Iako sam teški anonimus, geek i samac, moram da se pohvalim da imam dve sličnosti sa čuvenim Leonardom Cohenom. Gubio sam često glavu zbog žena i veliki sam tremaroš.
Kanadski poeta i kantautor, živeo je 82 leta i napustio nas je 2016e. Dugo i mukotrpno, komponovao je i sklapao rime, neke kompozicije i po 3-4 godine. Često na pola puta, između akademskog i običnog sveta, uspevao je da prevaziđe mnoge barijere. Mnogi su ga voleli, ili ga još uvek vole. Dugo vremena, povukao se u brda, u budistički manastir i meditirao, ne odrekavši se svojih dalekih korena. Kada je provalio da ga menadžer vara i da mu je žiro račun prazan, pod stare dane, otišao je u studio i krenuo na turneju. Brojniji su albumi iz tog perioda, a izdvajaju se: "If you want It darker" (2016) i posthumni "Thanks for the Dance" (2019) i pored ispucalog i tihog glasa, mračne atmosfere i lirike, bude i nadu, da možda postoji još jedan svet - bolji i pravedniji od ovoga. Retki znaju zadovoljavajući odgovor na ovo pitanje.
Cohen retko koga ostavlja ravnodušnim. Na pojedinim pločama, kako se to nekad lepo govorilo, instrumentarijum je minimalan i primitivan. A družio se i sa velikim Philom Spectorom. Neke dečije klavijature i njedri ženski prateći vokali, teraju vas da se posvetite rečima. I tu je u najvećoj formi. Tragate za dubljim značenjima i smislom. Sve su to na prvu ruku i manje više, posvete stvarnim ljudima i događajima. Religiozni karakter i životna mudrost daleko su dublji i izraženiji nego kod recimo Cavea, pa i Van Morrisona. Bez namere da omalovažavam i njihove daleko opširnije opuse.
Stradanje, kao metafora i kao stvarno stradanje, pokazuju svu nemoć da se suočimo sa njihovom veličinom, istorijskom neminovnošću i po(r)ukom. Čak i kod Cohena. Tu je naravno i neizmerna ljubav, prema drugim osobama, nečemu nevidljivom i nedohvatljivom, uglavnom, pa i humor naspram vlastite pojave.
Ostavio je veliko delo iza sebe, ali i neku veliku prazninu. Bio je i ono što jeste, mudar, skroman, nepretenciozan. Retko ono što nije, a drugi su ga tim smatrali - obična pop zvezda koja piše i neobične romane. Sve ono što nam tako u ova burna i nestabilna vremena nedostaje. Čovek starog kova i svih era i vekova. Vekova iza i vekova ispred nas. Veliki gubitak za njegov rodni Montreal i za sve nas van Montreala.
I'm your man
The Stranger Song
You know Who i am
Famous Blue raincoat
Tonight will Be fine
Chelsea Hotel #2
Memories
The Gypsie's wife
Dance me to the end of love
If It Be your will
I Can't forget
Be for real
You have Loved enough
There for you
Hallelujah
Crazy to love you
Did i ever love you
If i didn't have your Love
Puppets
On the level
Alexandra leaving
No comments:
Post a Comment