She's Already Made Up Her Mind
Lyle Lovett - Smile - from the motion picture Hope Floats
Lyle Lovett - Election Day
Lyle Lovett - No Big Deal
Lyle Lovett - Don't You Think I Feel It Too
Lyle Lovett - Brown Eyed Handsome Man
Lyle Lovett - The Girl With The Holiday Smile
Lyle Lovett - Church - Live 1992
Lyle Lovett - Are We Dancing
Gary P. Nunn - London Homesick Blues
Asleep At The Wheel - Blues For Dixie
Rodney Crowell - What You Gonna Do Now
William Shatner - In a Little While

Remember "Infinite and Unforseen" - k.d. lang Mix

Danas već 62ogodišnja Kanađanke k.d. lang, nije velika tajna, konstanta je u svetu kantri i pop muzike. Aktivna još od 1983e godine, stvarno zna da peva i ne moram to da vam sada ovde dokazujem. U njenom repertoaru nalaze se, kako njene vlastite kompozicije, tako i brojne obrade, kojima daje neku vlastitu crtu i poseban ton. Lakoća izvedbe težina je i vrlina u umetnosti. Ne znam kako kao, hetero..., bar do sada, mogu da pišem o nekome ko to nije i ko se izuzetno i bez ikakvog ustručavanja zalaže za prava manjina, kako etničkih, tako i seksualnih i ko veruje da niko sa strane ne bi trebalo da odeđuje šta i kako neko drugi mora da radi i misli. Joj deeeco...

U tom svetlu može da se posmatra njen kasniji aranžman i kontekst u vremenu i načinu njenog izražavanja. A da se razumemo već na mestu "njenog" moglo bi da stoji nešto tipa "nje-n/govo-og" ili slično, a to je tako, izvinite, teško za čitanje i prekida nekako onaj fini tok, bez obzira koliko nepravedan bio i jeste. Za mene ona je jedna velika diva i dama.

k.d. lang stvarno ima jedinstven i zanosan glas i prepoznaje se u hiljadu drugih. Podjednako je dobra u tome i sa orkestrom i sa manjom pratnjom i vidi se da vodi brigu o publici i karijeri i ne snima nasumice. A vidi se i da je jako potokovana i da poznaje scenu i njeno mesto u njoj. 

Ona jeste jedinstvena pojava i prava je šteta što nema puno novoga u poslednje vreme s njene adrese. Jako intimno i za dobro zagrejanu sobu u zimske dane ili za neki večernji izlazak i bar sa svećama i dobrim jelovnikom u Las Vegasu. Možete da ulovite neki nezaboravan trenutak uz njenu pesmu i da ga uvek vrtite u glavi kad je pustite. Znam da često ljudi vezuju za uspomene neke pesme, filmove, ređe i knjige i da je jako teško destilovati neku čistu emociju bez spoljnih uticaja. 

Pa kada je već tako, proslavite i ovaj trenutak kad prestaje ovaj besmisleni tekst uz čarobnu k.d. i počinje prava i istinska ljubav prema nekome ili nečemu. 

k.d. lang - Because of You - 2023
k.d. lang - Diet of Strange Places
k.d. lang - Lock, Stock and Teardrops
k.d. lang - Tears Don't Care Who Cries Them
k.d. lang - In Perfect Dreams
k.d. lang - Infinite and Unforseen
k.d. lang - Theme From The Valley of the Dolls
k.d. lang - The Consequences of Falling
k.d. lang - Love's Great Ocean
k.d. lang - Only Love
k.d. lang - Crying - Live
Tony Bennett - I'm Confessin' (That I Love You)
Tony Bennett - What a Wonderful World
k.d. lang - Hallelujah
k.d. lang - Love Is Everything
k.d. lang - Nowhere to Stand - Remix
k.d. lang - Changed My Mind
k.d. lang - Flame of the Uninspired
k.d. lang - Constant Craving
k.d. lang - Helpless - 2020 Remaster
k.d. lang - Calling All Angels (with Jane Siberry) - 2010 Remaster
k.d. lang - Burrs Under Your Saddle - Demo
k.d. lang - Heaven
k.d. lang - Season of Hollow Soul
k.d. lang - Sexuality - DJ Krush Full Mix
Neko Case - Best Kept Secret

Remember: "You Got It All Wrong" - Vic Chesnutt Mix

Pretpostavljam da fanovi pokojnog Vic Chesnutta vole više njegove tekstove i nešto manje melodije koje je komponovao. Iako već skoro 15 godina nije među živima, često spominje se njegovo ime po raznim časopisima i piše o njegovom velikom talentu u narativima i neprežaljeno. Gledao sam ga relativno davno, malen, svezan za invalidska kolica, izgledao je još manjim. Nastupao je isto veče i na istom mestu kad i Dengue Fever, ali ne mogu tačno da se setim ko je bio prvi, a ko drugi. Pratili su ga muzičati Godspeed You Black Emparor i to me više motivisalo da to veče izađem iz stana, nego sam Vic. Izvini. Na hodniku sam sreo Efraima iz GYBE i pričali smo o glupostima. Nekoliko minuta. Znam da je on prilično politički aktivan, kao i ostale kolege sa Constelation Rec. etikete. A kakva su vremena, ljudi se daju lako isprovocirati, verovatno je i to razlog što se sve manje i manje čuje nečije iskreno mišljenje i što sve protiče u opštim frazama. Nema nešto politički obojenih albuma sa jakim izrazom u poslednje vreme.

Da se vratim Vicu; on jeste koristio prilično efektne fraze za naslove svojih kompozicija koje delom bile su opis njegove svakodnevnice, a i proizvod pomućene stvarnosti. Nije se štedeo. Otkrio ga je pevač REM, Michael Stipe, a nije tajna da ga je obradila, volela i Madonna. Bio je i veliki prijatelj Marka Linkousa i nekako nestali su skoro u isto vreme i na skoro isti način. Ogroman gubitak za pop i njihove porodice.

Chesnuttove pesme i njegov trubadurski glas nisu za mačo tipove. Ali mogu da ih slušaju u tajnosti, jer poseduju jak i autentičan izraz i u njima nema nimalo straha od budućnosti, od bilo čega. 

Njegova karijera praktično počela je još 1990e godine i skoro 25 godina širila se, sporo, baza fanova. To nije naročito pomoglo, pa se dosta života mučio, što zbog hendikepa i zdravlja, što zbog toga jer nije gajio klasičan pop folk izraz. Bio je sklon malim eksperimentima, ekspresionističkom radu sa muzičarima, a to uvo klasičnog potrošača ne podnosi. I odmah menja stanicu na svom radiju. Ljudi često su surovi, a da toga nisu svesni. Nekad, kad im to ipak dođe na um, biva kasno. I posledice, velike, znaju da budu, nesagledive. 

Vic bio je ponosan lik, glasom koji pomalo vuče na Marianne Faithfull, Roberta Wyatta i britanske trubadure, iako poticao je iz dubokog juga Amerike. Što nije krio i zbog čega bio je ponosan. Šta bi sve bilo da nije preživeo kao tinejdžer tešku automobilsku nesreću ili da je uboo neki zvučni hitić, to možemo samo da pretpostavljamo. Ostavio je iza sebe lep opus, mnoštvo malih i velikih kolaboracija. Opet, samo kad se setim njegovih umornih prstiju umotanih u platno i publike koja mora da brblja. Stvarno kao ljudi i kao čovečanstvo nismo zaslužili mnogo toga dobroga i kvalitetnoga što nam se servira. Vic, bio je predobar za ovaj svet. I samo retki danas znaju to da cene i da budu zahvalni i ponizni. 

Brute - Let's Get Down To Business
Brute - You Got It All Wrong
Vic Chesnutt - Bug
Vic Chesnutt - Bernadette & Her Crowd
Vic Chesnutt - Preponderance
Vic Chesnutt - Band Camp
Vic Chesnutt - Gepetto
Vic Chesnutt - Free of Hope
Vic Chesnutt - Bourgeois and Biblical
Vic Chesnutt - What Do You Mean?
Vic Chesnutt - Glossolalia
Vic Chesnutt - We Are Mean
Vic Chesnutt - Working on House
Vic Chesnutt - We Hovered With Short Wings
Vic Chesnutt - Thread - Live

Čitao: Silverview - John leCarre (2021) Penguin Books

Sećam se da sam u četvrtom razredu osnovne škole dobio zaušnjake i morao 3 nedjelje da provedem ležeći u krevetu kod kuće. Dobar drug, koji je to već preležao, donosio mi je domaće zadatke i knjige iz sabrane kolekcije dela Johna leCarrea koju mu je mama kupila na nekom sindikalnom popustu. Tad sam shvatio da od mužjaka i mačo tipova ala Bond, nema velike koristi u svetu obaveštajaca. Sigurno da ima i takvih faca, ali leCarreovi junaci hladnoratovskih saga, imali su dve leve noge, kretali se sporo i tromo, nisu upadali u oči ni na kakav način, osim po nezgrapnosti i tromosti i činili su čuda u tadašnjem sukobu koji je svakoga dana pretio da se rasplamsa u svetsku kataklizmu.

Posthumno objavljeni Silverview, nije zadovoljavao visoke standarde njegovog tvorca. leCarreov sin ipak je odlučio da knjigu iznese pred publiku i uboo mali megahit. Priča o knjižaru iz provincije koji voli W.G.Seebalda i koji je posle finansijskog uspeha pobegao iz vreline britanske prestonice ne obećava mnogo na početku. Više puta do(g)rađivani tekst, sadrži u sebi i neke druge moderne reference i komentare na njih. U mnoštvu likova, izdvaja se jedan istočni Evropljanin koji, gle čuda, odnekle sve zna. Tu su naravno i neke zakukuljene i zakulisane radnje na Bliskom Istoku. Beograd spominje se u više navrata, a i nečuvene epizode ratova u bosanskim vrletima. Autor, tj. njegovi junaci, pitaju se, a kao ne znaju, zašto je manjkalo pomoći, a i podrške, bosanskim muslimanima. Kako smo svi manje-više bili statisti u toj neslavnoj epizodi raspada države čijem su nastanku umnogome kumovali zapadni emisari, prepuštamo i ovaj put jednoj neobičnoj špijunskoj knjizi da nas vuče za nos. Politika mogućeg i ostvarivog, u specifičnom istorijskom trenutku, iznedri nekad i najneobičnija rešenja.

Tema izdaje i curenja podataka opisana je, ne i objašnjena, do najsitnijih detalja. Kao i svaki otvoreni sistem, tako i bezbedonosni i obaveštajni, mora da diše i da razmenjuje interakcije sa svojom okolinom. U protivnom implicira i stvara oko sebe haos i bezvlašće. Tako da u ovom delu partner žrtve rata, Sabine, koja je izgubila porodicu, na neverovatan način uspeva da iza sebe ostavi veliki brisani prostor i povuče za nos daleko iskusnije i proračunatije od sebe. Naravno, obaveštajcima proradila je i savest, jer se u jednom trenutku nisu našli na strani slabijeg i nemoćnijega. A onda ih je taj slabiji i nemoćniji totalno razoružao mudrošću i umećem.

Kao i većina ljudi s tih prostora, mogu samo da im prebacim nedovoljno poznavanje terena i mentaliteta. I ova knjiga upravo postavlja to pitanje. Koliko i zašto mešati se u nešto što ne razumemo? Odgovor, daje nam sadašnjost i budućnost. Sve neizvesnija i neravnopravnija borba, vodi nas u sve veće sukobe. Granice podrhtavaju. Ni svet ne razume Britance, ni oni svet. Lepo je živjeti na ostrvu sa prirodnim granicama, čitati knjige i zalevati cveće. Znam da je prepuštanje Bosne Bosancima veliki rizik, ali ni ovo danas nije neko rešenje. Neka bar vlada mir među ljudima.

Remember: "Playing with fire" - Spaceman 3 Mix

Knjiga "Playing the bass With three left hands", bivšeg povremenog basiste Spacemen 3, Willa Carruthersa, pruža dobar uvid u deo karijere, pa i privatnosti, ovoga, u mnogo pogleda, izuzetnog benda. S obzirom na autorski doprinos, možda je pravičnije reći dvojca Kembers/Pierce, sa spoljnim saradnicima, nego - benda. Poznatiji pod pseudonimima Sonic Boom i J Spacemen, sa samo 4 studijska ostvarenja, u periodu od 1982e do 1991, zajedno, a potom odvojeno, ostavili su iza sebe neizbrisive tragove u istoriji zahtevnije pop muzike. I dalje su aktivni u raznim projektima i kolaboracijama. Posle onog što su ostvarili zajedno, postavlja se pitanje može li to imalo bolje? Originalnije? Teško ovo prvo, jer uhvatili su prave i istinske trenutke inspiracije. A ovo drugo, posve je nemoguće ustanoviti i precizno odrediti u tako dinamičnom i nepreglednom prostoru koji je stvorila muzika druge polovine prošlog i tokom ovoga veka.

Spacemen 3 sveli su gitare i par efekata na dva ili jedan akord. Njihovo eksperimentisanje sa raznim hemijskim i biljnim supstancama, po mom mišljenju, više je škodilo, nego pomagalo konačnim rešenjima. Ono, verovatno, teralo je zvuk u neku jednostavnost, uslovno rečeno neponovljivost. A i bilo alibi za tekstove bliske bluesu, gospelu i temama večne, iskrene ili izneverene ljubavi. 

Naravno nije to sve nestalo iz ničega. Bilo je buke i halabuke i pre i posle njih. Osete se i 13th Floor Elevator i Velvet Underground i Stonesi i Kraut i mnogo toga. Naobrazbe i iskustva nije manjkalo.

Spacemen 3 jednostavno, brižnim izborom opreme i dobrim tajmingom, ubadaju u sami centralni nervni sistem scene koja ih je pre njihovog nastanka tako bila željna. Da oni nisu ostvarili to što su ostvarili, verovatno da bi to ostvario neko drugi. Nepretencioznost i manjak suvišnih detalja koji se osete u tihom slušanju, prelazi u izuzetno kompleksan i isprepleten niz uzročno posledičnih, relativno neobjašnjivih slučajnosti kad odvrnete stereo uređaj do daske. Ako se glasno sluša, nestaje blagi nered u glavi. Mnogi stvaraoci iz tog perioda, kao npr. Loop išli su sličnom trajektorijom i pomerali percepciju samo uz oblikovanje zvuka i dodavanje ritma koji dolazi iz organizma slušalaca. Sve do dana današnjega, svedoci smo mnogih sledbenika i poštovalaca tradicije Spacemen 3. Samo da navedem Warlockse ili Moon Duo, koje sam imao sreću da vidim na koncertu. 

Dali su i daju sebi nezahvalan zadatak da pomere napred nešto što tako čvrsto stoji u mestu i odoleva svim vremenima. Trenutak teskobe, trenutak vrline, trenutak večnosti i bespomoćnosti. Sami Boom i Spaceman, odabrali su blues, elektroniku i psihodeliju u svom daljem radu. Ali i dalje u svemu što stvaraju i što snimaju, čuje se nešto što bi mogli da objasnimo samo njihovim rečima:

"Well, Here it comes

Here comes the Sound

The Sound of confusion

The Sound of Love". 

Spacemen 3 - Revolution
Spacemen 3 - Lord Can You Hear Me
Spacemen 3 - How Does It Feel? - Alternate Version
Spacemen 3 - Losing Touch With My Mind
Spacemen 3 - Things'll Never Be The Same
Spacemen 3 - Take Me to The Other Side - Live
Spacemen 3 - Transparent Radiation - Single Version
Spacemen 3 - We Sell Soul - Previously Unreleased
Spacemen 3 - I Want You Right Now - Previously Unreleased
Spacemen 3 - I Love You
Spacemen 3 - Just to See You Smile - Instrumental
Spacemen 3 - 2-35
Sonic Boom - Rock 'n' Roll Is Killing My Life
Sonic Boom - True Love Will Find You In The End
Sonic Boom - My Life Spins Round Your Every Smile
Sonic Boom - Tremeloes
Sonic Boom - Spinning Coins and Wishing on Clovers
Sonic Boom - Almost Nothing Is Nearly Enough - Remix
Panda Bear - Edge of the Edge
Panda Bear - Everything’s Been Leading To This Dub - Adrian Sherwood 'Reset In Dub' Version
Experimental Audio Research - California Nocturne
Experimental Audio Research - Ring Modulator
Experimental Audio Research - Whisper Incantor
Experimental Audio Research - Seven
Experimental Audio Research - The Circle Is Blue
Experimental Audio Research - Blue Loop
Jessamine - Living Sound, Pt. 6
The Darkside - Love in a Burning Universe
The Darkside - This Mystic Morning
Spiritualized - Take Your Time
Spiritualized - Take Good Care of It
Spiritualized - Come Together
Spiritualized - Stop Your Crying
Spiritualized - Lord Let It Rain On Me
Spiritualized - You Lie You Cheat
Spiritualized - Get What You Deserve
Spiritualized - Here It Comes (The Road) Let's Go
Spiritualized - The Mainline Song / The Lockdown Song
The Darkside - Cry for Me - Remix

Remember: "Tomorrow's Girls" - Steely Dan Mix

Dok sam "ozbiljno" pisao "kritike" aktuelnih albuma i pokušavao da se uživim u ulogu nekoga ko "ne stvara" aktivno, ali "kritikuje", imao sam ozbiljne probleme jer nisam znao imena čitalaca, a oni su moje ime čitali na ekranu. Često bilo je i anonimnih rasprava, jer sam. ne tako mlad, ali prilično neiskusan i iako nisam bio "javna ličnost", zaista osetio s kojim problemima se "javne ličnosti" bore. Naime da sačuvaju svoje "ja" i svoju privatnost i svoju slobodu. Iskreno, jedno iskustvo koje nikome ne mogu da poželim. Jednostavno, ili srce ili duša stradaju. Nekad i jedno i drugo. Publicitet je užasna stvar ako ste sami i nemate nekoga pored sebe ko vas duboko i iskreno razume i podržava. Još kad krene politika...

Zato ne čudi što su se recimo njujorški dvojac, Steely Dan, posle turneje, još davne 1974e godine povukli u studio i tamo nastavili da stvaraju svoje pop simfonije nadahnute bluesom, jazzom i starom američkom školom komponovanja i pisanja pesama. Objavili su 9 studijskih albuma u razmaku od 1972e do 1980e godine i 1993e do 2017e, kada je multiinstrumentalista Walter Becker preminuo i pevač i klavijaturista Donald Fagen nastavio sam sa održavanjem legata SD. 

Još kao klinac posedovao sam dvostruki album, kompilaciju kojoj se ne sećam imena. Znam samo da sam je nabavio na berzi ploča i da se užasno osetila na duvan. Sad sam proverio, radi se po svoj prilici o "A Desade Of Steely Dan" iz 1985e. Jako je odudarala od moga tadašnjeg muzičkog ukusa, dva akorda, art pop, new wave i sl. Opet muzika na ta dva vinila, bila je tako dobro snimljena i odsvirana da sam iz potaje osluškivao taj filigranski rad u studiju i pomalo me je i inspirisala da se u daljem životu posvetim tehnici. Znali su Amerikanci to tako dobro da upakuju i izbruse. Pa i da prodaju.

Steely Dan su sloj po sloj stvarali kompozicije, da bi im posle u jednom koraku udahnule novi život i kao takve plasirali ih na tržište. Nije tu bilo neke očigledne "pirotehnike", ali stvarno su predstavljale u produkcijskom smislu, pa i u melodijskim rešenjima vrh tadašnjeg mejnstrima. Fagenov glas, bio je ono što kažu "maskulin", ali ne tako "runjav" i dominantan da ga povežete sa nekom zvezdom heavy metala koja je tada u zvuku Blue Cheer, BÖC ili Black Sabbatha, doživljavo svoje početničke korake. Pre ono kroz nos, ali indiskretno, propušten kroz decentni eho, sa nasnimljenim horovima, pun "ironije i sarkazma", podsećao bi na smirenog belog Raya Charlesa. Zanimljive su bile i maestralne gitare koje stenju i zavijaju, propuštene kroz ko zna kakve efekte toga perioda. Sve je nekako bilo u drugom planu i nenametljivo, kao stvoreno za neku popularnu AOR radio stanicu i vožnje širokim bulevarima. I svi bi instrumenti kao u hokeju na ledu ili rukometu, uletali s klupe, poentirali i vraćali se na klupu. I tako ceo album.  

Steely ne slušam tako često, ali nekad sam baš u raspoloženju da pustim samo njih dvojicu i ono što kažu, odlepršam u ta neka njihova luda vremena. Jesu bila poročnija nego danas i jesu liste želja muzičara, čak i do pre koju godinu bile poročne i delom nemoguće i neispunjive. Danas, u ova nova vremena, kako mi reče jedan promoter, svi svirači traže samo besplatan WiFi, negaziranu vodu i vegansku hranu. Skoro bez izuzetaka.

Pokušavam da ih čujem ono čisto, pa ne i kauzalno. Kao da je ploča tek izašla ispod prese i još vruća vrti se na tanjiru gramofona s koga sam tek skinuo prašinu. Ne snimaju se više takva dela. Ostalo je možda par velikih studija, sve je postalo instant roba. Da se razumemo. Većina tih velikih imena nove ekonomije, inovatori su, ali samo na papiru. Slično je i sa današnjom muzikom. I upravo u tom smislu, Steely Dan su veliki inovatori, nešto što su nova vremena skoro u potpunosti uništila. Time to market, time to volume. Da ne filozofiram dalje, umoran sam i spava mi se. Hej! A i nervirali su ih neprecizni bubnjari. Citirali su i velikog Horaca Silvera, ma... me-estralno.   

Steely Dan - Rikki Don't Lose That Number
Donald Fagen - The Nightfly
Donald Fagen - Tomorrow's Girls
Donald Fagen - The Great Pagoda of Funn
Donald Fagen - Out of the Ghetto
Walter Becker - This Moody Bastard
Walter Becker - Bob Is Not Your Uncle Anymore
Donald Fagen And Walter Becker - You Gotta Walk It Like You Talk It (reprise)
Steely Dan - Only A Fool Would Say That
Steely Dan - Do It Again
Steely Dan - Bodhisattva
Steely Dan - Pearl Of The Quarter
Steely Dan - Daddy Don't Live In That New York City No More
Steely Dan - Any World (That I'm Welcome To)
Steely Dan - Haitian Divorce
Steely Dan - Josie
Steely Dan - Aja
Steely Dan - Hey Nineteen
Steely Dan - Almost Gothic
Steely Dan - Things I Miss the Most
Steely Dan - Everything Must Go
Steely Dan - Reelin' In The Years - Live 1974

Remember: "Transcedance" - Baba Zula Mix

Trio, kvartet, kvintet - Baba Zula, gledao sam prvi put u maloj dvorani punoj nervoznih Turaka kada su državni organi zabranili pušenje na koncertima. Sve sa trbušnim plesom, crtačicom, pevačem i elektrosazistom Muratom Ertelom i dvojicom kolega na udaraljkama i elektronici. Moram da priznam da mi je to bio jedan od najdražih koncerata te davne 2008e godine. I bio je drugačiji. Mnogo se razlikovao od svega što sam pre i posle njih gledao. Za mene lično bio je to početak teških godina i iskušenja, koja i dan danas guram nekako.

Moje interesovanje za tursku i orijentalnu muziku traje već duže vremena. Anatolijski psych i čuvenu trojku Erkin Koray, Baris Manco i Cem Karaca slušao sam prilično intenzivno jedno vreme. I privlačio me taj spoj, što kažu orijenta i okcidenta. Čitao sam dosta o tome i o političkim konotacijama - iskreno, sve sam pročitano zaboravio. Danas, već dolazi dosta toga zanimljivog iz tih krajeva i granice, bar u kulturi - ruše se. A grade ovih godina jednu novu - na Balkanu, očigledno. Neće im uspeti. 

Volim i dalje Altin Gun, Gaye Su Akyol, Derya Yildirim & Group Simsek... ali Baba Zula su mi nekako najsofistikovaniji. Kažu da je u njihovom zvuku malo akorda, i ako ih ima, ne više od tri, i jako su "zapetljani" - da se tako izrazim. Ertel kaže da jako voli Santanu i Marleya i da ga je ljubav prema jednostavnosti i atmosferi naterala da zamoli za pomoć čuvenog Mad Profesora, s kojim su umesto planirane dve kompozicijie, uradili više albuma. BZ vole tradiciju, ali i umetničku slobodu i neko me je pre jednog njihovog nastupa upozorio da su to turski "Hollies", "otkačeni" tipovi. Ne bih se složio, vidi se i čuje da su jako kulturni, tolerantni i sofisticirani u oblasti u kojoj se kreću. A i van toga dijapazona. Muzičari za primer.

Naravno da ekonomska i neke druge evidentne krize ne idu njima u prilog i mnogo je prepreka na njihovom putu uspeha. Zamišljeni kao privremeni projekat, stvaraju duže od 20 godina i nastupaju širom sveta. Fatih Akinov film "Crossing the Bridge" pomogao im je u izvesnim krugovima, a ljubav prema, ne samo prema sopstvenoj kulturi, nego i zapadnoj (što je i deo problema) spojio ih je sa velikim, nažalost pokojnim bubnjarem Cana, Jaki Liebezeitom. Jaki, bez ikakvih problema svirao je i njihove i svoje ritmove i bila je to, iako kratkotrajna, ljubav na prvo slušanje. Zapadni perkusionisti moraju mnogo da se nauče da odsviraju ono što BZ uče i slušaju od malih nogu.

Kažu da nisu na samom početku imali veliku sreću na zapadu, jer zapad vipe gura svoje bivše kolonije. Turska bila je velika sila i nije bila deo ničijeg protektorata. Uz to, dodaju da imaju ogroman arhiv vlastitih snimaka različitog kvaliteta, pa da vidimo šta je sledeće iznenađenje koje nam spremaju.  

Baba Zula - Otobüs Çalarım
Baba Zula - Maduray'da Sabah
Baba Zula - Bahar
Baba Zula - Kısaltmalar
Baba Zula - Sıpa
Baba Zula - Pırasa
Baba Zula - İstanbul Çocukları
Baba Zula - Le Furet Dans La Forêt En Feu
Baba Zula - Gerekli Şeyler
Baba Zula - Zaniye Oyun Havası
Baba Zula - Bisiklet Çalarım
Baba Zula - Karışık Dondurma Peşinde
Baba Zula - Kör Limoncu
Baba Zula - Sevsem Öldürürler Sevmezsem Öldüm
Baba Zula - Le Furet Dans La Forêt En Feu
Baba Zula - Sinek Koca
Baba Zula - Erotika Hop
Baba Zula - Yororo Kanto
Baba Zula - Divan - Dub Version
Baba Zula - Rüzgarın Akışı
Baba Zula - Transendance
Baba Zula - 4 Nal (4 Horse Shoes)
Baba Zula - Kaçın Kurası
Baba Zula - Haller Yollar (Gain Sahne Live Session)
Baba Zula - Baska Bir Alem
Baba Zula - Cecom