Trio, kvartet, kvintet - Baba Zula, gledao sam prvi put u maloj dvorani punoj nervoznih Turaka kada su državni organi zabranili pušenje na koncertima. Sve sa trbušnim plesom, crtačicom, pevačem i elektrosazistom Muratom Ertelom i dvojicom kolega na udaraljkama i elektronici. Moram da priznam da mi je to bio jedan od najdražih koncerata te davne 2008e godine. I bio je drugačiji. Mnogo se razlikovao od svega što sam pre i posle njih gledao. Za mene lično bio je to početak teških godina i iskušenja, koja i dan danas guram nekako.
Moje interesovanje za tursku i orijentalnu muziku traje već duže vremena. Anatolijski psych i čuvenu trojku Erkin Koray, Baris Manco i Cem Karaca slušao sam prilično intenzivno jedno vreme. I privlačio me taj spoj, što kažu orijenta i okcidenta. Čitao sam dosta o tome i o političkim konotacijama - iskreno, sve sam pročitano zaboravio. Danas, već dolazi dosta toga zanimljivog iz tih krajeva i granice, bar u kulturi - ruše se. A grade ovih godina jednu novu - na Balkanu, očigledno. Neće im uspeti.
Volim i dalje Altin Gun, Gaye Su Akyol, Derya Yildirim & Group Simsek... ali Baba Zula su mi nekako najsofistikovaniji. Kažu da je u njihovom zvuku malo akorda, i ako ih ima, ne više od tri, i jako su "zapetljani" - da se tako izrazim. Ertel kaže da jako voli Santanu i Marleya i da ga je ljubav prema jednostavnosti i atmosferi naterala da zamoli za pomoć čuvenog Mad Profesora, s kojim su umesto planirane dve kompozicijie, uradili više albuma. BZ vole tradiciju, ali i umetničku slobodu i neko me je pre jednog njihovog nastupa upozorio da su to turski "Hollies", "otkačeni" tipovi. Ne bih se složio, vidi se i čuje da su jako kulturni, tolerantni i sofisticirani u oblasti u kojoj se kreću. A i van toga dijapazona. Muzičari za primer.
Naravno da ekonomska i neke druge evidentne krize ne idu njima u prilog i mnogo je prepreka na njihovom putu uspeha. Zamišljeni kao privremeni projekat, stvaraju duže od 20 godina i nastupaju širom sveta. Fatih Akinov film "Crossing the Bridge" pomogao im je u izvesnim krugovima, a ljubav prema, ne samo prema sopstvenoj kulturi, nego i zapadnoj (što je i deo problema) spojio ih je sa velikim, nažalost pokojnim bubnjarem Cana, Jaki Liebezeitom. Jaki, bez ikakvih problema svirao je i njihove i svoje ritmove i bila je to, iako kratkotrajna, ljubav na prvo slušanje. Zapadni perkusionisti moraju mnogo da se nauče da odsviraju ono što BZ uče i slušaju od malih nogu.
Kažu da nisu na samom početku imali veliku sreću na zapadu, jer zapad vipe gura svoje bivše kolonije. Turska bila je velika sila i nije bila deo ničijeg protektorata. Uz to, dodaju da imaju ogroman arhiv vlastitih snimaka različitog kvaliteta, pa da vidimo šta je sledeće iznenađenje koje nam spremaju.
Baba Zula - Otobüs Çalarım
Baba Zula - Maduray'da Sabah
Baba Zula - Bahar
Baba Zula - Kısaltmalar
Baba Zula - Sıpa
Baba Zula - Pırasa
Baba Zula - İstanbul Çocukları
Baba Zula - Le Furet Dans La Forêt En Feu
Baba Zula - Gerekli Şeyler
Baba Zula - Zaniye Oyun Havası
Baba Zula - Bisiklet Çalarım
Baba Zula - Karışık Dondurma Peşinde
Baba Zula - Kör Limoncu
Baba Zula - Sevsem Öldürürler Sevmezsem Öldüm
Baba Zula - Le Furet Dans La Forêt En Feu
Baba Zula - Sinek Koca
Baba Zula - Erotika Hop
Baba Zula - Yororo Kanto
Baba Zula - Divan - Dub Version
Baba Zula - Rüzgarın Akışı
Baba Zula - Transendance
Baba Zula - 4 Nal (4 Horse Shoes)
Baba Zula - Kaçın Kurası
Baba Zula - Haller Yollar (Gain Sahne Live Session)
Baba Zula - Baska Bir Alem
Baba Zula - Cecom
No comments:
Post a Comment