Iskreno, uvek se svađam sam sa sobom dok čitam intervjue, novinske tekstove i knjige slovenačkog hegelijanca i lakanijanca, Slavoja Žižeka rođenog 1949e godine u Ljubljani. Kažem neću više i opet mu se vraćam.
Njegovi otvoren stil i pristup, godinama, varirajućim ritmom, malo gore, malo dole donose mu "ozbiljne" probleme u ozbiljnijim naučnim krugovima. Ali publika raste. I uvek kad nešto "veliko" desi se na svetskoj sceni, pitaju ga za mišljenje, koje, slagali se mi i vi - ili ne, ima svoju "težinu".
Poslednja knjiga intrigirala me je samim naslovom jer u njemu od početka 90ih, osetim uvek izraženu dozu lokalpatriotizma, pa i preteranog nacionalizma i manjka kritike, vezanih za državu iz koje dolazi. Da li je to iskreno navijanje, ili ipak iritacija koja u marksističkoj teoriji potencira nastanak nacija i države ogađujući nam sve vezano za poreklo i patriotizam, to verovatno ni on sam ne zna? Ili neće da kaže, pa ide "naokolo i iz-okolo".
U knjizi ima viceva, dosetki i šala, primera iz filma i književnosti, analiza, kao i uvek kod Žižeka. Blasfemija s kojom obrušava se, prvenstveno na katoličko hrišćanstvo, jer ga najbolje poznaje, moguća je zbog otvorenosti i izvesnog stepena sloboda koje nosi moderno hrišćansko društvo u sebi. Pravoslavlje i protestanstvo manje dodiruje, verovatno im pridaje i manju ulogu i značaj. Ovo prvo pominje tek toliko kroz prizmu ruskih anarhista i teoretičara s početaka prošlog veka, pa filozofa Ilyna koje u kratkom osvrtu opisuje, da bi završio sa Duginom i oštrom kritikom koje na zapadu ionako ima više nego dovoljno. Ništa novo.
Hvala Bogu, na Srbe se ne obazire previše. Tu koristi dve psovke, "koji ti je k.?", kada s oprezom proziva svoje kritičare zbog nedovoljnog poznavanja hinduističke filozofije i tradicije. Nju naravno ne sme toliko da napada iz praktičnih razloga. Ne poznaje je dovoljno, ali svestan je i puke činjenice da ga zbog toga neko može i fizički da napadne. Najviše mu naravno smetaju "kaste" i ta podela religijske prirode. Azija je manje "tolerantna" po tom pitanju i ima drugi smisao za "humor". Ali ima i zdraviji odnos prema novcu i materijalnim dobrima.
Onda u jednoj prilici kaže nešto i tipa "ko te j.?". Verovatno objašnjavajući cancel kulturu i probleme koje slobodno mišljenje može nekome da donese. Ali i svoj odnos prema nekome konkretnom? Ne znam naspram koga.
Za Hegela kaže da je upravo suprotno bio od patrijarhata, pa čak i neki medicinski slučajevi Froyda danas objašnjavaju i dotiču samu problematiku trans osoba i drugih seksualnih manjina od davnina. To dolazi iz daleka i davnina. I jeste neka težnja za promenom materije koja sačinjava čoveka, nasilno, dobrovoljno i spolja.
Pitanje je samo koliko je umesno poređenje "svetog duha" sa ljubavnikom nečije supruge koji se krije pod istom posteljinom. Tu autor kao pokazuje svoju hrabrost i "duhovitost". A i sam prevazilazi na sebi svojstven način strah od "kastracije". Ili ga uopšte nema. Genije koji se češe po celom telu dok priča i polemiše.
Kritika Trumpa, Putina, Netanjahua, Varoufakisa, skoro bezgranična podrška Ukrajini, i mnoge druge dnevnopolitičke teme ne odstupaju nimalo od politički korektne linije i žustra je i za očekivanje. Moram reći: premalo za moj ukus, Slovence sam nekada mnogo više cenio. I oni su došli do limita i gabarita.
A da i Žižek i pored sveg izrečenog straha i brige da se to dogodi u skoroj budućnosti, i sam doprinosi ujedinjavanju ekstremne levice i desnice na političkoj sceni Evrope lično ne sumnjam ni malo. Ne zbog njegovog izgleda zamišljenog Grka, nego zbog odugovlačenja i taktiziranja pa i proste kalkulacije, iako se nalazi u ozbiljnim i zrelim godinama.
Vreme je da bude iskreniji, otvoreniji i prema sebi i prema svojoj publici. I radi potomaka i radi zrelih godina. Previše igra za svoju "raju" i ekipu. Zaboravlja na neke veoma važne stvari, da mu mnogi veruju i svodi račune sa svojim neistomišljenicima, pukim komentarima svoje svakodnevnice. To sam danas jeo, to sam danas čitao, hajde da objavim još jednu knjigu i dam joj više nego efektan naslov.
Nekada je i to mnogo i dovoljno, sada nije. Knjige se ne prodaju više tako dobro. Ne sme da zaboravi da je javna ličnost i da mu je dozvoljeno i da se nekad ne slaže i da se sve ne svodi na to da mu se te knjige više ne štampaju u Iranu i šta ja već znam. Čoveče, druže, preterano je očekivati da se svima dopadaš. A još više, da si svež i u formi, kada čitaš toliko dnevnu i nedjeljnu štampu i slepo joj veruješ.