Sunday, June 30, 2024

Čitao: Christian Atheism/How to be a real materialist (2024) Bloomsbury Academic

Iskreno, uvek se svađam sam sa sobom dok čitam intervjue, novinske tekstove i knjige slovenačkog hegelijanca i lakanijanca, Slavoja Žižeka rođenog 1949e godine u Ljubljani. Kažem neću više i opet mu se vraćam.

Njegovi otvoren stil i pristup, godinama, varirajućim ritmom, malo gore, malo dole donose mu "ozbiljne" probleme u ozbiljnijim naučnim krugovima. Ali publika raste. I uvek kad nešto "veliko" desi se na svetskoj sceni, pitaju ga za mišljenje, koje, slagali se mi i vi - ili ne, ima svoju "težinu".

Poslednja knjiga intrigirala me je samim naslovom jer u njemu od početka 90ih, osetim uvek izraženu dozu lokalpatriotizma, pa i preteranog nacionalizma i manjka kritike, vezanih za državu iz koje dolazi. Da li je to iskreno navijanje, ili ipak iritacija koja u marksističkoj teoriji potencira nastanak nacija i države ogađujući nam sve vezano za poreklo i patriotizam, to verovatno ni on sam ne zna? Ili neće da kaže, pa ide "naokolo i iz-okolo".

U knjizi ima viceva, dosetki i šala, primera iz filma i književnosti, analiza, kao i uvek kod Žižeka. Blasfemija s kojom obrušava se, prvenstveno na katoličko hrišćanstvo, jer ga najbolje poznaje, moguća je zbog otvorenosti i izvesnog stepena sloboda koje nosi moderno hrišćansko društvo u sebi. Pravoslavlje i protestanstvo manje dodiruje, verovatno im pridaje i manju ulogu i značaj. Ovo prvo pominje tek toliko kroz prizmu ruskih anarhista i teoretičara s početaka prošlog veka, pa filozofa Ilyna koje u kratkom osvrtu opisuje, da bi završio sa Duginom i oštrom kritikom koje na zapadu ionako ima više nego dovoljno. Ništa novo.

Hvala Bogu, na Srbe se ne obazire previše. Tu koristi dve psovke, "koji ti je k.?", kada s oprezom proziva svoje kritičare zbog nedovoljnog poznavanja hinduističke filozofije i tradicije. Nju naravno ne sme toliko da napada iz praktičnih razloga. Ne poznaje je dovoljno, ali svestan je i puke činjenice da ga zbog toga neko može i fizički da napadne. Najviše mu naravno smetaju "kaste" i ta podela religijske prirode. Azija je manje "tolerantna" po tom pitanju i ima drugi smisao za "humor". Ali ima i zdraviji odnos prema novcu i materijalnim dobrima.

Onda u jednoj prilici kaže nešto i tipa "ko te j.?". Verovatno objašnjavajući cancel kulturu i probleme koje slobodno mišljenje može nekome da donese. Ali i svoj odnos prema nekome konkretnom? Ne znam naspram koga.

Za Hegela kaže da je upravo suprotno bio od patrijarhata, pa čak i neki medicinski slučajevi Froyda danas objašnjavaju i dotiču samu problematiku trans osoba i drugih seksualnih manjina od davnina. To dolazi iz daleka i davnina. I jeste neka težnja za promenom materije koja sačinjava čoveka, nasilno, dobrovoljno i spolja.

Pitanje je samo koliko je umesno poređenje "svetog duha" sa ljubavnikom nečije supruge koji se krije pod istom posteljinom. Tu autor kao pokazuje svoju hrabrost i "duhovitost". A i sam prevazilazi na sebi svojstven način strah od "kastracije". Ili ga uopšte nema. Genije koji se češe po celom telu dok priča i polemiše.

Kritika Trumpa, Putina, Netanjahua, Varoufakisa, skoro bezgranična podrška Ukrajini, i mnoge druge dnevnopolitičke teme ne odstupaju nimalo od politički korektne linije i žustra je i za očekivanje. Moram reći: premalo za moj ukus, Slovence sam nekada mnogo više cenio. I oni su došli do limita i gabarita.

A da i Žižek i pored sveg izrečenog straha i brige da se to dogodi u skoroj budućnosti, i sam doprinosi ujedinjavanju ekstremne levice i desnice na političkoj sceni Evrope lično ne sumnjam ni malo. Ne zbog njegovog izgleda zamišljenog Grka, nego zbog odugovlačenja i taktiziranja pa i proste kalkulacije, iako se nalazi u ozbiljnim i zrelim godinama. 

Vreme je da bude iskreniji, otvoreniji i prema sebi i prema svojoj publici. I radi potomaka i radi zrelih godina. Previše igra za svoju "raju" i ekipu. Zaboravlja na neke veoma važne stvari, da mu mnogi veruju i svodi račune sa svojim neistomišljenicima, pukim komentarima svoje svakodnevnice. To sam danas jeo, to sam danas čitao, hajde da objavim još jednu knjigu i dam joj više nego efektan naslov. 

Nekada je i to mnogo i dovoljno, sada nije. Knjige se ne prodaju više tako dobro. Ne sme da zaboravi da je javna ličnost i da mu je dozvoljeno i da se nekad ne slaže i da se sve ne svodi na to da mu se te knjige više ne štampaju u Iranu i šta ja već znam. Čoveče, druže, preterano je očekivati da se svima dopadaš. A još više, da si svež i u formi, kada čitaš toliko dnevnu i nedjeljnu štampu i slepo joj veruješ.

Friday, June 28, 2024

Remember Bib - Mouse on Mars Mix

Dugo vremena pisao sam dosta o muzici bez inspiracije, imaginacije i mašte. Slušao isprazne albume pokušavajući da otkrijem neku trunku originalnosti koja bi mi pomogla da postepeno dođem do teksta, teksture i neke konvencionalne jezičke strukture. Jer to što sam ja pisao, teško može da se nazove kritikom, prilazom ili recenzijom. Iako je na kraju imalo neki zaključak, čak i ocenu. Sama i isključiva funkcionalnost u art popu i pop artu i popu, oduzima hleb i onima od kojih se pozajmljuje i od onih koji to koriste i onima koji pozajmljuju. Kontekst i vremenska odrednica jednostavno nisu dovoljni da se nešto konkretnije vrednuje i evaluira. Tek kad nešto kupiš, možeš da pričaš o vrednosti bez ustezanja i maske. A poklonjenom se ne gleda u zube.

Muzika Mouse on Mars dvojca, a nekad i trojke iz Koelna i Düsseldorfa, koji sa kraćim i dužim pauzama objavljuju albume od 1993e, bar po meni, zahvalan je materijal za nekoga ko voli da sluša, ponekad nešto usput i da radi, a ponekad ni to, nego samo da sluša. Nema tu reči, ali sve je gusto, ta elektronika i prirodni zvukovi udaraljki i instrumenata, spakovano i smiksano, kao ekspresna pošiljka. Ta gustina opet ne smara, ali mogao bih da zamislim i neki simfonijski orkestar da sve to reinterpretira. Tako recimo drum and bass, kao prilično prolazna, sezonska forma, doživio je na Iaora Tahiti (1995), pa i nekim drugim ostvarenjima MoM, svoju nešto dugovečniju reinkarnaciju. I danas zvuči sveže i očaravajuće i pored sve patine i svega što se u popu i tehnici u međuvremenu izdešavalo. 

Da se razumemo, nije uglavnom ovo zvučna podloga za crno vino i sveće, romantične trenutke, ili momke i devojke u crnim rolkama, koji se usled brige za sudbinu sveta, smrzavaju u klubu na plus 30. Ali ima i toga. 

Ima tu i neke topline sa egzotičnih platna Paula Gaugina. Ili materijalnih prelaza u steni koju je vično preuobličio Henry Moore. Umetnosti koja je stvorena da i neuki i neiskusni u njoj pronađu nešto za sebe. I da se ne stide onih koji malo više znaju i umeju od njih.

Andie Thoma i Ian St. Werner i na mnogobrojnim usputnim projektima pokazali su veliko umeće i ulazili duboko u software i muzičke naprave, a da im ne oduzmu funkciju, dušu, život jedne usamljene mašine na struju. Ovaploćavali su nešto što je duboko ljudsko, intimno, pa i svakodnevno. Jednostavno iz njihove skromnosti i nenametljivosti, elana i vrednoće, nastali su mali sistemi i podsistemi koji svoju putanju nastavljaju kako u celini tako i sa prirodnim i nasilnim prekidima i tajmautovima kakve samo život može da pruži i smisli.

Zahvaljujući takvim likovima, scena i diše i grana se i razvija se. Ne samo scena nego i čitava logistika i tehnologija. Bez da ugroze život i egzistenciju onih koji to sve za njih stvaraju i obezbeđuju, inženjera, tehničara zvuka, čistača, barmena, ljudi na vratima i još kojekuda. MoM zvuče savršeno i u klubu i kod kuće i u galeriji, ali i različito. Vredi sve to isprobati. Za njih morate da pronađete malo slobodnog vremena i prostora. 

Vredi. Vredi. Vredi. Distribuiraj.

Mouse On Mars - Fertilized

Mouse On Mars - Kompod

Von Südenfed - The Rhinohead

Mouse On Mars - Download Sofist

Mouse On Mars - Artificial Authentic

Mouse On Mars - Die Seele Von Brian Wilson

Mouse On Mars - Elli Im Wunderland

Mouse On Mars - Frosch

Mouse On Mars - Saturday Night Worldcup Fieber

Mouse On Mars - Bib

Mouse On Mars - Pegel Gesetzi

Mouse On Mars - Albion Rose

Mouse On Mars - Catching Butterflies with Hands

Mouse On Mars - Actionist Respoke

Mouse On Mars - Pinwheel Herman

Mouse On Mars - Grindscore

Mouse On Mars - Rerelease Hysteresis

Mouse On Mars - Saturday Night World Wide Fieber - DJ Crack Mix

Mouse On Mars - Mine Is in Yours

Mouse On Mars - Detected Beats

Mouse On Mars - All the Old Powers - Live

Mouse On Mars - I Go Ego Why Go We Go

Mouse On Mars - One Day Not Today

Von Südenfed - Speech Contamination / German Fear of Österreich

Mouse On Mars - chordblocker cinnamon toasted

Mouse On Mars - DOG

Mouse On Mars - BSD

Mouse On Mars - Dimensional People Part II

Mouse On Mars - Parliament Of Aliens Part I

Mouse On Mars - Daylight

Mouse On Mars - Speech And Ambulation

Mouse On Mars - The Fear Of Machines

Spotify PLAYLISTA


Sunday, June 23, 2024

Remember: Can You Keep a Secret? - Swell Maps, Jowe Head, Nikki Sudden, Jacobites, Epic Soundtracks Mix/ "A trip to Marineville" je super album, ali "Jane from Occupied Europe" jednostavno genijalan

O Swell Maps, i njihova tri najeksponiranija člana: Epic Soundtracks, Nikki Suddenu i Jowe Headu, znam jako malo. Ništa skoro. Slušao sam balade ovoga prvoga, povremeno nailazio na tekstovima gde se spominje njegov brat, ovaj drugi. O trećem, stvarno ništa. 

Pokušao sam da sklopom kratki miks, što je naročito teško sa prva dva albuma Swell Maps: A trip to Marineville (1979) i Jane from occupied Europe (1980) jer to su prava remek dela, bez ijedne loše kompozicije. Iako se na njima čuje mnogo toga što je došlo posle, nisu nimalo dosadni, a ni naporni. Ima tu duha The Fall, neke motorike sa ostvarenja Faust i Neu koje su navodili kao uzore, ali veoma inteligentno ukomponovali i reinterpretirali. Ili igre sa idiomima tipa T. Rex koje su Nikki i Epic obožavali.

Nema sumnje da su jako uticali na Thurstona Moorea i njegove Sonic Youtha. Thurston i sam tvrdi da su Britanci bili veliki u očima njega i njegovih američkih vršnjaka u formativnim godinama. A kako su SM došli do toga zvuka, vežbali su još od 1972e, pitanje je? Za tako nešto jednostavno moraš da budeš mlad, hrabar i dovoljno lud da se upustiš u borbu protiv vetrenjača, mejnstrim dinosaurusa i giganata. 

Dok se posle Epic borio sa akustičnom gitarom, klavirom i plovio mirnijim vodama do njegove iznenadne smrti 1997e godine, Nikki i njegova ljubav prema folku tipa Fairport Convention, uz blagi psihodelični otklon trajala je do 2006e. Onda je i on nepovratno nestao. Jowe Head, ostao je nekako najverniji bazičnom zvuku, paralelno svirajući i nastupajući sa Television Personalities.

Nemam više ništa da dodam. Nema sumnje da su Mapsi sa dva oficijelna i nekoliko nezvaničnih izdanja odsvirali nešto za šta je mnogima potrebno mnogo više od jednog života. Ogromna inspiracija i posvećenost, pa i malo sreće u tom iščašenom komentaru stvarnosti i večnih tema poput vere, pitanja verovanja ili ne verovanja ili povratka iz Egipta, mnogim ograničenim i sputanim umovima ostaće velika zagonetka. Ovako, vreme je da ih definitivno otkrijem pod stare dane i zaključam u srce za sva vremena. 

Zaključak! Nema ga. Slušaj i uživaj! Tako su originalni, mrzim tu reč, teško ih je kopirati, skoro nemoguće.

Swell Maps - Secret Island - Instrumental

Swell Maps - Big Empty Field

Epic Soundtracks - Tonight's the Night (Rock 'N' Roll Lullabye)

Swell Maps - Real Shocks

Swell Maps - Full Moon In My Pocket

Swell Maps - Blam!!

Swell Maps - Big Cake Over America

Swell Maps - Another Song

Swell Maps - Midget Submarines

Swell Maps - Full Moon - Reprise

Swell Maps - Ripped & Torn

Swell Maps - New York

Swell Maps - One Of The Crowd

Jowe Head - Ein Stuhl In Der Hölle

Jowe Head - Paper Mache

Jowe Head - SwissAir

Jowe Head - Radio Vatican

Jowe Head - Don't You Rock the Boat

Jowe Head - The Only Fun in Town

Jowe Head - Extras

Jowe Head - Phantom Of The Airwaves

Jowe Head - Tous Les Garçons Et Les Filles

Swell Maps - Secret Island

Swell Maps - Epic's Trip

Nikki Sudden - The Devil Took Me Down to Georgia

Nikki Sudden - Evangaline /Silver Dollar

Nikki Sudden - Postcard

Nikki Sudden - The Girls Are so Pretty in Tel Aviv City

Nikki Sudden - Tel Aviv Blues

Jeremy Gluck - Gone Free - Glass Modern 2024 Remaster

Nikki Sudden - I Never Talk About Her - 2018 master

Nikki Sudden - Love Makes Her Shine

Nikki Sudden - Don’t let them mess with You

Nikki Sudden - Not That Way Anymore

Nikki Sudden - Behind These Walls

Nikki Sudden - Farewell My Darling - Remastered

Nikki Sudden - It's Gonna Be Alright

Nikki Sudden - So Much to Learn

Nikki Sudden - Bethlehem Castle - Remastered

Nikki Sudden - Out Of Egypt - Remastered

Nikki Sudden - The Angels are Calling - Instrumental Unreleased Demo

Nikki Sudden - Jet Star Groove - Remixed & Remastered

Jacobites - Second Time Around

Jacobites - Never More Than Blind

Jacobites - Cant you See - Single mix

Jacobites - What Am I Living For? - Remastered 2017

Jacobites - Wasted - Remastered 2017

Jacobites - Road Of Broken Dreams - Live in Hannover

Jacobites - The First Cut Is The Deepest - Live in Hannover

Jacobites - Hearts Are Like Flowers - 2019 Remaster

Jacobites - If I'm Crying - 2019 Remaster

Epic Soundtracks - Can You Keep a Secret?

Epic Soundtracks - Interview

Epic Soundtracks - Emily May ( You make me feel so fine )

Epic Soundtracks - Something new under the sun

Epic Soundtracks - I Wanna Be Free (as The Lizards)

Epic Soundtracks - I Feel Good

Epic Soundtracks - She Sleeps Alone / Love Fucks You

Epic Soundtracks - Meet Me On The Beach

Epic Soundtracks - Return Of The Persuader 2

Epic Soundtracks - There's a Rumour

Epic Soundtracks - Sliding Down

Epic Soundtracks - Do the Amphibian

Spotify PLAYLISTA



Saturday, June 22, 2024

Remember: algiers - The Afghan Whigs Mix

Kako prolazi vreme, ponestaju mi ideje čijim diskografskim opisima i opusima bi mogao još da se bavim. Volim jako mnogo stvari, bendova i izvođača, koji se vrte oko dva, tri, albuma i tu se završava priča. 

The Afghan Whigs i pevač Greg Dulli iz Sinsinatija, nisu moja prva šolja čaja, čak sam imao rasprave i oko kultnog albuma Gentleman (1993) sa "die hard" fanovima. Whigsi su kult i ponekad moraš da paziš šta kažeš. Ne da se zameriš bez potrebe. Meni je najuverljiviji njihov Up in It (1990), na SUB Popu, gde su mi se levo i desno oko sudarali od neobičnih vožnji gitare, bravura i ostatka benda, dok ih je Dulli pokušavao da uprati za mikrofonom. Neobični su aranžmani i pretpostavljam preteški za odsvirati. Ali znaju. Nije to nikad bio grandž. Da se razumemo.

Da li su to lirske teme vezane za poroke ili sami poroci ili poza ili devijacije razne prirode ili sve pomalo, mora se priznati da imaju prilično jedinstven i unikatan stil. Iz ko zna kakvih razloga. Sam Dulli onako punačak i debeo, vole ga žene, a i takvi su sa takvom fizičkom  građom, ti autentični vokali, koji nose u sebi i soul i blues i po naški - duševni su. Verovatno vole i moraju da jedu obilato i ukusno. I da čuvaju glas. I da vole nesrećno. To im je kao inspiracija. 

Dosta sarkazma za danas. 

Gledao sam Dullija u duetu sa... Laneganom. Bilo je to veče velikana, daleko od tezge, jer stvarno, opravdali su svaki uloženi cent ili pfenig, davno je to bilo. Nije to bilo takmičenje, pre smotra znanja i umeća. Egzibicija. Albumi The Afghan Whigsa su isto tako lepe i efektne egzibicije.

Malo nervira kada kažu da je njihov svet prazan i da su poetske slike nasumične.

Verovatno nose u sebi neko iskustvo, razočaranja, ljubavne, poslovne i ko zna kakve sve, ne, prirode. A i nekad obrnu taj životni rulet, pa šta bude.

To je taj ultimativni Indie zvuk zbog koga nema zime za publiku i ima zime za bendove, jer konkurencija sve veća je i novca sve manje. Inflacija vrednosti uzima svoj zamah i ovakvo podsećanje na albume koje sam posedovao na diskovima i pločama, preko Spotifyja i nasumice doneće im novih 0.000123 nečega. Čitao sam da odavno ne žive od muzike i to je verovatno razlog zbog čega su toliko, da i to izgovorim na ovome mestu. Beskompromisni.

Ima i toga.

The Afghan Whigs - Dark End Of The Street - B-Side (Penn/Moman) recorded at Audiocraft Cincinnati OH

The Afghan Whigs - Be Sweet - Remastered

The Afghan Whigs - My Curse - Remastered

The Afghan Whigs - My World Is Empty Without You I Hear a Symphony - KTCL Live Music at the Mercury Cafe Denver CO May 10th 1994

The Afghan Whigs - Algiers

The Afghan Whigs - Demon in Profile

The Afghan Whigs - Matamoros

The Afghan Whigs - Retarded

The Afghan Whigs - You My Flower

The Afghan Whigs - In My Town

The Afghan Whigs - Turn On The Water

The Afghan Whigs - This Is My Confession

The Afghan Whigs - Step into the Light

The Afghan Whigs - Bulletproof

The Afghan Whigs - Sweet Son of a Bitch

The Afghan Whigs - John the Baptist

The Afghan Whigs - Crime Scene Part One - Remastered

The Afghan Whigs - Light as a Feather

The Afghan Whigs - Please Baby Please

The Afghan Whigs - Concealer

Greg Dulli - Early Today (and later that night)

Greg Dulli - Black Swan

Greg Dulli - Black Is The Color Of My True Love's Hair

Greg Dulli - Black Moon

The Twilight Singers - That's Just How That Bird Sings

The Twilight Singers - What Makes You Think You're The One

The Twilight Singers - The Beginning of the End

The Twilight Singers - Follow Your Down

Spotify PLAYLISTA


Remember: Rebel Intuition - Black Lips Mix

Nemam pojma šta je tako posebno u garažnom rock zvuku Black Lips iz Atlante. Sve do skoro, ne bih propuštao nijedan njihov koncert kada bi svratili u ove krajeve, ali nekako osećam se danas staro. 

Nastupali su kao "Double bill" sa Fucked Up, Off!, pionirom rap-a, već pokojnim veteranom Andre Williamsom i ne sećam se više s kim sve ne još. Jako su dobro uvežbani, sinhronizovani, tako da ne čudi indukovani lom na, iza, ispred bine jer postoji jaka i izražena želja, ne samo da se svi dobro zabave, nego i da se nešto neočekivano desi. Piše da su im inspiracija i Bečki akcionisti, mokrenje jedno drugom u usta i slične "bedastoće" ne smanjuju vrednost muzike, koja mnogo toga duguje Nuggetsima i ranijim predstavnicima psihodeličnog pre-punk zvuka, pa i ranijim Stonesima, Stoogesima, a na posljednjim albumima, koje nešto manje cenim, Dylanu, Dinu Valenteu, Donovanu, i kome još? To samo oni znaju. 

Obišli su pola planete, imali tu nesreću da ih izbace iz Indije, zbog ljubljenja u usta na sceni. Blesavo, ali večni klinci znaju šta roditelje i establišment nervira i trude se da ne pokvare doživljaj.

Black Lipsi iako deluju da nemaju ništa svoje, autentično, poseduju neki nagon koji većini savremenih bendova nedostaje. Mašta, ono što najviše volim u popu, kod njih na nekom nivou je nedosanjanog. Brzo čuju i pamte. Tako da nema vremena da nam kažu nešto više od onoga što čujemo. Kao da love trenutak, momenat i onda sve prepuštaju podsvesti što ih svrstava u možda jedan od najvećih malih bendova XXI veka. 

Jednostavno, ne dozvoljavaju prošlosti da umre i budućnosti da počne. Znaju da se sprema veliki "belaj". 

Jako moderni. Jako energični. Jako dobri. Znaju dobro da se zezaju, bez zezanja.


Black Lips - It Feels Alright

Black Lips - Bad Kids

Black Lips - O Katrina!

Black Lips - Modern Art

Black Lips - Raw Meat

Black Lips - Freakout

Black Lips - M.I.A.

Black Lips - Juvenile

Black Lips - Sea of Blasphemy

Black Lips - Not a Problem

Black Lips - Workin'

Black Lips - Sea of Blasphemy - Live Version

Black Lips - Everybody's Doing It - Live Version

Black Lips - Let It Grow

Black Lips - Make You Mine

Black Lips - Crystal Night

Black Lips - Rebel Intuition

Black Lips - Gentleman

Black Lips - Apocalypse Love

Black Lips - Crying on a Plane

Black Lips - Cruising

Black Lips - I Wanna Dance with You

Black Lips - Buried Alive

Spotify PLAYLISTA


Friday, June 21, 2024

Čitao: Umro sam u petak - Nenad Gugl (2018) Čvor

Obećao sam drugu da ću da pročitam knjigu, iako nije bila na redu. Mnogo ih već čeka na polici. Čitanje ide brzo.

Prof. Gugla, gledao sam pre nekoliko godina na promociji knjige. Kako retko čitam žanrovsku literaturu, a tek psihološkofilozofske trilere, ne znam koliko će moj sud da vredi. Svakako, zanimljiv besednik.

Gugl, u šesnaest priča gradi roman. Radnja je isprepletena, mnogo se stvari vremenom rešavaju i dolaze neke nove fore. Ali kraj je, kao i život, skoro pa otvoren. Jer šta sve vredi, kada nema zdravlja. Dobro je kada nas povremeno i na to podsete.

Ono što mi upada u oči su sitnice. "Jedan pravi talijanski Espresso" npr. Zašto mora da se kaže baš tako? Naravno da prosečan čitalac voli kad je nešto tako jasno i nema primedbi na to. Lično, bilo bi mi draže recimo "jedan Espresso kakav samo Talijani kucaju" ili baš "ćeif" -  "Espresso, zna se, talijanski". Malo bih razbacao reči, iako znam da sama radnja često pati, ako nema preciznosti i konciznog i dobro uvežbanih pripovedanja i tokova iskazivanja.

Dalje, oseti se autorova borba s tekstom, kako se tekst bliži kraju. Neki delovi kao da su pisani u jednom dahu, pa onda spajani. A drugi traju i deluju nekako spontanije. Velika je to bitka bila.

Onda, čini mi se da je sama bibliografija pojedinih događaja ili predmeta ili opisa i tema, nekako u skladu s prezimenom pisca. To može da bude i vrlina, ali i mana. Jer ko danas čita nešto kad sve već stoji na guglu. Teme moraju da budu atraktivne i izabrane neočekivano. Ali drago mi je da sam npr. saznao za upaljače koji se ne gase nikako i koje možeš protiv neprijatelja u ratu da koristiš. 

Lepa su i humana, pa i dublja razmišljanja, koja autor povezuje kroz sitne i krupnije kadrove i flešbekove iz nekih iskrenih religioznih pobuda. Verovatno je tu bila dilema da li i koliko i u kojoj meri da se piše za publiku ili za generacije ili za sebe samoga. Da nešto ostane i više od same zabave koja je i glavna vrlina dela. Da se ostavi potomcima.

Odmah da vam budem jasan, meni su Thomas Bernhard i Borislav Pekić i još dosta drugih imena kraljevi i forme i zabave i poruke i sadržaja i same umetnosti. 

Novim vremenima nedostaju takve veličine i takva imena. U skladu s tim, Gugl piše i moderno i dobro i funkcionalno.

Ali ima i metafizike. Koja gle čuda, deluje u liku i broju njegovih ispušenih cigareta. Ili u kontemplacijama i filmski napetim dijalozima.

I za kraj. Vredi knjiga, ali ostaje i žal da je to moglo nekako i jače u igri i ubedljivije u ozbiljnosti, iako će ovo i ovakvo kakvo je, mnogima da ostane u dobrom, dubokom i veoma pozitivnom sećanju. Ima dosta inteligentne publike za ovakve romane. 



Thursday, June 20, 2024

Čitao: Stranded: The Secret History of Australian Independent Music 1977–1991 - Clinton Walker (1996/2021) Verse Chorus Press

O ukusima ne vredi mnogo raspravljati. Nije loše ipak podsetiti se nekih stvari. Početkom 90ih jako sam voleo album The Cruel Sea - The Homeymoon is over (1993). Pesma Blame it on the Moon mi je bila posebno draga. Tada. A danas mi skoro ništa ne znači. Isto tako u pogovoru svoje knjige o 24 godine australijske nezavisne scene Stranded, pop rock kritičar Clinton Walker tvrdi da albumi benda Howarda Devotoa Magazine isto kao i Metal Box (1979) - PiL, nisu izdržali sud vremena. S čim se naravno ne slažem. A da Devo recimo i onda i sada podjednako, možda danas i više - vrede, opet prilično stoji. I s tim se slažem.

Australija ima prilično konzistentnu i homogenu scenu koja održava izvesan reciprocitet sa ostatkom sveta. Mejnstrim ostvarenja INXS, Midnight Oil, Crowded House, nešto ranije Bee Gees ili AC/DC ostvarili su globalne uspehe. Slično je i sa nekim imenima s druge strane ulice. Za Nick Cavea, ili kako to danas neki mediji u Srbiji tvrde "Leonarda Cavea" retko ko nije čuo. Boys Next Door, Birthday Party, a potom i Bad Seedsa deo su opšte kulture, iako u svom bazičnom genu nose izvesnu pa i prekomernu dozu subverzije, pa bila ona i na temu bluesa ili croonerske poetike velikih gestova i neumerene gestikulacije. Pod dozom narkotika, bogu za plakati. 

Njihovo "porodično stablo" povezano je sa nekim drugim lokalnim zvezdama kao što su The Dirty Tree, Crime And The City Solutions ili The Feral Dinosaurs. Ovi drugi, meni posebno dragi, zadržali su svoj zvuk decenijama i ne švrljaju previše po neistraženim i zabranjenim prostranstvima kontrakulture kao sam Cave, koji nekad zvuči kao da se još traži. Clinton opisuje detaljno, uz mnoge intervjue Caveove paralele i parabole. Za Tender Pray (1988) tvrdi da je prekretnica u karijeri, dok je i pored velikog komercijalnog uspeha - Henry's Dream (1992) "kreativni pad" i razočarenje. 

Da je centar šubiznisa, pa i onaj u svetu andergraunda, lociran, pre svega u Britaniji i Americi, ili Berlinu, nije se samo Cave uverio u to. The Go-Betweensi u kojima je kreativna osovina Forster/McLennan iznedrila neke od najsofitikovanijih ostvarenja 80ih i posle, okusili su svoju sreću u Evropi, sa veoma skromnim uspehom. McLennan, živeo je poročno i žestoko. Svi su se divili njegovoj konstituciji, koja na kraju ipak nije izdržala. 

Knjiga bavi se i sa Radio Birdman i poznatim pionirima Edom Kuepperom i Chrisom Baileyom i njihovim The Saints po čijem debi albumu sama knjiga nosi ime. Utrka sa datumima, ko je pre i kada snimio šta, diskusija je koja se vodi i do današnjih dana. Svi se pitaju odakle taj i taj zvuk i ko ga je patentirao? Odgovori zbunjuju. Theo Saintsi i drugi projekti ovoga kreativnog dvojca, ipak jako vrede i ispisali su deo globalne istorije popa. 

Naravno, tu su i neke stvari koje samo Australijanci razumeju kao Tex Perkins, Paul Kelly, Beasts of Bourbon... Što se opet ne može tvrditi za zaista fenomenalne The Scientists oko Kima Salomona. Taj jako individualni zvuk, kao uostalom i The Triffidsi, daju poseban šarm i dinamiku tom vrućem kontinentu. Pa i samoj knjizi. 

Centri zbivanja su uglavnom Perth, Adelaide, Sydney i možda najviše Melbourne. Oseti se vrućina u ispisanim rečima.

Autor opisuje situaciju na polju izdavaštva, promocije stranih i domaćih koncerata. Stvarno mnogo detalja, dokumentarnih, trivije mnogo manje. Zato sada ništa više ne izdvajam posebno. Pisao kritičar natprosečne inteligencije i memorije, da otrgne od zaborava, jedno vreme, jednu epohu. 

Uspeo u tome. Plus jako dobre crno bele fotografije, koje ne možete nigde drugo da vidite i nađete, nego u ovoj knjizi. 




Wednesday, June 19, 2024

Gledao i slušao: Oxbow/Spotlights

Nisam baš puno očekivao od koncerta. Naročito posle problema sa zvukom "hispano" predgrupe, Spotlights iz NYC. Psihodelični Noise sa repeticijama kao kod Swansa, režećim basovima totalno automatizovanim i industrijalizovanim, gitarom tu i tamo, i vokalom koji krešti i  
dere se i ne čuje se skoro nikako. 

Malo sam pratio na mobilnom Turke i Portugalce na Evropskom prvenstvu u fudbalu. Protiv njihovih protivnika. 

I onda počinje kratki film na platnu. Priroda i vanzemaljci. Posle 5 minuta umetnosti izlaze svi osim Robinsona na binu. Gde je Eugene? Viče neko iz publike. U penziji, odgovara gitarista Niko. Ali gle, momenat, i on je tu. Prže od samog početka, tu i tamo koja klasična elegija na gitari.  Glasno, preglasno. Najbliži su ovde nekako koncertnom albumu sa Broetzmannom, An Eternal Reminder of Not Today (2022).

Eugene, brdo mišića u kožnom prsluku i kožnom šorcu, sa nekim damskim čizmicama. Ispisana čitava istorija na njegovom crnom telu i zlatna Davidova zvezda oko vrata.

Slabo, skoro nikako ne komunicira sa mahom muškom publikom. Ovo im je prvi nastup u Njemačkoj na kome su headlineri.

Jako me podsećaju na jedan nastup Sexa-e '91,2. Vidi se da su bend Steve Albinija, sa ritam sekcijom virtuoznom i funkcionalnom kao na nekim izdanjima Amphetamine Reptile. Jako dobro izgledaju. 

Robinson nije nešto visok, kreće se kao bokserska diva, tribalno, da to sam video i na nastupu Moore Mother. Ima tu i nekog jazz-a. Bluesa. Boja glasa tako. Ne mogu to da vam baš dobro približim.

Pravim kratku pauzu i pričam s dve Ukrajinke koje su se pojavile niotkuda.

Otprašili sat vremena, uzeli pare i put pod noge. Pre koncerta gitarista, bubnjar i basista kratko stajali pored mene, a ja pored Mix pulta koji je ovaj put radio besprekorono. Naravno nisam imao pojma kako ostatak benda izgleda. Kao u dobra, stara, anonimna techno vremena. Stvarno majstori zanata i maštoviti. 

Na pola nastupa stigla mi neproverena vest da je veliki Chomsky preminuo. Nije, kaže njegova supruga. Posle se ispostavilo. 

Turci i Portugal pobedili. Ovi drugi na jedvite jade. Došao kući i srušio se u krevet. Zaspao k'o top. Odlična svirka.
 
Sunday
The Geometry of Business
Dead Ahead
Lovely Murk
All Gone
La Luna





Tuesday, June 18, 2024

Gledao 2024 (to be continued...)

The Zone of Interest - Jonathan Glazer
Poor Things - Giorgos Lanthimos
Anatomie eines Falls - Justine Trier
Perfect Days - Wim Wenders 
Opus | Ryuichi Sakamoto - Neo Sora

Remember Somewhere Far Away - Dead Moon Mix

Malo je reći da su bračni par Fred i Toody Cole na gitari, basu i vokalima, uz asistenciju Andrew Loomisa na bubnjevima bili jedinstvena pojava u svetu andergraund rocka. Upečatljivi nastup na bini s mnoštvom upaljenih sveća i standardno prženje i prašenje, koje ni po čemu nije standardno, kroz repertoar 10 studijskih i mnoštva koncertnih albuma, singlova i kompilacija, skoro u svakom većem gradu zapada, pa i istoka, imali su svoju vernu publiku. 

Fred, počeo je sa svojom naobrazbom još tokom šezdesetih, da bi udomljenje pronašao pored svoje supruge. Diskografski aktivni od 1988e do 2004e, svirali su sve dok ih smrt nije rastala. Jednom prilikom na pitanje o panku i 70im, Fred je lakonski odgovorio da pank postoji mnogo duže. Odnosno od onog trenutka kad su klinci počeli da vežbaju po podrumima i garažama. 

I kao što to obično biva, naslednici porodice Cole, obični su ljudi, daleko od svetlosti reflektora i tame pozornica. Najmlađi sin službenik je FBI i nije mu dozvoljeno da privodi svoje roditelje. 

Dead Moon iz Portland Oregona, dele etos i stav sa Britancem Billie Childishom, virtuelni prijatelji su sa Holly Golightly. I sa Nickom Salomanom iz Bevis Fronda. Uspeli su od muzike da sagrade skromni dom u poludivljini, sakupe pristojnu kolekciju vinila. Obiđu skoro ceo svet i sada kada Fred i Andrew nisu više tu, među nama, rastu sjaj i sledbeništvo ove po mnogo čemu neuobičajene pojave. 

Nema sumnje da su anticipirali neke mnogo slavnije pojave poput recimo White Stripesa. Bazični i svedeni zvuk uvek će da imaju podršku i među starima i među onima koji dolaze. A njihovo ime uvek će da bude simbol doslednosti, predanosti i snage izraza, prošlih i budućih epoha popularne kulture. 

Nikad nije kasno da ih i vi otkrijete, samo za sebe i najbliže prijatelje. 

Dead Moon - Black September

Dead Moon - D.O.A.

Dead Moon - Too Many People

Dead Moon - Can't Help Falling in Love

Dead Moon - Time Has Come Today

Dead Moon - Johnny's Got a Gun

Dead Moon - We Won't Change

Dead Moon - Down the Road

Dead Moon - Hey Joe

Dead Moon - Fire in the Western World

Dead Moon - Day After Day

Dead Moon - Somewhere Far Away

Dead Moon - 13 Going On 21

Dead Moon - It's a Long Way to the Top

Dead Moon - These Times with You

Dead Moon - I Won't Be the One

Dead Moon - War Is Blind

Dead Moon - I Hate the Blues

Dead Moon - Dead Moon Night / Don't Burn the Fires - Unreleased Live Version

Dead Moon - It's O.K.

Dead Moon - Black September

Spotify PLAYLISTA



Monday, June 17, 2024

Remember Nobody's Business - Lou Reed Mix

Lou, bio je pesnik gubitnika, seksualne fantazije i frustracija, pionir mnogih muzičkih pravaca, inovator i tradicionalista, umetnik i biznismen. To što je ostavio iza sebe, ako samo njegov skromni opus sa The Velvet Underground imamo u vidu, bio je spomenik još za vreme njegovog života. Bilo je toga daleko i mnogo više. Ne za jednu, nego za 101u karijeru. 

A i solo ostvarenja, postavljala su lestvicu veoma visoko. Naročito albumi Transformer (1972) i Berlin (1973). 

Lou još kao adolescent imao je ružno iskustvo sa doktorima i elektoršokovima. Deo njegovog lica ostao je paralisan posle toga. Ali to nije smetalo da na svoj način živi i ostvari snove pop rock zvezde. Pa i da deo opusa bazira na tim istinitim pričama, frustracijama i doživljajima. 

Davno, čitao sam knjigu Victora Bockirsa o njemu i ničega se ne sećam. Rođen u NYC 1942, tamo i preminuo 2013e, pored svoje velike ljubavi i muze, Laurie Anderson. Lou voleo je i svoj instrument gitaru i dao mu ili njoj, malo čvršći i konkretniji tretman - recimo na albumu New York (1989). Njegovo pričanje/pevanje imalo je i ima skoro podjednako brojno sledbeništvo kao i Dylanovo nazalno fijukanje. Sada mi The Strokes padaju na pamet. 

Izbrojao sam 19 solo albuma, a možda ih je i više. Svirao je čak i sa Metallicom, što je prilično kontroverzno delo Lulu (2011). Album jedne od godina u časopisu Wire, ako se dobro sećam, ili negde u samom vrhu liste.

Instrumentalni Metal Machine Music (1975), na dva vinila, u svoje vreme prilično neslušljivo, neshvaćeno, danas osvaja formom koju su joj onomad svi osporavali. Vizionarska ploča.

Teško je stvarno nešto izdvojiti, jedan je to veliki i nehomogen opus. Lou je odlično baratao i sa svojim i sa tuđim idejama. Podjednako dobro isporučivao i sam i u timu. 

Njegovog naslednika još dugo ćemo da čekamo. A možda ga ili nju, nećemo ni doživeti. 

Koristio je mozak i misao. Čak i tamo gde ih usled čula i brzine reakcije, mnogi ni ne naslućuju ili se ne usuđuju da ih upotrebe i razviju. Kako? Nemam pojma. Vera i vera u r'n'r. Kao bi on to sam rekao.

Koncept, instinkt i mnogo, mnogo truda i inspiracije. Ipak, ne bih se menjao s njim. Velika je to patnja bila.

Lou Reed - Perfect Day

Lou Reed - Satellite of Love

Lou Reed - Charley's Girl

Lou Reed - Vicious

Lou Reed - Lisa Says

Lou Reed - I Love You

Lou Reed - Lady Day

Lou Reed - Sally Can't Dance

The Velvet Underground - We're Gonna Have A Real Good Time Together - Live At The Matrix San Francisco CA / 1969

Lou Reed - Oh Jim

Lou Reed - Metal Machine Music Pt. 1

Lou Reed - Coney Island Baby

Lou Reed - Nobody's Business

Lou Reed - I Wanna Be Black

Lou Reed - Chooser and the Chosen One

Lou Reed - Disco Mystic

Lou Reed - The Power of Positive Drinking

Lou Reed - The Blue Mask

Lou Reed - Don't Talk to Me About Work

Lou Reed - Doin' the Things That We Want To

Lou Reed - I Remember You

Lou Reed - Beginning of a Great Adventure

Lou Reed - Trouble with Classicists

Lou Reed - Dreamin' (Escape)

Lou Reed - Hang On to Your Emotions

Lou Reed - Kicks - Live

Lou Reed - Modern Dance

Lou Reed - Future Farmers of America

Lou Reed - Call on Me (feat. Laurie Anderson)

Lou Reed - How Do You Think It Feels - Live

Lou Reed - Hudson River Wind (Blend The Ambiance)

Lou Reed - Walk It Talk It - Live in New York - Transformer tour 1972

Lou Reed - Frustration

Lou Reed - I'm So Free - Demo

Lou Reed - Forever Changed

Lou Reed - Leave Me Alone - Live

Lou Reed - I Want to Boogie with You

Spotify PLAYLISTA



Remember NOT THE END OF THE WORLD - John Cale Mix

82ogodišnji Velšanin John Cale, osim delovanja u Velvet Undergroundima i Theatre of eternal Music, produkcija Nico, The Stooges, Pattie Smith, Happy Mondaysa i mnogih drugih velikih imena, ostvario se i kao solo umetnik. 

Na 18 albuma pod vlastitom adresom, 4 kolaboracije i brojnim saundtrekovima, i koncertnim izdanjima, dao je javnosti na uvid svoje izvođačko i stvaralačko umeće. Nazalni vokali i pomalo neobični tekstovi za pop formu, legenda kaže da je prvu reč engleskog jezika progovorio tek kao 7ogodišnjak. Kao dečak, s babom i dedom, govorio se samo Valizijski u kući. 

Pobornik dronova i eksperimenta, spojio je klasični i popularni segment i ostavio veliki trag u istoriji pop muzike XXog veka. I dalje, iako u poznim godinama, aktivan je. Dok je na danas već čuvenim Paris 1919 (1973) ili Church of Antrax (1971) uveo na velika vrata gudače i neobične, pa i ozbiljne aranžmane u pomalo posustalu scenu na prekretnici, na Shifty Adventures in Nooky Wood (2012) ili Mercy (2023) reflektira najnovije trendove i tehnička dostignuća u krajnje modernim manirima na sebi svojevrstan način. 

S Caleom nikada nije dosadno. Iako kod njega melodija ponekad prelazi u priču i pripovedanje, običan ulični govor i vraća se u pevanje i uhodane šine, nije ni trunke vremena napadan i posesivno pretenciozan. Oseti se i duh njegovog povremenog saputnika kroz zvuk i vreme - Lou Reeda i nekih drugih važnih faca. Nije ni važno ko je na koga izvršio veći uticaj.

Cale je za ljude koji očekuju i žele nešto više, snažnije, konkretnije. Ne dopada mi se toliko njegova publika koja ima želju da priča o njemu i hvali se koliko ga ceni i voli, koliko ono što on sam nudi. I po ko zna koji put osećam se uljezom i odbijam da se prilagodim sredini u kojoj se ponekad krećem. Prija mi samoća uz njegovu muziku. I dalje nadam se da će da prođe. Samoća. U trenerici i kućnim papučama. Uz kafu i neku zabavnu knjigu u rukama. Na sofi. U dnevnom boravku.  

Brian Eno - Spinning Away

John Cale - Paris 1919

Lou Reed - Nobody but You

Brian Eno - Lay My Love

John Cale - You Know More Than I Know

John Cale - Fear Is A Man's Best Friend

John Cale - Big White Cloud

Terry Riley - The Hall of Mirrors In the Palace of Versailles

John Cale - Legs Larry At Television Centre

John Cale - The Endless Plain Of Fortune

John Cale - The Man Who Couldn't Afford To Orgy

John Cale - Dirty Ass Rock 'N' Roll

John Cale - Honi Soit (La Premiere Lecon De Francais)

John Cale - Chinese Takeaway - Hong Kong 1997 medley

Brian Eno - Lay My Love

John Cale - The Cowboy Laughs At the Round-Up

John Cale - Sanctus: Four Etudes for Electronic Orchestra

John Cale - Love Me Two Times (Live) - Zeche Bochum 1984

John Cale - Do Not Go Gentle Into That Good Night

John Cale - Overture: A Tourist / A Contact / A Prisoner

John Cale - The Pianos Part I: Martyrs And Madmen

John Cale - Movement 5 [from Kiss]

John Cale - Part 6

John Cale - On The Road To Germany

John Cale - Zen

John Cale - Letter From Abroad

John Cale - Gravel Drive

John Cale - Femme Fatale/Rosegarden Funeral Of Sores - Live

John Cale - December Rains

John Cale - If You Were Still Around - Music For a New Society

John Cale - Do Not Go Gentle Into That Good Night - Fragments

John Cale - MARILYN MONROE'S LEGS (beauty elsewhere)

John Cale - NOT THE END OF THE WORLD

John Cale - God Made Me Do It (don't ask me again)

John Cale - All To The Good

Spotify PLAYLISTA 



Sunday, June 16, 2024

Remember Many Rivers To Cross - UB40 Mixes

Mešoviti kolektiv UB40 bio je prepoznatljiv po neobičnom glasu Alija Campbella. Obrađivali su socijalne teme i pevali o politici, a u pojedinim trenucima ostvarili bi i neki izlet na temu ljubavi ili objavili posvetu nekoj od legendi bazičnih reggae ritmova. Poznati su bili i po tome što su prvi na vrhove top lista lansirali čisti dub album Present Arms in Dub (1981). Njihovi koncertni nastupi bili su jako intenzivni i podjednako je zapaljivo bilo gledati kako plešu unisono na bini dok sviraju i kako se publika odvaljuje i loži. Autorska prava i pare od svirke delili bi na podjednake delove. Ipak, 2008e, tikva pukla je na dva dela. Zbog nesuglasica unutar ekipe, ali i sa menadžmentom, i UB40 podelili su se na frakcije i pod istim imenom, s različitim postavama, nastupali širom sveta. Napomenimo da su i jedni i drugi doživeli finansijski fijasko i proglasili bankrot. A tokom karijere ili tokovima karijera, prodali su više od 100 miliona jedinica nosača zvuka.

Teško je naći prave reči da se opiše ovaj pitki, ne i jeftini zvuk koji je od decembra 1978e godine iz Birmingema krenuo u eter. Takvih pojava danas nema u svetu mejnstrima, verovatno i zbog toga što je i stvarnost postala ubrzana i vrednosti koje su nekada trajale mnogo duže, danas padaju rapidnim tempom. Danas jedno, sutra drugo.

U regionu poznat je i slučaj, 1 kroz 1, preuzimanja ili krađe melodije i aranžmana Where did I Go wrong (1988) UB40. Poslušajte Mjesečina - Merlina (1989) i biće vam jasno ko dan, ako to već niste znali do sada. Neke osobe stvarno nemaju stida. A možda je u pitanju nešto što mi obični smrtnici ne razumemo. Možda je to stvarno obrada. 

UB40 obeležili su celu epohu i uz Selecter ili Madness, nešto manje poznate i popularne pandane, posejali duh jednakosti i bratstva i jedinstva među narodima ove jadne planete. I što je naročito važno za ostrvske bendove, osvojili i američki kontinent. 

Otac Alija, Robina i Duncana, folk bard, Ian Campbell, bez razloga bunio se kad je čuo da mu sinovi bez osnovnog poznavanja instrumenata kreću u šou biznis. Ali bio je i ponosan zbog njihovog otvorenog i nasleđenog osećaja za pravdu. Ništa nije crno belo. Odavno. 

UB40 - Food For Thought

UB40 - Strange Fruit

UB40 - Red Red Wine

UB40 - Kingston Town

UB40 - The Way You Do The Things You Do

UB40 - Silent Witness

UB40 - One In Ten - Dub Version

UB40 - Love Is All Is Alright - Remix

UB40 - The Prisoner

UB40 - Burden Of Shame - Live

UB40 - Please Don't Make Me Cry

UB40 - Many Rivers To Cross

UB40 - D U B

UB40 - I'm Not Fooled So Easily

UB40 - The Earth Dies Screaming

UB40 - Hold Your Position Mk 3

UB40 - Tell It Like It Is

UB40 - Please Don't Make Me Cry - Live In Moscow

UB40 - Where Did I Go Wrong

UB40 - Impossible Love

UB40 - C'est La Vie

UB40 - Things Ain't Like They Used To Be

UB40 - Tell Me Is It True

UB40 - Lisa

UB40 - The Train Is Coming

UB40 - Crying Over You

UB40 - Since I Met You Lady

UB40 - So Destructive

UB40 - War Poem

UB40 - Dance Until The Morning Light

UB40 - Summertime - Live At The Venue London U.K./1980

UB40 - Man Next Door

UB40 - If You Ever Have Forever

UB40 - What Happened to UB40

UB40 - You Don't Call Anymore

UB40 - Fool Me Once

UB40 - Homeless Dub

UB40 - Don't Slow Down

UB40 - Don't Do The Crime

Pato Banton - Baby Come Back

Ali Campbell - Would I Lie to You

Ali Campbell - Cold Around My Heart

Ali Campbell - Love Is the Drug

Ali Campbell - You Really Got Me

Ali Campbell - Hard Day's Night

Ali Campbell - Who Will Remember Them

Spotify PLAYLISTA 



Friday, June 14, 2024

Remember: Uranium Rock - The Cramps Mix

Kao na primerima bendova Yo La Tengo ili Sonic Youtha, cela priča oko The Crampsa iz NYC i njihove estetike, vrti se oko bračnog para. Sve do Interierove rane smrti 2009e godine, pevač Lux Interior i gitaristkinja Poison Ivy, zajedno, i sa drugim članovima postave, kopali su vredno po repertoaru bazičnih uzora rokabilija '50ih i ubrzavali Hillbilly country idiom na svojih 8 studijskih albuma i na velikom broju drugih izdanja. 

Već 1976e skovali su pojam psychobilly i u nekom svom umetničkom i kreatovnom ludilu, što seksipilnim imidžom, što eksplozivnim i nemilosrdnim nastupima, izbili u prvi plan scene koja je postojala i pre njih, ali nije bila toliko prisutna u javnosti i medijima. The Cramps su kao i The Stray Catsi, danas širokpoznat i širokopriznat pojam i za njih znaju i ljudi i deca, koji nisu čuli ni jednu notu njihove muzike. Ušli su u svet crtanog, dokumentarnog i igranog filma, stripa i drugih oblika (kontra)kulture, a vole ih i "pankeri" i "biznismeni".

Koketiranje sa raznim seksualnim oblicima dominacije, zadovoljavanja i potčinjavanja, do izvesne granice ukusa i s minimumom devijacije,  vizuelno upotpunjeno sa horor, treš i goth estetikom, nije ni u jednom trenutku bilo na uštrb same muzike. Brojne obrade, mahom manje poznatih, ne i manje vrednih i zaboravljenih klasika, nisu mnogo odudarale od autorskog repertoara. I naravno, bilo je tu mnogo posveta i citata, što nikome ne škodi. Suprotno, budi interesovanje za mnoge nepoznate legende.

The Cramps bili su mnogo priznatiji i popularniji u Evropi nego na svom kontinentu. Teško je odgonetnuti i zašto? Družili su se sa Joe Strummerom, Dee Dee Ramoneom i mnogim drugim veličinama. Vole jako i cene Howlin' Wolfa, T-Model Forda i druge veličine bluesa. Neostvareni san im je bio da objave album sa vlastitim interpretacijama omiljenih naslova egzotike. 

Lux bio je jako zanimljiv sagovornik, što se vidi iz brojnih intervjua i opservacija koje mogu da se nađu na internetu. Bio je npr. opsednut 3D fotografijom, posedovao mnogo opreme i slika, ali nikad nije napravio 3D omot The Crampsa. 

Ivy godinama brusila je svoj instrumentalni stil i ne shvatite me pogrešno - svirala je svedeno i nije nimalo odskakala, odudarala i bila lošija od muških pandana. Električna gitara je i fizički i tehnički težak instrument.

I za kraj jedna mala opaska. Iako su na sceni i u pesmama delovali ljuto, opako, beskompromisno i ponekad brutalno, jasno je da bez puno ljubavi, saosećanja i predanosti poslu, nikad ne bi uspeli da budu ono što jesu. Ljudi od krvi i mesa, pa i etaloni večnosti i neprolaznosti, za neka druga i bolja, manje vetrovita  vremena od ovih sada u kojima živimo. 

The Cramps - Goo Goo Muck

The Cramps - Human Fly

The Cramps - I Was A Teenage Werewolf - Remastered 1989

The Cramps - I Can't Hardly Stand It

The Cramps - Green Fuz

The Cramps - Twist & Shout

The Cramps - Goo Goo Muck - Sped Up Version

The Cramps - What's Behind The Mask - Remastered

The Cramps - Don't Eat Stuff Off The Sidewalk

The Cramps - Thee Most Exalted Potentate of Love

The Cramps - Uranium Rock

The Cramps - Nest of the Cuckoo Bird

The Cramps - I Can't Hardly Stand It

The Cramps - Can Your Pussy Do the Dog?

The Cramps - People Ain't No Good

The Cramps - Bikini Girls with Machine Guns

The Cramps - Miniskirt Blues (feat. Iggy Pop)

The Cramps - Like a Bad Girl Should

The Cramps - She's Got Balls

The Cramps - Teenage Werewolf - Live 1979

The Cramps - Strychnine - Live 1980

The Cramps - All Women Are Bad

The Cramps - Aloha from Hell

The Cramps - Goo Goo Muck

Spotify PLAYLISTA


Čitao: Isusov sin - Denis Džonson (1992/2023) Imprimatur

Urbana legenda kaže da je pokojni Denis Džonson (1949-2017), sin američkog vojnog obaveštajca, rođen u Minhenu, isprobao sve poroke i okusio tamnu stranu života, s ciljem da njegovo potonje pisanje bude što ubedljivije i jasnije. 

Kratka zbirka priča Isusov sin, bavi se gubitnicima, odaje jednu sasvim drugu Ameriku i zapadnog sveta, koju poznajemo još iz dela Bukovskog, Normana Mailera, Kerouaka i brojnih drugih istraživača ljudske patnje i tragedije. 

Njegovi junaci, su možda i on sam u više verzija. Provode dane i dane po vlažnim i zadimljenim bircuzima. Njihovi razgovori daleko su istreniraniji i briljantniji, nego što bi to danas mogla bilo kakva AI da postigne u satima besomučnog proračuna na računarskim serverima i internet risorsima. Ima tu doskočica, naglih prekida i promena pravca i teme. Ritam skrojen, brzo i nemilosrdno. 

Rečenice su kratke, ali efektne i svaka bi mogla da percepira neki sočan slogan za političku kampanju ili neki novi beskorisni proizvod koji po svaku cenu moramo da kupimo. 

Opis automobilske karambolaže, teško da može da obuhvati i najdetaljniji i najbolji filmski scenario. Denis ulazi u "biće" fotografije. Ti rezovi i montaže, minijature, nisu tako inteligentni, jer bili bi laž i preterivanje; koliko prosečni u smislu da u sebi nose iskustvo i gorčinu borbe da se dočeka sledeći dan. Svake jedinke i svakoga junaka.

Džonson koristi jako malo literarnog prostora i na nekoliko stranica natrpa toliko sadržaja za šta su drugima potrebni tomovi i tomovi pisanja i prepisivanja. 

Pitanje je da li bi taj gubitak i taj povratak samokontrole, ta lava koja izbija iz teksta, bili tako jasni i tako precizno ispisani da nema toliko ličnog i doživljenog? Kako li uspeva da se seti svega, pa i onoga "izmišljenoga"? 

Ne mogu to poreći, u ovim pričama vidim likove iz svoga okruženja, betonskog geta u kome živim. 

Denis gleda kroz prozore, pa i kroz beton. Vidi ono što većini promiče. Ili ga se tek "setimo" kad to pročitamo. 

Kako je to uspevao? Zašto je ta njegova reč tako jaka i prevodiva na sve jezike sveta?

Ne znam. Zanat. Čula. Upornost. Talenat. Školovanost. Trud. Objektivnost. Iskustvo. Hrabrost. Pouzdanost. Mnogo toga i možda ništa od nabrojanoga.

Ne znam. Ali poverovaću. I trudiću se da koliko toliko budem dobar.



Remember: A Fool In This Game - Hasil Adkins Mix

Pomalo me čudi svrstavanje muzike Hasila Adkinsa, rođenog 1937e godine u West Virginiji, u tzv. "Outsider music". Zvučao je totalno regularno i po nekim izvorima bio jedan od rodonačelnika pravca psychobilly. 

Do nagle i nasilne smrti 2005e godine, nastupao je sam, svirajući istovremeno gitaru, jednostavan bubanj, usnu harmoniku i uz to pevao. Njegove kompozicije o piletini i hot dogovima, svakako su doprinele da rano ponese epitet čudaka i ekscentrika. Brojne snimke koji su bili raštrkani na sve strane, vremenom objavljivali su Ace Records, Bear Family, Dee-Jay-Jamboree, Norton Records. Tako da njegova legenda i sada, posthumno -raste.

Retki srećnici koji su imali priliku da vide neki od njegovih koncerata, svedoče da su bili jakog intenziteta i visokog napona, naročito oni iz vremena kada se odrekao alkohola.

Kazao je jednom prilikom da ga u životu zanimaju samo tri stvari "devojke, gitare i automobili" i da je zbog te tri stvari imao ogromne nevolje u životu. 

U njegovoj muzici oseti se sva patnja maloga čoveka, čuju ožiljci teškog odrastanja u vreme velike depresije. Ali poseduje i neki pozitivan stav i ljubav prema malim stvarima koje nam život pruža. Hrani, osećanjima, prirodi, tehnici.

Dok uzvikuje, razlaže slogove i frazira, gitara polako gradi oko njegovog glasa masivni zid i impozantnu građevinu iz akorda i nota. Naravno da to nije na profinjenom nivou Carla Perkinsa, Johnyja Casha ili Sun resordsa. Ustvari glupo je to porediti, jer Adkins je čitav jedan sveta za sebe i ako padnete nad njegovim šarmom, ugasiće se na vašem nebu daleko veće zvezde od njegove. 

Možete da ne volite Ameriku, da vas odbija njena brutalna stvarnost i nemilosrdnost, ali ljudi poput Hasila, deo su jedne druge istorije. Pune humanosti, iskrenosti, političke nekorektnosti i pozitivne energije. Bez obzira koliko je njena pozadina mračna i skoro do očaja beznadežna. 

Volim Hasilovu muziku skoro podjednako mnogo kao i muziku Hanka Williamsa i Jerry Lee Lewisa i možda mi upravo zbog moje nemirne prirode sklone stalnom istraživanju i samospoznajama, u pojedinim trenucima pruža daleko veće zadovoljstvo od njegovih daleko poznatijih "braće i sestara". 

"Braće i sestara" po veri u dobrotu i čoveka.

Hasil Adkins - I'm So Lonesome I Could Cry

Hasil Adkins - Me & Jesus

Hasil Adkins - She'll Be Comin' Round the Mountain

Hasil Adkins - Boo Boo the Cat

Hasil Adkins - Chicken Shake

Hasil Adkins - Seasick Cruise

Hasil Adkins - Get Out Of My Car

Hasil Adkins - Punchy Wunchy Wickey Wackey Woo

Hasil Adkins - I Wanna Kiss Kiss Kiss Your Lips

Hasil Adkins - Today I Started Loving You Again

Hasil Adkins - In The Wind

Hasil Adkins - Foggy Mountain Top She'll Be Comin' Round The Mountain

Hasil Adkins - I Hear A Sweet Voice Callig

Hasil Adkins - If You Want to Be My Baby

Hasil Adkins - You're Gonna Miss Me

Hasil Adkins - Cookin' Chicken 1999

Hasil Adkins - Turn My Coat Tails Loose

Hasil Adkins - When I Saw You Last Night

Hasil Adkins - Have I Told You Lately

Hasil Adkins - A Fool In This Game

Hasil Adkins - Lonely Is My Name

Hasil Adkins - Things Are Movin Way Too Fast

Hasil Adkins - Your Memories

Hasil Adkins - Ducken

Spotify PLAYLISTA


Thursday, June 13, 2024

Čitao: Hell is Round the Corner - Tricky (2019/2020) Blink Publishing

Pakao je iza ugla - Tricky

Stalno tu negde prisutno, i sam kaže, kada bi tokom 90ih pustio reklame na TVu ili slušao ih u nekom tržnom centru sa radija i razglasa, čuo bi svoju muziku. Tricky neskromno tvrdi u svojoj prvoj autobiografiji da je bio najznačajniji autor devedesetih. Ne zbog toga jer je to hteo, nego zato jer nikad nije mogao da predvidi šta će novo da izađe iz njegovog studija. 

Karijeru započeo je sa bristolskim Wild Bunch kolektivom i Massive Attack. Kao reper, fristajler, žilave figure, osećao se na bini prijatno pored DJ pulta, dok bi ritmično izgovarao svoje rime. Tako je i počeo da zarađuje za život; ubrzo se posvetio solo karijeri. Björk mu je jednom prilikom rekla da ne uzima učitelja pevanja, dikcija mu nije pravilna, ali savršeno pristaje njegovoj ličnost i pojavi. Izrazu.

Tricky sa varljivim intenzitetom i usput piše o svojim albumima. Mnogo važniju ulogu igraju porodica, njegova rano preminula majka, odrastanje i dani zrelosti, retka druženja, traženje inspiracije, da bi se na kraju sve tragično završilo sa nestankom njegove mlađe ćerke, osobe koju je kao i svaki drugi otac, bezgranično voleo. I čitav svet se srušio na glavu.

Kaže da i ne bi pisao ovu knjigu da je znao da će da mu se desi tolika nesreća. I sam kaže u jednom intervjuu da mu od te tragedije, muzika više nikad nije ista.

Tricky potiče iz mešane, porodice. Ima i crne i bele pretke. Uglavnom siromašne. I tokom cele karijere pomagao je familiju i materijalno i moralno. Njegova bitka sa hroničnom astmom, oseti se i u njegovom bolešljivom glasu. Pa i poetskim slikama. Da bi uspeo da ostane to što jeste, promenio je brojne izdavačke kuće. Chris Blackwell mu je jednom prilikom rekao da će dolaskom interneta da padnu i prihodi, rapidno. Tako da danas, kako kaže, samo Drake i Kanye West mogu da žive od prodaje snimaka. 

Imao je i uživao dosta umetničkih i kreativnih sloboda za koje se sam izborio. Osim možda u periodu sa Domino Records, kad su oni birali demo snimke i šta ide na album. Za svoj postupak ili rad na pesmama, kaže da je krajnje jednostavan, ali uvek ima i tonskog inženjera pored sebe. Zlu ne trebalo.

Upoznao je dosta javnih ličnosti i zvezda; one poput Chrisa Martina i Beyonce najviše ceni, jer su ostale jednostavne, neposredne i prirodne osobe. 

Kaže da ga je sedam godina sa !K7 spasilo materijalnih dugova i problema sa finansijskim i poreskim organima Amerike i Britanije. I da je mnogo naučio i na poslovnom i ličnom planu. Horstu Weidenmueller, kao jednom od jako retkih, bilo koje vrste, veruje bezgranično. A Horst kaže da je znao koliko će teško da bude, da izvuče Trickyja iz materijalne krize, možda se nikada u to ne bi upuštao.

Bavi se redovno drevnim azijskim borilačkim veštinama, ali i "duva", što mu ne pomaže zdravstveno, naročito zbog problema sa Clamidiom. Navodno tako održava svoju "kreativnost". Hrani se sa crnim pirinčem, povrćem i malo piletine. Alkohol slabo podnosi, izbegava brašno, mleko i šećer.

Jako funkcionalno sklopljena knjiga koja u svoja poglavlja uključuje i neke kratke crtice sročene od strane njegovih bliskih  prijatelja i partnera kao što je recimo Shaun Ryder iz Black Grape i Happy Mondaysa. Jako lepo je i sećanje na ekipu iz Porno for Pyros i kako je neobični pevač provodio dane i dane igrajući se na turneji sa Trickyevom ćerkom kad je bila mala. Savršeno su se slagali. Devojčica i taj ekscentrik dobre duše - Perry Farrell.

Tricky, sociopata i vuk samotnjak, iskreno i bez neke duboke želje da se nekome dopadne ili da ga neko zamrzi, secira neke od najvažnijih epizoda svoga života. I pri tome jako je nemilosrdan prema svima uključujući i njega samoga.

Svedočanstvo da i ljudi sa dna životne lestvice i humanog ekosistema, ljudi bez neke i minimalne šanse za uspeh, doduše u poslednje vreme mnogo teže, mogu da se pronađu u životu i ostvare u karijeri. 

Tricky mnoge stvari u svojoj muzici anticipira. Nemojte da me shvatite pogrešno, ali ovo nije lektira za osobe sa jakom sugestijom i psihički labilne. A možda baš i jeste? Čisto da se nauče šta im čini dobro i šta bi trebalo da promene u svom svetonazoru i ophođenju sa okolinom. Iako ima dosta neprijatnosti, prijalo mi je ovo čitanje. 

Uglavnom u javnom prevozu. I nisam nijednom promašio stanicu.



Remember: Love so fine - Nick Lowe Mix

Postoji jedan zanimljiv period na britanskoj sceni 70ih kada je uspon kratkotrajno doživjela etiketa Stiff Recordsa, kada su se pub i punk rockerima ukrstili putevi i kada je došlo do prave eksplozije i pomutnje usled jako zanimljivih albuma i singlova, mahom u drugoj polovini Top 40 Liste. Ako me sećanje ne zavarava, još sam bio osnovac. Svaki novi dan donosio je nova uzbuđenja; dovoljno bilo je samo uključiti radio i slušati pažljivo šta nam "Englezi" novo spremaju i serviraju.

I stvarno face koje su pekle zanat po krčmama i tezgama, poznavajući instrumente, aranžmane, stare i nove evergrine i hitove, imali su toliko umeća i vremena da i sami nešto novo napišu, dopišu ili objave. Pa i da prate zvezde i zvezdice koje su nas obasipale svakojakim dostignućima na malim i velikim turnejama.

Nick Lowe već je iza sebe imao snimke sa Rockpile i Brinsley Schwarz, kada se pojavio novi talas, koji je poput parnog valjka, za manje od godinu dana, zgazio čitavu jednu punk generaciju i otvorio put brojnim novim likovima željnim uspjeha i dokazivanja. Osim što je pisao i komponovao dobre pesme, Nick se posvetio i produkciji. Tako, njegovo ime našlo se na prvih pet albuma Elvisa Costella, pa i nekim potonjim Elvisovim izdanjima. Potpisao je i produkciju za čuveni singl New Rose The Damneda. Vremenom, postao je probirljiviji sa saradnjama u studiju, jednostavno, fizički nije bio u stanju da prihvati sve ponude kojima su ga obasipali. 

Svoj stvaralački nagon obuzdavao je na solističkim izdanjima. Od 1978e do 2013 objavio je 14 albuma. Koji su svi do jednoga prave male riznice dobrih slogana, inteligentnih opaski i zvučnih melodija i lepljivih rima. Ako niste toliko bliski sa Nickom, možete da njegovu izvedbu uporedite sa konzervativnijim fazama Van Morrisona s kojim ga povezuje i ljubav prema legendi skifla, Lonnie Doneganu. I nekako, kao da je više sreće i priznanja doživeo u Americi nego na svom ostrvu.

Pišu da su sve do nedavno na njegovim nastupima publiku činili mahom 30ogodišnjaci, dosta žena i devojaka, a naravno i onih koji su hteli da se naklone ovoj živoj legendi.

Lowe je nešto što ne mogu da slušam baš svaki dan, ali nekad sam u raspoloženju da ne mogu ništa drugo da pustim na slušalice, osim njega. Ispod klasične oblande koju čine strofa refren strofa, u slojevima nanesene su funkcionalne klavijature, filigranske udaraljke i još poneki horski detalj. Majstor detalja i celine. Funkcionalan do krajnjih granica domena. 

Nekad slušam samo to i za svu spoljašnjost, baš me briga. Čovek vozi lepo i udobno, ali ne i bez smisla za rizik i inovaciju. Njegov glas vas pretiče, trenira vam pažnju i vraća vas u vašu sigurnu traku. A šta više od toga možete da očekujete? 

Nick Lowe - What's So Funny 'Bout Peace Love and Understanding?

Nick Lowe - Went to a Party

Nick Lowe - Heart of the City

Nick Lowe - I Love the Sound of Breaking Glass

Nick Lowe - I Knew the Bride (When She Used to Rock and Roll)

Nick Lowe - Don't Think About Her When You're Trying to Drive - Demo

Nick Lowe - Music for Money

Nick Lowe - I Love My Label

Nick Lowe - Cruel to Be Kind

Nick Lowe - Love So Fine

Nick Lowe - Time Wounds All Heels

Nick Lowe - The Gee and the Rick and the Three Card Trick

Nick Lowe - She Don't Love Nobody

Nick Lowe - (You're My) Wildest Dream

Nick Lowe - Black Lincoln Continental

Nick Lowe - What's Shakin' on the Hill

Nick Lowe - True Love Travels on a Gravel Road

Nick Lowe - What Lack of Love Has Done

Nick Lowe - Only a Fool Breaks His Own Heart

Nick Lowe - Indian Queens

Nick Lowe - The Club

Nick Lowe - Sensitive Man

Nick Lowe - House for Sale

Nick Lowe - Children Go Where I Send Thee

Nick Lowe - Half a Boy and Half a Man (Live)

Nick Lowe - Stick It Where the Sun Don't Shine

Nick Lowe - Blue on Blue

Spotify PLAYLISTA


Wednesday, June 12, 2024

Remember: Agony Of Pleasure - Robyn Hitchcock Mix

Da nisam relativno davno redovno pratio muzičku štampu i medije, vjerovatno bi mi ime Robyna Hitchcocka promaklo. Ali ipak, kad nekoga toliko hvale i "proučavaju", a da nije toliko "komercijalno" za(s)tupljen mora da postoji neki debeo razlog. Tako da se ne stidim da budem pomalo i štreber.

Hitchcockov otac bio je romanopisac. Raymond. Iako se i sam isprobao na kratkim pričama i video da mu to ne ide dobro - po njegovom mišljenju, tekstovi pesama, koji iz banalnog idu u kompleksno i psihodelično iskustvo i nazad, ono su što ga izdvaja iz armije solo autora. A krajem 70ih sa Softboysima, snimio je nekoliko kultnih albuma koji su uticali recimo na REM i mnoge druge. Što znači da je i dobar Teamplayer. 

Glasom i aranžmanima podseća pomalo na Syda Burretta i rane Floyde, a kaže da je i sam uspešno 7-8 puta tripovao i vratio se nazad. Voli i Dylana, koga je obrađivao i proučavao. A za srodne autore smatra Ferryja, Lou Reeda i još neka imena iz pop rock bukvara. Čita J. G. Ballarda, H.G. Wellsa i slične, manje i više poznate klasike. Pomalo čudi što je "veći" u Sjedinjenim Državama nego "kod kuće", a jedno vreme života proveo je sa suprugom i u gradu muzike i muzičara, Nešvilu. 

Po čemu je Robyn još tako poseban? Možda upravo što i pored 22a, 3 objavljena albuma, što solo, što s "Egipćanima" uporno pokušava da napiše ultimativnu pesmu. Mnogo je tu truda i da se ostane na zemlji, a i da se podari neka vredna kombinacija van ovih ovozemaljskih prostora. Onako neupadljivo, nenametljivo, iz potaje, kao da cilja na slučajnog prolaznika, a ne na neku posebnu socijalnu i slušalačku grupu. Vole ga mnogi iz zanata, pa i srodnih profesija, što mu verovatno pomaže da ostvari kakvu takvu "vidljivost" i u ova internet vremena. 

On taj njegov efekat zove "wire-between-the-ears". Kada opali par istih akorda i zvekne po gitari i izađe nešto poput Beatlesa. Robyn vidi i u prozorima iz prirode slike recimo Dalija i oseti da je i izvrnuta stvarnost - stvarnost i da iz same stvarnosti potiče i njoj se vraća - izvrnuta stvarnost. 

Teško je objašnjavati nešto tako uobičajeno neuobičajeno. Deluje kao da to može svako, a upravo u tome je i zamka i oreol koje Robyn gradi oko skoro svake kompozicije. Ako ne verujete, probajte sami nešto tako. Ako vam uspe, možda ste novi Robyn. 

Ma čisto sumnjam, lik stvarno je neponovljiv i premudar. A vi možete sigurno nešto drugo dobro da uradite.

The Soft Boys - Kingdom of Love

Robyn Hitchcock - I Feel Beautiful

Robyn Hitchcock - Do Policemen Sing?

Robyn Hitchcock - Love

Robyn Hitchcock - Young People Scream

Robyn Hitchcock - St Petersburg

Robyn Hitchcock - Sounds Great When You're Dead

Robyn Hitchcock - The Ghost In You

Robyn Hitchcock - Arms of Love

Robyn Hitchcock - I Often Dream of Trains

Robyn Hitchcock - I Pray When I'm Drunk

Robyn Hitchcock - The Man Who Invented Himself

Robyn Hitchcock - Sometimes I Wish I Was a Pretty Girl

Robyn Hitchcock - Beautiful Girl

Robyn Hitchcock - Agony Of Pleasure

Robyn Hitchcock - You've Got a Sweet Mouth on You Baby

Robyn Hitchcock - It's All Over Now Baby Blue

Robyn Hitchcock - One Too Many Mornings

Robyn Hitchcock - I Saw Nick Drake

Robyn Hitchcock - Nietzsche's Way

Robyn Hitchcock - You Remind Me Of You

Robyn Hitchcock - Everybody Needs Love

Robyn Hitchcock - 1974 - Live

Robyn Hitchcock - Shuffling over the Flagstones

Robyn Hitchcock - August In Hammersmith

Robyn Hitchcock - Be Still

Robyn Hitchcock - Somebody To Break Your Heart

Robyn Hitchcock - Raymond and the Wires

Robyn Hitchcock - The Man Who Loves The Rain

Robyn Hitchcock - Tubby Among The Nightingales

The Soft Boys - Old Pervert

The Soft Boys - Human Music

The Soft Boys - My Mind Is Connected To Your Dreams

Robyn Hitchcock & The Egyptians - Balloon Man

Robyn Hitchcock & The Egyptians - So You Think You're In Love

Robyn Hitchcock & The Egyptians - Madonna Of The Wasps

Robyn Hitchcock & The Egyptians - Flesh Number One (Beatle Dennis)

Robyn Hitchcock & The Egyptians - Airscape

Robyn Hitchcock & The Egyptians - The Man With The Lightbulb Head

Robyn Hitchcock & The Egyptians - Vibrating

Robyn Hitchcock & The Egyptians - America - Live

Robyn Hitchcock & The Egyptians - If You Were A Priest

Robyn Hitchcock & The Egyptians - Tropical Flesh Mandala

Robyn Hitchcock & The Egyptians - Knife

Robyn Hitchcock & The Egyptians - Child Of The Universe

Robyn Hitchcock & The Egyptians - The Wreck Of The Arthur Lee

Robyn Hitchcock & The Egyptians - Serpent At The Gates Of Wisdom

Robyn Hitchcock & The Venus 3 - (A Man's Gotta Know His Limitations) Briggs

Robyn Hitchcock & The Venus 3 - Cause It's Love (Saint Parallelogram)

Robyn Hitchcock & The Venus 3 - Up to Our Nex

Robyn Hitchcock & The Venus 3 - Born On The Wind

Robyn Hitchcock & The Venus 3 - Star Of Venus

Pocket - Surround Him With Love

Robyn Hitchcock - Light Blue Afternoon

Robyn Hitchcock - Parasite

Big Star’s Third Live - Downs - Live

The Soft Boys - (I Want To Be An) Anglepoise Lamp - Live

Spotify PLAYLISTA


Tuesday, June 11, 2024

Remember I Could Be Underground - Spoon Mix

Prebirem po sećanjima. Ne mogu baš tako dobro da ocenim šta sam u više od 40 godina aktivnog slušanja i praćenja popa voleo i osetim umor. Mnogo toga me zanimalo jer u praksi i svakodnevnom životu osetim i vidim da je moja generacija prilično kiksala i prilično neprofesionalno primjenjuje iskustva iz kontrakulture u radu, tehnici i ekonomiji. Privatni život ne postoji više. Zanimljiv je i odnos tzv. mejnstrima i tzv. andergraunda. Verujem u misao pokojnog Serafima Rouza da je jedini mogući vid pobune koji nam je preostao da "pišemo s leve na desnu stranu". I ovo kuckanje slova prilično je haotično. I nije nikakav vid revolta. Gore, dole, levo, desno.

Jako sam voleo "Gimme Fiction"  (2005) formacije Spoon - Britta Daniela, Jima Enoa i kolega iz okoline Austine Teksasa. Objavili su 10 albuma od davnih početaka 1993e godine. Da se nadovežem na gornju priču, bubnjar Jim je inženjer hardvera i poznaje tehnologiju i industriju. Producirao je mnoge albume novih likova poput Policae ili !!!. Čuje dobro. Lupa još bolje. Mastermajnd Britt, osim što komponuje, peva, svira gitaru, veliki je poštovaoc dela pokojnog Princea, što ne da se oseti i ne da se vidi i čuje, nego deluje tako organski i prirodno i pošteno. Nije to puko imitiranje, nego nastavljanje na veliku tradiciju i umeće. Otvoreni izazov i kvalitetan pomak u strukturi i realizaciji. Opet ono što sam pokušao da ubacim u početnu misao: uzajamni odnos i uticaj, tzv. mejnstrima i tzv. andergraunda i brisanje granica među njima. Rade.

Brittov glas na trenutke tako je "britanski", pa posve "amerikanizovan", a ponekad i tako "fank"i - da zbunjuje u okvirno rečeno art rock i post punk domenu. I kad se u nekoj od brojnih numera "odmara" nema "kupovanja vremena". Ritam šiša i bljuje fraze i nema stajanja. 

Spoon imenom odaju spomenik drugim evropskim velikanima - Can iz Kelna. Ono što je kod Nemaca bila " motorika" u radu ritam sekcije, kod Spoon se očitava u celokupnoj postavci. Sve, uključujući i glas, radi kao metronom. 

Ima tu i skromnog vizionarstva i eksperimenata u kontrolnoj sobi i popa na nivou jednih XTC ili Sparksa.

Spoon vrede svake minute investirane u njihovo slušanje. 

Poslednji radovi iz 2022e, za sada, konstrukcija i rekonstrukcija zajedno sa Adrianom Sharewoodom pokazuju da Spoon ne samo da oblikuju zvuk suvereno, nego i drugima dopuštaju i prepuštaju im se u ruke da isto rade s njima. Jedina žalosna stvar u svemu ovome je da je andergraund odavno mrtav. A možda nikad nije ni postojao. Bar u poslednjih 2000 godina.

Spoon - The Underdog

Spoon - Inside Out

Spoon - Don't You Evah

Spoon - I Turn My Camera On

Spoon - The Way We Get By

Spoon - I Could Be Underground

Spoon - Sister Jack

Spoon - Inside Out - Fabrizio Moretti Remix

Spoon - Wild - Dennis Bovell Remix

Spoon - My Babe - Adrian Sherwood Reconstruction

Spoon - She's Fine She's Mine

Spoon - All the Negatives Have Been Destroyed

Spoon - 30 Gallon Tank

Spoon - Me And The Bean

Spoon - Something to Look Forward To

Spoon - My Mathematical Mind

Spoon - Don't Make Me a Target

Spoon - Is Love Forever?

Spoon - I Saw the Light

Spoon - Knock Knock Knock

Spoon - Do I Have to Talk You Into It

Spoon - Held

Spoon - Satellite - Adrian Sherwood Reconstruction

Drake Tungsten - Cool It You Need

Divine Fits - Flaggin A Ride

...And You Will Know Us by the Trail of Dead - Growing Divide (feat. Britt Daniel)

Spotify PLAYLISTA